Студент

Хеликоптер ваздушни такси будућности

Вековима се постављао проблем на који начин смањити отстојање између градова, како брже путозати из мгста у место.

Много пре nojasc авнјацијс прављени су плгновм и бујном фантазијом стварани цртежи за понструисање једнс направе, претечс данашњем хеликоптеру. Велика је добит способност спуштања и дизања машинс вертикално у вис, на ограннчеком простору. На томе се тежило, те је хеликоптер још у оно време био план на чијем се остварењу кстрајно радило. Годике 1840 Енглез сер Џорџ Кајли почео је са првим експериментима. Кацртао је по својој замисли непознату справу врло чудног облика. Она је имала два пара елиса са погоном на пару и механизам смештен у средини каправе. Многи стручњаци су тада гсворн-

ли да ће ова машика, ако икада буде конструисана, моћи да нолсти. Године 1869 конструисан је први хеликоптер. Бко је низак, само са две елисс и погомом на млаз. Године 18G1 у Француској су направили скицу коју су назвали „летећн пароброд* 4 . Имао је облик обичког пароброда са том ргзликом што су се на катаркама налазиле елисе за вертикалко уздизање. Године 1885 план су израдили Америкакци. Човек пилот покреће ногама и рукама механизам за компримовање оаз-

духа, који опет покреће мале елисе. И за ову машину се као сигурио рачунало да би могла да полети. Годика 1922. Учињен је велики прогрес у покушајима стварања хеликоптерг. Појави. ла су се нова кмена конструктора. Лlсђу њима највише су сс мстицали Шпанац Хуан де ла Сиерва, и Рус, рођен у Америцн, Игот Сикорски. Сиерва је конструисао машину са којом је летео и остао кратко време непокретан у ваздуху. Назвго ју је „ауто->киро“. Прва сериска производња овкх хеликоптера израђена је у Америци. Сикорски је још 1909 године створно план машине коју је назвао „летећи чамац“, дају-

ћи тиме свој први допринос развоју аеронаутике. Скица Је имала облик врло слкчан дснтшњем хеликоптеру. Од 1309 године Сикорски је сав обузег идејом за остварењс свога пла на. И заиста, тридесет година касније почело се са производњом његовог хеликоптера за војску и авијацију Сједињсних Држава. На слицк: С»корс КЈl у свом хеликоптеру VC— 3OO који може да се спушта и дкже вертикално у вис бсз специјалног простора за узлетање а са способношћу да лебди у ваздуху толико дуго колико то пилот жели. Данашњи хеликсптер нашао је своју пуну примену како у цквилном саобраћају, тако и у ратиим опсрацијама у Корзјн. ОГЛАСИ

иаше читаоцг да рсдакција "Народкн студент" почев од овога броја прима све срсте огласа (куповина и продаја књига, размена станбеннх просторија. огласи у вези са умножавањем скрипти, превода, преписа и сл.) Огласе примамо по снкженој тарифи свакога дана сем недељс од 12—14 часова у просторијзма редакције Балиапска 4/V, телео>сн 23-464, # КЛУБ ФОТО И КИНОАМАТЕРА ТВШ „СТИВ НАУМОВ” ПРИРЕЂУЈЕ КРАЈЕМ ОКТОБРА ПРВУ ИЗЛОЖБУ ФОТОГРАФИЈА Право излагања имају сви фотоаматери ТВШ. Тематнка слободна. Ради оцене радова и припрема каталога радови се примају најкасније до 20 октобра. Доделиће се 6 награда у филмовима и фото-папиру у вредности од око 20.000 динара. Клуб ставља на расположење материјал и лабораторију за нзраду слика. Пријем радова н обавештења уторннком н петком од 12,30

до 1-3,30 у простсријама клуба ул. Л. Туцовића 28. Приређмвачки одбср -бг БИРО ЗА ПРЕПИСЕ скрипатз. дппломских радова. преводе и умноЖавања, врши педаитно. Француска бр 23. « Књмжевни клуб Београдског универзитета почео је са редовним одржавањем литерарних вечери у својим просторијама Балканска 4/IV. Културно-умстничко друштво Београдског уииверзитета ”Бранко Крсмановић** приређује сваке СУБОТЕ у 20 часова и НЕДЕЉЕ у 19 часова у просторијама Клуба друштва Балканска 4 СТУДЕНТСКО ВЕЧЕ Свира забавни квинтет Друштва. Улаз са индексом.

ПТИЦА СЕЛИЦА

XуМ 0 Р

XУМ 0 Р

Још од ране младосш волео је да мења, Као човек од киле н по меса мењао је пелене свака два сата. Касније је та навнка прешла у страст. Почео је да мења зубе. Када је дошао у школу стекао је праву рутину у овом послу. Када бн му учитељ поставио какво пнгање. стао би таквом брзнном да мења мишљења, да су ra сматралн за феномена. Колико су три и пет греснуо би учитељ питањем, да се Жпка (тако се звао феномеи), просто следно. Брзо бц се откравио и „сигурно“ рекао: Девет, али видећи да учитсљ већ диже тешку ручерду, зачас би променио мишљење: Седам рекао је и за чудо остао жив. За непун минут чнтав рафал мишљења обасуо би учитеља: Шест ... једанаест... четири.. И ко зна докле би тако бројао да ие пуче бомбз. Лева страна Жикиног образа се зацрвенела као хоргошка паприка а кроз некакво зујање зачуо се учии глас: Осам, глупачино!

Али то је било раннје, али ипак од тада је за вечита времеиа замрзео математнку. У гимназијн, за дивно чудо, ова страст се некако нзгубила, али само прнвремено. Када би дошао у иеки разред, остајао би по две године у њему. Појавила се страст за литературом. Кажу да је то знак старостн, ко зна... Најраднје је читао Чика Јову-Змаја, а од свих његовнх песама највише му се допадала она позната не сећам сс тачно нмена али почетак јој је отприлике био овакав: „Хтеде Гаша шустер бнти, ал’ му смрди.То би читао по неколнко пута. Зли језицн другова завидних на његовом успеху ц популарности, а нарочито на звању феномена, говорили су да он то чита своју биографију, или, пак, да у тој песмици бира свој будући познв. А није тако, верујте, волео је само песме... Факултет. Изашао је на ливаду иза куће, узео струк хајдучке траве и стао да чупка лнстнће. ’Оћу, нећу, ,’оћу, нећу, ’оћу...

И коцка је била бачена. Ићп ће на факултет. Јест, али који? Бнло је тешко решитн се. У првом моменту хтео је да затегне лук и баци стрслу, као оно јунацн из народпих иоиповедака кад бирају себи десојку, те где би стрела пала, на тај факултет да закуца. Ипак решио се на други, модернији начин. Исписао је све факултете и факултетске груле на парчету хартије у круг, затворио очи, окренуо прстом по кругу, окретао, окретао и стао. Отворио је очи и прочитао: Славистика. Тешко је ишло. Желео је мсдпиину, али судбина га је изневсрнлз. Глсдао је са подозрењем на колеге са суседке групе, геолошке. 11a он је рођен геолог. зашто да труне на славистици. Тражио је премештај. Постао је геолог. Кајзад око што воли. Први испит општа геологија. Па то је шала за његв. Прочнтао је кн>и ry, изашао на испит и пао. Извусгирао је геологију, та од је рођенм геп рзф. Hji геогрзфнји је ншло све кдкв треиа. Већ се ocehao способнпм да пронађе шести континенат, кад дође испит. После нспита стекао ново убеђење. Није он за гсогрзфа, медицина је његова стара страст. Таман је хтео да покуша упис, када му пријатељи донесоше некакву страшно дебелу књигу. Крупннм словнма писало је на њој: Анатомија. Ово мораш на учиш рекли су му и он одједном осети да није за доктора. Виша педагошка школа тамо ће он. Ал и «н тамо није остао. Зашто... остаће вечита тајна. И тако је мењао, мењао, мења* факултете и групе као некада у раној младости пелене. И ко зна докле би тако ишло, да ra стари и добри другови из детмњства не посаветоваше. „Отворно се“ веле у Зајечару воћарско-калемарски Kyi>c u . Днвота. Та он је створен за то. Таман сам мислио да се јздник најзад скрасно и „нашао самог себе“, када ме умало ш.тог не стрефи једног дана. Вндим ra на улици са уфач.тоцдном десном руком. На курсу прилнком практнчне вежбе, окренуо погрешно калемарски нож и посекао се. Није он за то,... рече ми одлучно. „Зор Дим“

Гуд-бај, мистер Чипс!

Одлазим! Прелазим у ванредне студенте! Женим се! Из горњег се може видети да ме тера малер. Просто је невероватно какав сам баксуз. Већ трећи пут гавлачим исту цедул»ецу из hctoi предмета. Даље се више не може Изађем први пут на испит из Политичке екокомије I део. Typnw руку, "поомешам и извучем некаквЈ неугледну цедуљицу. Погледам: Проширена акумулација уз непромењени органски састав К. Видим да то нема никакве везе са првобитном заједницом, а њу, брат, зна у прсте. Вратим је хладно професору. Идућсг рока, нема везе, наступим искусније. Добро промислим npe него што сам ухватио. А кад ухватих, запањим се: опет проширена акумулацнја уз непромењени органски састав К! Шта је ово, мислим. Докле he да ме тера баксуз?

Због проклете акумулације забаталим остале предмете. И најзад, сачекам и овај рок. Јесен. Лишће жути и вене, а по аулама извесна стипецдиска неизвесиост. Изађем зачудо смело и без предрасуда. Ставим руку, промешам и вучсм. Вучем као искусни пецарош. И просто осећам како се оно на цедуљици бацака и нећка. Тргнем јаче и свалим се у одређену мн клупу. Извукао сам опет проклету акумулацију! Све сам друго знао, али то не иде na не иде. Питам се: Има ли већег баксуза од мене? И сад веле стипендије ће добити само одлични и врло добри ђаци. А ми малерозни!? У реду, ја се женим и вероватно ступам у производњу у својству ванредног студента. Али има их још које је терао баксуз. Гудбај! Студент Ића

МАЛЕ ШАЛЕ

Волсла бих да знзм како се ти Французн споразумевају међу собом? Зашто? _ Обе моје ћерке научиле су францускн и једна другу ннкако не разуме. Драги снновче, кад год се нађеш у ковчаној неприлици, наврати до мене. Драги ујаче, најбол.е је да се одмах преселим код Вас. Због мене је патило стотине /кена. —То значи да сте човек бсз cpua. Не, Ја сам зубни лекар. Чг Вранс су заиста веома прождрљиве. Зашто онда не наместите какво страшило у својој башти? Било би то излишно: ја сам стално овде, ■И Рецн ми да ли си и раније волела неког човека. Не. милп мој. Истнна, обожавала сам вишс мушкараца због н>ихове мушке снагс или лепоте нлп ннтелнгснције, а.ти према теби осећам чнсту љубаз, л>убав и нншта apvro. V Питањс на које се никада не може одговоритн са ”не“: Глс, зар си још жив? Пмтање на које се никада не може одговорити са ”да“: спаваш ли већ?

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Водоравно: 1 Клати се при ходу, једна птнца 2. Бивша италијанска колонија 3. Притока Неретве 4. За (латински), лука у Арабнји, народ

(немачкп апострофнрано) 5. Кинеско име, врста шумског дрвета, мера за површину б. Новчана, вредносна хартија, једна Ибзенова драма 7. Гигант, футбалски термин 8. Узвик (апострофирано), црн (француски), земљиште (у падежу) 9, Спортски реквизит 10. Прнлог за време, висок (француски), индустриска биљка 11. Пепељаст, бог ветра (митолошки) 12. Круг. Усправно: 1. Афиша 2. Често обољење, честа потврдна узречица у енглеском језнку 3. Бивши белгиски краљ, заменица (множина) 4. Град на Балтичком Мору, чувени спартански војсковођа, иницијали великог словеначког писца 5. Град у коме се налазе највеће рафннернје нафте у свету, врста зачина (множ.) 6. Личност нз једне Пучинијеве опере, позоришна сала 7. Гвожђе (енгл.), нме америчког посредника у англо-персиском спору. упнтна заменица (о* брнуто) 8. Претп.татник, блато 9. Коњ зеленкасте длаке, америчко му« шко нме, 10. Способан да летн.

ФИЛМОВИ ЗА СТУДЕНТЕ

У петак 19 о. м. у2O ч. у сали Природно-математичкоГ факултста редакција ”Народког студента“ приказује филмове: 1. РАТ НА ПАЦИФИКУ борбени доживљаји јед* ног носача авиона у Другом светском рату (у боји). 2. НИЗ РЕКУ ХАДСОН филм о људима, земљама и обичајима на обалама једне од највећих река САД. 3. ДОГАЂАЈИ У СЛИЦИ И РЕЧИ филмске новостц о нсторијату једнога џипа, најновији модел супергутобуса н филмска репортажа са касачких трка. Улазнице се могу добити од недеље у редакцији ”Народни студент” Балканска 4/|V свакога дана од 12—14 часова и код рсвизора листа на факултетима.

СТРАНИ ХУМОР

Изда!е Наоодна омладина Србије на Београдсксм уннверзитгту м вслг кнм школама. Уређујс редакциони колегијум; врши дужност одговорног уредника Ацо Штака Уредшштво и адмшшстрадија Б еOI РДI, Балканска 4/lY» Iелефои 23-464, Чековнн рачуи 10Ј- 19032 13. Штамла Политика , Стаљинградска 31