Студент

УЗ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ НАРОДНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

ПРОФЕСОРИ СУ КАЗАЛИ - HE! Херојски Меморандум Београдсног универзитета

Август 1941 годиие. У срцу слободарског Београда, на Твразијама, љихају сс лешеви обешених. Србија се буни. Фашнсти бссне, али шихова сила јс немоћна пред гњевом обсзоружаног парода. Хил>аде родољуба одлази у партизане. Бсоградски ункаерзитит даје најпожртвованије и најхрабрије. Непријатељ се плаши Београдског универзитета. Он хоће да га хћшшти, да у забрављеним слушаопицама н опљанкапии библиРтекама уништи свсст о њсговој снази- Стуте фашиста, ЈоИић, ВелмарЈанковић, Малеша, Владимир Вујић, Мирко Косић хоћ* силом да Укпверзптету наметну „нсви универзитетски закои“, иову „уредбу“, нови фашистнчки „поредак". Али професора су одлучно казали НЕ! Београдскн универзнтет је достојанствеио и херојски одговорио својнм Меморандумом. „Проучивши мконски нацрт, каже се у Меморандуму, Сенат је још више убеђен у исправност свог мишљења да не треба доносити нов закон о Универзитету. Пре свега он је против тога из једног правпог разлога, преко кога, као претставннк и?уке а истовремено један од носилаца народне правне свести, не може да пређе ћутке. ЈНаиме, сама окупаторска власт је прећутно прекела иа комесаре онолико рласти колико је она има т.ј- у гранкцама међународног права, Према овоме излази да закон о Уттасраитету, као и закони о школама уопште, очевидно не спадају у законе који се могу мењати. —У Часу, кажс се даље у Меморанд>-му. када око 350.000 људи леже у ропству, када je иаш народ у некнм заузетим крајевима (као у Хрватској) изложен нечувеним патњама, када је услед аката саботаже имовина и лична безбедност дозедена у питање, када окупаторске власти против таквих аката упвтребљавају оштре репресалије, пред нама стоје много преча и животиија питања. Поред борбе за иасушнн Хлеб, поред старања за живот, не могу се изводити такве реформе које, прс свега другог, претстављају морални мир.“ Београдски наставпици у овом историском документу бацају храбро у лице нздајничкој Јонићевој „комгЈсији” Јгсткну да је оиа добро познатп непрнјатељ Ушгверзнтета. „С једне стране стојн око две стотине наставника Београдског универзитета, од којинх су по неки 40 година провели у њему у сталном раду на науци и у сталној бризи за усавршавање наше школе; међу њима има и таквих који су високо подигли углед својим радом на науци не само Београдском универзитету него и целом нашем народу, а с ДРУге стране, седам члакова комисије блиско повезаних између себе за које се не може рсћи да нмају квалификацију да решавају о судбнни нашег Универзитета, па према томе у великој мери и о нашој култури. Неки од ових људи су шта више познати као непријатељи Универзитета, било што су удаљеии са Универзитета, било зато што иису успели да дођу на Универзитет.” ФашНсти су после овог vvtukot одговорл бесно насрнули на Универзптет- Али, издајничка „комисија“ никада није успела, за читаве трн године ропства, да до краја изградп свој „фашистички поредак* н створи од Београдског зтптверзитнта туђинског слугу. Херојским Меморандумом наших наставника написана је јсдна од најсјајнијих страшша у историји револуционарног Београдског универзиТета. ПРОБЛЕМИ 3А ДИСКУСИЈУ

Студентска удружења и нови финансијки систем Треба чути и мишљење студената Теорије о „државним ђацима" Студентска самопомоћ

Кад се узме у обзир да fe држава до сада преко стипендија обезбеђивала највећем броју студената материја.тна средства за студије, нормално је да студенти после доношења пројекта новог финансиског система највише разговарају о проиенама у односу државе према школству и финансиским мерама кроз које се тај однос у новим условима манифестује. Међутим, сви су тн разговори и дискусије до сада били мало корисни. Одвијали су се неорганнзовано; студенти су дискутовали у групицама и на начин који лако даје маха неоснованом паникерству и филнстарским закључцима. Студентска удружења или омладииске оргаиизације на факултстима који су били дужни да усмсравају овакве дискусије нису моглн да окупе студенте на организована предавања. Заиста редак је био случај ла се ва неком факултету дв сада одржало неко добро предсвањс са плод нои дискусијом о актуелиим студентским проблемима. Али ако то до скора није било могуће учинити због ферија, сада, када сс већ у читавој привреди спроводе прелазне мерс које треба да осигурају несметано реализовање поставки нозог финансиског система, нужно је да се студентнма омогући да што потпуније схвате суштину новог закона, да ии се помогне да сагледају нужнрсти и перспективе нашег економског развитка. Задатак је студентских удружења да позивају на предавања о новим економским мерама компетентне личности којс he студент Има моћи лз пруже потпуна објашњења и тумамсња одредби новог финансиског систсма. С друге стране на озаквим предавањима са дискусијом треба омогућити студентима да се чују и њихова мишљсња о новим економским мсрама. Овде

ннје потребно посебно истицати да се до сада није нигде искључивало право студената да нзносе своја мишљења али фактички студенти нису имали погодног начина да то своје лравоиуовом случају користе. Треба и код оног најмањег броја студената рагбитн схватање да Се код доношења и спровођења нових мера не води рачуна о мишљењу студената. Нацрт нопог финансиског система и дат је у јавност да би се о њему дкскутовало. Преко 50% студсната примало ]е од државе стипендију. То је бко један од основних видова помагања школства од стране државе. Али, искуство ]е показало да тако усмерен однос државс према школству није целисходан. Студенти су почслидауображзвају да држава мора да им даје средства sa жиеот. Факултети су се пунили студентима а највећи број од њих није могао да се похвали да спада у добре ђаке. (Прошле године, нпр. на Правном факултету 30 стипсндиста са прве годинс у јунском испитном року није положило ни ]едан испит). Онн нису озбиљно мислили ка студије, рзчунајући да статусом студента стичу право да их заједница издржава. Око 13.000 artсолвената са факултета у земљи одлаже камерно днпломирање. При свему томе формкрало се схзатање да су студентн „државни ђаци”. Али данар када крсћемо даље У иашем привредном животу, погрешно је мислити да држаза мора и да је потребно да ка оваказ начии помаже развитак школства. Брига о његозом унапређењу н даље остаје првенствено брига државе али ће се оиа сада манкфестовати на други начин. Подизаће се нови факултети,

институти, добављаћс се опрсма за лабораторнје, увећаће се број студентских домова и мензи итд. Брига о матернјалном обезбеђивању студената иостаје обавеза родитеља. Иовим финансиским системом оии кроз дсчји додатак добијају могућпости да својој деци ка студијама оскгурају мање-више довољна средства за студирање. (Још увек се дискутује да ли he дечји додатак обухватити и ноз чани износ карата за снабдевање). Дискутује сс о предлогу за стварање фонда из кога би апсолвенти и студенти завршеннх година могли да узкмају позајмице ко]е би доцније по своме запослењу враћали. Одличним ђацима држава ће дати нзвестан број стипендија. Предузећа, установо и задруге такође ће имати своје стнпендисте на факултету. У новеиасталој ситуааији корисно је размотрити и могућности sa стварање извора допунских новчаних средстава који могу у великој мери да олакшају економски положај стуДената на факултету. Ту се мисли, пре свега, на студентску самопомоћ, О овој sa нас сада новој економској оргааизацији, тешко је нешто дсфииитивцо и одређено рећи, а.ли искуства hs рада студентске самопомоћи на Бесградском универзитету пре рата и слкчних економских организација у иностранству говоре да студентска самопомоћ може у велико] мери да поправи материјални положај студената на факултету. Могућности за рад овакве економске организације има много. На пример, наши домови и мензе могу да постану потпуно студентски. Студекти би у њкма радили место досадашњих службсника. Они би више водили рачуна о квалитету хране и бољем и јевтинијем начину снабдевања мензи. Удружења самопомоћи би узела у своје руке и прода]у уџбеника на факултетима. Сав рабат, који је до сада ишао издавачким предузећима, остајао би студентској Самопомоћи. Моглн би ce закључивати и уговори ca издавачким предузећима о иекључивом праву удружења на продају уџбеника- Студенти су добијали јеетиније књиге, а један део новца би остајао самопомоћи. Студентска самопомоћ би могла да организује и израђивање скрипатаРазне приредбе, игранке, усмене новине, биоскопскс претставе итд-, могу такође постати извор прихода за чланове самопомОћи.

20 OКТOБРА 1944 ДОБИЈЕНА ЈЕ БИТКА ЗА БЕОГРАД

„... За нашу војску, битка за Београд претстављала је задатак сложенији и крупнији него сви претходни. Та битка је била и олшта проба до тада стечене ратне спремности наше народне вогјске, проверавање могућности и темпа њеног даљег развојаЛ Ту је наша војска дошла у ситуацију да се уклопи у сложени механиззм и дејство једне саеремене велике армије, да почне деловати онако како делује таква армија. Наша војска је тај испит положила." (Коча Поповнћ у говору на дан прве годишњице ослобођења Београда.) Годишња сиупштина Народне технике на Београдском универзитету

У сали Правног факултета одржана је 17 о. м. универзитетска конферениија Народне технике. После избора радног претседништва и одржаног реферата о досадашњем раду, прешло се на ди«|{усију. На крају је извршен избор делегата за I конгрес Србије, који ће се одржати 28 октобра, као и универзитетског одбора Народне технике. Изабрани су следгћн делегати: Бури Салих, Петрогић Јован, Милојевић Драгутин. Холucp Владимир. Присутао 55 нланова.

САДРЖАЈ:

Прва страна СТУДЕНТСКА УДРУЖЕЊА К НОВИ ФИНАНСКСКИ СИСТЕМ Друга страна У OSOJ ГОДКНИ ПСВЕЋАЋЕ СЕ РАЗМЕНА СТУДЕНАТА Трећа страна GUEHA КА УЛКЦИ - ПРИЧА • Четврта страна ПУТ ПРЕПОРОДА ЗЕМЉЕ ФЕЛАХА Пета страна »ХАЈДУК« - НАШ МИО ГОСТ Шеста страна НАКЕТА МИ ЈЕ НЕПРАВДА - КОЗЕРИМ - ФИЛМОВИ ЗА СТУДЕНТЕ - ЗАНИМЉИBDCTH КЗ GBETA

ЈЕДНО МИШЉЕЊЕ

Да ли београдски студенти треба да имају јединствену спортску организацију

Спортски жирот међу студентим* Београда после рата почео је и ОД* вијао се готово паралелко са радом осталих студентских органнаацнја. Н>егов шгтензитет је до школске 1950 и 1951 године видно растао. Преко сто спортских екипа са око 1.500 акигвннх тзкмичара у првенству Универзитета најречнтије то потврђује. Ако би се с тим упоредила активност у прошлој школској годинн. када је једина маинфестаиија фнскултурног рада бнло иедовршено футбалско првенство, опрзвдано бп се поставнло пнташе: Откуда наједном овакав прелои; како је иогуђе да пнтересоваше спадне на око стотнну футбалера? Као одговор би се могло навести више разлога, но два од јвих су на првом месту: материјални услови су знатно погоршанн и. друго, подвајање фискултурнс органнзацијс на Унивсрзитет, Медицннску велику школу и Техничку велику школу. На Универзитету је спортски живот потпуно замро, а дрјтови са медицине н технике читав свој рад су усредсредилп на спортска друштва својнх школа, или, боље речено, на неколико квзлнтетннх футбалера. Ннје ми овде на.мера да изналазнм и дискутујем зашто је дошло до подвајања фискултурне органнзације у Београду (на осталим универзитетима је остала једннствеиаЈ, већ хоћу да подвучем да фискултурна органкзација студената може са успехом постојати док је једикствена, У том смислу су и вођени разговори у току ове јесени. Наше фнскултурне организације биће окупљене у студентској спортској фсдерацијн, која ђе подједнако воднтн рачуна о свнм студентским спортскнм организацијама у нашој зсмљи. (Настлввл Be, пвгсц сгррлаи)

Н Е Д ЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТ^ДЕНАТА

БРОЈ 21 ГОД VI 19-Х-1951 ЛИСТ ИЗЛАЗИ ПЕТ К О М UfHfl 5 ДИН.