Студент

У ИДУЋОЈ ГОДИНИ

ПОВЕЋАЋЕ СЕ РАЗМЕНА са иностраним студентима

У Х*)МСУ, недалехо <уд Виборга У Данској. одржана јс вд 28 септембра до 4 октобра конферснција прст стапника разних студентских органнзгција, на којој се расправљало о разменама студензта. Конфсренцнјн је прпсуствозало 60 делегата и гостију, који <т претстављалк 25 студентскид организација из 15 земаља. У највсћем броју су биле заступљедс националне студентскс уније из европских зсмаља и Америке. Ово јс већ друга конферснција оваквс врстс коју јс организовао Дански интсрнационалнк студснтски комнтет, Прва јс одржана у Копвнхзгену прс две године и од тада су везе и размене међу студептнма посталније и разноврсније. Дотада није постојала никаква организацијз која би вршида ту функцију. Управо због тога јс иницијатива данских студсиата значајна н за сваку похвл.ту. По први пут су на овој копфсрсицнји присуствовала и два прстставника информбироовског Међународuor студентског савсза (МСС). То је свакако био нови потсз информбироовског руководствз, срачунат да пршсаже каасо су и оии за сарад>ву мсђу студентима. На првој конференаији не само да нико од МСС-а НИЈС ТфИСЛХГГВОЂЗО, већ оу ову конференцију као 'разбијамку”, најоштрије осудили. Додуше, бнло је ro време када јс МСС покушавао да држи монопол кад свим оннм што је било "студентсасо*. Алиодтада се много што шта променнло. Мнровне кампаље * други закамуфлиранн политнчкн потези информбироовског руководства потпуно су дискрсдито вали МСС н удаљили га од практнчне сарвдље међу студентима. Због гога је присуство на овој конферсндији, хао и обећан>а која су том прн ликом дата, требало да увсре студенте нзван информбироовских земал>а како је МСС спрсмаи иа сарадљу. Њихов положај на конфсренциј« кије био ни мало завидаи. Добили су статус као и свака иационална студентска дедегацијз, а атиаудирања у њихову маст уопште ннје било. На питање зашто ннсу дошлги делегати и из информбироовских земаља, одговорено је да се ради о финансиским тешкоћама (!?). На коиферснцији су све делегацијв ноднелс извештај о резултатима у нротеклом периоду. Нзционална угшја студената Енглсске размснила }е са другим организацијама прско 8.000 студсвата, студснтске уннје Француске 21.424 страна студеЈгга, Пталије преко 5.360 студената. Ови лодаци се односе на учешће студепата у разиим туристичким и научним хурнејама, на ссминарииа и курсевнма, радним акцијама и раз)тим културним манифеотацнјама. Ми смо иступили са подацима који јасно говоре о значајним резултатима које смо иостиглн. Само на нашим радним акцијама учсетвовало је близу 2.500 студсвата из 15 земаља. За разлику од раннјих roдина ми смо покушали да страиим студеитима пружимо лспше услове боравка и то путсм научних и тугнгстичких пуховања, ссминара, летовалишта u сл. Наша је орггнпзација упркос многих објективннх тешкоћа, ттлавном фииансиске прпроде, уопела да 283 наша студента n»Јввљс у Друте земљс било па прак*у, ивучнс туриејс или радне акцнЈе. Тако је ea oee две годнне размењено 3.699 страних н наших студената. Нарочито су успешнс размеmt нзвршене са студентским opra■нзацијама у Енглеској, Француској, Америци. Скандинавским земљама, а у последље врсме са Аустрнјом и Западном Немачком. На конферендаји су розматранн и ммм мвн аредоовк к ммућвости

sa ттобољптаље сарадље међу студскткма. Постнгнуто јс нсколико ваЈедничкнд спорзауиа за нзмсну информацијз, о „студектском кли* рингу*, о мсђусобној одговорности и размспама група и сл. Исто тако прспоручено јс оснивзље студентских прихватилишта, лстљнх курсева ндр. Свака органнзаиијл је предложила свој план размена за ндуђу годину. Наша ће органнзација. уидућој годзрни обрааовати за стране студе«те летовалшита у Дубровнкку нка Рабу, као и мсђуиароднс лвпне логоре у блкзини Сушака, Шкбеника и Горсиског у Словенији. По прзи пут ћемо организовати спедијални ссминар за стране студснте са темом: „Друштвени систем и положај нове Југославнје у свсту“. Још су предвиђене научне турнејс за проучаван>с археологијс, пољопрнврсдс, културе и других областн друштг.спог и научног живота код нас. На нницијативу Љубљанског универзитста прсдвпђа се обрааовзље зтгмекнх цснтара за стране студснте као и алпштстичка турнеја у Јулкским Алпима. Скоро све дслегације су показале велико интерссовање за учсшће у нашем програму и већ наја•илс своје групс. Конференција у Халду је значила вслики корак напред у организоваљу међународне студентске сарадњс. Предложено је да се слична конференција одржи и идуће годинс. Било 6и врло значајно да се на идјФој конферекцији прошири број организација учесника из ваневропских земаља, а нарочито из колонијалних и зависних зсмаља. Ми ћемо и у будуће учествоватн на овакзим и сличннм конференцијама, јер јсдино кроз практичну сарадљу најбрже можсмо доћи до међусобног разумевања и јединства студената у свету 'if '

Јакша Бучевић

ОКСФОРД

Свакс годане кра/см марша веслача Оксфорда и Кембриџа на Тсмзи pcuiauai? &сШање боље екаИе

На вбалама Тсмзе огромна маса света вичс u млатара рукама, Људи ие изглгдају баш као хладнокрвни Ентлези. Псглсди су j'nprit ка средиИи Темзе. Два осмерца бсре се за победу у тргдиционалној веслаткој трцн. Осмергц студсната из Ксмбриџа водн за три дужинс чамцд, повећава отстојаље, ускоро ћс нроћл кроз циљ. Отгуран је победиик, али они из Оксфорда. се још надају. Крај.,. Ксмбриџ }с однео псхар н назив бољега. Чим стс прочита.ти наслов свакако стс одмах помислили на ову традкшгоналну трку рсмсраца два најпопуларнија колеџа Енглеске. Зато смо и почели са веслаљем. Али није то једкна спортска грана у којој се оки такмиче. Футбал, рагби, крикст и друrc irrpc такође су на списку борби за наслов првака. Победнти или иоТубити у било КОМС другом спорту нијс толико важно, али ко однесе пехар у трци осмераца, тај је заиста најбољн, о љему се прича целс roдинс. Оксфорд је изгубно, алн пије клонуо. Свесни су да је противиик ово ra путга заиста заслужено победио. Чсститају му и надају се рсваншу идући пут. И тако, сзаке године крајем марта, одмеравају снаге ова два универзитста, а Бнглези прислхтвују најпопуларнијој трии у земљи. У Оксфорду сваки колеџ има своЈа игралишта, својс чамце, док су хангари за љих* зајсдкички. Чамци су смсштеки на северној оба.тл Темзе. Тамо су стојали од првога данз, тамо стоје и даиас. То јс традиција. Универзитег има велнки број нгралпшта за футбал, крикет, терене за тенис. Свгкн колеџ mia своје клубове,

учешће у првим тимовима je велики успсх, а‘насгуп за репрезентацију У-

ЗОРАН ДИМПТРПЈЕБПЋ

ниверзитета је већа част од ма које друге. На чслу клуба је прстседник, који је у исто време и капитен екипе. Секрстар клуба води адшшистративне послове, а благајнкк финалсиске. Још два почасна члана и то је све ■ цела управа. Чланови комитета, упра. ве, бирају сс између учесника у тимовима који су се такмичили против Кембриџа. Прилично једноставно, ал и и одговорно. -јер члан комитета мора да буде и дооар спортисга. Први колеџи Историјд Оксфорда је почсла да-в-но, још за владе Хенриха I, 1170 годинс. Овај енглески краљ, какб се npifMa, саградио је у Бомрнту палату за свога унука, доцнијег Хенриха И. Ту је овај често боравио ради одмора и разоноде. И данас се по разним колеџима налазе трагови и поједини лримерци лектире тадашњсг вдадара. ДЈа бн се студенгима омогућило несметано студираље, указала се потреба да они станују у иепосредној близики факултета. Постали су први студентски станови - првџ колеџи. I одкне 1249 Вилијем Дархам, који jc раннје боравио у Паркзу као профссор, поклонио је 310 марака за издржавање професора уметности на Унизсрзтгтсту. Од тога повца оспован је колеџ, мала заједница са свсra четирн профссора. Годике 1280 појављују се и друга два колеџа. У првнм колсџнма ннје се знало тачно како трсба да изгледа план зграда. У одајама за спаваље намсштаии су и столови за рад. Остале просторије бнлс су трпезарија за ручавање, кухиња, остава, а постојала је и спсцијална одзја за чуваљс старих сштса, каснијс бнблиотека. У XIV веку један од профссора теологије, бискуп Реде, поклонно је колсџу релику приватну библиотску. „Високом улицом", највећом у Оксфорду, шетају се студенти поред истих зграда у којима је и почео Уннверзитет. Дапас се међу ти.м rpaђсвмнама уздиже чувенн „ТрипипГ колеџ. Оријенталистика најтежа Сваки од колсџа у Оксфорду је ско ро самосталки Универзнтет. Када студент ступа у колеџ, изабира факултст који му иајвтпие одговара. По жсљц и склонвсти. Списак факултста ннје малн. Да ли нзабраги литературу нлн групу модерне историје, теологију, или оријенталистику или пак енглески језнк са литературом, дилема је за сваког новог студента. Оријенталнн факултет је најтежи: у томс се многи слажу, али се ипак уписују. Арапск.и језик није лак, поготову за Енглсзе. Школа (факултст) за оријенталистику вије чисто лтш-

гвнстичка, пећ школа за опште сбразоваше и упознаваљс ових земаља. А на испитима су главни предмети језици: санскрнтски, арапски, хебрејски, персиски, сгипатски и кинески. Поред тога мора се знати и исторнја као и литература ових народа. Нимало завидно, па ипак тај фаlс>’лтет има великн број слушалаца. „Велике” и „мале” дипломе „Диплома је диплома", реклн би нзши студенти, па било да јс опа са Правног или Техничког факултета. Главно да јс стечено „више образовање“. Али у Оксфорду и међу дипломама Ттма ' разлике. Да 6и се биа добила потребно Је положити диплОм ски испит. Он је насупрот кашем нсшто краћи и по обиму маљи од редовних испита. Када ra положи, сту. дент стиче право да крај свога кмена стави Б, А. („бечелор уметностн“). То је титула као код иас ннж. пли д-р. А међу дипломама има разлике. Свршеии теолози, економистн, студенти друштвених наука и ио.титкке, добијају диплому мању пс обиму, са маље листова, док астрономи, архсолози и студсНти упоредпе филолоntje, добијају веће по обиму и са в-и-ше страница. Свакако још један курнозитст који нма оправдаља у традпццјама. „Рад” стипендисти Сесил Џон Род. Л)адо ко познаје ово име, Загоlтајте било кога студента из Оксфорда, одмах ће вди рећи: Џон Род је јсдан од највећих грађевинара у исторпји Енглеске и дародавац низа стипондија студентима. Његов животнн пут нијс бно ' баш тако лак. Много је прсвалио преко главе, видео миоге неправдс и расне разлике. Могла су да студирају само деца богаташа. А они други.., Постао је чувенн грађевинлр, обогатио сс. Разммшљао јс. о могућностима васпитаваља н школова Јна мла дих људн из доминиона, колонија н свих зсмаља свста у једном од енглеских универзитста. Белика ie ко. рнст и по ианнју и по цео свет учити омлздину о зближењу људи, одбацити раснс мржшс. Умро је 1902 године, а послгдља жеља му је бнла да се из његове задужбине издају стЈшендије омладинцнма из целог света током студпја. Још за свогз жнвота Сесил Род је одредно чстпри услова које мора да испуљавз свзки кандидат sa стниендију: 1. Лптерарнз и школска дистш-нућа морају бнтн на висики, 2. Постићи ззвидне успсхе у разним спортовима на свежем ваздуху футбзлу, криКету, рзг бију итд. 3. Поссдоваље срчаности и воље, оданосп! служби и другарству. 4. Одличтто изражаваљс током прсдаваља, доследиост у моралној снази и карактсру и, најв-ажкије оданос т народу. То је Сесил Џон Род оставио у аманет и тако се данас ради. И Оксфорд, као и све у Енглеској, нма своје традиције: своје црне огртаче н четвртасте капе за студенте, своју заставу, велнки лавнрннт од поткресаног шимшировог лишћа, сбоје обичаје и, највећу, трку свог осмерца против всслача нз Кембрииа.

Студенти Оксфорда у традиционалн им огртачима у шетњи м Високом улицом“. У позадини „Магдалена 4 * колеџ.

ЈУГОСЛОВЕНСКА СЛУШАОНИЦА на Универзитвту у Питсбургу

Слушаонице 17 нација смештене су на првом спрату "Катедрале знаности“ Универзитета у Питсбургу. Собе су дарови људи и жена зсмаља "Старог света“ и свака надија је послала намештај и декорације за своју слушаонииу у стилу који сматра за своје драгоцсно културно наолеђе. Око 670.000 становнпка Питсбурга су досељенЈШИ из разних земаља Европе, те није ни чудо што само овај Јлшверзитет поседује учионице разних народа. ”Катедрала знаности“ је внсока 525 стопа, рађена у готском стилу. У н»ој има 210 слушаоница и лабораторнја, 13 великих сала за предавања и састанке, 15 одвојепих соба за учење, 7S канцеларија и одељења за одмор студената. Четири спрата посвећеко је читаоницама и факултетскнм клубовима. Целокупна запремина ове 42-спратие грађевине изкоси вишс од 9 милиона кубних стопа. Осам лифтова саобраћају измсђу спратова, 22 друге зграде на посвду Универзитета служе за изучавање технике, медицинс, фармације, зубапства, прве помоћи, рударства и др. Више од 14.000 студената похађа Питсбуршки универзитет.

На слици је југословенска соба на овом Упиверзитету, Тавпница и зидови су обложени финим дашчицама од храстовог дрзета донетог из Славоније, израђеним у дуборсзу са славонским народним мотивима, Столица за наставника, као и столови н столице за студентс, претстааљају најлепше мотивс наше народне радиности. Исторкске слине наших великих људи, I>ука Караџића, (дело Ј'роша Иредића), Петра Петровића-Његоша (такође дело Уроша Предића), Руђера Бошковића, (дело хрватског мајстора Јакше Кљакознћа), бискупа Штросмајсра и Франца Прешерна- дају овој соби наш национални карактср.