Студент

СЦЕНА на улици

*Реци, да ли ја припадам људској раси?“ гласно се питсо старац стојећн на углу Девете улице н Мнчнген Булевара. Бнло је то једно Цоподне бабљег лета. Преко улнце у Грентовом парку плејограф је снимао пренос безбол утакмице између сент-луиских Кардинала н њујоршких Јенкија. Ста рац је носио бсзоблИчно одело, његова кошуља је посивела од нечнстоће, на ногама је нмао војннчке ЦИнеле кроз које су се пробили прсти. Вукао је ногс по плочннку и зауставио се пред златно-бронзаним улазом у Нешнел Оил Бнлдинг. "Пакао, ја се предајем“, рече сам себи. Зевнуо је. Затим рашири рукс као човек коме се спава, скиде капут, савн ra у свежањ и положи на плочннк. Ме обзирући се на оне којн су се зауставили да блену у њсra, полако јс извео покрете свлачења, облачења пижаме и спремања за кревет. Промрмљао је упутства имагинарном слузи, примећуЈЈ*ћи да му ујутру неће бити потребно купатило пошто је одлучио да умре. Лсгао је на плочник и пажљиво навукао на себе нмагинарне покриваче. Гласно је почео да хрче- Мала гомила се зачас скупила око њега. ж ’ку ноћ, ноћ“, рече ои. Странци су бленули. Он је празннх очију зурпо у нсбо. Још се више'пешака зауставило и љубопитљиво окупљало око њега. ”Јеси лн повређен, прнјатељу?“ “Неће бнти, само је пун конзервиране врућине." "Оборили су ra у тучи.“ ’Ko је oh?V ”Па виднте да је прегорео од шпиритуса. “ ”Позовите доктора." "Где је полиција? Кад је потребна, нигде је нема.“ "Човека је прегазио аЈ г томобил, зовите кола за спасавање.“ ”Ево једног рсдара.“ ”Закон.“ Крупан н црвсн у лицј-, полицајац се пробио кроз растућу гомилј-- Погледао је старца којн је невиним очима сусрео њсгов оштар поглсд. ”У чему Је ствар?“ упита полицајац. ”Хело, полицијо!" Полицајац ra сумњичаво погледа. Гурну капу на теме и почеша се по глави. \ ”Шта је теби, ха? Хајде, шта ти Једна жена покуша да објасни полицајцу шта се догодило. ”Ништа ми ннје, само сам легао јер се осећам некако уморан. Помислио сам да би најбоље било ла легнем и умрсм, то јс свс. Же.тсо

бих само да ме оставс на миру, тако да могу мпрно да легнем и да у* мрем.“ Неки од посматрача су се смејали. ”Шта?“ питао је пајкан љут и збуњен. ”3зр не можете да ме оставите на миру? Зар не можете да ме пустите да мирно умрем?“ 'Хајде, немој да мудрујеш. Мичи се! Днжи се и покрет! Чујеш ли ме?“ *3ар не могу мирно да умрем? Кажем вам, све што желнм то је ла мирно умрем.“ ”Јеси ли ме чуо! Мичи се! Немој да ми мајмунишеш овде. Ово је јавно место “ Зграбио је старчеву руку и тргнуо ra. Старац се није опирао када ra Је полицајац повукао. Један достојанствени полиШиски наредник појави се на сцени. ”Је л’ нешто није у реду. Мајк?” упита наредник. „Све је v релу. господине. Ја само покушавам мирно да умрем*.

Полнцајац је пустио човека да падне на плочник. „Језик за зубе!“ Полнцајац се окрену нареднику. „Овај озде ремети мнр“. „Шта вам је? Овде не смете да умрете“ рече љутито наредник. „Исусе Христе, зар човек ие може да умре у мнру чак ни v слободној земљи?" „Хајде не клевећи и мичи се“, заповеди наредник. „Мнчи се!“ командовао је полицајац, бодућн старца пендреком. СЈтарац се није ни. макао. Наредник ra зграби за рукав и покуша да ra дигне. Затим ra наредннк и полицајац погураше. ” Рекао сам ти да идеш својим путем“, викнуо је наредник. Старац се диже. Гомнла сс весело смејала. Оп ,је отшепао дссетак стопа. Окренуо се и рекао гомили:

Прича Џ. Т. ФЕРЕЛА

„Само желим да mxo умрем". „Продужи или ћу те ја одвести", рикнуо је пајкан док је неколицина гледалаца наставила да се смеје. Старац је кренуо још неколико корака. Поново сс испружио на плочник. Више људн се зауставило да види шта се догађа. „Све hv вас одвести“, рсче наредник окренувши се и мрко погледа забављсну и увећану гомилу. Нарсдник и полицајац су стајали над старцем не знајући шта да чине.' „Само желим да умрем У миру. То је све што желим. Нс можете ме присилити да радим. Сувише уморан. Ово је слободна земља". „Језик за зубе!“ зарежао Је полицајац. „Хоћу само да кажем да је рад за иенс сувнше тежак“. „Дижи се!“ рече полнцајап, прислонивши стопалу уз старчева ptбра. „Дижи се кзд ти кажем! Ово јс јавна улииа а не санаторијум. Дижи се и то брзо! Чујсш ли ме?“ рикнуо је полицајац. „Хоћу да умрсм У миру. Зар не можете да мс оставитс самог?“ „Хоћеш ли устати?“ јтјитз наредиик. „Не, Јз умирем. Пустите м«. да мирно умрсм“. „Редару, томе човску је зло. Iloзовите кола за спасавање" крикн\-ла је Једна огорчена госпођа. „Госпођо, мичнте се и брините се за свој посао“. Нарсдник сс окрену полицаЈцу. „ХаЈде да одведсмо ову скнтннцу одавде“.

Они се погнушс и покушаше да дигну стзрца. Он се укрутно. Они ra повукоше по плочнику на стра/Кјвици. Некн од посматрача су се смејали. Неколицина је протестовала, али полнција није обраћала пажњу на њих. Још enufle пешака се

зауставило да пос.магра. Полицајац и наредник вукли су и даље старua по плочнику. Његова~-кошуља сс раскопчала. Ослободивши се од н>их, изгубио је кошуљу. Лсжао је на тротоару прљав и го од струка на горе. Ребра су му се вндела. „Дајте кола за вучу“, викнуо јс неки довитљнвко из гомиле. „Не, доведите овамо великог Била Томсона, прстседника општинс''. узвикну други. Полицајац и наредник дахтали су заморени од напрезаша. Старац их јс посматрао плавим очнма ко.је су немнрно жмиркале. Окренуо се и трепнуо очима према гомилн. Полицајци су поново покушали да га дигну. Он се спустио одбнвши да сарађује, Пустнли су га да пад*е иа плочник. Ои јс цвокотао. Hore су му сс љихале над ивичњаком. „СалеЈју неку скитницу“, опег неко узвикну гласно. „Не марим, ма шта било. Нска мс прегази камнон. Не марнм, не марим! Предајем се! Хоћу да умрем", јечао је старац. Зуби су му цвокотали. „Не, господине, мене не можете присилити да радим. Радијс ћу да умрем“. „Позовите кола за спасавање*. викну неко. „Оставн ra на мнру, рсдару“, захтевао јс неко други. Наредник рече нелито полицајцу и иајкани попустнше. • „Хајде, закопчај се! Овуда пролазе даме“. Појавио се још *’један полицајац. „Одби озе људе“, заповеди нарсдник. Полицајац је почео да ryра гомилу. Када је успсо с једне сгране, они сс пробише напред са друге. „Само ме оставнте иа миру*. „Зашто не идеш да радиш, беспосличару један“, подвикну један човек. „Сувише је тешко“, одговори старац. „Језик за зубе!“ рече наредник. Пајканима сс придружио један угојсни полицајац и помогао да одгурну гомилу. Наредник застадс над старцем. „Хоћешлнда устанеш?* упнта он. „Редару, молим вас, пустите ме да умрем на миру“. „Кода су на путу“, рече нарсдвик. Одједном старац устаде, покупи и обучс своју одећу. Спрем,и сс да пође даље. „Охо, не, мећеш“, рече наредник, зграбивши га за руку. Полицајци одведоше старца према југу. Гомила је пошла за њимз. У блпзини Рузвелт Роуда допустише му да седне и да чека на стспеиниама једне старе зграде. Он није обраћао пажњу иа своје слушаоие. „Ускоро hy битп мртав“, говорио је сам себи. „И тада кека ueo свет иде у пакао. После меие може да умре. Пет минута после мене може да умре. Баш ме брига. Па ја и онако не припадам људској раси. Нс марим. Ла ћу за пет минута умрети. Нећу да радим. Све што хоћу то је да умрем у миру. Идем на Запад. На Запал, младићу, Ха, ха, сви иду на Запад. Чак и пајкани. Зар није тако, редару?" Стигоше патролна кола. Два полицајца га грубо подигоше, док су остали задржавали гомилу. „Гле, мора да и ја припадам људско| раси. Нису послали шшттерска кола“, рече старац. Гурнуше га У патролна кола. Кола кренуше. Гомила се лагано разнлазила. Неки странац упита једног од редара шта се догодило. „Ништа нарочито. Jom једиа скитница скувана на конзервираној врућини. Нема му внше спаса. Од тога сви постају овакви. Па. добиће једно тридесет дана у Брајдуелу, али од тога иикакве вајде. Скитнице су скитнице. Скитниие и ништа више“. „У праву сте, редару". Пајкан се отшета натраг Мичиген Булеваром. Преко плејографа се чуло како гомила кликће. Јенки cv побсдили Кардинале у четири ризиоправне игрс.

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Ферел се као пнеап појавно трнлесетих годнна, кала је тако-звана "к-њижовност кризе“ постала тумач цушевног живота Америке. ITopeK.iooi из ннже ередње класе, потоиак ирских емпграната Ферел је после слудија ка јелном католичком универзигету пошао У жчвот. рллиго као радннк. послужител, па бевзинској i такппи и на крају као допнсник чикашког -Хералд Игземинера 11 . Огтда ie почео лз иишс и штамца своја дела у сопијалистичкпм и лругам књпжевдим часописима. H.i њега еу највећи утицај имали руски и франпуски писпи XIX века. као и Пруст. tloj e и Дикенс. Написао је два велика романа трилогнје. Први.у' “Стад • Лоннген 11 . обрађује тему животпог пута једног младог човека на ког а ј« судбоносан утипаЈ тсала његова околина и чувено лоба прохибиције. Друга трилогија. “Свет који нисам ја створио“. “НпЈ?лна звезда се не губи 11 н “Отап и син- 1 доноси прикал америчког гоалског живота. Приповетка “Улична сиена“ тнпична је 'ia Ферела; у њој је својим наизглел једно тавним новинарскнм стилоц. који је устваРн плод лугогодишњег рада, дао једну малу трагезију и.згубд>еног човека.

ИЗ СТРАНИХ ПОЗОРИШТА

„Јованка Орлеанка" од Пеги-а у позоришту „Хебертот"

Драмска сезона отворена је недавно у позоришту ”Хебертот“. где јс Мадлен Озаре интерпретирала пред париском публиком "Јовапку Орлеанку” од Шарл Пеги-а. У овом делу писац је не сзмо евоцирао једну личност, већ је оживео и праву битку са свим детаљима и смицалицама између Француза и Енглсза- како се догодило у стварности. Извођење овога дела париска публнка је пратила са иајвсћим интересовањем и пажњом. Добра адаптација и режија Андре Шансерела и Марсела Пегша сачувала је сву лепоту и јачину ове историске драме. На слици МадлеиОзаре и Пјср Лlањие у једној сцени

Xенр и VIII

Сценарио: ЛДЈОШ БКРО Решија: Д. КОРДД

Данас и личност Хенрпја VLIJ. његова слика и слике његових жена чсоје је радио Ханс Холбаји, чувени сликар снглеског двора, заједно са филмом Алсксаидра Кордс припадају исторпји. Овај снглсски филм, снимљеи прс скоро 15 година. изазвао је својевремено сензацију по начину на који јс обрадно приватаи жизот једиог владара и дао пример који су вредио копнрали филмски пролуиенти са обе странс Океаиа. Али Хенри VIII. и поред времена које је прошло од љегове појавс на платпу, стоји на првом месту међу филмовима о прпватним жпвотима в.тадара. по креацији и изванредпој глуми Чар.тса Лајтона. И поред нешто заетареле мстоде филмског приповедаља којом сс користио режисер и пукотина у мало певешто компоноваиом сценарију. Хеири VIII у тумачељу Чар.тса Лајтона узбуђује осећаља гледалаца и пружа- им задовољство какво ретко када даје фнлм. Оии који су учили исторнју по уџбенику у редакцпји Козминског сстићо се да је Хенри VLU био ”... суров и ћуд.внв тиранин, али вешт и проницљпв политичар“; они који су читали о Хенрију и љегових шест жена у "Великим скандалима историјс” дознаће много сензационалних и можда пнтересантних поједипости о тадашљем двору, лепим женама и маљс лепим племићима, али онима који у Хенрију желе да виде човека са свим страстима, детињаријама, раздраганостима и потиштеисстима, дбвсљан he битн овзј филм. Свеједно у ком треиутку, било кад поносно носи свога снна на рукама, кад говори за време ручка, када је песретан као сви заљубљени, кад се жртвује за добро Енглеске са Аном од Клева. када се клаља одушевљеним дворанима после победе у хрваљу или када кришом од своје шесте жене једе пилећи бут, Чарлс Лајтон одушевљава топлином своје човечности, шнроким захватом својих интерпретатнвних могућности, способношћу да ту, пред нашнм очима, оживи један лик и устрепери у себи самом и у нама фине жице осећања. Сценарио Лајоша Биро-а пружио је својим духовитим дијалозима одличан материјал, нарочито носиоцу главне улоге. Неоспорна заслуга и писца сценарија п режисера је у

томс што су цслој радн>и дали атмосферу у којој погубл»сља и скрти ne делују сувише , ”погубно“. Запнмљпво j'e да су и поред чувеног енглеског смисла за хумор, писац сценарија и режисер "Приватног жнвота Херннја VIIl“ бнлн Мађари, Лајош Бнро и Шандор (Александар) Корда, што се уосталом у робустном хумору овога филма и осећа. Ст. Петровић

НОЋ ОКУПАЦИЈЕ

Оие пролсћие ноћи.,, Сећам се. Вила је ужасна тмина, Рафал слм чуо кратпк п плач. Плпкпше мој отац, мајка и бака крој камина. „Проклети, проклсти билч, • ираптатс бака кроз плач, зашто узесте мајци радост, снна једииа“.

Михо Грандовац

Уметност у свету

У Француској се снима први уметнички филм у колору. После дугого дишњих нсинтивања Французи су произвели колор траку иовог система, такозвани ру-колор. Филм је обрада старе бајке о Плавобрадом н његових осам жена, а режира га познати француски режисер Кристијан Жак по сценарију Андре Пол Антоана. Карло Леви, писац код нас преведеног романа ”Крист се зауставио у Еболију** који је својим сликарским описима и дубином осећања пожњео заслужено признање, издао је недавно свој други роман ."Часовник“. Ово је уствари запис о неколико дана међу интелектуалиима Рима за време мутног времена непосредно по ослобођењу 1944 годипе.

ФЈЈ/Ш *вдиаави .ii— ... "g~-=^