Студент

СРБИЈА НА СЛИЦИ БАТЕ МИХАИЛОВИЋА

Већ сама чнн>еница, да од преко осамдссст изложс них слика Бате Мнхаилрвића уз.м. мамо само једну, говори да овај осврт нема за циљ ла чнтаоцу пружн приказ Мнхаиловићевог сдикар. ског развоја, цнтн Да Да прнказ целе нзложбе. Иапротив, покушаћс. мо да на једној слицц која сигурно није најкарактеристишшја за Михаиловићев слн карски метод нзвучемо нзвесие закључке о iberoвнм поглгдима на савремено сликар. стпо уопштс н на његов сликарскн поступак посебно. Покушаћемо да једну слику, која Не поси одлике наративног слнкарства, преведемо на језнк обичног посматрача. , v . Михаиловиђ ис тражи од слике да она ириповеда. Његова слика ~Из Србнје“ иајбољи је пример за то тврђеше. Ои прс од елике тражи да она, посредннм п\тем, садржи у себи утиске које сликар има пред извесном емоцијом. Тако он схвата и СрбиЈу: не непосредно, као зсмљу са свим шеним људпма сељацима, занатлијама, иителектуалцима, раднидима које би приказао на један иепосредап и сваком посматрачу доступан начин, већ као земљу која у себи иосн све то, али у којој је то скривено и која своја богатства на други начин маннфестује. За Михаиловића је Србија npe свеra ратарска земља богате кулгуре. И он у први план ставља једног Светог ратнпкз, узетог са зидова неке наше средњевековнс цркве. Тај Свети ратник, са златиим ореолом око главс, некада је, заједно са низом других таквих ратника и светитеља био и остао снмбол моћи и културе једног народа, А У* иоредо са ратником снмболом борбе и културе стоЈи бик, као симбол исконског прш;редног извора ратарске Срби Је. Има у тлквом ириказу СрбнЈе и исшто од одјека оиог Давичовог описа у песми ..Србија‘ из 1939 годиие; наравно. не директно, већ посредко датог. Иа и ако бн усвоЈили примедбу (коју искаже по који посматрач), да Је то једкостраи приказ СрбиЈе, б.удући да Је то земља која Је даиас превазишла ратарско-сточарски степен привреде, овој се сдцци ис могу оспорити Јвени слик-арски квалитети, којима се иадокнађују ови, евентуалнн, садржаЈии иедосташг. A

ibeHiiM квалнтетима у прилог iobo ри и чиљеница да оиа, као реткс која слика у нашем савременом сликарству, приморава посматрачс на размишљаље; љена орнпгаална концепцнја говори у прилог оваквои уметничком схватаљу. Сам Свсти ратник на Михаиловићевој слнци. дат у једком потезу као резултат тренутне импреснје као да поново живи, неколнко векова пошто је угледао свет на зиду неке старе цркве. Из тамног сплета боја, сиве, зелене, тамноплаве које домширају на слици, искаче љегова мирна фигура, око главе оперважена златним нимбом. Бик сиве боје испред љега, пуи динзмнке, контрастира овој смиреној личностн. А пејзаж у позадишг, исликан тамннм бојама, доследнс јс продубљен. Вероватно ће понеко замернти сликару што је целу своју замисад алегорично приказао и тиме је удал»ио од непосредног за гледаоиа поимања. Не тврдимо да је таквг примедба неумесна. Али, исто тако, не сматрамо шт да је потпуно иа свомс месту. Мислимо да одлучну улогу у разрешсљу овог пнтања нма искуство v посматрању сликс, разапјеност ликовне културс и моћ посредпог посматоања уметиичког дела.

М. Косовац

Ба*а Михаиловпћ: Из Србије

ПУТ ПРЕПОРОДА ЗЕМЉЕ ФЕЛАХА Уговор је раскинут - „Египат Египћанима^

Крлљ Фарук јс потписао акт о раскндању уговора од 193(5. Ова вест је дејствовала на стпру империјалну гарду горе него експлозија пак-ленс мапшпе. Век и по Енглеска је разговарала са Нгиптом увек речником топова и митраљела; сада Еfiraar, ако ие одговара. а оно одговориће, како рс.че Иосрат Паша, "на силу силом“. Алп, пије сзмо псгвреда освдјачких траднцнја Извор протеста пекадашљпх г.осподара- Ту је и 'памук Судана, а још више Капал. Канал скраћује пут и смаљује потрошњу горнва скс-краљици мо;>а бритаиској флоти. Прс једног столећа. лидсри Мстро. поле сагледали су сву важност земљоуза, али прва идеја о Суеду иије потекла од Британаца, већ од Француза. За нознаваоца снглеских освајаља то је уобичајеиа. појава њиховс исторкје. Сетимо се само Сер Френсиса Дрејка ко«и је гвозденом доследиошћу остварнвао шпански план завојевл<ња Америке, али у ннтерссу Ројал Ипгленд. Тако је било и са Египтом. Енглеској провал'l утрла је пут: АВАНТУРА ГЕНЕРАЛА БОНАПАРТЕ Иоверљива запивест команданта египатске експедиционе армије генерала Бонапарте; „Освојитп Малту и Бгипат, истиснути. Енглезе са Црвеиог Мора и пробнти Суецки зсмљо. уз“. Од те зановести почиње нсторија Египта у међународном плану. Иа челу четрдесет хиљада бораца мали кзплар желео је да заузме Египат, кључ капије Индије и тиме да зада смртоносан ударац најопаснијем конкуренту француских трговаца и политичара. Мамелучке саб.ге и копља, ти живописнн али некориспн реквизити феудализма, отказали су пред ватром кара буржоаске Француске/И турске снаге достигла је иста судбина. Но сада се јавља Енглеска: прво у лику Нелсона, уништаваоца францу.скс сре доземне флате, затим у лику Сиднеја Смита, пварног браииоца Акрс, праог и задуго јединог победника Наполсона. Наполеонова еамисао фраицуског оријенталног царства о‘стала је само пуста машта. ВИЗИЈА СЛОБОДЕ И ИМПЕРИЈАЛНИ ЛЛОТУНИ Офнцпр турскс војскс и један од бораца под Акро-м. Мухамед Алија, нијс се задовољио достнгнутнм положајем турског намесника египатске области. Хтео је да Египат буде заиста сгипатски и нпчији вишс нова држава реда и закона, са модерним уставом. Цео свој живот посветно је томе. Делао је з Енглеска је ћутала. Најзад завршни удар: одвајање од Стамбо.та, рат протнв владара евих веринх; Руси се комеша.ју, Епглеска је реаговала; средоземне ескадре претећи су крстариле египатским водпма. Када н то није сломило снове Мухамед Алнјс, ескз-

дрс су бомоардовалс обалске градо. ве. Чак и Француска, моћан пријртгљ Мухамед Алије, отступила је пред епглескбм моћи, а сан Мухамеда Алије је остао само сан. На позорнпцу иступа други сањар, Француз Лесепс. 'Земљом управљају Алијгаш наследиици, али као намесници. Намесиик Санд паклољеи је Jlecencoßim плаиовнма прокопавања канала, подухвата који треба да донесе Француској славу, свету жпвлш ток трг.овиие, а Еггшту напредак. Основана је међуиародпа компаиија за нзградњу. Енглескл почиње пропагаидну офанзиву. Лесепс јс oropчен, а још огоЈт.ченији је кад му јс један пријатељ открио тајну енглеског отпора: Ешлеска сама хоће да гради канал, или, уколико то не буде могуће, да бар осигура Суец за себе. Кад би ирист.ао да она поседие Суси, сместа би престао отпор против трздње. Упркос свнх тешкоћа клна.т је изграђеи. ' ЕГИНАТСКА КРИЗА Енглески конзсрвативцн даиас су нарочнто згранути епшатском „незахвалношћу", тј. жељом да буду слободнм. Ево речн коизерватпвног посланика Сер Херберт Вилијамса од 12 октобра 1951 r.; „Без Британаца Епгаат бн дапас био турска провт.шција. Без Брптанаца Суданцп би веро-

ватно заузелп Египат и судански краљ би постао краљ Египта, умесго што је супротно. У току Првот’ светског рата без Британаца Турци би поново освојили Египат, У току Другог светског I>ата бсз Британаца Мусолини би се сместио у краљевски дворац у Капру. Велика је штета што људи тако брзо заборављају“. Свс је то углавном тачно. Алн видели смо да такав Егнпат није био сгипатски, већ енглески. Нужно је да се оружје коло«ијалне владавине наиослетку окреће против љегових ко. вача. Млади Египћапн образовалн су се у енглеском духу, али су училн да

сс диве примсрима државника-бораца за еаглеску нацију. Епшатски трl говци нау.чпли су како се пронзводи ■ i! rprvje, али су уједно виделн ла производе и трг-ују безмерно мало за , себе, а миого вцше за туђинце. И на крају, морала je доћи свест о самосталности. Тако долазн егнпатска кризл. Британска царевина се у Пр. вом светсхом рату наводко борила за дсмократска права. Египат је тЈЈажпо шнхову прпмеис. Е.чглески одговор је: „Ме!“ Вреље у Египту: Вафд партија, л>ути протнвник Фореи> Офиса, почнље акцију. 1936 је несрећна'годииа за Енглеску. Публициста В. Палкар; „Тешко Енглезу који бн се по-јађио на улици. феласи, а нарочито студеити, гађај-у камеиицама британске војникс и пл>у>у на про-зоре енглеских аутомобила. Демонстрације су заиста масовпе. а студснти су у првим редовима. Убистаб братанргог високог комссара. Други посматрач каже; Добро јс за Лоидон што су фсријални дани. иначе, да су сви студенти пз окупу, ко зна колико 6и chi леске крви потекло. Влада Уједи. ihenor Краљевства покуцшва да маисврише. Шеф Вафдистимке странке, који јс више био иза решетака псго у своме стану, а сада је претседиик владе краља Египта, примљеи је у Лоидопу са свпм почастима и иа стаиици raf јс дочекао лпчио краљсв

брат. Резултат дипломатских натезања је повлачење енглеских војника са епшатске територије, сем облаети Суеца, и заједиичка англо-египатска упрапа Судапа. У том мсменту,влада је била задовоњна. ПОСЛЕДЊИ УДАР Дошао јс други светски рат који је Енглеска водила за демократију и још више за срећнију будућност човечанства. Египат, опет, тражи ту Срећнију будућност. Арапска лша, образована 1945 r. на потстицај Велике Британијс. окренула се против инспиратора. Генератни секретар лиге је Бгипћании прву реч нма Егн,naj. Лига, влада Егнпта и народ тражс испуњење старог захтева: ниједног војника у-Египту, Судаш Египту! Лабуристичка влада недоследна својој политицп, под притиском старе гарде конзерзативне Енглеске, одбија тај захтев. Петрблеј је већ готово изгубљеи, али Суецки Канал за живот Империје много је важнијн. За Епшат је важнији државни суверенитет. Та земл>а у препороду прерасла је оквнре зависности. С друге стране. Енглеска је у страху да се бура над Египтом, која готозо моментално лолази након буре над Псрснјом, не претвори у општу буру над земљама Средњег Пстока. А египатска влада са своје стране не само да јс по својој вафдистичкој- идеологкјн усмерепа на потпуну независност државе, него је изложена прнтиску и разиих, иако не засад јаких социјалистичких странака, и, што је још важннјс, иарода који се буди. Вафдисти су претставници египатске националне буржоазпје чија 'је борба за независност иације уствари борба за независност њихове производњс и трi овине. Али на овом ступњу њихова борба и њихово воћство је једини могућп ирогреспван корак. Седамнаести октобар ће вероватно ; остати као црни дан у днев-нишша em леских лордова и финапсијера. „Епотат Египћанима* бри се и даље широм Епшта. У шест хиљада џамиia у чнтавој земљи служе се службе Алаху за Фарука, краља Епшта и Судана. Цео нсламскн свст подупире •потст. Хоџс и дервишн проповеда« 'у мЕлцонмма вериих полнтику Вафд партије. Певајућн суре Корг.на, они позивају с,ниове Алаха да се чак и жртвују ахо будс потребио. С.

Овако се носио материјал за градњу Суецког Канала

ЕНГЛЕЗИ И КРАЉ

БЕЛЕШКЕ САП ПУТА

Несхватљнво је колнко се прача о краљу у Енглеској. Несхватљпво је када се зна за чињспицу да ои нншта не претставља у државном и полнтнчком животу Енглескс. Алн, упркос томе, када воднте разговор са кеким Еиглезом, будите уверени да hc споменути краља само ако разговор траје дуже од пола сата. Еиглези сс праве јако забрннути и револтирани што је овај крпљ конзерватнваи и што захтева да му се љуби рука, док претходни то ннје тражио. 11итаво то интересоваље се и своди на такве снтнице. Краљ сматрају Енглези ннје лнчност о којој би нко могао да говори са иегодовањем и он никоме не смета. Чак се и иа говорннцама у Хајд- парку ретко чују увредљиве речи на његов рачун. Парадоксалап је за наше схватаљс овај помнрљив став према краљу, став у коме ссм дивљења његовом сјају и традицији исма ии труике од оне озлојеђености какву памтпмо код Фрапцуза, иако традиције француске краљевске лозе нису биле иншта мање од енглеске. Али баш због так вог става, баш због тога што је из односа према краљу ншчезло све што је у вези са политиком, све што је значајно, енглески краљ има много изгледа да се дуже задржт т престолу. Интересантно је мишљењс египатеког краља које је јсдном пзрскао ла би објаснио зашто живи тако раскошно Е баца тоаикн новад на своју

удобност. ”То није пи од каквог зна чаја. Причекајте још неколико годииа и у свету he бити само пст кр;;љева“. На питање који су то, одговорио је: "Четирн из шпила карата и енглески..." У дсцсмбру прошле годпие читав Лопдон је брујао о сензационалној вести. Украдена јс плоча из Вссгмии стерске опатије. Свуда у кафани, биоскопу, на улици, могли су да се чују узбуђени’ гласови који су коментарисали овај догађај. На плочи која је била украдена круннсали су се наводно енглески краљеви. (Мсђутим, Шкотланђаии тврде да су се њихови нраљепи крунисали на то ; плочн). Читав случај био је предат полицнји. У -току истраге се дочуло да се плоча налази у једном језеру у околини Лондона. И предузет ie обиман посао. Цело дно језера јс било прекопаио, све са њега изва ђено, алн плоча није нађена. На кра ју, полиција је ушла у траг крадљш’ цима. Кад се чуло да ће кривац бп ти кажњен, шест хнљада шкртски”. студената је претило демонстрацијама. Тек на посредовање Министар ства и краља, спор се решио на Т' начин што је плоча била враћсна Вестминстерску опатију. Таквих и сличних случајеаа имт на стотпне. Свако јутро, рецимо, xnљаде Лондонзца стојс и посматрај\ сме«вивање краљевске страже прод двором. То се понавља из дана у дан

и увск Је у то преме (око 11 сати) огромна маса света окупљена око краљевске палате. Једанпут, после доручка, седели смо са једном старијом госпођом. У пола једанассг она се диже. "Баш јс страшно ово лондоиско време. Видпте како пљушти киша, а ја морам да идсм да гледам гарду*. Не знам шта би одговорпла када

би је питалп зашто мора да ндс да гледа краљевске гардисте, ни какав бн вдговор дали сви они који су скоро читаву преседелн на столицама којс су сами донели испред дворца краљице Елизабете када се ова порађала, алн сах( сигуран да бн били маље схватљиВиЈн од њиховог nonamaita.

Слободан Селенић

студ. филозофиЈС

Смена гардиске страже у Лондону