Студент

У 65 ГОДИНИ СТУДЕНТ

_ Псдавно се нз најстарнјем енглеском универзитету Оксфорду десио догађај који је међу тамошљим студентима изазвао врло живе коментаре. На универзптет се уписао Алберт Иеркинс, родом из Денвера (Колорадо), који има равно 65 година. Он је већ набавио све потребне књиге и всрује да ће се са новим колегама врло брзо спријатељити. Станује у Изис хотелу у Оксфорду где има сав потребан конфор. Ово је првн овакав случај у историјц еиглеских колеџа.

Течан озон за погон ракете на месец ?

Испитује се могућност да се течан озон употреби 9а покреташе ракете која би ншла на месец. За време II светског рата немачки научници су испитивали могућност конструисања једне такве ракете са ко.јом бп иемачка бомбардовала Њујорк и остале градове Амернке. Предвнђало сс да ова ракетна бомба има радпус око 4000 миља. Али немачки иаучници нису успели да открију тајну садржине течног озона, Сада се научницц озбиљно баве овим проблемом, сматрајући да he се течним озоном као горпвом моћи оспособити једна ракета за пут на месец.

ЧУДНИ ОБИЧАЈИ

У тропском пределу Квннслекда у Аустралији дечаци сматрају да је тражење птичјих гнезда разонода за мамине мазе, Њих иитересују крокодилска гнезда. Почетком ове године пронађено је велико гнездо са 70 крокодилских јаја у шевару блатњаве обале реке јужно од Макоја. Јаја су округла, слична билијарским лоптама. На овоме месту ухваћеп је досада највећи крокодил, дугачак 12 метара. Обични крокодили имају око B—9 метара дужпне.

МАЛЕ ШАЛЕ

Дпректор: Како сте само имали храбрости да се без икаквог талснта посветите глуми? Глумац: нагнала мс је несавладљива љубав према даскама. Директор; Па онда је требало да покушате са столарским занатом. % :ј: % — i Имам једну идеју која вреди стотине хиљада! Колико тражите за њу? Сто динара. * * * Шкотланђанмн је продавао пса. Американац му понуди пет фунти а Бнглез четири. Шкотланђашш ra прода Енглезу.

Зашто си пса продао Енглезу? пита ra жена, Знаш, пз Лондона бн пас могао да се врати, али Атлантски Океан неће моћи да преплива. * * * Кад је ваша драма приказана последњи пут? На премијери! * * Мама, кога више волиш: Бетовена или Вагнера? Бетовена! А зашто пнташ? Мало пре сам разбио Вагнерозу бисту.

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Волораппо: 1. Прсдлог 2. Ранпјн вааив Југославијв 3. Непосредан узрок 4. Поlслон»ење. чувени морекловац —истражиРач Лустралпје 5. Гусар. им« многпх опартанских крал>ева 6. Део речеиице (множ.) 7, Тестера, пентралнп део нервног снстема 8 Поруо узвнк очајања 9. Вероватан 10 Ииицијали једиог стручног УДРУжења у ПРС П. Псто пгго и 1. водо. равно. Угпр а вио: 1, Одаја. седпште зимског спорта у Швајцарској 2. Двоје. обрнутч>; неодрасле 3. Врста лепка 4, ИшшпЈали једног нашег кшпжевника 5. Побеже 6. Улица, овим путем 7. Јавл>а се после кпше, аалутатн (апоетр.) 8. Кнна 9. Тако (лат.).

За нашe најмлађе

отац и син

Једанпут иде стари апсолвент K’o неки седи мандарин ; А за ibUM тапка. трчи, скакуке, /уначке крви најмлађи син. Испит је био; а на испиту Предмста рааних тушта и гма, Кривично право, Судски поступак. Међународно, Статистика. Е, који, сине, да узме бабо? Детета склоност кушаше свог. Да ли Уставно или Чековно, Ил' други део Г paijaHCKOi? Ил можда желиш још старо Римско? Нек тати буде класично све! Г овори, сине, говори брже, Да учим старе Римљане? ч Дете се чешка руком no глаои, Као да не зна шта казат’ сме: —• Ах, бабо, бабо, полажи, бабо, Beh једном и ти предмете с e е.. Сад се и бабо чеше no глави, ГледајуК дуго синчика свог: Е, ја сам воло један no један , А син ми мнења супротног!

ХУМОР ПЛАНИНАР

Заволео сам планинарство. Стра|| сно сам ra заволео. Ц Било је то прошле године. Август ме, || сец, а сунце упалнло па пече ли пече. Годишњи одмор сам проводио на Блеi ду. И једног ведрог дана гледао сам i са језера према планинама. Иза бо. Ц ровнх шума штрчалн су у даљини | врхови Триглава. Зажелео сам да се I испентрам rope. И та ме је жеља | више обухватала, нарочито откад сам I почео боље око себе да загледам I људе са гојзерицама, руксацима и | планинским цветовима. | И једног даиа кажем Ђоки показу. | јући прстом према Триглаву. | Видиш оно? | Видим. Па шта? | —То је Триглав, | —Па шта? | —Да скокнемо часком? I Може, може, али само хели| коптером! | А ннје ми се ишло самом. Су| традан салетим Стеву. али онако у| наоколо. I —Јеси ли био на Авали, Стево? f Јесам. — Фнно, је ли? | Фино. Има добар ресторан. | А поглед сјајан. Зар не? Па, ништа нарочито. То сам н чекао. А знаш зашто? Зашто. Јер је мала висина. Замисли ко лико се тек вндн са Копаоника! Сигурно више. А са Триглава! Шта мислиш? Па сигурно још више! Како би било да се прошетамо? А колико има донде? Мало возом, мало аутобусом : а онда седам-осам сати пешке. Мани, па ја толико пе идем пе : шке за три месеца. И шта сам могао да радим. Врх ' Триглава се тако белео и примам- 1 љиво звао, али нико није хтео ta мном. ' з Одосмо једном до Мојстране на излет. Возом. У џепу смо имали по ( два сендвича. Ту ме је тек заголи- ] иало до краја. ; Хајдемо, бре људи. i Али нико није хтео ни ла чује, ( Море. идн ти боље сам, па нам i прпчај кад се пратиш како је rope ( ако се вратиш. i Наљутно сам се и пошао. Истина, на мени није било ничег планинарског. Летње панталоне, сандале, плава кошуља тог јутра извађена из кофера. Али у мени је било срце планинарско! Пролазе поред мене планинари, а ја поносно дигао нос према Триглаву. Али нико ни да ме погледа. Па зар одело чини човека узвнкнуо сам и пошао. Али изгледа • / IV да je тако било. У планинској кући коју прво сре- ђ тох. попнјем једну флашу пива. поједем половину првог сендвича и ђ продужим. За осам сатн, што баш није похвално за мене, стигао сам д до дома Кредерице, У заједничкој спаваоници кревети у два реда. Одредише ми горњи. Раскомотих се и легох у гаћицама. р Али ускоро поче д£ захладњава. Обукох чарапе. Кроз пола сата и кошуљу, онла панталоне, а од марами це направим капу. Али све је то било мало. Пресавијем ћебе на двоје, _ скупим се- мало, али и зима поче да се повећава... Остало ми је још само једно. Учетворостручим ћебе и скупим се као мачка. Али сан ми никако ни!е долазио. Почео сам и да кијам. Прво по мало, а онда лепо избројнм шеснаест пута на сат! Као страстан спортиста у пет сати сам могао да донесем закључак да је ре корл оборен. Кинуо сам двадесет н седам пута. Уопште, ишао сам линнјом развоја и ко зиа докле бнх дотерао, да тад не почеше и остали

Наша козерија да се буде, лупају н облаче. Нисам хтео да се дижем заједно са њима, јер је само требало да улетим у ципеле и да будем обучен. Горе још хладније! закукао сам у себи. Али шта сам могао. Затегнем мало боље каиш и спустим рукаве на кошуљи. Изгледао сам као бела врана. Почеше и да ми се смеју. Није важно како сам стигао до врха. Рећи ћу само неколико података. Ветар а ла београдска кошава, мало снега, а температура тек

кешто мало прешла иулу. Горе су се људи днвили лепотама, а ја сам гле дао у правцу Бледа и страсно волео сунце, внше него икада раније. Ударим неколико печата као доказ. али и ту сам био зле среће. У узбуђењу утиснуо сам их на хотелске бонове за ручак, тако да нисам нмао корпус деликти за Београд. Наравно за друштво сам испао херој. Ове године се поново одлучих. Страсно сам волео планинарство. И набавио сам све што треба: и rojзерице и виндјаку и руксак. Опет је почела стара песма: лов на људе. Од свега тога упознах се трећег дана са једном Словенком. Шетали смо до Винтгаре, возили се сваке вечери по језеру, брали цикламе

итд. и ја *амало да заборавим на планннарење. Али једне вечери, док је месец звиркао кроз жалосну врбу, упита ме она: Хоћете ли сутра са мном? Хоћу. Пазите, нисам још рекла куда мислим! Свеједно. Са вама свуда. А на Трнглав? Урликнуо сам од радости. Сутрадан нашли смо се на железничкој станици. Време је било ведро, а ја сам обукао све што сам имао. Хтео сам да будем комплетан. Али њен руксак је био тако пун. као да је побегла од куће. Кад смо стигли до слапа Савице једва сам је убедио да нз каваљерства ја треба да носим и њен руксак. Тешком муком се одвојила од њега, а ја сам га исто тако тешком муком примио иа себе. А успон огроман. Све цик-цак. Она је као веверица летела напред. Ла за њом полако као кули. Знојио сам се пезадрживо. Она се дивнла и сталио ми је говорила. Видите овај цвет, погледајте језеро одавде, дивно, зар не? А ја сам јој увек у место одговора постављао питање: Колико још нма до горе? О, то су бнли дивни разговори! Једва сам се држао на ногама, а рук сак ме је тако притиснуо као да је у њему био Трнглав. Најзад, после сат и по, направих првн корак по равном тлу. Она је са одушевљењем причала н показивала ми нешто према Бохињу. Одједном почело ми је у ушима страшно да зуји, језеро је стало да се пење пре ма мени, планине да се криве, ноге да клецају и ја се под теретом испружих колико сам дуг. Да би ствар била још трагичнија, нз руксака нспаде термус и зауставн се на потиљку. Моја овогодишња тура се ту завршнла. «. Да, ја сам некада волео планинарство, алн сад опрезно обилазнм и Балканску улицу!

Аца Петровић

НИЈЕ ШАЛА

eefc истинити догађај на Филозофском фанултету

Лица: професор и студент; време испитно

Кажите ми каквих придева имамо. Па, овај, имамо придева одређеног и неодоеђеног вида. Добро. Каква је разлмка између њих? Па, овај, једни су одргђени, а други неодређени. Знате ли неки пример. —На пример... бе о. Лепо. То је неодређени вид. Реците доуги пример. —? ! ? Хајде, хајде, сетите се! - !?!

Да ли сте чули за неко еело близу Београда, неки поток (Бели Поток)? Извините, ја сам из унутраш* њости. ’ (Покушавајући да му помогнс); Једете ли ви лук2 (Срамежљиво); Једем! А какав лук једете? (Збуњено); Црни лук. Ама не тај, већ онај са сабљастим перима. Празилук !!! Хвала, доста је. А за следећи испит једите што више бели лук!

Филмови за студенте

У ПЕТАК 2 НОВЕМБРА РЕДАКЦИЈА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА” ПРИКАЗАЂЕУ САЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА. АМФИТЕАТР V ПРВИ ФИЛМ ИЗ СЕРИЈЕ „ЗАШТО СЕ БОРИМО“ „УВОД У РАТ“. ДОДАТАК; НОВОСТИ, КУЛТУРНИ И ТЕХНИЧКИ ФИЛМОВИ. КАРТЕ У РЕДАКЦИЈИ И КОД РЕВИЗОРА НА ФАКУЛТЕТУ. СТРАНИ ХУМОР

Издаје Народна омладина Србије на Београдском универзитету и великим школама. Уређује редакциони колегијум; врши дужност главног уредника Ацо ШтакаУредништво и администрадија Београд, Балканска 4/IV, телефон 23-464. Чековни рачун 1031-903213. Штампа ”Политика”, Стаљинградска 31