Студент

HOBА УРЕДБА O СТИПЕНДИЈАМА

На основу члана 40 тачка в) Закона о Петогодишњем плану развитка народне привреде Федеративне Народне Републике Југославије у годинама 1947—1951, Влада ФНРЈ, на предлог Савета за науку и културу Владе ФНРЈ, доноси општу уредбу о стипендијама.

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1 Дицима која показују склоност п способност за одређсне студије и која ое истичу у учењу, а немају довољно материјалннх средстава могу се у циљу редовног школовања давати стипенднје односно помоћи. Члан 2 Сгипендије п помоћи додељуЈу се: а) из редовних буџетскпх средстава; б) из других средстава. Члаа з Једно лнце може примати само Једну стппекдију.

Липа која примају стнпенднје из редовнпх буџетскнх средстава не могу за I. реме школовања бити у радном службеипчком односу. II СТИПЕНДИЈЕ ИЗ РЕДОВНИХ * БУЏЕТСКИХ средстава Члан 4 Стппепдпје нз рсдовних буџетскнх средстава додељујв Савет за науку и културу Владе ФНРЈ и савети за просвету, науку и културу народких република. а изузетпо и други органи под чијим се руководством налазв школе.

Члан 5 ОпшенднЈе из редовних буџетских средстава могу се додељивати, по правилу, само за студије на одређеним факултетима, високим и вишим школама и то само оким лицпма на чијв ce име нв прима стални додата *t,Ha депу, уколико исто односно лица која су дужна да их иддржаваЈу немају довољно средстава потребних за редовно школовање. СтипендиЈе за школовањв на с{>едњнм школама могу се додељнвати само изузетно и то: а) ученицима учпте.љских школа и шко ла за Еасшггачв на чије се нме не прима стални додатак на децу, а чији родитељи немају довољно срсдстава за њихово издржавање и школовање ван места сталног боравка; 0) појединим ученицима чнји родите-

љи нису у могућности да их школују у вишим разредима гимназије. као и у сред њим стручним н уметничким гаколама, који су се нарочито истакли у учењу и нладању и који могу да иос.туже као пример осталпм ученицнма п то у знак нарочитог признања и награћивања, уколико с« иа њихово име не прима стални додатак на децу. Члан 6 Стнпенлије за реДовпо школовање могу се давати: а) за појелину гаколску годину; б) до краја одређених студија. Стипеидије које he се давати до краја одрсђенЈlх студнја, исплаћиваћс се највпшо онолнко премепа колико је према прстисима о гаколовању потребно за завргааЕање школе и полагање заврптппх испита. Изузетно, стипендиЈе коЈе се лаЈу до краја одређених стулиЈа моту се исплаћивати и дуже времена ол времена из прстходног става и то стипснлттстима који услед дутотраЈне болести нису на време полагали исшгте. тако ла су изтубили Јсдап семестар или понавл.али roдииу. а наЈвигае за време које Јо нормално потребно да се положе нспити које јо стипендиста пропустио. Стипеидисттгма који су апсолвиралп неhe се лавати стппсидије. Стипендијв под а) и б) могу се дапатп само за време тра Јања паславе однос.но испита, а иајвише десет месеци У току Једне године. Члан 7 Средства потрсбиа за ттсплату стипсндиЈа предпмђаЈ v се у предрачуну прихода и ратхола даваопа стипонлијс. Исплате стипеилија врше се прско гакпла у којпма се стппеиднсти птколуЈу. Члан « Избор стипендиста врпш се по пра.ЕИлу на предлог школе на оспову конкурса. Конвурс за стипендијо треба да садржи броЈ стипсндпја које he ср додслпти Irta поЈелнне ппсолс, услове за долељиваи.е сттгпенднЈв, као н начин и рок за подногасњо молби. Члап 9 ЦТколе у којима се пспла-1 ћују стигтснлиЈс лужнс су на почстку сваке гоКолске голиис изврптнти ревизпју стипендиЈа из члапа fi став 1/fj. ове урсдбе тт то у поглсду имоппнског статвп. као п у погледу усттеха у гаколовању. Pcnnonia стппеплттЈа из чла.па fi стпп 1) а) и б) могу сс врптити и у току i Ипсгавпк нп чггсртој страни)

ПРОМЕНА РЕЖИМА СТУДИЈА НА IЕХНИЧКOЈ BЕЛИКОЈ ШКОЛИ

Режим студија на Техничкој великој школи ступањем на снагу Општег правилника који је прописао Великошколски савет, из основа се мења. Сада се налазимо пред једним ни мало мањим задатком, а то је, правилно спровођење донетог правилника, његово поштовање за све без разлике. Но, неколико речи пре овога. Све раније мере у циљу заоштравања режима на школи биле су на свом месту па према томе и сасвим оправдане и у доброј мери су регулисале редовно студирање. Но, с обзиром на низ нових узрока о којима ће бити речи, нужно се наметнуло да се оне промене и ускладе. Досадашња ограничења у студијама не омогућавају студенту, ни староме ни ономе који долази, да сагледа студирање техничких наука у свој њиховој величини и обиму; разна ограничења после свака два семестра приморавају студента да о својим студијама мисли „на парче“, да полаже само условне предмете, да живи у вечитом страху и неизвесности да ли ће наставити редовно студирање или he понављати или пак изгубити право на редовно школовање. Али, ово је до сада било неминовно; требало је на неки начин рашчистити ситуацију на школи, издиференцирати вредне и предане студенте од назови студената, отстранити све оне који се преплићу око ногу редовних студената и на тај начин успоравају њихово кретање напредСада се све ово скида са „дневног“ реда. Општи правилник о студирању постаће закон за сваког студента а исто тако и за школске власти. При изради новог правилника руководило се следећим принципом: БОЉЕ ЈЕ ДОНЕТИ ЛИБЕРАЛНИЈИ ПРАВИЛНИК ПА ГА ДОСЛЕДНО СПРОВОДИТИ НЕГО ДОНЕТИ НЕКИ ПРЕТЕРАНО КРУТИ ПРАВИЛККК ПА ГА КАСНИЈЕ „ЕЛАСТИЧНО“ МЕЊАТИ.

Нови правилник омогућава студентима потпуно слободно студирање, њихов студиј се ослобођава од многих услова, административних препрека. Ово је све на принципу да сваки грађанин са одговарајућом школском спремом може студирати на Универзитету и Великим школама према својим могућностима и више година него што је предвиђено за оДговарајућу школу, факултет итд. што ипак не значи да се треба либерално односити и према онима који злоупотребљавају наш социјалистички принцип бесплатног школовања. Према таквима уредба предвиђа посебне мере и ограничења. Студије су подељене на тзв. припремни део и на дипломски део. Припремни део обхватаће прва четири семестргц дипломски других шест. После успешно завршеног припремног дела студент добија назив „кандидат инжењера м и тиме стиче право на упис у старије године. Крајњи рок за редовно кандидирање је V семестар, а испити у припремном делу полажу се само јануара, јуна и септембра. Кандидацијом студент добија пра. во полагања прослушаних предмета у слободним роковима и то један предмет не више од три пута за roдину дана. Разлози за овакав однос према студентима старијих година били би отприлике овакви: из досадашње праксе се зна да на старијим годинама нема великих проблема у полагању испита, да су резул тати задовољавајући (у целини узев), да студенти у старијим годинама неупоредиво савесније и више раде што је и сасвим природно, да су озбиљнији и да не спремају на дохват испите; на старијим годинама се радн доста пројеката па су студенти и до сада преко њих у већој или мањој мери били везани са самим наставником, На овај начин се постиже да профссор дуже ради са студентом, да му контролише његово стицање знања: у старијим годинама неће бити великог нагомилавања студената; професори и наставници били би још једном обавезом више везани за школу, лредавања и испите а хонорарни рад у привреди и другим

школама свео би се на нужне захтеве. i Потребно је напоменути још одмах, у овим првим данима живота ј Правилника да се Савезу студената на школи као и Партиској организацији намећу врло озбил»ни и одговорни 1 задаци. Вероватно је да ће бити покушаја непоштовања правнлника, погрешног тумачења, злоупотреба и сл. Не знани на пр. да ако постоје слободни рокови да студент може полагати кад хоће и колико пута хоће). Распоред полагања испита доносиће катедре или факултетске власти у заједници са Савезом студената за : сваки месец чиме ће се појаве поје-1 диначног и свакодневног јављања професорима за испит у самоме за- i четку отстранити. Чињеница је да ie овакав начин полагања нспита за старије године на Техничкој великој школи нов, да наша школа у овоме нема својих тради- ј ција (као неке друге код нас у зе- ј мљи и у иностранству); бојазан не-( ких наших професора је излишна јер ће се сва ова питања тесном сарад-; њом школских власти и руководства Савеза студената на опште задовољство решавати као што је то био слу- i чај и до сада. Тачно је то да се оваквим начнном полагања испита и од професора захтева мало више труда нсго до сада, али када се узме у обзир да је њихов i позив и идеал да припремају млађе, кад поред овога виде да ће и сту-1 денти боље да раде, више се залажу да што пре дипломирају и заврше . студије, уложени тру д иеће бити у-1 залудан- Квалитет и критеријум на овим испитима биће на висини као ј и до сада. Режим студија се на школц проме.; нио, он Је данас у скЈтаду са опште друштвеним развитком код нас, он је стварно шири и либералнији али садржи у себи и све елементе који ће свакога студента нагонити на рад, давајући му снаге и могућности да заврши студије на време. На крају треба напоменути бар у-' згред и то да су сви захтеви студената изражени преко Комитета школе школским властима у погледу промене режима студија наишли, како код школских власти а посебно код Ректора Школе, на пуно разумевање па и подршку.

Душан Чкребић секретар Комитета Народне омладине ТВШ

СКУПШТИНА ЗДРАВСТВЕНО-ПОТПОРНОГ УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ТВШ

У присуству 85 делегата са фаиултета одржана је 17-ог о. м. 111 редовна скупштина Здравствено-потпорног Удружења студеиата ТВШ. Скупштина је констатовала да је Удружење отклонило раније органи. зационе слабости и у заједници са здравствено-потпорним удружењима на Универзитету и МВШ успешно развило свој рад. Главни задатак Удружења било је старање о заштити здравља студената. Захваљујући сарадњи са Студентском поликлиником и отварањем опорпвилишта, бо. десни студенти су добили најбоље могућности за лечење. Станбено питање није још увек решено, јер су домови у могућности да приме само 13% студената ТВШ. Једна од ве. ликих акција Удружења била Је организација смучарских курсева и летовалишта. После избора нове управе сапретседником Луком Марковићел*, скуп. штина се захвалила друговима који због свршетка својих студија неће моћи више да руководе. Нарочито је одато признање Михајлу Живадиновнћу, досадашњем претседнику Удружен.а, који Је имао наЈвише заслуга за досадашње успехе.

САДРЖАЈ:

Прва страна ПРОМЕНЕ РЕЖИМА СТУДИЈА НА ТВШ Друга страна ЕНГЛЕСКЕ ВОДЕЂЕ ПАРТИЈЕ НЕКАД И САД. ДВА СУСРЕТА С РУСИМА. Тр е з страна СЕЂАЊЕ НА БОРУ БАРУХА Четврта страна КОЛА „МУДРОСТИ" ДВОЈА ЛУДОСТИ Пета страна СУСРЕТ НАЈБОЛзИХ СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ У СТРЕЉАШТВУ. Шеста страна ПЛАНИНАР (козсрија) ФИЛМОВИ ЗА СТУ ДЕНТЕ: „ЗАШТО СЕ БОРИМО“.

ДВЕ СКУШТИНЕ

До сааа су на нашем уннверзитету одржане свега двс осн!гвачкс скупштине удружења . Савеза студената: оснивачка скупштина удружења студеиата Више педагошке школе и оснивачка скупштина удружења студената Шумарског факултета. Обе ове скупштине карактеристичне су по много чему п могу одлично да илуструју досада'шњи рад на упознавању студената са значајсм и садржином нове студентске организацнје и популаризацији форми тненог деловања на факултетима. Неодговорност Оснивачка скупштина удружења студената Више педагошке школе је да одмах кажемо пркмер како ис треба одржавати оснивачке скупштине студеитских удружења. Слаба организација? Да, али, ако истражимо дубље овај узрок видећемо да је он пре свега једна последица. Да објаснимо. Припреме за оснивачку скупштину на Вишој педагошкој школи почеле i су почетком овог месеца. Ко знараI ди чега, руководиоцн су почели да журе са припремама. Састанци су почели да се нижу „брзометно” по групама једа« за другим. Појави се тек цедуљица; та и та група одржава састанак у тој и тој сали, рефе-

рат чита... итд. и од.мах после подне састаиа«. Људи ради којих су се ти састапци организовали нису долазили. Руководноци н организатори састанака нису о томе много размитљалн њима се журило. За 14-ти октобар заказана је оснивачка скупштина. Поновила се слична ствар као п на прнпремнии састанцима. Четнри петиие студената нијс присуствопало овом свечаном скупу који је т-рсбало да значи рођеље нове организацмје. Зашто је скупштина заказана у недељу ујутру у 8 часовапосле бурног „бруцошког" вечера коде је трајало до дубоко у ноћ? Зашто се органнзатори нису постарали да се студенти на време обавесте о ме« сту одржавања скупштине? Зашто?... Зашто?... Студенти Више псдагошке школе трс бали су са јасним претставама о новој студентској организацијн и oceha љем иечег новог да ступе у свечапо украшену Фнзнчку салу. Нажалост, то се овог пута није десило. Слаба организација јавнла се овде само као послсдица једне велике неодговорности. Шумарн дискутовали о свим питањима живота и рада на факултету Разматрање двају предмета путем црно-белог упоређивања није много популарно. Но у нашем случају о«о може ипак да буде корисно. Оснивачкој скупштини на Вишој педагошкој школи супротставићемо оснивачку скупштииу студената Шумарског факултета. На Вишој педагошкој школи се ћутало овде се диокутовало, ватрено и о свим питашима која су вредна дискусије. Тамо су људи нскако индиферентно пролазили поред толико важних проблема будућег рада нове организације овде се дало многих корисиих сугестија. Шумари су размишљали о Савезу. ј Успех скупштине шумара снгурно је у великој мери и Последица добре . организациЈе. Но и овде он је ипак у највећој мери плод озбиљних пригтрема и конструктибних претходних 1 дискусија.

Ствара се јединствена спортска организацнја студената Београда

Фискултурни руководиоци Универтитета, Медицинске и Техничке велике школе одржали су састанак на коме су формирали ИнициЈативни одбор за стварање Јединствене фискултурне организације студената Б ограда. У начелу је усвојен предло> ча фискултурним радом руковод: Студентски фискултурни савез Београда, преко својих одбора, који кс посредно воде бригу о развоЈу ол ређеног спорта на свим факултетима. На факултетима се сада неће стварати спортски клубови, нити ће се

ОСНОВАН ЈЕ ИНИЦИ ЈАТИВНИ ОДБОР 'астуратн постоЈећи клубови спортких друштава и Техничара“ и ”Мс «сцинара“. Студентски фискултурни савез beo рада насто Јаће да омогући спортким одборима да рад са студентима спроведу што више у ширину, групишући их по факултетима (медицински по годинама) и стављаЈући

им на расположење стручњаке и рек визите. Из тог рада формираће се екипе, ко.је ће се званично такмичити за студентско првенство Београда. Свака екипа, када организационо ојача, може да прерасте у спортски клуб, остајући и дал>е и по раду и no такмичењу у оквиру СФС Београда. Клубови ”Техничара а и "Медициnapa“, који већ учествују у неком такмичењу градског или републичког фискултурног савеза, остаће и даље у њима, а у СФС ће добити (Наставак на летоЈ страни)

Отјстнш НЕДЕЈБНИ ЛИСТ ВЕОГРАДСКИХ СТ Y Д Е Н А Т Д

БРОЈ 22 ГОД VI 26Х-1951 ПИСТ ИЗЛАЗИ ПЕТ К О М ЦЕНА 5 ЦИН.