Студент

ЦРТИЦЕ СА ПУТА

Два сусрета са Русима

На недавном путовању по Западу срели смо, између осталих, доста Руса. Два внђења с љима су типич. на. Прво бејаше симбол прошлости, а друго данашљице. • * * Наши прнјатељи у Ротердаму, код којих је требало да проведемо ноћ, отишли су у Утрехт на сајам. Није нам остало ништа друго него да пре. спавамо у омладинском хотелу. Преноћили смо у соби с једним немачким студентом. Он је наводно изгубио новац и сада ради у ротердам. ском бродоградилишту да би скупио средства за повратак у Немачку. Прошла је некако н та кицјнз ноћ. Тек што смо устали, кад неко закуца на врата. У собу упаде повиша, доста укрућена и необријана индивидуа. На исквареном енглеском рече да му је шеф хотела дозволио да овде пробсравн неко време. То је било уместо познанства. Мој друг и ја по чесмо да разговзрамо о дошљаку. Брадати стракац се трже и проговопи: • Шта, ви сте Југссловени? Ја разумим српски језик; ја сам руски человјек. Ла, из Југославије смо одговорисмо. Би сте југословенски емигранти? Не, ми смо југословенски држављани Руски „человјек" као да се мало зачудио и почео је да сам прича о себи. Чули смо толико пута понављану емигрантску причу. Он је пуковник царске војске, емигрант итд. Провео је у Југославији десетину roдина. Испред партизана „отпутовао" је у Не.мачку. На питање чиме се бави и куда иде није јасно одговорио. Прошлу ноћ је проспавао у „Војсци спаса“. Тамо су му „взјали душу“ и зато је дошао овамо. Биће два три дана у Ротердаму и тада путује на север да буде ближе „к родиње“. У Ротердаму тобоже правн уговор за довршеibe властитог брода. Изашао је и вратио се са два овећа кофера. Поново је отишао и донео још два кофера и руксак. Потом је казао да иде да купи унапред кар ту за брод у Финску. Благо Финцима. Добили су једну руску „душу“ више. У септембру Венеција је нарочито привлачна. Море и канали, с градом, пуним споменика грабљиве прошлости, стапају се у складну целину. Ве неција је цела удешена за лов на туристе, али сезона је већ при краЈу. Прилив гостију помажу различи.

ти фестивали. Сад се баш одржава један музички фестивал. Одмарамо се под сводовима на тргу Светог Марка. За суседни сто седоше два млађа угојена човека, обу чена у зелене монгомеријевске кабанице. Чворови на краватама су им величине мачје главе, а француске капе „новинарски" накрнвљене., Пра те их два носача претоварена пакетима свакакве величине. Носачи спустише пакете на празне столице и побожно се склонише подаље од стола, Суседи започеше разговор на руском језнку. Приђали су о куповању. Највише су спомињали часовни ке различитих швајцарских марака. фотоапарате и најлон ствари. Један од њих устаде и нагне се према суседу: Купили смо све, а заборавили сервизе за Варју. Уђе у оближњу порцелзнску радњу. Носач ra је следио. Убрзо се вра тише. Иасат пажљиво спусти на сто нове пакете. Рус са наочарима поче да поназује пријатељу сервизе. Носачн, људи којима информбироовски руководиоцц из Комунистичке партије Италије свакодневно проповедају о благостању у СССР-у, гле дали су како Руси грамзиво купују најобнчније ствари. Чекали су да са Руокма продуже пут од радње до радње и тако зараде бедни бакшиш. То нам је дало повода да попричамо о односу италијанских комуниста и Руса. Чувши разговор на словенском језику, Рус, који је куповао сервиз, окрете се; Здравствујте, ви сте зацело Чехословаци? Не, мн смо Југословени. Наши суседи се чудно згледаше н очевндно изненадише. Кад сте емигрирали из Југославије? Ми смо југословенски држављани рекосмо. Ми смо совјетски артисти. Шта ви радите овде? запита нас први. Студенти смо и разгледамо Венецију. Баћушке за суседннм столом наста внше да пнју „космополитску" КокаКолу и да причају. Само сада су готово шаптали. Р» П.

ВОДЕЋЕ ЕНГЛЕСКЕ ПАРТИЈЕ НЕКАД И САД

Читаоци Гуливерови* Тsтовlн>l е* гурно нису заборавили одељак борбе лилипутанских острва, братоj-билачки рат води се због различног ломљења јајета. Овом хиперболичном алегаријом Свифт је духовито окарактерисао примарне енглеске политичке странке. У Свифтовом столећу Виг (либерали) и Тори (конзервативци) ломе ораторска копља око друштвени* ситкииа. Соиијални проблемн ро»ЗЈЈГ вв|Л шени -

Свнфтова саврсменост данас је неповратна прошлост. Острво више не осваја, оно мучно и често пута безуспешно брани освојено. Вртоглави темпо социјалног развоја острза тргжи брзо и коренито решеше. Из тих разлога је борба данашњих странака садржинска а не

формална. Тим пре, што данашње страике нису уска удружења као Виг н Тори XVIII века, него масовна тела повезана са различитим слојевима енглеског друштва. За снглеску управљачку организацију битан је двопартиски систем; ретко кад је био нарушен и увек се успостављала равнотежа. Она се састоји у томе да је влада састављена од парламентарних чланова оне партије која има солидну већину. Насупрот њој је опозиција која има солидну мањину; таман толико да ограничава владину активност. Нећемо отезати са описом почетка садржајније борбе Вига и Торија: парламентарни двобој Фокс—Пнт због става према француској револуцији познат нам је. Исто тако појава чартизма сломљеног због нереволуционарности и појаве привилегисаног радништва Грађанске пар тије и даље су остале врховне паргије. Уз то у међусобним противстављањима често су се ослањале на радничку подршку и „захваљивале им“ још жешћим притиском. Класичан пример „либералног* цннизма ie укидање закона о жнту 1846 roдине. Радништво коме је то било у ннтересу подржавало је либерале крупне индустријалце и банкаре којима је то више било v интересу Торијевским ленд-лордовима овим је задан осетан ударац; 20 година од тада владају либерали. Кад је всћ наведено да један земљопоседник води либерале буржоаске стегоноше, размотримо детаљ није питање састава политичких ор ганизаццја. Општа Је појава да у њих улазе људи који би по свом

пореклу и васпитању требало да буДу њпхови најљући противници. Тако је бнло не само некад него је и сад. Речит пример је Сер Страфорд Крипс: син Јlорда Пармура, прво конзервативац а после социјалист. Био је у Макдоналдовој влади 1930 године. 1846 бнла је и година прве велике партиске сеобе. Лордови трговi| ГЛАВНИ ДУЕЛИСТИ 1[ ИЗБОРНОГ ТУРНИРА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ || ци, протпвници житних царина, са слављем су дочекали у Фосејима тврђаве либерализма. Обрнуто Хомрул је био узрок преласка либерала у конзервативце. И у иностраним пословима јављају се крупније партиско-конкурентске пукотнне. Нарочито за време наизменичних претставништава 1 лел стона и лорда Биконсфилда. Ево ипр. мгlсакр балканскнх хришћанп од стране Баши Бозука. Биконсфнлл покровитељ „босфорског болесника“ (болесничко постојање је иитерес Енглеске). оверава покољ као свршен чин. Гледстон, • хришћанско-либерални дух, држи пламене проповеди о заштитн хришћанскнх народа од неверних. Међутнм проповеди cv више мање остале проповеди, а покољ је некажњено извршен. Међутим када су били у питању жнвот|-’И интереси колонијалног царства и Гледстон и Биконсфилд били су сложни. Нзродно - револуционарни покрет Араби-паше сломио je нико

други до Гледстона јер Суец j‘e био у niiTaibj-. Дубља страначка противречја су привремена. Од 80-тих година XIX века састав и политика и једне и друге странке постају готово исти. Буржоазија је преузела од лордова завојевачку хоругву. Буржоазија чини срж и ј‘едне и друге стране. Само што Виг чине средња и ситна буржоазија а Тори је састављен од хероја крупне нндустрнје н банкарства. Разлика у програму j’e само у томе што је Виг за експедитивније реформе (вентиле радннчког незадоврљства) а Тори више за силу. Почетком XX века из редова разбнјених чартиста и организације тредјуннона појављује се „рушиЛац равнотеже“ радничка странка. За тих „детнњнх дана“ она није претстављала већу бригу за витезове Ситија. Прво, још је била бројно и изборно слрба, друго застрањивао је марксовски револуционарни дух. Колика је била ндејна лабнлност Лабуристичке партије можемо закључитн из чињенице да је она јетан период пред Првн светски рат била савезник лпберала. Пернод између два светска рата углавном је скинуо с дневног реда Впговце. Њихова супер-умерена политнка реформнстичке средине, музејски реликт из XIX века, није више одговарала друштвеним потребама. Цепање енглеског изборног тела на два екстремна табора, супер-реакцију и појачане напредне снаге тражнло је или лево или десно (наравно у енглеском смислу те речн). Лабуризам је тада избо рио прву изборну победу али прву управљачку компромитацију. Лабу-

нст» кова, Рамзеј Макдоландп нашавшц се у мннистарским фотељама пред огромним тешкоћама крнзе, заглушени конзервативним хором нису смели ни лево нн десно. Нацнонализација рудиика усља, крилатицз лабурнзма, остала је крилатица и ништа друго. После антифашистичког рата ратии другови конзервативци и лабуристи постају опет политички непријатељи. Две узастопне победе лабуриста донеле су земљи најкоренитији заокрет државне политпке, али опет наглашавамо у енглеском смислу речп коренит. Није на одмет да се мало знамо са шефовима водећих странака. Често пута еиглески гласач убацује куглицу због њнхове лнчности. Поврх тога шефови су будући првн министрн. А власт се' у рукама npвог мшшстра од краја XIX века све више концентрише, те данас њихова овлашћења готсво достижу ннво улоге претседшжа САЛ. дакле готово неогранпчено. Темпераменткп Винстон, како Черчила називају у партнским кулоарима, потиче •пз старе племићке породице. Његов живот и рад потсећа на витешку авантуру великих размера. Још као младић био је новинар и офицнр н као такав уцењен од бурскпх армпја. На политпчкој арени прешао јс готово све дужности од полсекретадо премијера. Има најтешње везе са Интелпџенс Сервисом. Мајор Атлп нсма толнку политичку традицпју, Он се на врху лабуристичке странке појавио као аутсајдер у борби Морисона н претставника лабуристпчких интелектуа. лаца за воћтво странки. Ипак Атли је својом сталоженошћу и савесним радом стекао велико поверење сиромашних слојева Енглеске Го су предводкици главнгх дуелиста нзборног турнира. Побгда једног и.ти другог биће можда ' алучап преокрет политике Енглескс п опсега граннца њене импернје. А. С.

В. Черчил на једном предизборном митингу пре Првог светског рата

УМЕСТО РЕПОРТАЖЕ

ЈЕДАН ПОГЛЕД

Гужва Је пред бноскопом. На сбе стране траже се улазнице. Поред малих гамена, карте препродају младићи, не баш лоше обучени. Стајао сам крај дрвета и очекивао. Пришао ми је младић 20-тих година. Дискретно питање: Желите ли карту? Да, једну. Извадно ми је из унутарњег џепа, једну, пажл»иво пресавијену улазницу. Колико, упитао сам? Петобанак рече гледајући некуд у страну. Види се да му је то првина. Да није скупо? Скуп је живот рече сад већ слободније, рекло би се дрско. Нервозно је цупкао с ноге на ногу. Изгледа да се каје што ми је понудио карту? Платио сам тражену цену. Хтео сам на свакн начин не да гледам филм већ с ibiiM да разговарам. Но, одмах се изгубио, Био сам му „сумњив“. Ушао сам тек после журнала. На столици до моје седео је један познаник. Шта, п ти си добио карту од Милана? упитао ме је. Ако мислнш на плавог, писоког младнћа да! Само нисам добио већ добро платио. ... Шта ћеш, наставио је његов пријател>... У тешкој је ситуацији. Треба му за „вриштећу" машну. Почео је филм. О Милану се више нисам распитивао. Бруцоши на „Филфаку" и њихов распоред часова По ходницима Филозофског факултета могу се срестн десетине и десетине младића и девојака, нових студената, како лутају од семинара до семинара, читајући сваки паппрић налепљен на зиду, а њих је доста: из Ректората, из Деканата, са семннара, замена стана, изгубљене ташне. Иду — не знају куд иду. Траже не знају шта траже. Неки имају циљ; наћи цео распоред часова. А то је за њих, верујте, врло тешко, Постоји, додуше, у аулн један распоред али за све године и све групе. Никакви дијаграмн ни графикони не могу им помоћи да се у њему снађу. Можда треба помоћи младим студентима? Часови пролазе а они и не знају за њих.

Једна конференција у мраку Ова недеља протекла је у знаку осиивачких конференција Савеза студената. Ево нас на једној. Група историје уметности Филозофског фaкyлгeтa , заказала је свечану изборну конференцију после предавања, јер тога дана имају час све четири године заједно. Међутим, тек што је почело пре-

давање, нестало је светла. Професор је отишао, жива згода да се сада одржи конференција. Из мрака се чује женски глас: Другови, останите на својим местима, светло мора доћи и одмах ћемо одржати конференцију. Аплауз. Мислим да није ништа смешно? Поново аплауз. Кула светиља са изложбе НОБ бацала је сваке три секунде по мало светла у слушаоницу и осветљавала погнуте фигуре студената у „бекству“. Поново из мрака, сад мушки глас: Па добро, другови, изгледа да су ови који одлазе паметни, а ми будале? Дај, богат.и, да се мало стрпимо и обавимо ту дужност. Joiii један аплауз. Пола сата договарања и препирања око катедре, ваљда су нагнали светло да се упали. Једна плава девојка, изгледа npoшлогодишњи руководилац омладине, пришла је катедри и предложила дневни ред. Усвојен је. Сада треба изабрати записнпчара, како то стоји у дневном реду. Тајац. И

НА СТУДЕНТЕ ПРЕД БИОСКОПОМ РАСПОРЕД ЧАСОВА И ЈЕДНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ У МРАКУ I још четири пута тајац. Најзад један предлог али другарица одбија ”нисам ја то никад радила“. Можда не би записничар ни Ј е ’

дан овакав човек из последње клупе: Ово нема смисла: другарица Д. се летос трпала да иде на летовање* а сада не може ни једну малу дужност да обави. Смех. Узвици. Презриво добацивање. Другарица Д. устаје и пита да ли може водити записник са места. Не може. Мора сести за сто. Плава другарица: • Сад ћу вам прочитати реферат о раду у прошлој години: Слажемо се. "Реферат о раду у прошлој години”: Рад у прошлој години... итд. Ни ■ малб академски. У пола реферата улази у сзлу један друг који је отишао да купн свећу. Отменим покретом, победнички гледајући у присутне, ставио је свећу пред плаву другарицу н лагано сео на мебго. Рекосмо да је "конференција у мраку". Нема смисла сада причати шта се дешавало на светлу. Сигурно и самн знате.

Ф. ПАРОДИ