Студент

Одржана је оснивачка скупштина Савеза студената Југославије на Београдском универзитету

У недељу ll новембра. одржана је у ФизинкоЈ сали Природно-математичког гракултета Оспивачка скупштина Сапеза студената ЈугославиЈе на Београдском универзитету. Па скупштини Ј с изабран Универзитетски одбор и изгласави делегати за Конгрес Савеза студената ЈугославиЈе. Као гости Скупштипи су присуст повали; Митра Митровић. члан Политбироа ЦК КПС, др НлиЈа Ђуричић, ректор Београдског универзитета. актпвни учеспици предратног студентског покрета на Београдскои унфЈсрзитету геисрали Владо Шћекић. Boja Тодоровић, Милинко Ђуровић и Ђурашковић. лр РадивоЈе Увалић. проректор Универзитст а, Марко Никсзић, секретар Градског комптета КПС, Милорад Пешић, претседник Централног одбора Савеза сту-депата Југославије и други. Реферат о организацпЈи и основп им задацима Савеза студената на Београдском унивсрзитету у овој годвни поднео Је друг Алсксандар Непадовић. досадашљи секретар Унпверзитетског комитета Народне омладине, У име ректората Уннверзитета и униперзитетских паставника скупштину Је поздравио ректор др ИлиЈа Ђурпчић.Кратко се осврнувши na нужиост свсстравог образовања наших стручњака, друг ректор Је изразио уверење да he се кроз рад у секциЈама и клубовииа УДРУ жења Савеза студената, уз пуну сарадњу га руководствима факултета и Уни верзитета. стварати код нас високо квалификовапи стручњаци и добри културнн радници. У дискусиЈи о реферату узели су реч. поред делегата са факултета. н Мнтра Митровић н Милорад Пешић. После вигаечасовног рада на Скупштини су донети закључцп о будућим задацима Савеза студената ЈугославиЈе па Београдском универзитету. Са Скупштвне упућен Је телеграм маршалу Ти ту.

Митра Митровић

ИЗ СА ДРЖАЈЛ: Друга страна Како швајцарски студенти решавају сзоје материјалне проблеме Tpefca страна Медицинари се сналазе Четврта страна Изложба младих уметника Пета страна Футбалски куп студентских екипа Београда Шеста страна Мој колега пише дневник (козерија)

„МЛАДА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА НЕ ЖИВИ САМО СЕБЕ РАДИ, ВЕЋ СЕ СПРЕМА И ЗА НОСИОЦЕ НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ’

МИТРА МИТРОВИЋ:

Поздрављам Оснивачку скупштину Савеза студената Београдског универзитета са уверењем да he и под утицајем Савеза, на основи напредних традиција бсоградског студснтског покрета, излазмти са нашег Универзитета комструктивки, полетни људи са широким стручним образовањем и љубављу према својој домовини н кароду. Ако јз реч о раду Савеза студената као друштвено-политичкс организације, не треба много дискусије око лнније тог рада кад се зна да је јеГ-тн од основних задатака наше младе универзитетске интелигенције студирање, солидно и систематско, кад се зна да ће Савез студената и даље подизати своје чланове у духу социјализма и њиховог акхивног односа према социјалистичкој изградњи, да ће на најразноврснији начин и што еластичнијим облицима развијати студентски културни и забавни живот. Треба у том раду користити и све оне позитивне и плодне традиUHj'e које је Народна омладина стекла у свом раду, нарочито у развијању социјалистичке свести наше омладине. А пре свега треба развијати иницијативу сваког студента не спутавајући је крутим и устаљеним, па често преживелим формама рада. Код решавања политичких проблема пред Савезом је читав низ текућих крупних политичких задатака. Наиме: да ли је сва наша универзитетска омладина до краја разумела и усвојила нашу унутрашњу и спољну политику, јесу ли студентн довољно дубоко ушли у проблематику борбе за мир и знају ли велику улогу коју данас Југославија игра у борби за равноправност и независност народа? Наше руководство улаже огром-

не напорс у међународном животу да се спорови и сукоби међу државама решавају мирним путем, а једновремено користи и унутрашње снаге и резерве, као и пријатељске везе са другим државама, да бисмо ојачали оружане снагс у одбрани независности која може бити угрожена од СССР-а и непријатељских информбироовских земаља. Нема никакве сумње да се нгше најшире народне мг-се данас налазе чврсто на позицијама одбране независности наше земље. Али студенти могу бити још активнији носиоци нових идеја о социјализму, тумачи наше политике и ван својих редова, међу осталом омладнном тек онда кад још дубљс буду схватили све нове моменте који залљускују нашу земљу са стране непријатељске информбирашке пропаганде, па и подмукле пропаганде извесних реакционарг са Запада. Другови и другарице, хтела бих да се међу сву студентску омладину простре радост што ће, после напорних пет-шест година изградње, у овој години кренути наши нови кључни објекти, међу њима и неки који ће оснажити материјалну базу наше одбране. Путеви наше индустријализације су, као што знате, осигурани и лепше перспективе за будућност наше омладинс не може бити. Наше нове економске мере, ма да привремено логађају извесне слојеве радних људи, једновремено показују и нашу снагу, резултпт су наше повишене продукције, да можемо прећи на здравији и нормалнмји, систем снабдевања и откачити се од крутог система снабдевања путем план-

ске дистрмбуцијс и карата, развијати слободнр тржиште, и то све у интересу стабилизаиије наше привреде и подизгња животног стандарда радних људи. Сви наши радни људи морају улбжити напорс да савладамо и ове тешкоће.' Ове економске мере протежу се, природно, и на универзитетску омладину. Систем стипендирања у многоме се мења и на првм поглед је на велику штету студената, ранијих стипендиста. Тако сс, разуме се, чини ако бисмо били на репу малодушника и дезоријентисаних поједингца који губс веру у социјализам зато што им он у првии годинама не може обезбсдити бсзбрижан живот. Но, срећом, таквих је мало у вашој средини, п биће их још мање уколико напори Савсза у политмчком и идејном раду буду већи. Друг је у реферату дсбро протумачио основне стазовс о промењеном скстему стипендијг-, о збрињавању већег Gpoja досадашњих стипендиста путем даван>а дечјег додатка њиховим родитељима кад су они у радном односу. То, наргано, смањује број стипендиста. Сви извори одргђени за п£моћ студентима биће искоришћени праведно Несумљиво јс здргвији и нормалиији начин да се, јачајући положај породица са децом, рсшазг, и питање студеката, једног дела студсната. Даље, од друштвеног дохотка немогућ но је у време када реш&замо такве крупне задатке привредне изградње одзајати исувишс велике суме за стипендирање студената. Виће, обзиром на буџетске могућности, и случајсва појединих младих људи којима неће држава моћи обезбедити матсријалне услове за несметано студирањс, и поред приличних сума одређсних за стипендије. Сви извори од ређени за помоћ студентима биће искоришћени, уз вашу помоћ и учешће, што правсдније и неће бити тако тешких случајева које не можемо решити. Оснивањем Потпорног фонда за позајмицс студентима, нарочито апсолвентима и онима са старијих година студија, друштзо омогућује приличном броју студената да, уз обавезе о враћању ковца после запослења, несметано заврше своје студије. Овде морам поменути вама познату чињеницу да приличаи број апсолвената неодговорно продужује своје студирање ида тумачити ту појазу само евеитуалним недостацима у награђивању младих стручњака значи подржазати ту врсту дезертерства са фронта социјалистичке из(Наставак на ДрутоЈ странн)

Дедегати на Скупштини

ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ОСНОВНИ ЗАДАЦИ САВЕЗА СТУДЕНАТА

Свако насилно уношење, да тако кажемо, „чисте“ политике у активност Савеза студената, без њеног прикладног повезквања са одређеиом проблематиком која, погађзјући интересе и жел>е свог или оног колектива студената, привлачи их да је проучавају другим речима бсз борбе за победу марксистичке идеологије и идеолошких ставова Иартије кроз одређену конкретну матери. Ју којом ће се бавитн сваки клуб, друштво, секција итд., може само да штети. Мрже да штети зато што се издвајањем политичког рада од осталих проблема жнвота и рада студената, стварају ‘услови да он постанс занимање одређеног броја људи и само њих, а не читаве организације у којој свака активност морз бити прожета одређеним идеолошким смером, ,за што ће се, кроз диекуснју и измену мишљења, борити сви њени чланови, а у првом реду они који за то имају више спреме и способности. Само такав облнк утицаја, само таква борба за победу линије Иартије и марксистичке идеологије уопште, може јачати политичко јединстдо организације и омогућити да сваки њен члан свесно прихвата; идеје и одређенс мере Партије. Мислимо да је овакво схватање идеолошко-политичког раута код нас

основни предуслоа да се он успешно спроводи у Савезу студената, а и основа љеговог правилног развитка у целини кар масовне политичке организације студената. Тиме није речено све, али јесте оно што је најглавније. Свако ко схвати борбу за идеолошку зрелост организације Савеза студената као борбу за победу марксистичке идеологије и лтије наше Партије кроз слободне дискусије и критику неправилних или штетних тумачења у свакој форми рада која окупл>а чланове Савеза неће постављати питање, на пр, о томе „како се може вршити политнчки утицај у клубу фото-аматера или у планкнарском друштву“, Разуме се, има • општих питања, тачније општнх проблема земље и изградње социјализма о којим-а у датом моменту или кроз дужи временски neриод читав радни народ дискутује и чије успешно спровођење у живот у многоме зависи управо до тога како he ову или ону меру схватити поједннац, сваки грађалнш. Таква општа питања ми смо углавном успеишо разрађнвали и дискутовали и у Народној омладинн, а дискутоваћемо их у Савезу студената и настојаћемо, и као организациуа ж као појединци,

Изводи из реферата Александра Ненадовића

НЕКА НЕЗДРАВА СХВАТАЊА КАРАКТЕРА САВЕЗА Што се пак тиче оних појединаца код којих се "неразумеваше" карактера Савеза манифестује у другом о(Наетатзак на другој страни)

да их сваки студент што боље схвати — не површним препричавањем ове или оие одлукс Партије или Владе Hcro стрпљизом и одмереном речју, чгине.ницама — тако да не завршимо сзста.нак ка комс се могао чути бољи или слабији реферат уз формално одобравање и подршку органнзације за одређенс економске и политичке мере у изградњи социјализма код иас. Треба сматрати да смо таква.питања објаснили како ваља тек када правилност све нли о<не мере постане саставни део убсђења и других као што јс нас самих. Значи — успешно тумачсње и ових питања, као и читаве политикс Партије, иако она тражи задржавање и неких досадашњих формн рада, као што су повре. мене политичке конференције и састанци које ћсмо одржавати по годииама, у оквиру читавог удружења или неких њеГових секција тамо где постоје, — већ према приликама на самом факултету, — може бити како ваља до краја спроведено само ако смо се ослонили на наш свакидаитњн живот и рад и повезали ra са свахим клубом, друштвом, иаучном групом итд. Цико ие мржг, нити ће забранити напр. чдановима друштва за изучавање војне историје јутословен. скнх народа да међусобно дискутују уредбу о стипендијама или о читавом новом планском и финансиском систему и, што је најважније, без иеког посебног политичког састанка свога друштва, затим да од Одбора удружења траже некога ко би им 6ол.е објаснио извесна питања нли да траже чак и састанак целог удружења да бн се дискутовало о таквим и сличнлм проблемима, ако зато постоји потреба.

Александар Ненадовић

„Подвиг"

Догодило се то пре неки дан на аутобуској линији 36. У групи од 60 студената налазило се неколи ко „темпераментних “ путника. Спор је избио око улаза у кола. Цела група сту дената жслела- је по сваку цену' да уђе у аутобус, док јс особље возила било против преоптерекења кола. Предвођени Лалић Бранимиром, студенти електротехнике, избацили су из аутобуса шофера и кондуктера. Свакоме је јасно да чекање на кола, те могукност закашњења на предавање и слично, појачава нервозу код студената. Постоје грсшке и ко& особла, Али, треба имати у виду да се у исто таквом положају налази далеко eehu број службеника, који такође морају на време стићи на nocao. Но, они се не буне, не избацују шофере из кала. У права саобраћаја изики he у сусрет нашим захтевима и омогукити задовољавајуки превоз. Но, она поставла и услове: правилан однос према особлу и возилима. У противном бике npucuлена да аутобуску линију 36 укине. Питање превоза после 21 час такође ke у том случају да се реши. Заса'да /е то немогуке. ПЈофери на овој линији одбијају да возе аутобус тако касно. Без потребне безбедности (милицџје је тада мање) они не желе да буду мета „бучних ’ појединаца. Дужност је свих становника ~Новог Београда “ да озбилно рацгчисте са оваквим „револуционарним“ студентима. Треба имати у виду да cg кола својина и самих пут ника.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ББОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА