Студент

(Наставак са прве crpafee)

блику, н>их је тако мало да сксро не би ни требало о томе овде говорити. Ми то чинимо само из жеље да покажемо како смели и одлучни курс Партије на изградњи наше социјалистичке демократнје у свим облицима живота и све веће ндејне и економске псбеде социјализма код нас пзбацују на површину кратковиде слабиће и смутљисце који покушавају да бране стари свет и све опо што је Народна револуција оставила за собом. У нашим приликама таквн сс обично јављају са захтевима за тзв. ширином Савеза која би, како они свакако рачутнају, могла дати места свакоме без изузетка, па и онима који ће то искористити за својс прљзве дпљезе или за „демскратију* која, опет по њихођом, тоебз и може да значи све и свашта само ие конструктиван рад, поштену и одмергну критику и дискусију која помаже opraнизацији. Зато }е дискусија око стварања те ррганизације, па и само ње. но стварање, оваквима дало повода да покажу како им није стало «и до Народне омладине ни до Савеза студената. Они се, истина, врло ретко јаве за реч да на Сва уста нападају досадашњу сту.дентску организацију Народне омладпне, јер км то погодује, али не са жељом да би помогли правилну изградњу нове оргаиизације него управо да би демо.ралкзатсрском демагогијом паралисали жељу огромне већине студената за ње« што успешнији рад. А у кулоарима, на улици, журу или на слави код тетке или ујака бившег иидустријалца, причају како би „сви Југословени поцркали да није било америчке номоћи", како „не може бити слсбоде без америчке демократије*, или с призвуком икформбирс.овске кнтонације, јадикују што се тобож свс врађа на старо и подлеже утицају Америке и Запада уопште. А све то иза леђа организације и студентских колектива. Има међу њима и таквих који као да би хтели да кажу како су све досад били у неком затвору, да им је била у Народној омладини одузета слобода, па траже да Савез студената буде некаква „слободна тиропагандна прибина“ преко које 6и, ваљда, требало водити сваку, па и непријатељску пропаганду против наше земље и наших студената. Што је по који од таквих студената случајно или нашом грешком био досада на списку чланова Народне омладине, не мора да значи да он може и треба да буде члан Савеза студената. То су наравно такви изузеци, да можда и не заслужују' да се о њима говори, али смо сматрали да организације Савеза студената, баш у овом моменту кад су створене, не треба да изгубе из вида да они постоје и да ће сигурно покушати да «аиесу штете. СТУДЕНТСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ШТИТИ ИНТЕРЕСЕ СТУДЕНАТА Савез сту г дената сматраће и даље, као једну од своЈих најважнијих обавеза, помагање школе и њених органа. Свакако, било би погрешно из тога закључити да улога студентске организације треба да се своди на механичко подржавање сваке мере школских власти или појединих наставника, нарочито кад би се она на неком факултету очигледно разилазила са интересима студената, или кад би неки наставници или школске управе, погрешно разумевајућн улогу и карактер студентске организације, захтевали to у интересу школе. Студентска организација има задатак, зато она и јесте студентска, да штити интересе студената, њихове оправдане, разумие захтеве и жеље. У нашим приликама свакако је једино исправио гледиште које у пршшипу полази од све већег остварења једин-

УНИВЕРЗИТЕТСКИ ОДБОР САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ Папић Јосип, Стијовић Милосав, Фире Александар, Фрањић Јозо, Стаиојевић Миша, Нуман Вејсел, Туцаковић Зорица, Кнежевић Видо, Радовановић Момчило, Ивановић Миладин, Распоповић Милутин, Тешић Миленко, Ћортановачки Синиша, Миленковић Мома, Чупић Јаков, Верговић Милан, Лавадиновић Александар, Барић Срђан, Обрадовић Обрад, Николић Миленко, Јачевић Радомир, Протић Јован, Радуловић Ранко, Ђурковић Милија, Гајић Радмило, Јовић Велибор, Бурек Салих, Прелић Ленка, Алек сић Љубица, Петровић Душан, Исаков Миленко, Рашић Јереми ја, Ивановић Василије, Марјано вић Александар, Станимировић Јован, Ковачевић Драгиша, Петронијевић Милорад.

ства иитереса студената н школе. Принципијелно је тако и тако треба да буде, али ми још урек ке можемо рсћи да је засадз у сваком коккргтном случају бзш тако н да ћг битц тако. Ни досадашња пракса ие дозвољава такав закључак. Значи, нг би бнло правмлно гледати иа студентску организацију као на механизам који за* сваку прилнку подржава оллуку школе, што се истина ретко могло осетити код појсднм! ’ х ппгтсгавиика ш.ксле из кекгм ф~култ:тима. Којипут, истина још ређс, то иде чак дотле да се сматрало корисним, значи и правилннм, пренети н иеке организапионе и техннчке функције органа школг па студеитску организацију прн чему се с правом приговарало да у таквом случају оиа више лнчи на помоћни орган школс него на претставиика студената и њихових интсреса, С друге стране, има случајева да поједини студенти иду правилним путем у решавању таквнх питаша. Они не тражс од своје организације да по овом или оном питању води разговор са органима

тколсккх вдасти, већ то покушавају да чине сеуи и на начип који не доликујс нашим студентима.

СБКРЕТАРИЈАТ ОДБОРА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ Паппћ Јосип, претсед* ник, Гајић Радмило, секретар; чланови одбора: Јачрвић Радомир, Прслић Леика, Протић Јовал, Радовансвић Момчило, Станојевић Михаило, Стијовић Милосав, Туцаковић Зорица, Фира Алексапдар и Фрањић Јозо.

МЛАДА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА НЕ ЖИВИ САМО СЕБЕ РАДИ

(Н»става,к говора Митре Митровић са ( првв срале) j градње и не видети довољно улогу | свести коју је потребно развити код j тих младих људи. i Узгред и неколико речи о поје- i диначним али штетним пој&вама ме- i ђу младом интелигенцијом иа Уни- ( верзитету, па ту и тамо и у сред- j њим школама. То помињем зато што, i ма како те појаве биле ситне и бсзначајне, ако се не борите против ■ њих оне могу загрозити извесном , делу омладине која се, било због свог порекла и дотрајале средине У којој живи, или каквих других лич- i них проблема, да лако дезоријенти- i сати, Пре свега се реди о схватању забавног живота, нама туђем схватању, које протурају појединци и помало куже, ту и тамо, нашу иначе здраву омладину и њена схватан»а, о неке врсте „декадентизму”, у оквиру кога може бити допуштенаи свака некултурност. У листу „Средњошколац”, на пример, може се нагваждати о свакојаке врсте глупостима, бележити сваки акробациски рекорд у ма којој земљи, а да то све буде написано бескрајно рђавим језиком и некултурно. У њему пишу, или га уређују некакви стармали мла дићи, који као да су сити живота и у трагању за нечим севзационалиии и новим, пренебрегавају све истинске вредности и знања која омладин« треба и да поштује и да усвоји. Млада ивтелигенција не живи само себе ради, веђ се спрема и за носиоца националне културе и културе уопштс, па свс те ма и ситне појаве нксу безначајне. И маколико биле ситне, реаговање из ваших властитих редова треба да је оштрије, јер ћете ви бити свакако још више у стању ца се приближите свим захтевима и интересима савремене омладинс, кад су ти захтеви уистини здра ви, напредни и културни. Најпосле, о такозваном режиму студија. Захтсви студената да се пређе на систем студија који би бко повољнији за њих и постављзо у.ање услова за уписивање семсстара био је сасвнм оправдан. Али нису оправ-; дана тумачењо да сада, када државај даје наводно мање стипендија, сту-? денти је и не коштају много, па може прећи на потпуно слободпоЈ студирање какво мало где у светуј и постоји. Под „слободним студира-] њем” не може се разумети све сзашта, некаква хаотичност у наста-( вн, отсуство сваког редоследа у к •/ спитима, а ни могућпост да се бсс-, крајно продужују студије, јер је' школа на крају крајева ипак за оне< који желе и хоће да је сврше. А сва- ‘ ки студент који се без потребе држава дуго на универзитету и не дипломира на време или уопште, значи сувишно оптерећење друштве-< них расходв. Но, потреба за систе-< мом студија који ће се одмаћи од ( средњошколског и омогућавети студенту (не спутавајући га исувишече- ( сто разним административним мерг-< ма и сувише великим бројем испита) < да шире захвати студирање науке ( којој се посвећује, затим извесно растерећење н измене у наставним' плановима, па и економске прилике једног дела студената, захтевале су и омогућиле измене у систему студирања на већиии факултета. Систем чврстих година, понављања, који је у једном моменту био по требан да би у првом реду растеретио Универзитет од извесног баласта студената који нису хтели да уложе труда и иду колико толиконапред у својим студиј«ма, не одговара више даљем развитку наставе на Универзитету и подизању њеног квалитета и квалитета рада самих

студената. Према томе, саме унутрашн>е школске потребе захтевају измену система студија, па се мора зато размотрити проблем на још неким факултетима као например на Правном и Медицинском. Но сав тај посао није ни овс године до краја извршен. Тск радикалније измене у наставним планозима и програмима које је неопходно иззршити на многим факултстима омогућиће да се идућс године још ширс постави систем студија и студирање науке подигне на виши mrao. Тај се посао не може свршити кикаквим административним мерама већ добронаиерним и студиозним прилажењеи читавом проблему од стране свих наставника Универзитета. Међутим, Савез студената помоћи ће својим члановима да што праг вилније схвате своје обавезе и извршс их према себи н својим родитељика и доуштвеној заједници, што систематскијим и озбиљнијим редовним студирањем а да што ређе користе олакшице које садашњи систим у знатној мери пружа студент Има, , ПИШУ НАМ... Како ћемо у биоскоп? Огкупљивање поједшгих бмоскопских претстава за нашу школу досада се често практиковало. Да ли постоје могућности да се у будућности нешто слично предузме, јер би овај корак, обзиром на повишине цене улазиица за биоскопске претставе био поздрављен од сзих студената? Студент архитектуре Одгогор редакције Наш сарачпик Је посстно предузећс за рзсподслу филмова и добио одговор да је отпупљиваље биоскопских претстапа n на даље могуће. Прпликом откупа претставс. школа или факултст ДОби,(а попуст од 50*/». Иабавка улазнииа путем требопаља такођо Је могућа.

Како инострани студенти решавају своје материјалне проблеме

Стицање зкадемског образовања далеко је од тога да буде лак посао. Студентски живот, наизглед безбрижа« када се не бдиннда д скриптама и књигом, има многе своје мучне дане. У највећем броју држава, студеити уколико «м роднтељи нису добро ситуирани да би их издржавали прпморани су да се сами брину о средствнма за живот за време годнна које претходе освајању уциверзитетске дипломе, Добро позиавајући начело да ie самопомоћ најбоља помоћ, они

Сл. l. Кннески студент Лу-Во-Тсао сада редовно иаставља своЈе студије хемије иоЈе Је равнЈе у више махова морао из финансиских разлога да прекида. Сл. г. Дв а жеисвска стумепта зарађуЈу као ипвентаристи у Једној продавницк

се довијају кзко најбоље знају. О студентској сналажљивости, иарочито у капиталистичким земљама где не постоје скоро никакве стипендије или платежни додаци, могле би се исписати многе интересантне странице. Са циљем да дојпоииесемо упознавању наших читалаца са животом и борбом за опстанак на студијама њихових колега у »шостранству, доносимо преглсд једне занимљнве анкете швајцарског листа „Л’Илистре“ који излази у Лозани. „У нашој зсмљи, каже се у уводу анкете овог листа, велики је број студената који сами зарађују за свој живот. Њиховом иницијативом при сваком уииверзитету студентска удружења су створила тзв. „бирое за наградни рад“, преко којих студснти лакше налазс могућности да ж<sУ до зараде. За време одмора који раздвајају семестре, многи сту-

Изборна конференција за одбор савеза студената југославије на медицинској великој школи ОСНОВНИ ЗАДАТАК - народу дати нове лекаре

OСНОВНИ ЗАДАТАК - НАРДОДУ ДАТИ НОВЕ ЛЕКАРЕ

У иедсљу, |l nobeuOpa. извршсн 1з извор за одбор Савеза студената Медицинској всликој швола. Коиферепц nin су грисуствовали каа гост н ректор мвш ДР кост« Тодоровић npopeKjop профзсор Пгровић п декани Медицпнског, Фармацеутског и Сто.матолоlнког фаг улт гта. У пмс дзсадашњег Комптета Народне омладпне присутппм делегатима иоднсо јс извештај друг Светпслап Костић. организационн секретар Комитсха.

Говорећи о прошлогодишњем раду, успесима и слабостима, друг Костић се задржао доста на питању студија. Школске 1950—51 ro;fae на Мед|;;ц№Нској великсј школи јг noнављало 800 а нзгубило право на школовање 400 студената. Готово половина ових студената су били стипендисти. Они су уживали свс сту дентске повластице а нису се трудили да одговоре својој обавези па факултету. Колико је озбмљан проблем редовног студнраЕћа и побољшања квалитета учења може се сценити из ове анализе. У јуну, па и у

септембру ове године, резултати на иопитима су далеко слабрји него у јутну 1950 године- Средња оцена је од 7,78 опала на 7,59, број одустал'их и палих ца испитима већи је за неколико процената него у јуну 1950 године. Са апсолвентима слика није ништа лепша. У 1951 годизш треба да дттломира 400 студената. Досада је дипломирало свега 250. Новн апсолвенти ушли су у пету годину са свим положеним испитима из претходне четири године. Иако је прошло још годнну дана бављења на факултетима 51 апсолвент није дао више ниједан испит. Од 6.097 испита, колико ти нови апсолвентн треба да положе, положено је свсга 1072, Досадашње административне мере, методн администратисног притиска, истакао је у’ извештају друг Костиђ, нису се показали довољно ефикасни и плодни. Савез студеиата Југославије на Медицинокој великој школи поћи he друпгм путем. Он ће васпит но деловати на студенте и указивати им конкретну помоћ у сгручном раду. У новој школској години формираће се и већ се формирају, струч на удружења на факултетима. Свпко стручно удружење имаће своје групе no катсдрама и институтима. Стручка удружења he својим члановима омогућити систематско обра-

ђивање библиографских и експерименталних радова, нарочито оних којн обрађују нашу савремену здрав стзену проблемагику (комуналну хигијсну, заштиту рада и друго). Стручна удружења ће се борити да што већи број његовнх чланова учи стране језике, како би се корнстила стручна литература која није преведена на наш језик. Преко удружења студен#! ће сарађивати са слнчним удружењима ка мсдицинским, фармацеутским и стоматолошким факултетима у нашој земљи и иностран ству. Друго важно и актуелно питање је даље изграђивање Савеза студената нз Меднцннској великој школи. Овом кс«фсреlНЦијом згвритлн су се избори за руководства Савеза сту деиата по факултетима и годинама. Основани су већ разнн клубови и секције. Већина већ активно делује. Сада постојс КУД „Мика Митровић“ са својнм секцијама, спортско, планинарско, стрељачко и ауто-мото друштво, бродарски кружок, дебатнн, шах и фото клубови и ‘стручна удружења. Оваква разноврсност клубова и удружења омогућиће сваком студенту да изабере оно што жели, оно зашто има наклоности. У извештају друг Костић је изнео како многи студенти на улици и у кафанн заборављају да су студенти и CBojiiiM ружним посгупцима руше углед факултета. Друштва и клубови могу много да учине како би се ове немилс појаве што више отклониле. Изградња и учвршћење Савеза студената на Медицинској великој школи напредује. Али се мора поменути да су досадашњи резултати нсдовољни. На предизборним конференцијама је присуствовала тек једна четпртина студената. На изборним конференцијама масовност је бнла нешто већа, али су реферати и дискусија били штури. Није било значајнијик предлога и расправљања о новој организацији. Упис студсната у клубове и дружине слабо напредује. Уписало се само око 50% студената. Организационе припреме су завршсне. Изборц свих руководстава су обављени. Новоосновани шах-клуб и литерарни клуб већ раде нормално. Задатак је сада да и други клубови и дружиис крену на рад. На крају конференције изабран је Одбор ССЈ за Медицинску велику школу од 35 чланова и двадесет делегата за Конгрес ССЈ.

Светислав Квстић

НОВИ ПАРТИСКИ БИРО МЕДИЦИНСКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ

Новоизабрани партиски комитет i ЛШШ састао се ових даиа и иза. брао биро у који су ушли: Килиi барда Мишо, ЂекиН На- да, Михаиловић Љубодраг, Костић j Свгтислав, Перовић Мироје, Вел.. ковић Јован, Мајцен Драган, По- повић Јованка и Богићевић Јули■ јаиа.

Организације н основни задаци Савеза