Студент

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ СВЕТА

ОДГОНЕТАЊЕ МРТВОГ ЈЕЗИКА

У висинском пограничном крају у кланцу Келисин, између Ирака и Ирана, открила је једиа научна експедиција камени споменик на коме постоје записи нт асирском и урарта језику. Др Камерон, члан ове експедиције, сматра да ће захваљујући чињеници што постоје два идентпчна натлиса бити могуће да се одгонетне досада непознати урерта језик упоређујући натписе на овом језику са оним на асирском, који је прочитан. Овај случај у многоме потсећа на откриће споменика Розета, који је 1799 године открмвен у Египту близу ушћа Нила и помоћу кога је одгонетнута тајна сгипатских хијероглифа.

ПРИЧА ЈЕДНОГ ИЗГАЖЕНОГ ДОКУМЕНТА

Пресуда »Академског суда« ђацима Велике школе који нису долазили на предавања

Уочи заседања Академијског суда Милован Глишић је напустио кућу бр. 7 у Високој улици. Још увек је био под утиском бурног разговора који је мало пре вођен о његовом преводу ~Обломова“. Топла, звездана јунска ноћ као да му је још више притискивала душу. Мислио је на Светозара Марковића. Прошло је већ четирдо месеца од Светозареве смрти, а учини му се као да је јуче било када је са Симићем н Илнјом Коловићем ухапшен зато што је илегално преносио Светозареву ”Србију на Истоку". Сети се и јаука јадног Јанка Пурића, који су жалосно одзвањали по казаматском дворишту када су овоме "одваљивали“ 25 батина зато што је растурао Светозареве књиге. А сутра ко зна шта ће бити мислио је даље Глишић. Могу нас лако избацити из школе. То би било незгодно јер је већ крај годинеА можда ће се неки професорн и заузети. Па ту је Панчић, Даничић, Геошић.. . Незадовољан доживљеним даном Глишић је ушао у свој стан. Сутрадан, 9 јуна 1875> годнне, састао се Академијски суд. Свечана и озбнљна лвца претседника суда Емилија Јосимовића, ректора Велике школе, судија Стојана Марковића и Мијајла Петровића професора, и деловође Стеве Поповића, говорила су да ће данашњи састанак суда расправљати о важним стварима Ево шта нам докуменат (писмена пресуда) каже о томе: "Претсздник суда претстави суду спискове од оних Г. Г. професора Велике школе, који су своје ученике прозивали за време другог течаја ове школске годвне, и по којима имају бити суђени они ученици Велике школе који нису никако били на предавањима својих професора када су ови своје ученике прозивали." По тим списковима се види да из.међу octa лих није присуствовао предавањима код С. Николајевића, проф књижевности, и код К. Арена, проф. француског језика, ни "Милозан Глишић, философ П године истори- i

је Филолошког отсека." Дебата на овом заседању била је бурна. Пао је предлог да се уче Мици одмах отстране из школе. А онда су узели реч Даничић, I'ершић и Панчић. У дворишту Велике школе ђаци су са нестрпљењем очекивали свршетак заседања. Растурени по маоим групицама живо су коментари сали. Падали су разни предлози; ако се донесе одлука о искључењу да сви оду пред Мннистарство просвете и да демонстрирају, или да организују штрајк итд. итд. Пред окупљене ђаке изашао ie бледог лица и узбуђен дскан Стева Поповић. звани Стева Турчин- Он је прочитао одлуку суда у којој се велп да суд "обуставља суђење над напред поменутим ученицима Велике школе и ствар ову гледаје Г. Ректору, да са истом поступи према крЈту своје власти сходно § 28 закона о уређењу Велике школе.“ Акт са образлбжењем ове одлуке. које није прк>читано ђацима, отишао je одмах у архиву где је остао све до нашнх дана. У образложењу ове одлуке каже се да многи професори иису уредно водили спискове нити прозивали ceoj'e ђаке, и ”да би на тзј' начин млоги ученици избегли казну, кој‘у су заслужили 'својим небрижљнвим посећнвањем школе". Затим, ”да би се међу ђаштма noj’aвила раздраженост противу академијске власти, кад би ова само неке од криваца казнила, а друге осло бодила с тога што Г. Г. професори мису о њима рачуна водили" итд. итд. * Има докумената који су некада више него то. Неки од њих нам при 4aj'y и о оним обичним, ситним проблемима који су тиштали наше великечи мале претке. То треба сачувати. Такав докуменат је и ова ”пресуда Академијског суда Велике школе из 1875 године.“ Колико је жалосно што сам тај докуменат нашао у једној гомили архивских хартија бачених у аулу Филозофског факултета и које су с р нриипгугплнп пазллчиле и газиле

Л. Трифуновић

ХУМОР

ИНТИМНЕ ТЕМЕ

Пролетос на Калемегдану нађем детелину са четири листа. Нисам сујеверан, алн доста нестрпљиво почнем да очекујем срећу. И заиста, зашто да одуговлачим с уводом, упознам већ исте недеље једну симпатичну колегиницу са моје године и, такорећи, одмах јој предло жим да удружимо своје стипендије, скрипта и остале студентске реквизите у зајсдничку стварност; брак. Пристала је лепота, тј. спољашњи ефекти нису битан елеменат! А и ја лично не бих од тога правио питање. Важно је помислих да има озбиљне и правнлне погледе на живот и студије. Сем тога, као интелектуалци, имамо доста услова да се разумемо. И тако, другови, започе срећна ера у нашем животу. Навијемо будилник и ујутру заједно отскакућемо на факултет. Понекад воднм забелешке ја, а понекад она. И купујемо само по један примерак школских уџбеника чиста уштеда. И уопште слажемо се- Једном речју калемегданска детелина чини своје... Али, свђ је, може се рећи, уздрмано. Овог, седмог месеца наше брач не заједнице, ту и тамо примећујем знакове кризе. Иако ова криза по свом интензитету нема карактер оне англо-египатске, или англо-иранске, ипак, другови, забрињава. Јер она, у неку руку, угрожава мој режим студирања. Читава ствар почела је с парадајз чорбом. (Опростите што јавно третирам питањУ своје кухиње, али износим гола факта). Ова чорба је моја слабост. Наиме, предложио сам својој другарици још пре пет месеци да откажемо вечеру у мензи- Жеља« сам домаћег огњишта рекох а више нам се испла-

ти. Часком нешто спремимо и за скромне људе то је доста. Пристала је. Беху то незаборавне чорбе, палачинке и ситни, реш печени кромпирићи.. . Звали смо често и своје познанике. Таленат! рекоше. На факултет сам почео да идем чешће сам, али увек сам јој верно преносио све битније ствари. И онда, једног дана за ручком у мензи, један од келнера увреди ме до дна душе. Таква једна флегма и апатија, такав, војнички речено, спорогорећи штапин, да је то ужасно! Ево ко навлачи сенку на наше угоститељство помислих и, дошавши кући, предложим својој другарици да се манемо и ручавања у мензи. Нека буде једноличнији јеловник, али бар једемо културно и експедитивно. Пристала је- Беху то незаборавни ручкови, а и на њих, често, звали

смо поананике. Више него таленат! рекли су сваиш пут. И заиста, било је дивно, таква једна хармонија и интелектуално разумеваље... Са факултета јурим право кући, а сто већ постављен, чак и бела, снежна кецељнца на њој. Али, једног дана, сећам се била је среда моја другарица на глим покретом руке скиде своју кецељицу и баци је у један угао. Ти, вели, студираш, а ја се патим у кухињи. Од сутра ручавај где знаш. Ти, викну.она, немаш правилне погледе на наше студирање- То је и мишљење мојих другарица с факултета. Искрено се запрепастим. Та ја сам јој увек преносио све битннје ствари са предавања, а што се тиче

јеловника нисам био пробирач. Ето како љубав вене! Ето шта бива кад се слушају други! И сад, другови, враћамо се на старо. Уписаћемо се у мензу. Келнери ће поново узети маха, и мој тихи мир и, такорећи, блажена домаћа носталгија одлазе у неповрат. Самим тим, као што рекох, уздрман је и мој досадашњи режим студирања. Шта да се ради!...

Студент Ића

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

ВОДОРАВНО: 1 Венчани акт,, месечна награда 2. Окро-з : министао ижмтранхгх послова Египта 3. Врста драгог тса.мена, облик енглооког глагола “бшти“ (фонетоки) 4. Два самогласника. допринос, прилог (страна реч), шаховски израз 5. Сугласннк. планина у Чехословачгсој пад.). за времс н»их је убијен Цезар R. Ограничен - глуп; симбол инквнзицпје. сугласннк 7. Уметност (лат.). цигла. ишшијали наше земл>ак.иње, која се истакла као фнлмока глумшха 8. Вучно снавају. тунел на омладинокој прузи Добој Вања Лука, који се управо завршава 9.»Главни град државе Перу. врста популарног музич!ког дела (у пад.) 10. Обрнуто: ипгчезне. иеетане; страно женско име.

УСПГАВНО. 1. Омладанска организаUgja створена у Народноослоболилачком рату. савременн говјетски нсторнчар 2,То с-пође. прнпааннк Јсдне свропске држапе 3. Аждаје. ногрешке (страни и-зраз) i. Нз iue предузеће за na-здушни caopahaj: обрнуто; врста посластичарских проиавода р =’л). свеза 5. Обрнуто: уавик двал!ут чсти предлог (лат за), деветнаесто слоno азбуке г» Цснити поштовати (франц.). узвик 7. Лва иста сугласника. ннје дебео. обрнуто: термпн у теннсу Аутор кн»иге “Орао и корен.е“, пе.чавно мучки убијвр (у пад.). времснеки период 0. Веседнпчки хвалоспев чде (руски) 10. страно »иугско имр (множ.), врста позоришногчВла. Анадемски, брате...

Кад је први пут улазио у слушао ш ниуу е, онда га је било страх од пријемног испита и док није чуо задатке, мислио је да he му плафон пасти на главу. Али сад ... Сад код тог врлог студента ТВШ може да се запази један изразити знак „сазревања*. Има човек пасију да се намести некакб на сред реда да 6и боље пратио предавање, па онда, кад оно eeh почне, он се исиедивши последњи дим из ~Драве“, реши да ипак седне на своје место. Нема у томе ничег интерессштног. Јест, нема за онога који од тога ништа не трпи. Али ако ти он благстаклоно отаре ципеле о леђа (да их не би дизањем узнемиравао) и остави ти беле печате стопала на све стране око седишта тако да не смеш да се окренеш, јер одело желиш да имаш чисто е онда је то врхунац његове „академске “ културе !.. ★ Тишина у амфитеатру Природно-математичког факултета. Један сопран изводи арију из „Фигарове женидбе Задовољан си изгледа да ke npuредба за студенте прве године коју даје „Бранко Крсмановић “ потпуно спети. Али до тебе седи колега, који оает до себе има много својих колега са којима мора нешто да разговара. Он прича, околина се буни; сад је век „главни “ пажња околине концснтрише се на њега. Пун /е досетки на рачун Моцартове музике. Доџније се испоставило да он eoли само народну музжку. Нежа urra, -с-кадемски/ МАЛЕ ШАЛЕ

Гост: Овај рак има садш једну ногу. Келнер: Другу је изгубио у С опби. Гост: Онда ми донесите победника. * * Дакле тако, ти си срећно ожен»ен. Тако је! Моја жена је срећна, а ја сам ожењен. * Ла сам преко радија научила да играм. Видим. Примећују се атмосфер скс сметње које сУ биле у вмисији * Шегрт: Евс долази једна муштерија. Смем ли ја да је обријем? Власник бербернице: Смеш, само пази да се не посечеш. * Не, не волнм Вас, нитн hy Вас икада волети. То Ва.м, разуме се, ннје сметало да толико пута изађете са мном у биоскоп. Не, јер биоскоп волим. * Јуче сам Вас чуо кано певате. Ах, немојте. Хтео сам само да убијем време. Онда сте изабрали страшно оружје.

Зар нисте осетили ружу џешроша у свом џепу? каже судкја професору— Јесам, али сам мислио да је моја. ♦ —... Хтео бих да у тестаменту још напоменем да желим музикуза свој погреб. Да, добро, добро, а коју ствар желите да слушате? * Млади пеоник: Имате лп каиво шрсмо за мене? Писмоноша. Не, данас взм штко није шгшта вратио.

Анегдоте

ЗАБОРАВИО ШТАП Boja Росцћ, стари беоарадски новинар, био је врло малога раста: једва метар и по висине. Једног дана имао је састанак са Браном Цветковићем, који је био колос према њему. Кад су завршили разговор, Росић се поздрави и пође. Није одмакао ни два коража а Брана примети на столу Росићеву писаљку: Војо, викну га Брана, заборавио си свој штап и пружи му велику*тек подрезаиу писЛку!

СТРАНИ ХУМОР

ЛРбАУЗеКв ЗА nOOMfir AVBAHOM.-UIUBUUAMA U ВРедНОСНиЦАМА САВЕSА PBU] шт ПРОААЈА WA BEAUKO П МАЛО Ц РА6АТ ТРГОВАЧКММ*М УГОСТ^'. тељским- преАУзег.и Ц аржавним ćP€CKw;.i ; 1 icpecKiW САвезимА зеМЛОРААНМЧКМХ ЗЛЛРУГА 1 врlНО г ШОвАЧКИМ£ V преАУзећммд ОУВАНСКЕ ШРШI »BUHE U ШIЈSIIIЈЕ : ПРЕКО ПРОАНЈИиХ СТОВАРиШТА У 6ЕO* ТРАОУ Ц Hfl TEPUTOPUJU бЕОГРАОСКЕ X OBfIfICTU сопственим возним паркШ" chabacba својс проААвнице АУВАНА АУВАИСКИМ ПРбРДбеВИНАМА, UJUBUUAMA U ВРеЛНОСНШЈАЛДА U НА злхтев КУПАЦА ВРШИ ПР6ВOSН6 УСЛУГе.