Студент

ЗАПАЖАЊА СА ИЗБОРНE КОНФЕРЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА АРХИТЕКТУРЕ

„ДA СТУДЕНТИ НАЂУ СЕБЕ"

Већ се смркавало. Изборна конференција Архнтектонског факултета траје већ два часа, а дискусија о раду удружења и даље тече. Много је нових проблема наишло, а стари проблеми добили су нови нзглед. Покренуто је низ питања и у свему се осећао један јединствени цнл> : остваритн такве облике живота и рада 'организације у којима ће студентн наћи сами себе. Маса пнтан>а и слабости је изнесена са оштром отвореношћу. Прошлогодишљи секретар Б. Бајић критички је анализирао рад комитета; то Језгро организације остављало је руководства годииа без довољне контроле и помоћи, док су са своје стране руководства година и суви. ше много чекала на ”директиве“ комитета. Алн је такође указано да ка прошлогодишњи рад не треба гледати кроз црне наочаре. Немогуће би било стварати организацију новога типа уопште, и овде на Архитектонском факултету, да претход. ни рад није раскрчио пут ка новнм могућностима. Ннје се само расправљало о раду студената. С. Пејановиђ, кандидат за ново руководство, разматра!з је њихов материјални положаЈ: ”Ми не своЈе другове саме себи“ нагласио је он и изнео да неки студенти раде послове коЈи им ометају студи Јс. Како решитн овакву ситуациЈу? ПеЈановић је навео акциЈу самопомоћи на МВШ о коЈој је читао у ”Студенту“. Не може се све очекивати од државе. Неопходно Је организовати самопо.

моћ. ПеЈановнћ је дао конкрстан предлог: треба успоставнти контакт са предузећима коЈима су потребни архитектонскн радови. На тај начин користнће н себи и производњи. Осим тога ТВШ ће организовати студентску задругу која ће указивати помоћ онима, којима је то највнше потребно. Нарочито се изразила жеља студената архитектуре да се побољша рад на стручном и полнтичком уздизању. Поред рада стручних секци. ја и дебатног клуба, расправљано је и о везама са иностраннм студентима. Тако Је већ успостављен додир са италијанским колегама, а у перспективи је и размена матернјала са белгиским и осталнм факултетнма. Све то и још много друго ннЈе посматрано само за себе. У томе Је баш и квалитет ове конференције. Сви, и сам референт, износилн су задатке са гледншта корисности студентнма и још више, са гледишта корисностн земљи. Баш зато је и друг Ангел члан комнтета ТВШ то. лико инсистирао на чврстину нове организациЈе. Јер и на ТВШ, као и на другим високим школама, неки ”студентн“ схватнли су демократнзациЈу рада студентске организације као сигнал за стварање некаквих ”академско-лнбералних“ тсоријица. Разумљиво Је да овај иначе успелн скуп пије био без мана. Извесна места у реферату о политичкој си. туациЈн састојала су се из општих реченнца коЈе дугом злоупотребом

постају фразе. Зашто се много внше говорнло у реферату о међународним проблемнма, много маље о студентским проблемима, а још мање о проблемпма студената архнтектуре? Само томе не треба и су. внше оштро приступити. Кад настаје нешто ново, старо се преплиће са љим. Па и овај реферат који је требало и који је без сумље осветлио задатке нове организације са доста успеха, носи реликте уошитености. Гласачки листићи су спуштени. Конференција се завршава. Будући руководиоци и учесници чули су о задацима који пред њима стоје и како их треба оствзрити. Без сумње они ће то и учинити. Њихова прва конференција доказује нам то. С.

СЕКРЕТАРИЈАТ ОДБОРА САВЕЗА СТУДЕНАТА НА МЕДИЦИНСКОЈ ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ

У уторак по подне састао се новоизабрани Одбор Савеза студената на Медицинској великој школи и изабрао Секретаријат v следећем саставу: претседник Светислав Костић, чланови Игњатовић Милан, Бојанић Никола, Влаин Лазар, Радо тић Милорад, Костић Анђелија, Марковић Милица, Милошевић Александар, Јовановић Радослав, Бесара Жарко и Андрејевић Бранислав. Расподела стипендија ЗАЈЕДНИЧКА СТБАР СВИХ СТУДЕНАТА

Демократичност је основпа карактеристика у расподели стипендија на Правном факултету. На предлог одбора Савеза студената формиране су на свакој години комисије од три члЗјра. Оне су разматрале молбе за стнпендије, имовно стање сваког студента посебно и саставиле списак оннх којима је стипендија најпотребнија. Састанцима година при. суствовали су сви који су били за-

интересовани за стипендије. Најпре се детаљно по тачкама проучила Уредба о стипендијама, па се онда прешло на конкретне прцмерс. Студенти су објашљавали своје случајеве, а конференција је одлучивала коме је стипендија неопходно потребна. Предложсни су само одлични и врло добри ћаци без родитеља или Слабог имовног стања Конференције годнна предложиле су 160 студената, међутим централиа комисија са Деканатом одбацила је једаи део предлога, јер није било довољно буџета. Иако у би о стипендијама стоји да студентима старијих година треба дати пр-. венство код расподеле, на Прав-, ном факултету то ннје било могуће. Прва година броји 1500 студената, али је код н>их имовно стање најкритичније, па је због тога тежиште у расподели пребачено на прву roдину. Било је студената који су се одридали стипендија у корист својнх другова, јер сматрали да је њима потребније али је било и таквих који су тражили стипендије, а да на то

нису имали право. Један од тих је Цабафи Јанош, чији родитељи имају прнватну пекпрску радњу и плаћају порез од око 100.000 динара. Конференција је одлучно одбила његово трзжење. Сада је углавном решено литање . стипенднја, али још има другова којима су потребне. Из фонда позајмице добиће помоћ апсолвенти и студенти 111 и IV године, а Савет за науку и културу обезбедиће бесплата« стан и храну студентима у домовима за неко краће време. ■ Усто, удружење Савеза студената наћи ђе могућпости 'да организацијом самопомоћи дође до' средстава и тиме побољша материјалне услове једном делу студената.

В. Станковић

Нова удружења и клубови на Фармацеутском факултету

До ове школске годиие Фармацеутскп факултет Је имао заЈедничка удружеи.а и клубове са Медицинским факултетом. Сада Је тежња да се факултети што виme осамостале у оквиру ' оргаиизацнЈе Савела студената. У том циљу на фармаПиЈн су оснопани фото и дебатни клуб и стручно удружење студеиата фармациЈе. Међутим, пајвеће иптересопање влада за плаиинарско друштво, коЈе he се тек основати, Оио he имати више карактер Стручиог друштва Излети. коЈе he оно оргаиизовати заЈедно са професррима и асистентима, помоћи he мпого при проучавању појединих предмета.

ЗДРАВСТВЕНО-ПОТПОРНО УДРУЖЕЊЕ УНИВЕРЗИТЕТА ДАЈЕ 500.000 ДИНАРА МЕСЕЧНЕ ПOМOЋИ ФАКУЛТЕТИМА

Здравствено-потпорно удружење Универзитета повећало је за четири пута месечне износе помоћи свим факултетима. Помоћ је овако расподељена: Природно-математички 64.000. Филозофски 60.000. Економски 60.000. Пољопривредни 60.000 Ветеринарски 60.000. Правни 56.000. Шумарски 38.000. ВПШ 32.000. НДВШ 20.000. ДИФ 12.000. Академије 38.000. Здравствено-потпорно удружење Универзитета даје 370.000 дин. месечно, а Универзитетски одбор даје 130.000 тако да укупна свота помоћи износи 500.000 динара. Овај новац олакшаће већем броју студената нормално студирање. *

Неколегијалан поступак

У нсдељу је одржана једна приредба са игранком на Филозофском фа, култету, коју је наводно давала група историје уметности. Међутим, сада се показало да је то организовала једна групица студената, да би са добијеним новцем отишла на екскурзију. Ми поздрављамо сваку иницијативу, али овакву не. Да ће се од добијеног новца uhu на екскурзију знали су само организатори (њих 25), а остали 180 студенага били су само гости на приредби и изгледа отпратиће их на станицу. Овај гест изазвао је револт осталих и када је друг Жарко Алкалај, нашавши на окупу „сналажљиве и колеге, рекао да им је поступак неколегијалан, на њега се сручила бура што се меша у ствари које га се не тичу. Плава другарица, мислим да се зове Соња, узбуђено је говорила: Тоје наша привагна ствар. Неку ја да водим гомилу људи. Нас има 25 довољно за попуст на возу.., Још двадесетак гласова загушило је напор друга Адкалаја да озбиљно разговара. Када /е предложио да сазову састанак У дружења они су одговорили: Шта си ти? Да ниси посланик историје уметности? Тебе се то не тиче итд. И још много оправдавања. Ето , они су дали нешто и „приватних и napa, na, ето баш када си запео можеш и ти да пођеш ... Али где си био кад смо спремали приредбу? .. Дошло би и те колико другова да помогну спремање приредбе и спремиhe још пет ако треба. Али овако радити,„„илегални,о и , за осуду је. Назвати друга Алкалаја конференцијашем кад хоке ствар да изнесе пред Удружење неозбиљно је. Верујемо да ке Удружење unđk решити ову ствар иако двадесетпеторица „изабраних и мисле да је то њихова и само њихова приватна ствар.

ПРВИ УСПЕХ ДРУШТВЕНОГ КЛУБА ВЕТЕРИНАРА Самоиницијатива и другарство

Скоро свако вече до касно у ноћ гори светло у старој згради Анатомског ннстЈггута, Кроз затвореие прозоре повремено се пробијају пригушени звуци хармонике, жустри дијалози и смех. Фолклор, драма, музичка секција, хор и рецитатори смењују једни друге. Увежбавају се кола, једночинке и музичке тачке. Преко осамдесет студепата до сада активно ради у секцијама душтвеног клуба. Неки резултати тога рада већ су видљиви. Две групе фолклорне секције увежбале су сплет од пет кола. И поред тога

што Је секција имала по три пробе недељно њени чланови су редовно долазили. Другарство је развијено и сви се трудс да секција што боље успе у раду. Успеси на бруцошком вечеру, на излету у Добановцима најречитије говоре о томе. Драмска секција исто тако ради са успехом. ПрилИком оснивања ове секције постојала су мишљења да, услед недостатка материјалних средстава (кулиса, костима и сл.) она нема услова за развој; али другови коЈи у њој раде успели су да сво Јом самоиницијативом и сналажљивошћу њен рад толико уиапреде да се она сада сматра најбољом секцијом- Она је успешно наступила са Нушићевом једночинком ”Кијавица“ и једним скечом. ПозаЈмили су костиме. Треба истаћи да ову свкцију сачињавају већином године, који су својим радом и залагањем доказали да, ако се рад правилно постави, от пада погрешна претпоставка да Је тешко наћи садржаЈ рада на првој години. Драмска секција сада намерава да приђе спремању неког озбиљниЈег комада. Управа друштвеног клуба је мишљења да убудуће у џез оркестру свираЈу студенти ветерине, а не музичари из града. То ће већ у току ове недеље бити решено. Другови коЈи су се јавили у ову секцију редовно одржаваЈу пробе. Међутим, пошто Је за џез потребно наЈвише пет другова, остали њих 17 дали су сугестију да се оснује неки већи оркестер. У читавом раду заостаЈе Једино хорска секциЈа. Од 60 другова коЈи су се за рад у овој секЦиЈи на пробе долази око 15—20 људи. Ту има кривице и до саме управе клуба, коЈа Је сматрала да овај рад није данас толико важан, те ни до сада ниЈе обезбедила просториЈе за пробе. Литерарна секциЈа припрема Јавну дискусију са темом из области филма. У читавом раду друштвеног клуба осећа се, што Је наЈпозитивниЈе све више самоиницијативе од самих студешта. Б. В.

Међународни конгрес хемичара у Њујорку

Преко 150 делегата из 22 земље присуствовали су шеснаестом међународном конгресу хемичара, одржаном у Националној академији знаности у Вашингтону. Чланови делегација су за време трајања конгреса читали своје радове из области хемије. На слици, с лева на десно: професор Хауел Фурман, претседник Америчке хемијске асоцијације, професор универзитета у Љубљани, Антон Петерлин, професор Ахарон Качалски из Израела и Рикард Подхорски, професор Техничког факултета Универзитета у Загребу-

ШЕСТО ЗАСЕДАЊЕ ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ ОУН

6 новембра отпочело је Шесто заседање Генералне скупштине ОУН. Г енерални комитет, на иницијативу југословенске делегације, предложио је да се у дневни ред овог заседања унесе као посебна тачка жалба Југославије о непријатељским поступ. цима владе Совјетског Савеза и источно европских влада. Образложење за овај предлог дао је шеф југословенске делегације друг Едвард Кардељ. Жал ба Југославије стављена је као друга тачка дневног реда у специјалном политичком комитету. Сада се одржавају комитетима по појединим питањима из дневног реда овогодишњег заседања Ге »ералне скупштине. На слици: Тригпе Ли предаје претседничгси чекић Падиљу Нерво, новом претседнику Генсралпескупштине ОУИ.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА