Студент

СТУДЕНТИ ХЕРОЈИ

Бранко Крсмановић

Шнроки осмејак преко целог шца, Нз очију извирс благост. Којничка блуза прн врху је раскопчана. То јс последња фотографија Бранка Крсмано. вића. ...iiara.bOH „Димитров“ у који су ушли југословенски студенти у Прагу а међу њима и Бранко, штитио је прилаз од фашиста на пругу Мадрид Валенција. Бранило се срце републнке Мадрнд, бранило се пет дана и пет ноћи. Одбијено је једанаест јуриша за прва два дана. Бранко је био међу најхрабријима. Постаје полнтички комесар / анти-тенковске батерије и добија чин капетана. Трн годнне се бо. рио по Лрагонији, Каталонији, око Барцелоне. А онда се вратио у родну Србију. Није прошло ни пола године а избио је народни устанак. Дигла се цела земља, устала је и Бранкова Шумадија. Он је организује и води. Као члан Глазног штаба Србије учествује у формнрању беличког и крагујевачког а касније I и II шумадиског одреда. На путу за Ваљевски одред прострелили су га куршуми четничке заседе- У пуном јеку Народноослободилачке борбе престало је да куца срце хе. роја два ослободилачка рата.

ПИШУ НАМ ...

Да ли се може са боновима претплатити менза?

Већи«а нас студената прима на и.ме дечјег додатка поред новца и 425 индустриских бонова. Ла би могли несметано да се уп-Ишемо у мензу потребно бн било обезбедити уплату и са индустриским боновима у свим студентским ресторанима.

В. Колачек

ОДговор редакције. На горње питаше доои.ш емо од Учраве студснтчЈких до* мова п меиаи оОапсштење да he en« студентске мен>ее прнмати и' новац и иадустриске бонове. Приликом уплпте даје с« 57»/« НДМоса У боновима, а ТИ/в у иовцу. То вначи да ее утхлата од 2000 дпнара може обаонти и оа 286 иидуекрнских бонова Уз 860 динара.

Посетиоцима биоскопских претстава на Правном факултету

Иисле поскупљсња цена биоскоп. ским картамп, Дсканат Прасног факултета n-lainao је у сусрет молби нашс редакције и одобрио нам употре• бу велике сале Прасног факултета за приказивање филмова за студенте. Разуже се морало се водити рачуна да св сала не упропашћује. ие демо. лира или на који други начин оштети, Међутим, на неким претставама, nn и прошли пут Оила ie у са. ли толика гужва, да се na врагима vn]e могао одржавати никакав ред. Било ie и упорног лупања на врата после почеткц претставе. Овакво ne. културно понашање достигло ie врхуиац 'na задњој претстави. Деканат Правног факултета ставио нам ie до знања. да he нам, ако се овако шта nonoco догоди, као и ако v салу уђе више људи иего што ona може да■ прими забранити убудуће свако коришћење сале. lla вама ie, другови, 'уа одредите огоћете ли и даље да гледате Филмо. ве на Правном факултету или не. Jep , ред/Шција he бити прикуђена да обустави даље приказивање филмова ако у пстак 23 новембра поноео дође ло сличнх инцидсната.

АМФИТЕАТАР V и проблем једне године

Hos начнн упнса и извесна огра* ничеља приликом пријема на појединс факултете створили су, с једне стране, прнлпчно јасну ситуацнју а на другој абнормалну. to се односи на Правнн факултет,- којм је сто, испао „утешни - , јер на њему су се нашти свн они који нису прим л>е«и на факултете са мањим капацнтетом. Ззннмљиво је да се v првом poKv за конкурс пријавило 739 канлидата. Већина од гних желела је да се посветн правним наукама. а бнло нх је н који су сс „плашили“ испита на другим факултетима. Мсђутим, no завршеним пријемним Истгтима на осгалим факултетима бро} кандидата се удвостручио, а у трећем року пријавила се још једна велика група. Требало сс негде сместити за годину дана па после. ако се може, прсћи на жсљени факулгет. И тако је настала нај|МlИогобројнија годнна у историји Правног факултета. 1500 студенаха није мала цифра кад знамо да је капацитет највсће слушаоннце Правног факултета свега 800 места.

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ИЗГЛЕДА РАНО ЗАВРШИО ГИМНАЗИЈУ Врата змфитеатра V сваки час се отварају да пропусте оне који су закаснили и оне којн хоће мало „свежег ваздуха*. Унутра је стварно загушљива и тешка атмосфера, нарочито на галеријн, где се уз то пуши н поред забране. Сала је дупке пуна. У клупама нема ни *1ало слободних места, а тре ба негде ставити н капут. Ту скоро, покрадено их је неколнко. Кишовит је дан и замиелите атмосфеРУ пуну испаравања толике одеће, дуванског дима И нервозе што се стоји уза зид. Одједном жагор гласова забруја као лавина. Човек којн се ту првн пут налази — можда he се уплашитн. Међутнм, појава је обична и свакодневна. Хиљаду људи рекло је само јсдну реч — но то је скоро затресло прозорс. Ево нас на једној вежби. Асистент позива неког да чита један текст. Тајац. — Зар баш нико не зна да чита, — упитао је? — Оооооо! — одговорио је амфитеатар. Најзад се нашао један младнћ из првог реда. — Браво!..., Поздравили су наступ свог колеге. А кад је почео да чита, овацнјама HHj’e било краја, јер тај је мла* дић био — из Hmua. # Недисциплина и распуштеност сту дената I године озбиља« јс проблем, а да треба нешто да се предузме, говорн случај који се скоро десио на вежби из опште историје. Асистент професора Вајса, другарнца Кандић, чнтала }е неке одломке из наставне грађе. Свака друга реч била је бурно поздрпвљена. Про фесор Вајс, је замолио за тишину, но било је узалудно. Галама је све више расла и из неозбиљности прешло се на ометање наставе. Асистент није више могао да чита. Духови су били немирни и професор Вајс је прекинуо вежбу. За час је настала тишина. Били су пзненађени, Настала је једна мучна атмосфера у којоЈ нико није з«ао шта треба заправо да чиии. сем Једног. Пришао је табли и написао: „Данас, после часова, тренинг футбалске екипе*! Колико ироније у поступку овог младића, коЈи Је по своЈ прнлици рано завршио гнмназију!

НЕКОЛИКО РЕЧИ ПРОФЕСОРА ВАЈСА Потражили смо професора др Вајса. — Мислим да је сасвим на ме* сту што сам прекинуо вежбу — рекао нам је. Већ на другом часу били су потпуно мирни и уопште, од тада. снтуација се у многоме npoменила. — Мисле ли школске власти npeдузимати неке радикалније мере? — Образован је дикгциплински суд и све прекршаје он he да решава. Не бих желео да до тога уопште дође, а и изгледв да неће, јер сташе се поправља. Од децембрп више их неће бити који стоје на npe-

давању, а први колоквијуми и цспиТи погпуио he рашчнстити ситуацију. На крају, Ви се ипак надатс добром? Апсолутно. Тачно Је да их има 2/3 који никад нису ни мислили на права и они he брзо отпасти. Али пма студената кој« озбиљно желе да се 'посвете правним наукамз.

ПРВОЈ ГОДИНИ ТРЕБА ПОМОТгИ Наставницм cv оптимнстмчки t>aсположени, али обичном посетиоцу ие изгледа тако. Довољно је про* вести <£Дан дан са њима, па да се види да he цнфрз оннх који hc „отпастм*, бити врло велика. Можда није требало примпги тоЛико вслики број нових студената,

иако се потреба за правницима јако о-сећа, у нашем друштиеном жпвоту, јер, ппак, тешко је радитн са толиким бројем, погото-ву кад је иа галерпји и у последњим редовима непрестани жамор (читају се нови* не, разговара) а често лете И авнони од хартије.

Илустрације ради навешћемо један случај што се десно на часу предвојничке обуке. Наставник је саопштио да ће по завршеним студијама сви бити резервни пешадиски официри. Група са балкона је загаламила; Не. Ми хоћемо у авијацију... и иеколико азиона од хартије полете.то је са галерије. А да не говоримо о стварима које се не доТађајуМш у срсдЈвој школи. Приликом прозивагва на обуци, за отсутнс се јавЈМју други. Све то ■> ставља мучан утисак. Коначно, на Правном факултет* постоји и удружењс студената. О је додуше на I годшш јои зек i стадпјуму формирања, ал: i нам се, да би оио могло да пружи више помоћи. Студенти 1 годипс треба да схвате сву тежину стања које стварају својим поступцима. У амфитеатру V де* шавају се ствари које туђе нашшм студеитским трад: >ма. То вишс није ни неозбиљност, ни младалаштво, већ свссио ремећење наставе, Слободиији режи.м студија не даје право онима који су „залутали" иа Цравни факултет, да спречавају остале да га на време заврше. И ми смо уверсни да he то сами студенти решити између себе. Кол.оквијуми Нису далеко и тада ће се многи тргмути.

Пише Ф, П А Р О Д И

Студенти у амфитеатру слушају пре давања

ЕКОНОМИЈА У ПАНЧЕВУ МОЖЕ ДА ПОБОЉША СНАБДЕВАЊЕ СТУДЕНТСКИХ МЕНЗИ

На 14-том километру према Паичеву иалази се економија која снаб дева студентске мензе пољопривредним производима. Она је само* стално предузеће алп о it>oj води бригу Савет за науку и културу НР Србије Економнја са својим производима потпомаже исхрану осам хиљада претплатника сг>-дентских мензи. Имање екоиомије састоји се из 30 хектара земље, а до сада је подигнуто и 10 пољопривредиих зграда. Порел снабдевања мензи пољопривредним производима она даје и меснате продукте, млеко И сл. Богатство екомомије састоји се од 600 свиња, 9 крава, 6 телади, 7 коња и жнвинс. За нсхрану овако великог броја стоке недовољаи је

земљишни фонд који je N y поседу економије. Ради тога је приморана да купује кукуруз. То ствара велике трошкове па се, моментално, више исплатп куповати маст него гајити свиње. Да би ова екопомија могла успешно да се развија и снабдева студентске мензе. нужно је да јој Савет за пољопривреду НР Ćponje додели најмање још 50 хектара земље. У том случају би економијаЈ повефзла гајење поврћа те ове производе мензе не би морале у највећим количинама ла купују на ппјацама. Један кредит од милиои динара бно бп довољап за подизање топлих злеја које бп у зимскпм месе* цима снабдевалс студентске мепзе свежим поврћем.

Око ,,подвига"

У прошлом бројд „Народног студента“ објављен је чланак под насловом „Подвиг Како је чланак произвољно написан молим да објавите следеке. У понедељак 12 о. м. у 14 часова аутобус бр. 246073 на линији 36 стао је као нормално и група нас студената ушла је у њега. Пошто је у колима било довољно места, кроз отворена врата ушло је још 10 студената. Кондуктер који је ово посматрао затворио Је врата и тада је дОшао гиофер кола i -врло грубим тоном почео да нас те■'a напоље. Иико није излазио, јер ко’a још нису била пуна. Када су кре<ула, на nev' изнена!)егве, стала су у једној бочт лиџи. Контролор JoeaHoeuh Свег..:.:ав је још грубљим тоном почео да нас тера напоље. Настале су претње милицијом и изјаве шофера: ~Ми h емо укинуТи ову линију“. Интересује ме да ли је он надлежан да даје овакве изјаве? Тек тада су нам рекли да су кола неисправна. Наводно, била је попустила једна гума. Но, шофер који нам је држао придику о чувању народне имовине терао je оеа неисправна кола nap стотина метара турском калдрмом, као да би се она више упропастила вожњом до Студентског града. Када су најзад неке студенткиње хтеле да напусте кола, шофер се испречио на врата (прилич * но је корпулентан) и није дозвољавао излазак. При томе је понављао: „И ви сте ми неки студенти “ и сл. Тада сам им рекао да су они криeu' за задржавање кола, јер нису рекли да су кола неисправна. Захтевао сам исправна кола, јер смо eeh изгу били више од пола сата њихооом криВиџом. Ово јг погодило Јооановнка и он је отишао no милиционера. Уз интервенџију милипИонера 10684 дао сам контролору cšojc име, а прибилежио његово. Када сам Јовановићу рекао Да забележи и остале људе, он је иинично уз ироничан осмех рекао: ~Не важн то, ви сте сви исти и . После овога иста кола су нас одвезла на Студентски град. Чудим се зашто се у чланку уопште говори о избаџиоању шофера и кон • дуктера. То ~избаџчван.е“ као и читав приказ догађаја је измишљено, Из свега овога се види да овде са стране нас студената није било никаквог „подвига“. У колико Се ово баш xohe назвати подвигом, онда је то ни мало славан подвиг шофера кола 246073 и контролора Joeanoeuha.

БРАНИМИР ЛОЛИЋ, сгуд. Електро факултета

Шта мисли Управа саобраћајa

Чињешша ла су оргаИи Градског саобраћајпог ирсЛУасћа морали ;ta иокључе воаило и гра:кв ннтерћИНЦИју милнцИЈе, у циљу ааштнте волила н р*ма, ;огаољпо je убедљип докал о time колнко ie п-рикаа догаћаЈа нднесеи У „ИсирИвКН" субјективан и произвољаи, тнм нрс што самовласно и неонравдано иокључење ®о* оил& повлачи за собом страго кажљава* н>е. особлш. Сматрамо за потребио _да, у м есто полемнке и доказинања ко Је У ираву. позовсмо све оне којн желе Дд опене i ачност нпвода о стању на линиЈи 3fi (кроз шта треба гледвтн и ова| нниидеит о коме је рсч) да обнђу ову Линију где he ш*атц Сваколнесно прнлике да буду сведоци ~подпига“ појсдинаца. који још не схватају или пеће да схвате да су возила јавнрг саоораћаја евојина свнју invc, да је шихово културно корншћоше први услов аа шихов нсправан рад. да особ. Лтр ua тим возилнма врши одгопорну и Тешку дужност у чему му треба помоћп а iie одмоћи. нтд. То што су ти појсдници ич редова слу. тмалаца наших највшпих школа од ко. јнх се <3 правом очекЈ т Је Да буду пример културног односа прома вовнлхгма и о* побљу. једлн јв раалог мтше да се У борбп ппотив И.ПХОВИХ пспада са оооб. л,см ГСП-а удруж« čhn етудентн кори« сппцп овв лини Је. УПРДВА САОВРАЋДЈА

Често обољење међу студентима СТОМАТИТИС

Међу студентима а нарочпто у студеитски.м домовима учсстали Су случајеви оОољрња од гтоматитиса. Замолили смо управу поликлинике Да иам да неколико практичних савста о лечен>у ове Оолсгтн. Ова обољења јављају се као са* мостална иди пропратни симптоми заразннх болести. Самостална обољеша су најчешћа и последнца неких позледа нанетих слузокожи уста. Такав је стоматитис улцероза са којим се врло често срећемо код студената, Овде имамо запаљену слузокожу На којој се појављују н мале ране-улцерације. Самз слузокожа изгледа ж\па н обложена смеђом мембраном. Ако се процесу не стане на пут, мОже прећи на образ, усне, језнк и непце. Човек се налази v врло тешком положају ј«р трпи спонтаие болове као и болове код сваког покрета. Кол лакших случајева температура може бити нормзлна илн повећана, а код тежих обпчно повећана. Услед отежаног примања хране долази до општег ослабљења организма. Обо-

љење Је праћено јакнм задахом из уста, а ако му се не стане на пут иде у дубнну поред зуба тако да се зубн расклимају и почну да испадају. Појава стоматнтпса много завнси од хигијене усне дупље, јер се у н>ој налазе, разноврсни микробн ко* Ји улазе у уста ваздухом, рукама, храном н разним предметима који долазе у додир са устима. Уста су врата преко којих се унутрашњост нашег тела додирује са спољним светом. Питање је како да не оболнмо кад се у нашим устима налазе толике клиие болести. Наш органнзам се постарао о томе па је слузницу уста учинно доста отпорнои против тих клица. То не значи да треба занемарити прање зуба којим само донекле смањујемо број клица. Остаци хране су главни узроци кварења зуба, јер остаЈући међу зубима распадаЈу се и укиселе. И нагомилавање каменца доводи до надражаЈа слузокоже и поЈаве стоматнткса. По примећеном обољешу треба се одмах јавити лекару. Хнгијена уста састојала би се v обавеаном праљу зуба после сваког јела и врло честом испирању уста благим дезинфекциоиим средствима. Пуше- > ње сс мора оставитн за време лсчења и бар десет дана после нзле* чења.

ФИЛМОВИ ЗА СТУДЕНТЕ Редакција „Народни студент 4 ', организује сва* гога петка биоскопско претставо за студенте у амфитеатру V са почетком у 20 ч. 23-Х1 приказаће сс филмови: „Био сам ратна невеста" и „Битка за Британију“, а 30-Х1 „Продавница старина" и „Мемфис Бел“ (у боји).