Студент
АНКЕТА која је забринула америчке професоре
Амерички студенти зарађују за живот као пекарски момци. Универзитетске студије у Америци дост& коштају и свако нема могућности да их плати. Морају ли их се ради тога одрећи деца недовољно имућних родитсља? У колеџу Береа, на југу државе Кентики овај проблем је решен на један врло прост начкн. Студенти могу радити у заводима (установама) као пекари на пример и зарађивати средства којима ће плаћати своје студије.
Под авим насловом швајцарски лист „Журнал д’ Женев” објавио је недавио чланак извесне Жакине Верне о слабим странама америчког школства које се код многих америчмих студената одражавају на релативно недовољном ступњу онштег образовања и културе.
ПРОБЛЕМ ЗНАЊА ЕВРОПСКИХ ЈЕЗИКА Упочетку написа говори се о скорашњој апкети професора Ван Волкенбурга који је констатовао сла*б штво зиаља а?,lеричких ученика који претендују на високо образовање. „За извесне од њих каже се у чланку Канада је у Eeропи, а пролећна равнодневица им је потпуно непозната, као што су за њих многи, често сасвим обични ге* ографски појлшви или не.познати или о нллма немају довољно јасну претставу. По мишљењу поменутог тарофесора, криза је нарочито изразита у области знања европскггх језика, што је супротно настојањима да се млада геиерација Америке, што је могуће у већој мери, заинтересује за културе европских наро>да. Овакву ситуацију, истиче се у чланку, најбоље илуструје пример „једног од најбољих и највећих универзитетских колеџа где је од хиљаду студената свега 6 уписало учење италијанског језика, 60 шпанског, једва 20 се пријавило за латиноки а 4 или 6 за грчки, док курсеве немачког и француског посећује само 40 до 50 студената". Значи да у овом, једном од најбољих колеџа САД, само је нешто више од 10% студената пријавило учење страних језнка и то у једној овако чудној пропорцији. Исти колеџ покушао је да уведе један курс руског језика, „што је изгледало сасвим актуелно и оправдано, али нико се није уписао и колеџ је морао да.Ј-а укине*.
Садашњи систем ттолатања језичних исггита просто је несхватл>и;в за наше и уопште европске појмове. Ученик се налази пред текстом. Од њега се не тражи ни да чита текст нити пак да га анализира. Он ттосле сваког одељка налази четири тштања у виду реченица, а наспрам њих по једно мало празно поље. Помоћу специјалне оловке, кандидат требада craißiH по један знак у одговарајући празни простор којн одговара реченици за коју сматра да је у односу на текст најправнлнија. Ево тих реченица: „1) Отац Мерлије више је волео своју кћер Франсоазу него свој млин". „2) Отац Мерлије волео је внше свог зета Доминика неголи своју кћер“. „3) Отац Мерлије личио је на слона“. „4) Отац Мерлије волео је свој МЛИН ГОТОВО HiCTO толико колнко и своју кћер“, Ако ђак стави ознаку у празан про стор крај реченице 6р. 4, која најбоље одговара претходном тексту добро је „одговорио”. Једна електрична машина дзје оцеиу о стању црних ознзка, Због оваквих испита, истиче се у чланку женевског листа, могу се наћи студенти који на њима, рецимо из француског језика, добију одличне оцене, док су потпуно неспособни да како треба напишу обичне ствари, као што су nous mangeons (једемо) ИЛИ nous commangons (почињемо) и који не зндју значење најобичнпјих речи су реч пас или реч мачка. У чланку се даље разматра и ситуација са самим енглеским језиком коју амерички професори не сматрају задовољавајућом, а разлог налазе једним делом у недовољно способном наставничком кадру, а исто тако, што је можда још и важније, у потпуном запостављању литературе, нарочито белетристике од стране доброг дела студената. ~То је резултат улоге коју у САД игра слика на рачун свега што је писано. Телевизија је нарочито убила лектиру”. На крају чланка иаводи се да није ретко видети по унивцрзитетским колеџима људе који познаЈу две хиљаде енглеских речи а способни су да од њих како треба употребљавају око 800 и да само 300 знају стварно да пишу, Због оваквог стања нивоа образовања америчких студената, кулурна јавност САД се озбнљно забрииула. Ст.
ЈЕДАН НЕСХВАТЉИВ СИСТЕМ МЕХАНИЗАЦИЈЕ ИСПИТА Разматрајући релативно сла-б ниво знања европских језика код америчких студената, Верне пише да неки професори налазе да је томе разлог слаб критеријум оцењивања на пријемиим испитима за улаз у универзитетске колеџе. „Пре десет година наводи се у чланку кандидат је имао да покаже своје знање једним писменим саставом као што се то ради свуда у Европи. Али, тај систем је пропао У Сједињеним Америчким Државама и данас нико није принуђен да спрема и даје један солидан испит да би био примл>ен у бољи колеџ“.
О КРИТИКАМА и критици Миодрага Кујунџића поводом изложбе младих
У последше време ликовне критике много су чешће, али су оне. у новим комиликовапијнм условима развитка наше уметности, оптерећене MHOiiiTBOM негативнога; привидно похвалне, оне често фаворнзују извесне групе или поЈединце. а друге запогтавл.ају. Једна Је позитивна црта приказа нзложбе иладих од Миодрага KvЈунџипа што није пнсана н а уобичаЈени начвн, истицањем доброг већ се иедвосмислено извело негативпо мишљегве (овде мислнм само на‘прин цпп). Међутнм, На крнтику се треба осврнути, jep опа садржи елементе коЈи доводе чнтаоца у заблуду и де зоријентишу ra. Мисли у критици одиосе се копкретпо на изложбу, а с друге стравс и на припцнпиЈелпа теоретска иптаи.а.
Изложба је оцењена негативно, ма да је врло одговорно и тешко доносити суд о младим уметннцима пре него што су они стекли одређену физиономију. („... Уместо очекивант' сведоци смо доста рапидног и немилог пада квалитета радова...“) На овом месту треба истаћи страх Миодрага Кујунџића, као и већине аутора критике, од конкретног материјала, од анализе. Ма да је то необично осетљив посао, он је неопходан да би се извели онако смелн закључци какве је он извео, закључци да је основни недостатак изложбе подражавање и копирање готових узора. Од близу 80 излагача, наведено је свега пет имена, па и њихова дела нису анализирана. Мало има људи од струке који би усвојили суд Миодрага Кујунџића. Лубарда, на пример, каже у „Књижевним новинама"; „Овде је уочљива већа брига аа ликовни квалитет“ (него на УЛУС-овим изложбама пр. К. Б.).' Да би се суд Кујунџића оповргао, потребно је избећи исту грешку коју је оп учинио, тј. свакако поћи од материје и анализиратн је. Међутим, овде нису мање важна и нека принципијелна теоретска питања, питања која односе на слабости наших младих уметника при чему се препоручује једини правилан пут развитка наше савременс уметности, Јштање које се до недавно радо обилазило, а сада се више не може заобићи. Баш поводом изложбе младих то питање се нарочито истиче, али се сви аутори по том питању не слажу. Док једни (Ђорђе Поповић, Петар Лубарда) виде развојну линију правцем апстрактне уметности и непрекидно инси«н»lрају у проналажсњу тога новог на изложби, дотле Миодраг Кујунџић иде супротно, тражећи да се уметници „...не упуштају у непотребна експериментисања и држе се реалних облика и предмета из природе...“ Прво схватање лако доводи до помодарства, друго је догматско и круто и доводи до кочења развитка. (Отуда настаје чудна ситуација да први донекле оптужују младе због устаљености форме и страха пред новим, а други их потпуно оптужује због бежања од реалног н усвајања туђих схватања). То питање подражавања туђим узорима је прво по Миодрагу Кујунџићу, у низу негативних момената изложбе. Он разликује два случаја: подражавање као замену личног доживљаја и потребе за новим уметнички оправданим и живим, и друго, подражавање (сада то више не можемо тако назвати) као пролазна фаза формирања или проверавање нскуства великих мајстора кроз личну праксу (уметност није условљена само околином, већ и традицијом). Баш овај други случај својствен је изложби младих. Стога је нетачно да се на изложби „мало осећа оно стално напорно истраживање нових путева, чиме се одликују многи наши и старији и млађи уметннци* 1 , јер уколико је први део мислн само делимично тачан (јер млади у овом тренутку развоја довољно же: Славољуб Богојевић, Раденко Мишевић, Олга Јеврић, Јован Солда. товић), други је нетачан, јер то на-
порно тражење старих и младих чини доста изузетну појаву (П. ЛубарДа и Бата Михаиловић) и свакако немилу према схватању М. Кујушиha, Неких апсолутно нових путева нема нити може бити, јер омо приморани да се још увек ослањамо на постигнуто у иностранству, ма да смо већ пошли са њима у корак. Ако тај „нови пут“ треба да значи „нов сиже“'' онда то никако не можемо назвати тим именом. Изложба младнх j'e асвежење у односу на УЛУС-ове изложбе баш због тог настојања да се изиђе из уобичаЈ‘ености. При томе се свесрдно баш пазило на квалитет и та претерана пажња (сасвим оправдана!) оставља донекле утисак недовољног младалачког полета. Друго је питање садржаЈ*а, или питање драматичнога, или однос литературе и сликарства. У суштини о истом питању писао је ГЈетар Лубарда у „Књижевним новинама" бр. 43 и То поводом изложбе младих. Ми се не слажемо потпуно са његовом оценом, али вредно је навести овај део; „...Наша савремена уметност нема потребе да плитко дескриптивно изражава данашњу
стварност, већ и она мора да тражи извесне нове форме које могу одразити савремену мисао и осећан>е. Уколнко је уметност даље прошлости морала бити више везана дескрипцијом (дескрипције у смислу идентитета с предметом), то је бивало услед тога што је то била само једна фаза у њеном развитку која је одговарала општем друштвеном нивоу. (На пример: није постојао филм, фотографски апарат, телевизија итд). Међутим, та уметност је поред такве дескрипције, одражавала и много више...“ При прописивању рецепата за развитак уметности треба бити куд и камо обазрнвији, јер то уметност не трпи, а јавност може добити потпуно погрешне мисли о нашој уметности. Кујунџићу ваља напоменути да уметност није само драматична („тражење дубоке животне драматике“), да она драмско не мора изражавати само сижеом. Оставимо»уметнике да на својим делима говоре о питањима која спадају у њихову област решавања. Отуда, онако категоричко негативан суд о изложби младих не само да је штетан, да дезоријентише, па може чак да унесе забуну међу уметнике, већ је и нетачан. Та нетачност нзбија нарочито у оцени графичара, којн су, поред напредовања, далеко прецењени. Младн знају довољно, већ су много дали, а обећавају више но што се може очекивати.
М. Димитријевић
Богомил Карлаварис
Детаљ портала у Трогиру
САН НА ЛИВАДИ
ИСПУШТЕНУ МОЈУ СВЕСКУ ВЕТАР ДРХТЕЋ ПРЕЛИСТАВА, СУНЦЕ ЈЕ КРОЗ ЛИШЋЕ ЧИТА, ЗАВИРУЈЕ У ЊУ ТРАВА. АНА КРАЈУ НЕКО ОД ЊИХ ЗАПИСАО БЕЗ ОЛОВКЕ: КОГ МЛАДИЋУ САДА САЊАШ; ОБЛАК БЕЛИ, ИЛ’ ДЕВОЈКЕ?
Радован Благојевић
ВЕЛИКИ УСПЕХ СА МАЛОМ МРЉОМ
У суботу је на Филозофском факултету одржано вече студената прве годиие. Веома добар и квалитетан ирограм слушало је преко стотииа студената. Оперскв арије, романсе. народне песме, рецитације, народне игре. итд. програм. који мги често оовемо, кимало звучним имспом „шарен I *. показао се овде као једна од успелијих форми културно-проеветног рада на Факултету. Ансамбл који је дао ову прнредбу <Ј>ормшран ie прошле године, посл е расформирања културно-уметничког друштва и постигао Је досад неколшсо лепих уапеxa. Преко лета имао је нрло уопеншу турноју по Словенији. а и неколико гостовања у сељачким радним задругама и Још негеим месткма. Ансамбл ie после ово нриредбо добио понуду да иети програм изведе и за студенте Природноматематичког факултета и слушаоце школе МУП-а у Земуну. Мала мрља коју смо ломенули у наслову била је слабо, или бољс рећи, никако организована игранка. Теш.ко је рећи до кога је кривица. Јер организатори кажу да за игранку. ни под којим условнма ннсу могли добити аулу
ПрЈгродичЈ-математичлког фатсултета. Мис.тећи да посета неће бити тако велика обезОедили с у Iедку малу салу која може Да ирими 200—250 л.уди. Али. сви који су дошли на приредбу хтсли су ида играЈу, тако да се створила гуасв* и игрантса није уопште одржана.
Брана Павловић
Детаљ из композицијв
КУЛТУРНО-УМЕТНИЋКО ДРУШТВО НА ТВШ “СЛОБОДАН ПРИНЦИПСЕЉА“ OДРЖАЛO ЈЕ СВОЈУ РЕДОВНУ ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ
пе так 16 о. м. одржана le редовва годншша скупштина КУД “Слободап МнхЛ^ ИП Ј Сеља “- lIo S5 e р«ферата. Срђана Митровића ДОсадапАл- потпрФседника другатва. прешло дискусију. Прилично жива, дискусиЈа j e истакла позитивне резултате у досадаши.ем раду, али Је подвукла и низ слаОости и потешкоћа. Међу Да се уброЈи сла г>а агитациЈа зами>масовљен»е друштва, организационо иесређење. неуредно посепивање проба како од стране члан« ства тако и стручних руководилада, матери Јалне потешкоће и ускраћива!ве сала за пробе од стране школскнх власти. Иарочито су значаЈнп _будуђ и задаци који се постављају П рД КУД преласком н а рад у оквиру ССЈ. З а придолазак нових чланова потребио Је обезбеДити основне услове за рад у секцијама (просторијо. стручне руководиоце, материјал итд.). Иступ на децембарском фестивалу ниЈе коначно решен због краг коће времена око припрсмаи.а програма. На крају je изабрана пова управ а ДРУштва на челу са Момчи.том Момчилови“ем. А. Брачић
Секција КУД „Мика Митровић" припрема вече хорских песама
КраЈем октобра све секциЈе Културпоуметничког друштва ..Мнка Митровић 4 * почеле су са радом. Хор, са око шездесет своЈих чланопа принрема вече хор« ских песама. Он има. већ раниЈе припрем л.ене, две Мокрањчеве руковети и две борбене песме, а вежба и Један мањи уметнички програм. Драмска секција спре ма Једну послератну америчку драму. Сем овога, организован је курс глуме за све чланове драме. Фолклорне групе не раде Још тако интензивно. али he живнути пошто се попуне са повим члановима Друштво Је већ дало приредбу за студенте. а сада припрема и другу коЈу he извести уочи 2* новембра.
т сшццеми БРОЈ 26 ГОДИНА VI. 23 ffffBEMBAP Ш| Издаје Народна омладипа СрбиЈе на Београдском универзитету и велпким школама. УређуЈе редакциони колегиЈум; врши дужност главног уредника Ацо Штака. Уредништво и администрациЈа Београд, Балканска 4/IV, телефоц 23-464. Чековнн рачун 1631-563213. Штампа „Политика**, Стал.инградска 31. ЛИСТ ИЗЛАЗИ ПЕТКОМ. ЦЕНА 5 ДИВАРА.