Студент

ДЕЛО НОВЕМБРА

Хладни и оштри су новембарски дани 1943 г. По кршевима босанским снежно море. Цича стеже и земљу и људе, Сем вучјих чопора, покаткад се појави на обзорју црна пруга по које колоне на овом вечито немирном територију, Фашисткчке групације које су контролисале пределе од Пиве до Горњег Вакуфа, уколико се новембар приближавао крајњој седмици, све чешће су се сукобљавале са омањим скупннама људи, које као да су изницале из тла. Ниједан од тих није им пао шака. Из свих крајева Југославије полазиле су ове групе, приближавале се једнз другој у Боснц и кретале ка једној јединој тачки Јајце. Били су то људи који ће у невеликој кући тог малог места озаконити тековине своје борбе. Патње су биле разорне, да би у обичним приликама сломиле не само друге већ и саме њих. Снежној бујици, глади, беспрекидном, исцрпљујућем замору, придруживала се претња германског куршума и усташког ножа. А они су ипак ишли, пробијали су пут кроз заслепљујућу кошаву. Јер знали су, да ће у оном граду на Пливи, целом свету објавити закон за који су стотине хиљада њихових земљака жртвовали и жртвоваће себе; закон Народне револуције. У таквим тренуцима када човек осећа да он није осамљени noјединац, да је он део моћног покрета маса, да он оличава народ; у таквим тренуцима човек губи бригу о своме телу, животу и зна само за једно, за циљ. И баш то им је дало не само готовост за смрт, дало им је још више, снагу да савладају смрт. Нестала је прошлост, нестале су старе животне разлике између њих у овом епском маршу. Један поред другог гладовали су и сустајали: људи који су свој век проводили у мрачним фабрикама, људи погрбљеци од плуга и мотике, људи од пера. Сада су сви они били једно делегати другог заседања Антифашистичког Већа Народног ослобођења Југославије. Другу Перуничићу који је у то време био у Санџаку, причали су касније о хрватском делегату Јамброшићу, џоверенику за народно здравље; ,*..постарији човек, ненавикнут на напоре, желео је да не изостане и није заостајао иза младића кроз цео ход ка Јајцу. Достигао је Јајце, доживео је да учествуie на заседању, али нову Југославију

није дожнвео; смрт је стигла оронуло тело.“ Иако ra данас више нема, он постоји, живи у сећању свих учесника заседања. Његов напор је уграђен у задње напоре људи Југославије оних. судбоносних год\ча 1941 1944 r. Без губитка се пробнвши кроз окупациску зону, делегати од Горњег Вакуфа иду ослобођеном територијом. Јајце је на домаку... 26-or новембра отпочело је друго заседање Антифашистичког Већа Народног ослобођења Југославије. У скромној просторији огрнути кожусима, изношеним бундама, капутима, седели су људи разних занимања и година. Многи су тада први пут видели старог Тита. Био Је ту Моша ПиЈаде, чича Јанко како су га звали, ветеран Партије, уметник и новинар, а сада члан Врховног штаба и Један од законодаваца; научник Павле Савиђ коЈи Је лабораториски инструмент заменио пушком, и многи други... Требало Је а ко не дословно, а оно фактички, да прогласе и озаконе нову државу. Нову државу? „Браћа“ из Кремља, мрштила су се на све што личи на раскид са монархиЈом. У Лондону краљевска „влада“. А више свега кукасти крст, иако окрњен, још Је притискао Европу. Још се калдрма европских престоница тресла од пруских цокула. Цео свет, управо господари тог света, били су против АВНОЈ-а воље сувереног народа. Народ, АВНОЈ, одлучио Је да упркос свих огласи и оствари оно што жели. Све чешће чарке биле су сигурни предзнаци VI офанзиве. Темпо рада Је био веома убрзан. Делегати су уносили све силе и одушевљење да би постигли вољу сувереног народа. Много Је потресних говора и савршених дискусиЈа било. Учесници и данас са узбуђењем се сећаЈу Титових речи на заседању АВНОЈ-а. Нажалост много од тога остало Је незабележено, тако да Је детаљна реконструкциЈа веома тешка. Друго заседање АВНОЈ-а одЈекнуло Је широм света. Дедијер у дневнику описуЈе какав Је фрапантан утисак био у Каиру код наших еми-' граната и савезничких политичара и официра. Преко нођи су предратни политиканти, бескомпромисни душмани Народне револуциЈе, постали одЈедном приЈатељи Дедијера и МилентиЈа Поповића. Одједном су они који су Народноослободилачки покрет без дискусиЈе одби Јали да признаЈу за покрет, почели да наговара-

ју Дедијера на разне коалициоие комбинације. А прве речи тешко ра> њеног Милентија Поповића при сусрету са Дсдијером у болници биле су речи о заседању: „Сада смо држава.“ * Гласови о претстојећем заседању и његовом току ширили су се и no Санџаку, где су баш тих новембарских дана у дело спровођени принципи АВНОЈ-а. „Поздрављам Антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака као Србин Муслиман, испред Срба муслиманске вероисповести," тако је почео говор Муфтија Шећерагић 21 новембра 1943, првог дана оснивачког заседања Антифашистичког Већа ослобођења Санџака. Први пут у историји југословенских муслимана изјавио је један верски муслимански поглавар да припада једиој од југословенских нација. Нису то биле нразне реченице; Муфтија Шећерагић постао је вијећник и потпретседник АВНОС-а. Френетични аплауз поздравио је његове речи; аплауз делегата и делегаткиња муслиманки које су дршле без зара и фереџе. Столећима крваво супротстављени лицемерством њихових тирана, Муслимани и остали становници Санџака нашли су овде свој заједнички језик, језик слободе. Радост и другарство је било утолико веће, што су чланови АВНОС-а, преко дивизиских радиостаница, били стално обавештавани о припремама за АВНОЈ и о његовим напорима. Можемо замислити какав је безмеран утисак оставио на становнике и руководиоце Санџака законодавни проглас о равноправности свих нација и мањина Југославије. 21 новембра почело Је заседање. 21 новембар широм је раскрилио будућкост пред Санџаком. Већ сутрадан створена је IV санџачка бригада која ће дати удео своје покрајине у борби за ту будућност Бранденбуршки пукови форсирано су марширали из Грчке у правцу Санџака. АВНОС је довршио свој рад.... Хитлерове легије су убрзо иза тоra заузеле оба места заседања. Али оно што нису могли да заузму, да сломе, било је најважније. А то је гениј Народне револуције кога је дело новембра објавило шнром света. С.

ЗАКЛЕТВА

ВУКСАН БУЛАИ

Вуксаи Булатовић. који је недавно преминуо у двадесетпетој годпни жнвота. син Је устапичкс Јабланице, који се у гаеснаестој години одазвао позиву наше Партије и пошао У борбу против фагаистичких окупатора. У рату, Булатовић је као борац почео да се Г>ави сликарством. Радећи као сликар. он Је пастојао да изрази велике историскс тренутке наше Народне рсволуцнје ■ со. тијалистичке изград ње. Цртеж .Лаклетвауствари је скина за Једну већу компознпију. АКАДЕМИЈА У ДОМУ ЈУГОСЛОВЕНCКЕ АPMIJE

У СПОМЕН ИВЕ ЛОЛЕ РИБАРА

У недељу 25 новомбра је у Централном дому Југослрвежже apmiје одржана свечана оисадемнја, посвећеиа ушомени народног хероја Иве Лоле Рибара. Академији је, поред ттретстаиника омладиноких организација Београда, Југословенске армије, и осхалих масовних органнзација присуствовао н друг Вељко Влаховић, члан Централног Комитета Комункстичзсе Пар гије Југославије. О раду и животу Иве Лоле Рибара говорио је друг Пушгша Перовић, директор Вгане партиске школе при ЦК КШ. Он је оцртао развојни пут Лоле Рибара од напредног студента до руководиоца СКОЈ-а и омладине Југдславије. У свом даљем изоагагву друг Перовнћ је оживео иеке своје успомене на Лолу Рибара из студентских дана, износећи његове особине као * човека, доброг друга и непокирљивог револуционара. На Kpaijv говора истакао је улогу Иве Лоле Ртгбара у Народној револу

цнји, као члана Врхошоа' штаба Народоноасло|бодилачке војоке и руководиода СКОЈ-а и УСАОЈ-а. Посзе говора друга Перови&а ирн кааан је уметннчки ирограсм у којем су учесгвовалн чланови Југосло пенокси- драмског позоршита и Културно-уметничког друштва које носи име народног хероја Ивс Лолс Рибара. Студенти положили венац на гроб Иве Лоее Рибара 27 новембра у 10 часова npe подне ггретставници Савеза сту дената Југославије на Београдcicom \тlиверзитету, доложили су венац на гроб народног хероја Лоле Рибара, на КалемегданЈ\ 28 XI 1951 wLJwWm Ш Jf БРОЈ 27 НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА