Студент

НЕОБЈАВЉЕН ОДЛОМАК ИЗ РОМАНА »СМЕНА ГЕНЕРАЦИЈА«

ГЛАВЊАЧА

41 ...>’хапшени студеити изла.шли су из мрачног аутомоОила. оОузетн стравнчним ишчекпваше.м. Двориште је Оило пјчјо жандар.ма, који су се окуiiii.iH у полукругу, држсћн прниравне пушке или пендреке у рукама. Унезверенп студенти стојалн су кеми, приправнн у очекивап.у, да се она оружана сила сручи иа њихова беспо.моћна рамена. Иапред, за мно.м! чуо се нз мрака сурови глас. —у Полукруг од жандарма се сужавао, као да терају стадо иред соОом у неки тор... Улазили су у сутерен ходпика. где су се иа левој и деспој сгранн иалазпла поређака уска врата. 1 игурпо су Нелије. Агент јс отварао врата и дохватајући за рафен ухапшене студенте Једког по Једног гурао у мрачне ћелије, као у какву Јазбину. Драган је застајао. ГледаЈући малене ћелије и слушајући шкл.оцап,е Орава* причин,авало му се као да тоне у неки нопор, одакле внше неће угледати светлост дана. ИосматраЈући зверска и укочена лица агената и жандарма осегио Је наједном тугу н жаЛост за прошлн.ч дапнма, за своЈим друговима. па и -за сами.ч собом. У сутерспу ннје више бнло места. Ледаи агент шчеиао је Драгана за мпшпцу и повео уз неке мрачне сгепешше на спрат. Било му је тешко што се растаје од својих другова... Хтео би с њима да дели н добро и зло, jep ко зна шта њега самог очскуЈе rope, у пекој мрачиој собн. Овде! чуо је нечији r.iac иозадн себе. Застали су иред Једним врагнма. Дотрчао је др> ги. сигурво кључар, и отворио. НечиЈе руке су ra грубо гурнуле и он се iiurjc у слабо осветљеној собп. На прозору је назпрао дебеле гвоздене решетке, а на ноду с десне страпе лежала Је прилика човека. са рукама згрченим испод глапе. Врата су залупили u чуло се шкљоцање брапе. Шум корака се удаљпо. Настала Је језива тншица. У Једном ранијем затвору провео је Драган већ десет дана. али у друштву својпх другова, па су се донекле саживелн са болннм и мучним животом. Али сада када се нашао сам, задрхтао је и болно уздахиуо, зуби.ма Је обухватио доњу усницу да Г>н задри.ао крик н лагапо се спустио на под. liiso Је већ дан и кроз уски нрорез видело се мутно исбо. „Докле ћу опако- мислно Је Драган п исправи се протежући руке. Осећао је бол у десном куку п трљао рукама угњављсно место. Врата су се отворила и у собу је ушао дежмекасти човек, округле глапе, затубасха носа и поткресаиих бркова. У руци је држао неку хартију. Jfe ли се ти зовеш Драгап Михајловнћ говорио је руским пагласком. Да ја сам одговори устрептао Драган, надаЈући се. Познајеш ли ти Ђуру Лазовића? НознаЈем. Аха!... Јесп ли ти учествовао на састављању лстаа. Нисам. Onaj прнђе Драгану и лункајући ra прстом no груднма говорио Је, претећи: * Слушај, ако не лризнаш, паћи ћемо средства када ћеш прогопорити. Ја сада ндем... Остављам ти рок до четири часа после подне да се размислиш. А после, шта те снађе! окрете се и пође. К‘од врата је засгао. Окренуо се према Драгану n гледајући га строго добации је; Упамти добро, шта сам ти рекао... ТвоЈ живот нема викакве важностн за нас. Кључар је равводушво притворио нрата и закључао браиу. У четнри часа тачио отворила су се врата. Дра. ган је задрхтао и скочно. ХаЈде! говорио Је агент осорним гласо.м. Драгаи заглади руком косу и Изађе. Идући ходником, видео Је кроз решетке на вратима главе хаишеиика. У ЈедноЈ соби биле су девојке. Драган се сети Вере и хтеде да застане али Је агеит ишао иоред шега. Овде рекао је агепт и ухвати га за руку. На прозорима простране собе биле су спуштене завесе и гореле сијалице. иако Је напољу Још светло и вћдЈио. За једним столои седео Је онаЈ Рус и пред шим ry се налазили корбач и некн ланди. У углу су стајали ших троЈипа у грађанском оделу ii нешто тихо разговарали. А на суиротном крају једна дама,. пред којом је била писаћа машива. Седела је окренута ирема Русу, са руком пребаченом преко наслона столице, држећи иа дугачкоЈ мушгикли цигарету. Коса joj Је би.та оксидвсана и сва у коврџама; нокти дугачки и црвено обоЈеии. Присуство ове девојке као да је уливало иеку наду и храброст Драгану, Поклонио се и застао оиружених руку. Дакле, веичава се? питао Је Рус младу девојку, цупкајући ногом. Да... и то богами нзванредно. Богатство... ауто. Више joj ништа и не треба. Рус са истим осмехом, којим је посматрао даму, обрати се Драгану. Молпм Вас седите. Онда дохвати пека акта, на се обраги дами: Нешто му само недостаје... да Је малн млађи. Драган погледа љубопнтљиво даму, која Је пмала дугачке иадомештене трепавпце и у овој тмурној атмосфери уносила пријатно расположење. llа, ин овај Рус није се Драгану причињавао онако страшан. Рус се иалакги на сто. састави гааке. поче лупкати ирстпма и са љубазним осмехо.м обрати се Драгану. Ви се зовете? Драган Михајлоннћ. Она дама се окрете столу и поче куцати на иашини. Студент права? Да. Рус Је палцем десие руке трљао no длану леве и ка« да се присећа, питао: Ви сте... ако се не варам... сип професора ° Универзитета, господина Михајловића. Је л’ те? * Тако Је! одговарао је одрешито Драган. Аха!.. Иу... да! говорно Је Рус, na.iehu цигарету. Оида као да се присети: Пардон... Иушите ли? и поднесе Драгану дуванску кутију. Ј' Не, хвала! насмеши се Драган, и лако r приклони главом. „Ови су врло љубазни људи” 11 мислио Је. к Рус се прндиже и приђе једном од оне гро- о Јипе. коме нешто шапну. Враћајући се, наста- « пио Је: и

Код кога сте становали? Код једне старије жене. .. звали с.мо Је тегка Лена, Не знам јој презиме. То није ни важно шеф агената се намршти и поче добовати прстима по столу. Онда отвори уста као да * xohe да пита. али Је ћутао и цосматрао Драгана. колутаЈући очима као да о нечем премишља. Најзад проговори: А с ким сте становали? Са своја два ДТ>уга. ГоЈком Николићем и TijpoM Лазовићем. Јесте ли их добро познавали? ~ На... Хм!... Јесам... са Универзитста.

Шеф агената повуче дим и држећи цигарету између кажипрста и велнког прста. на.такти се на сто, а главу наслонн на палац. рледајући жмпркаво Драгаиа. гопорио је: Пошто сте становалц с њима, ва.ча је сигурно познато шта еу оии разговара.ти и где су се састајали. Сматрам. да ћете нам нскрено рећи... Mu смо били увек заједно... продавали смо и млеко... Аха!... Зашто сте ви то чинили, кад Је ваш отац добро матернјално обезбеђеп? Да бд могао св-ршпти пилотску школу. А вн сте пилот? Драгаи потврдно климну главом. То је лепо... Дакле молим вас, да пређемо ua оно uito је главно. Вн сте били на састаику и учествова.ти у састављању летка. То ииЈе тачно и то ue могу прнзннти. Сматрам... то Је измишљено. Шеф погледа строго Драгаиа и управи прст па себе. Од стране паше! говорио Је таквим тоiiom. што је искључивало сваки потврдни одговор. Драган ослањајући се на руку, издиже се са седишта и крећући главом проговорн: Ие кажем... али то уопште иије тачно. Шеф се завали у наслон столнце и стави палчеве у џепове прслука. Његово лице постаде некако хладн« као ледено. К.тимао Је главом и говорио претећим гласом. Ми смо иавикли На такве одговоре. Али не заборавите, ми погађамо вашу мисао на два часа унаиред. Ја вам пријатељеки саветуЈем да говорите отворено. Bu немате разлога да се правите неки политички мученик. t~ Ја то не желим... Али господине, Ја не могу да признам оно гато није тачпо, Шеф Је лупкао кажипрстом о сто и посматрао упечатљиво Драгана. Онда проговори: Не заборав!?ге. ми имамо пуно начина. да вас натерамо да говорпте не само истину, него и оно, што нн у сну нисте сашали. Изиеђу

његових очију појапи се ДУбока бора. док су му уснице биле стиснуте. Драганове вилнце су задрхтале. Погледао је дактнлографкишу, надајућн се, да му се у њеиом присуству неће ништа рђаво догодити. Гризао Је усну. а но челу му | е пзбијао зној. Опи гу иу грозничаво сиЈале и ou проговори вскрено, али тихо; Дајем вам часну реч, да говорим истину. Не дам буђав марјаш. на твоју часну реч. Питам ја тебе иоследњи пут: јесп ли био на састапку и састављао летак? говорио је шеф иовпшеним г.тагои. Не... Нисам! одговори Драган. Шеф одбаци иисаљку и усгаде. Добро... причекај и изађе из собе. Драган Је седео погнуге главе. Иза његових леђа агеити су иешто ћућорилн, Дактилографкпња је пушила иа дугачкоЈ муштикли, безизразно гледала у машину пред собом, и по павици ударала лако претима по дирка.ча. „Добро сам се држао... нигата нисам признао” попављао Је Драган, као да се преслишава. „Наљда неће“ мислио Је устрентао. надајући се. да га иеће тући. Утои су се врата отворила. Ушао Је шеф и за шим Један крупан човек, црвена, груба лица. Је ли гај? запита онаЈ крупан човек и без икакве претходне обзнаие ударн Драгана песницом по врату. онда другом руком шамаР по образу. Драган је устао п иовео се. ОнаЈ га обема шакама лупи снажно по лицу, а ногом у ко-

лено. Онла промрмља неку псовку и гледајућ бссно Драгана пође лагаио излазу. Код врата застаде. погледа joui једном закрвављеним очима Драгаиа и претећи доОаци: Пази добро!.. Лко се вратим друти пут, заборавићеш и своје рођеио име. • Драганопи образи су горели. а у врату ocehao је бол. Кроз замаг.љене очи вндео је дактилографкињу, како равнодупшо клацка пребачеиом ногом и лупа по диркама машине. Ocehao је, како му се цело тело грчи n скупља. приправпо да одбије сваки ударац. А све свесне радп>е се копцентришу ua једну мисао да никога не оптужи, и ништа не призна, „Ма гата било“ говорио је као да пркоси самоме себи. Шеф агепата отвори дуванску кутију. Потом запали дпгарету. вештим покретом угаси палидрвце и бацајући на под обрати се Драгапу: Но?,.. Сад ваљда и сам увиђаш. како је крајње време да проговориш. Немам шта Да говорим. Остајем при своме исказу говорио Је суво Драган сав нарогушеи н пркосан. Добро. добро. онда се окрете према агентима п даде им неки знак руком. Једав од њих, изнђе. и Не призпај ништа. не признај“ саветовао је Драган самога себе и удахнуо снажно ваздух. као да прибире снагу. Ушао је поново онај крупни агент дрвепога лица. Стиснутих песнипа стао је пред Драгапа и готово заурлао: Седи!... Изувај се! Драган је дисао убрзано и грцао. Хтео би да викне, како је он студент, да ie невии и у немоћиоме очају Једва проговори; Ја нисам... кримнпалац. Али осетио Је страховит удар п запео се. Уво му Је ппснуло. Печије руке су ra дохватиле и свалиле на столицу. Је ли нећега? внкао Је агент и издигао руку. Хоћу промуцао ie и почео лагано да скида ципеле. Руке су му дрхтале, глава заносила, а пред очим а , као Да су витлали праменовн магле. Имао Је утисак као да Је У некој херметичкп затвореној јазбини. где са свиЈу страна иалећу утвари да га задаве. И пошто му нема спаса, 'онда је боље Да се преда судбини да 6u смрт што npe дошла.

Иожури! урлао је агснт и удари га корбатем no леђима. Лрагап је оеетио оштар Ro.i као Да га је иеко noviceM убо и сав се згрчио, увлачеђи главу у рамена. Али нечиЈе енажне руке, као к.љсшта, шчепале су га за косу и забациле главу уназад лок му је други спреда ударио шамар да му се глава занела. Кроз иисак у глави чуо је нечиЈи страшан глас: Скидај и другу ципелу. Да Ои убрзао крај мукама, Драган Је веђ нзувеном ногом збацио ципелу и устао сав устрептао муцаЈући: Молим вас... Ја сам студент! Шта ти сад меви причаш! раздрао се агент и ударио га песницом uo слепом оку. Драган се занео и раширно руке. али тада га је један од агената ударио снажно позади у колено, он Је ничице пао, други агент га Је дохватпо душмански за косу и зарио му главу у подметуто јастуче. Неко се евом тежином навалио на његова леђа. да већ ниЈе имао даха, док су му остали држали подавите ноге. Удри! Чуо се глас као урлик. Осетио ј£ ужасан бол но табанима. као Да га ножевима режу. Из груди његових Је излетео крнк. али су му главу забили у Јастук и тело се трзало као да је ухваћено у процен. И никад краја. Из уста су му текле бале. из очиЈу сузе. Драган је пригушено рикао, уздизао главу да удахне, онда је беспомоћно спуштао и ири сваком ударцу се трзао, испуштаЈуђи већ неартикулисане гласове. Био Је на граници свести. где глас изда Је. очи се муте, а у ушима страховит« Оубњи. Онај Је уклоиио Јастуче и мало се одигао. Драган Је немођно спустио главу на под и болно Јечао. А а —а!.„ А а а! Оузе Су му текле као буЈица. влажиле лице и капале на иод. Неко се над њнм нагао и упитао: Хоћеш ли да призваш?

Пе зпам... нншта говорио Је болно. Удри! командовао је неко. Почели су поново. Али тело ie већ обамрло. Само су сузе текле, зној је капао, а из груди излазио ропац као последњи рефлекс једнога краичка свести, док су се ноге слабо трзале, као да су одузете. су са тучом. Као у бунилу назирао је Драгаи неке људе, који су се ужурбано кретали око њега и усправљали га. Глава му је клонула на груди. Коса разбарушена. Лице прљаво од суза и зноја. Агенти су почели да излазе. Међу њпма била је u дактплографкиња и тек тада Је Драган отворио очп. Погледао Је своЈе ноге. које су трпуле и бридиле од болова. Предосећао Је да he пасти, ако се ослони. Једна нога била му је крвава. Остао је свега Један агент. Пришао је Драгапу и благо га помиловао. а потом протрљао његове слепе очи. Оволика њежност изазва сузе у Драганови.м очима. Агент је благо проговорио: НемоЈ да си луд. Признај... Убиће те... Заiiito ЖртвуЈеш своЈ живот због ситница. Али... од мене се афажи немогуће говорио је Драган. Молим. молим одговорио Је агент. Ја сам своје учннио, До виђења! и пзншао Је из собе. Врата су се нагло отворила. Напред Је опет ншао onaj крупни агеит са црвенпм носом. . а за њим читава гомила, И опет дактилографкиња.

Дакле нећсго да признаш питао Је агент и размануо шамаром но Драгановом лицу, .Мајку ти мангупску! говорио је кроз стиснуте зубе, крећући главом лево и десно, Опда је стеrao песпицу и испружио кажипрст. МлатараЈући руком пред Драгановнм очима говорио је; llpoговорићеш н што јесте и што ннје. Ја сам принудио Још ц веће револуциоиаре да говоре. па су пиштали као мала деца. Кад ти забијем клинац под покат, признаћеш... Сад hy донети. n нагло Је изашао. Рус је стајао за столом н ћутао. Остали агенти са рукама позадн илп у џеповнма као неми. Дактитографкиња је шкл.оцала упаљачем. да би запалнла цигарету. Иза врата чули су се некн кораци. Рус се обрати Драгану: Ие смеш ништа да кажеш шта смо те питали... Иначе... убићемо те. На вратима се riojamio онај крупни агент, водећи за руку некога. Његово лице било Је бледо, мршаво и зараслб у браду. очи су упале, а иснод н.их тамни колутови, као зиак тешких патп.и. Драган Је Једва разазиао, да Је пред њии Ђура. ГледаЈући измучено лиге Ђурино, имао Је утисак као да посматра себе у неком огледалу. Ужаснуо се. Као да Је у н.ему видео доказ и своЈе пропасти. Али одмах затим очи Драганове су сенуле, уста се развукла. Да Је могао да се ослоии на ноге, полетсо би н.ему у загрљаЈ. Рус стаде нспред Ђуре. Је лн овај тај? и показа руком на Драгана. Јесте Једва чуЈно проговорио Је Ђура и обори очи. Онда се обрати Драгану. Познајеш ли га? Позвајем и грозничаво погледа Т»уру. нс би ли на шеговом лицу прочитао мисли. Агент се опет обрати Ђури; Реци сада све што знаш о њему. Не знам нншта да кажем муцао је Ђура. А раније си рекао. како је н он учествовао у састављан.у летка. викну Рус и унесе му се у лице, Ни један мускул на лицу Ђуривом није се иомерио. Био је укочен као мумија. Говорио Је леденим гласом: Написали сте без мога звања... Агевтв су се ускоиешали. Руе Је цикнув.

Шта кажеш?! Драган искористн прилпку: Како си могао рећи да сам састављао летак? Нисам рекао! Али н»егова глава се »анесе иод снажним ударцем неспице и он се поведе до врата. ’ Води то ђубре драо се Рус. Два агента тчвпали су 'Вуру испод митице и извукли из собе. Сад ћеш и ти да признат! викао Је онај агепт са црвеним носом. Везуј га. Агенти сколише Драгана. Везалн су му руке г позади ланцем. онда оборили на под и за руке ! спојили подавијене ноге. Дај мотку! Испод ланца што везује руке и ноге подметнули су мотку и онда подигли тело. Драган Је осетно ужасап бол у раменима. као да му неко чупа мишиће... Притисак У глави био је неподношл.ив ir крв навре на очи, па као да скачу неке црвене искрице. Мотку су ослонили између два стола и почели тући по табанима. Из груди Драганових излетео Је неартикулисани крик и имао је утисак као да му секу комад по комад меса. А испод њега понор, страшаи и мрачан. Више нема гласа. всђ се чуло шиштап»е слично змији у процепу. Лсбдео ]е између осетл,ивости и несвести. крв је иавирала у главу као бујица. пред очима му заигра неко клубе, што се нагло прнближн и његова глава немоћно клопу, Када је отворио очи. Драган се зачуди откуда он лежи иа поду. Видео Јс нечије ноге, које су изгледале огромне као телеграфски стубови. Пипнуо се ио челу. Глава му Је била влажпа. а свуда наоколо вода. иа му се учини као да је запао у иеку мочвару, Тргао се и ослонио на руке. Тада Је осетио страховити бол у ногама. Сетио се свега. Двојица су га подух.ватилн испод мишице * посадилц на столицу. Са изразом ужаса на лицу посматрао Је л,уде, који еу га потсећали на џелате из неких страшних прича. И опет Је углсда« Руса. Вио Је ту агент 'са црвеним лицем, коЈн Је седео на столу и причао нешто весело Русу. Аха! узвикиуо је агент. када су Драгана поставили на столицу. Устао Је држећи корбач у руци, пришао Је Драгану и лупкаЈући га корбачем по рамену говорио Је. као кад мајка прекорева непослутно дете: Видиш... код нас нсма шале. Hero, благо мени, одреши ти твој језик и причаЈ, да не би клинци имали посла. Иосле овога страшног мучења, Драган Је осстио презираи.е према оваквом начину општеп.а према њему. Обузела га Је љутња и бес. na му дође да скочи агенту за очи, па макар га убили. Веровао је да му живот ионако отсада ништа не вреди. Погледао Је мрко агента и стиснутих песница, дрхтећи целим телом, говорио Је: Ово Је срамота што се ради са мном... Ја сам студент. интелектуалан. Зашто ме мучите?! Не говори! заурлао је агент и шчепао Драгана за косу, тресући његову главу лево и десно. Уста Драганова била су отворена и из грла Је излазио шиштећи глас као кад ветар хучн кроз оголеле гране. Разрогачених очиЈу гледао Је ■гента и низ образе гекле су му сузе. Умешао се и Рус. ЧекаЈ... остави га... Нек а потпнше само залпсник, па да га иустимо. Ето тако он постави на сто лист хартије. где се валазно текст исписаи на машини. Умочио Је перо у мастиониду пружло Драгану. Ево овде стави потпис. па си слободан. Драган прелете очима преко записника и де му у очи питање; „Какву си литературу читао“ одгоиор Је гласио: „Нлегалну, комунистичку". „Јеси ли учествовао н а каквим састанцима* На ДРУГоЈ страни писало Је: „На илегалним се говорило против постојећег поретка". Хајде, потписуЈ брже! наређивао Је не» стрпљиво гаеф. Господо. Ја сам правник... Ја нити саи саслутан у овом смнслу, нити сам овако одговарао... Мајку ти твоЈу, знаш ли ти да ги у нашнм рукама говорио Је агент и удари га песницом uo устима. Драган се занео, онда раширио рукс, не ви лн се за што придржао и паде с а столицс. Газили су га ногама и no рањавпм табанима. Згрчен на поду обухватио Је лице рукама. грчећж рамена п испуштао болно: „Ах“. цри сваком удару. Онда су га дохватиле нечије снажне руке н ставпле на столицу. Руке Драганове су немоћно висиле. глава Је клонула. Обузело га Је стање обамрлости. када већ није био свестан шта се све збива, нити шта траже од њега. Био Је на иоследњој граниди свести. када је тешко могао контролисатц своје поступке и када су му ови л»уди могли лако наметнути своју вољу. У овом стању отупелости и равнодушности мисли су бвле као неке искрице у бескрајној тами. Глава иу се занела и он је опет пао на под. Добро. потписаће други пут. рскао је осорно Рус. Водите то ђубре. Обуци се говорио је неко и гурну му његове цппеле. Последњом искром свести Је увиђао, как ° °давде треба што пре ла се сласе, али Је нзгубио равнотежу и полетео на руке. Тешком муком се одигао н а руке и сео на влажаи под. Навлачевн ципеле н а босе ноге осетио је бол. Али овај бол, као да га Је повраћао свести. Наслућивао је. д* су з а сада завршена мучења. п ма колико болело, требало ]е гато пре ићи. Одупро се на колена покушавајући да се подигне. Али није имао снаге. Половп у ногама су га заносили и пао Је поново на колена Тада су га дохватили двоЈина. Ослањајући се" па врхове ирстнју вукао Је ноге. Отворилн су врата. Док су га вукли кроз ходник. чуо Је иза решетки једних врата узвик чуђења. Сети се тада. да Је и он тако посматвао Веру. Згазио Је целим табанима и Јаукнуо од бола. Немој да се претварага рекао му Је Једаи од агената и дрмнуо Јаче. Кључар Је веђ отворио врата. Агенти су гурнули Драгана п он Је поребарке пао. Један је иришао и претећи прстом. говорио Је: Ниси хтео да признаш... Али знаЈ. многе смо бацили у Дунав... Размисли сс и тада су изишли. . .

|Одломак из романа „Смена гене- i рација“ од Стевана Јаковљевића који доносимо у овом броју, највећим је I[ делом предратна цензура избацила из текста, те се сада први пут објављује. 1 Подаци за описане догађаје узети су ] по аутентичним изјавама људи, који су били или сведоци тим догађајима, ]' или су и сами били жртве окрутног 1 режима. ]' Драган Михајловић, једна од глав- ] ]! них личности романа, ухапшен је због i] своје напредне делатности. Овде је !] ] описано његово саслушање и мучење ] у Главњачи. Агент Рус, који се у 1 тексту спомиње, је познати крволок i] белогардејац Никола Губаров, ji