Студент
Место основне партиске организације у снстему идеолошко-политичког рада (Извод из реферата Живојина Крунића на VI партиској конференцији ТВШ)
На почетку прошле школске године ми смо у нашем идеолошко-полнтичком раду извршили значајне промене. Укинули смо курсеве идеолошко политичке изградње, Ти курсеви, ма да су однграли значајну улогу у маркспстичком васпитању неколико партиских генерација студената, показали су се у даљем процесу наше идеолошко-политичке борбе за марксистичко образовање студената, као школске и круте форме преко којих није могуће успешно развијати идејну борбу, за слободно прилажење марксизму и његово усвајање од стране наших студената. А тај принцип је од првенственог значаја баш обзиром на то, да ми не желимо да нам неко научи напамет низ марксистичких поставки, него тежимо да основни резултат читавог нашег идеолошкополитичког рада буде све већа и свестранија активизација студената на испуњењу линије Партије. Из сличних разлога укинули смо и тако зване прораде у организацијама Народне омладине. ово, ми смо говорили да индивидуалнн рад у марксистичком образовању треба да буде за нас студенте основна форма: увели смо дебатне клубове, форсирали одржавање различитих предавања и говорили о дужности и месту основних партиских организација у систему идеолошко-политичког васпитања, * ' .-■> .
Око 40 дебатних клубова радило Је у прошлој години У току прошле године радило Је на школи око 40 дебатних клубова, који су одржали око 220 дискусија и предавања. Било је веома успелих и плодних састанака, на којима се кроз дискусију развијала борба мишљења. У том погледу дебатни клубови се показали позитивни. Ми смо већ раније у извештају навели како су наши дебатни клубови кров многобројне дискусије одиграли велику улогу у упознавању једног дела наших студената са најактуелни-
јим питањима политике наше Пјц)тије унутар земље и у спољноЈ политици. Слабости дебатних клубова биле су првенствено у томе што они нису заинтересовалн велики број студената. Док је на кусевима идеолошко-политичке изградње било окупљено и до 4500 студената, редовних посетилаца дебатних клубова било је око 800. Има основних партиских организација које су током читаве године организовале свега 3 или 4 дискусије дебатних клубова. (Наставак на другоЈ страшг)
Мнлооап Ђнлае
Предавање Јоже Вилфана, помоћника министра иностраних послова, на Шумарском факултету. (Од дописника са факултета)
Дебатни клуб Савеза студената Шумарског факултета организовао је 3 децембра предавање „VI заседање ОУН”, које је одржао друг Јоже Вилфан, помоћник министра иностра них послова. Предавању, које је с највећом пажњом и интересовањем саслушано, присуствовао је велики број студената Пољопривредно! 1 факултета. Друг Вилфан је одговорио у току дискусиЈе на многа питања која се тичу рада ОУН и спољне политике наше Вдаде. М. Б.
НОВИ ПРАВИЛНИК о пословању студентских домова и мензи
Beh дуже времена осећала се потреба за изменом досадашњих правила о управљању, раду н пословању студентских домова и ресторана у Београду. Нарочита слабост ста. рог начина управљања домовима била је у томе што је домом управљао у целостн уцравник по прописима и Иаређењима Централне управе студентских домова и мензи. Саветодавнн одбори студената, у већини домова и ресторана постојали •су само v извештајима управа. Њихова саветодавна функција није им давала право да могу утицати на одлуке управе. Домови и ресторани се сада нздржавају од средстава које студенти уплаћују за стан и храну, а третирају се као ђачки домови и друге социјалне установе. Преласком на нови начин пословања стари начин управљања се показао као. озбиљна дрепрека њиховом раду. Недавно су делегати Савеза студената у заједници са претставници. ма народне власти расправљали о доношењу новога правилника за студентске домове и ресторане. Про јекат правилника је завршен. У најскорије време он ће ступити на снагу. Правилник темељито мења сва досадашња правила о студентским домовима и ресторашша. Студентски домови и ресторалн, по новом Правилнику су установе Савета за просвету, науку и култу-
ру НР Србије. Домом или рестораном руководи управни одбор, који се састоји од седам чланова. Пето. рица су изабрани студенти из дома или ресторана, једног бира синдикална подруифица, а управника дома поставља Савет за просвету, науку и културу. Из своје средине управни одбор бира претседника и секретара, али на те дужности не може се изабрати управник дома. Управнн одбор бира се на годину дана. Чланови од. бора, уколико не задовољавају на дужности или су спречени да је врше, могу бити у току школске године замењени. Компетенције управног одбора су широке и задиру у целокупан живот дома. Између осталог, управни одбор се стара о правилном посло. вању дома, саставља годишњи план прихода и расхода, располаже употребом имовине, предузима мере за снижење трошкова, одређује цене претплат.и итд. Управни одбор прописује кућни и радни ред у дому односно ресторану. Укратко он се брине о тачном функционисању дома или ресторана и ствара повољне услове за учење и одмор студената. Управни одбор је колективно тело и своје закључке доноси на сед. пицама, које се сазивају најмање једанпут недељно. Закључци одбора су пуноважни кад је присутно преко половине чланова одбора и они се доносе већнном гласова. Закључке управног одбора, законске и друге прописе народне власти, као и опште привредне одредбе спроводи управник дома. Између две седнице управног одбора он непосредно руководи домом. Правил. ник, даље, у детаље одређује стату< управника дома. Нови правилник, такође, предвиђа услове за пријем и становање у дому. Првенство пријема у домове имају редовни сиромашни студенти са Универзитета и Великих школа, али под условом да показују добар успех на студијама. Пријем студената се врши на ночетку школске ioдине. О пријему у дом решава управ ни одбор, као н о евентуалном искључивању. У правилнику се предвиђа да се наЈ’мање једном месечно у дому ил! ресторану одржавају конференције претплатника, где ће управнн одбор похтносити извештај о своме раду. Новн правилник је пред нама. С његовим ступањем на снагу створи. ће се реалне могућности за побољ шање и материј‘алних услова и дис циплине у студентским домовима i ресторанима. На нама је да ra спро ведемо у живот.
Р. Прица
нац нељудског притворства су жалопојке о ”империјалистичкој агентури“ Југославији која врши ”агресивни притисак“ на оне који су је блокирали економски и политички, који заједничке међе фортифицирају у борбене линије. ...Горко је искуство крви и гвожђа. Један страни часопис изнео је трагичан случај неког корејског студента: тај младић од најбољих студената Кореје, научна нада своје земље, требало је да дипломира лета 1950 год. Баш када Севернокорејци пређоше границу. Можемо унапред знати шта се даље догодило прича од стотине хиљада сличних: студент је мобилисан кратка вежба фронт и погибија у Једном јуришу. Колико је његова домовина изгубила! Колико је таквих људи пало у том диригованом рату! Да Балкан не би постао друга Кореја и да других Кореја не би више било, Југославија је рекла својУ реч... ...Када j’e Милован Ђилас пошао ка говорници, велелепна сала палате Шајо испунила, се са напетошћу. Говориће делегат мале земље која се, како рече један значајни публициста, ”Усудила бацити у лице рукавицу источном колосу у одбрани своје и општечовечанске слободе“. Говориће један комуниста о неделима оних који се називају комунистима и који седе баш ту у сали. Тражиће се решење хроничног врења на Балкану. И говор је био баш онакав какав је требало да буде. Без патоса и реторских тенденца говорио је Ђилас Није Југославиј’а жалбу уложила искључиво због своје независности Још више жалба претставља тежњу свих малих земаља, јер Ју>
Радови на изградњи Омладинске пруге Бања Лука—Добој приводе се крају
ОСНОВАН ЈЕ СТРУЧНИ КЛУБ »ХУСИНСКИ РУДАР« НА РУДАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ (Од дописника са факултета)
На Иударском факултету ie 2 аовембра одржана, у оквиру СС, осшгоачка скупштина Стручног клу ба за упознавање рударства. Клу he одржавати предавања, дават биоскопске претставе и снабдеват чланове н студенте стручном лите ратуром И разним часопигсима. Н< ставници, Друштво пнжењера и те> ничара и студенти старијих годин помоћи ће клубу у раду. На скут штини је усвојено да клуб носи им „Хусински рудар” у знак сећања н попгауле рудаое v великом штоајк 1920 године.
Никола Јеремић
ПРОКРИЈУМЧАРЕНИ ИГРАЧИ
На почетку такмичења за футбалски куп студентских екипа Београда, донета је одлука да у екипама могу наступати само футбалери који нису члакови београдских клубова и клубопа републичклх и савезних лига. Међутим, поједини руководибци екипа, да би њихови тимови постигли што бољи пласман, придржавали донетих закључака. ~Ево неколико примера. Руководилац екипе Филозофског факултета Д. Јововић је дозволио да у његовој екипи игра голман Јанковић, члан „Железничара" (Београд), На овај сусрет агрономи су уложили жалбу и званичном потврдом то документовали. Утакмица, ма да завршена 1:0 за Филозофски. доцније је регистрована са 3:0 за „Студент". Али, после овога и руководство Филозофског факултета је поднело потврду да је и у екипи агронома наступио С. Бурмазовић, члан „Локомотиве** (Земун). Зато су обе екипе дисквалификоване. После утакмице ВСШ НДВШ 1:0. руководилац екипе НДВШ је поднео жалбу у којој тражи поништење утакмице, а тек на крају наводи да је у екипи ВСШ наступио Р. Милошевић, члан „Графичара“. Да ли је то ишло онако узгред зато што Милошевић није члан „Графичара“ или пак зато што н екипа НДВШ од првог кола наступа са Контићем за кога’се зна да је члан „Оутјеске" (Никшић)? Не знајући ово друго руководство купа је било принуђено да одржн неколико састанака и да се тако реши „проблем“ око ВСШ. И даље. За Контића, центар-фора НДВШ, да је члан „Сутјеске" знао је и руководилац екипе Економског факултета М. Катић. Он се са руководиоцем екнпе НДВШ Паскучијем „посаветовао" да ћути под у. словом да у евентуалној утакмици НДВШ Економски Контпћ не на(Наегаваи; на петој сгранм)
ЈЕЗИК ЧИЊЕНИЦА
Није много прошло од оне деценије Хитлерових патетичних изјава да се он бори једино и само за бољи живот немачког народа. На Конгресу национал-социјалистичке ”радничкц м партије Немачке лицемерно је узвикнуо; ”Немачка не треба Чеха!“ Не много након тога панцер су продирале у Чешку. Па чак и онда су минхенски капитуланти покушавали да вука одобровоље жртвовањем јагањаца. А светска организација за мир, Лига народа, је на италијанске бомбе у Абисинији одговарала санкцијама. А санкције су биле кап воде на разбуктали фашизам. И опет се агресор заоденуо јагњећбм кожом. Свима су се већ смучиле ”мирољубиве“ и ”равноправне“ бескрајне беседе великих мајстора лицемерја. ЛицеМерје више никог но обмањује. ОУН није Лига. Врху-
гославија Је премв речима филипинског делегата "симбол територијалног интегритета и независности свих малих држава". И још више; борба за принцип равноправности и националног суверенитета, који је снагом ксторије постао својина свих народа света, врховни је прикцип за кога се Југославија залаже, јер као што спутавање човека у развитку који му најбоље одговара претставља, како је Маркс фврмулисао, н>егово самоотуђење, његбво претварање у нечовека, тако спутавање нација у њиховом развоју лретставља самоотуђење нације. Али што је најосновнија карактеристика југословенског иступања, то је умереност и објективност која и доликује једној социјалистичкој земљи. Југословенска резолуција не сматра ово питање нерешивим. Из ње се види да наша земља жели са свима да живи у миру, па чак и са онима који су убијали њене граничаре, масакрирали грађане, у који су се бацали блатом на ФНРЈ и њене претставнике. Онд то жели зато што зна да без здравбг мира нема здравог развоја; да треба за тај циљ прећи преко много чега, али преко једнога се не може прећи преко слободе народа. Садржина и тон излагања друга Ђиласа произвеле су дотада невиђен учинак у ОУН. Делегатима информбироовсикх земаља било је утолико теже, што непретенциозним југословенсикм предлозима нису могли стварно баш ништа да замере. Остале делегације су једногласно изразили своју симпатију према југословенском апелу. 50 делегација једнодушно гласају за југословенску резолуцију. Први пут на заседањима ОУН са таквим бројем гласова усвојена је једна резолуција. Ово јасно казује свима, да народе, упркос њихових државних и друштвених различитости, чврсто везује воља за мир. Неколицо извода даће нам слику реаговања совјетских сателита по југословенском иступању. Бес је совјетским и осталим информ-делегатима толико овладао, да су бесомуч,ним критикама долазили- до апсурдности. Овде спада и тврђење бело’ руског делегата да је Југославија укинула Закон о национализацији. Или украјинске фантазије о бројним америчко-југословенским аеродромима. Пољак Кац Сухи чак је покушао (Наставак на друтој страни)
7 овон броју: : —— n, ДРУГА СТРАНА: - ТРЕЋА СТРАНА: ЧЕТВРТА СТРАНА ПЕТА И ШЕСТА СТРАНА: Међународни институт за друштвену исто- Мутиводе на Грађевин- „Снага младости 44 , филм Олимписке свечаности у старој Грчкрј рију у Амстердаму ском факултету о Омладинској прузи „Демократске печурке“ козерија
НЕДЕЉИИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА