Студент

НАШИ ДЕБАТНИ КЛУБОВИ (Наставак реферата ЈК> Крунића са првв стране)

За разна политичка предавања, која су држана током прошле годипс, важи углавном иста оцена као и за рад дебатних клубова; о«а су иајчешће заннтересовала присутне за питаља о којима.се говорило, али је м на њима посета била недовол>на. Тс слабости потичу углавном из два разлога: с једне стране, било јс, а и данас има схватања, ла ми прелазећи на цгире и слободније форме идеолошко-политичког рада, одустајемо од борбе да сваког појединог студента укључимо у тај рад, да га упорном агитацијом доведемо на иаше састанке дебатног клуба и разна предавања; с друге стране, има основннх партиских организација које нису у конкретним питањима иде. олошко-политичког рада мпого урадиле, нити су њиме у правом смислу руководиле. То се огледа између осталог и у прнлично слабом индивидуалном раду једног дела члапова Партије на свом личном уздизању, а такође и у неуспсху одржаваних курсева за млађе чланове КП и кандидате. На основу ових наших укратко мгнесених искустава, можемо рећн; Прво, треба још једном подвући да идеолошко-полнтнчко васпитање студената не трсба посматрати само кроз јсдну или две форме. Идеолошко-политички рад је саставни дсо наших општнх политичкпх задатака и он према томе обухвата већи део наше партискс делатности и рада Савеза студената. Значи, првенствено од опште делатности партнских организација зависи идеолошко васпитање студентске омладние. На основну партиску организацнју пада највећн део тога рада и одговорности. На састанцима основие партиске организацнје треба мноro чешће постављати широкс политнчке дискусије по разним питањима које решава наша Партнја у спољној и унутрашњој полнтици Бирои иосновне партиске организације морају водити бригу о лцчном уздизању сваког члана Партије, и ако је по т ребно, дискутовати о томе јиа састанцима. Рад дебатних клубова је један од основних брига основних партиских организациЈа Руководитп дебатним клубовима значн воднти полнтику тематике која сс обрађује, развнјати сталпо борбу мишљења у дискусијама и много впше ангажовати чнтаву основну

организацнју! да ванпартијцн долазе на појсдине днскусије дебатних клубова и да учествују у њима. Дебатни клубови могу да обрађују нека питања у неколико дискусија, полазећи од основа марксизма-лењинизма. Такав систем би био погодан нарочито на млађим годинама, где је идеолошки ниво студената прнлично низак. Поред дискусија на дебатним клубовима, основне партнске организације треба да покрећу и организују низ предавања, којима би се подизао интерес студената за политичка питања и поједи. на пнтања марксистичке теорије. Таква делатност чланова КП је у стварн њихова активност и остваривање руководства у Савезу студената. У Савезу студената ће се и надаље по најзначајнијим мерама које предузима наша Партија рсферисатн и дискутовати. Марксистнчко васпитање наших студената, се остварује баш на актуелним пи'гањнма линије Партије теориЈи и пракси изградње социјализма. Једино на такав начин, а никако цутем враћања на круте и школске форме и обавезност по сваку цену, можсмо решавати пнтања марксистичког образовања нашнх студената. На крају. проблем се дакле своди на то, да чланови Партије и партиског руководства покрену тај рад, јер имамо могућности да постпгнемо пуно успеха.

(Наставак с» прве стрвне) усиљеном ироннјом да нсмеје Југославију због њене борбе за самосталиост. Трагикомична је била та Нронија: роб се смеје слободном. Исконструисаностима Собољева и компаније нарочито су се оштро про гивставилс мале државе. Борба Југославије за мир, безбедност и самостални развитак је првенствено и љихова борба. Такав је био иступ делегата Еквадора: „Ако би била угрожена било која нацнја, читава наша организација нашла би се у опасности у исто време. Без обзира на то како мало или велико било становништво или територија једне земље, сваки напад на јсдну земљу. свака акција једне државе усмерена против друге, очигледно компромнтује постојање ове Организације и мора према томе, да будс предмет расматрања.* У том смислу и још ширем опсе* гу говорио је претставник Новог Зеланда. ",.. Својом на око благом резолуцијом, југословенска делегациЈ*а је уетвари ставила пред Геиералну скупштину један смео изазов. Јер, која је то држава која бн могла одбити да пружи подршку таквој резолуцији, а да тиме не оповргне саму повељу Уједињених нација? У садашњој опасној сптуацији поcroje два елемеита на којима се могу заснивати извесне наде на мирно решење. Први је, чврста решеност саме Југославије, други је, једнодушност у моралиој подршци за коју сматрамо да he бити пзражена у прихватању иацрта ове резолуцијс.“ Најјачи удар Собољсву и осталима задао је друг Ђјшзс у свом одговору од 1 дсцембра 1951 године. Али, док ми расправљамо овдје о

старим инцидептпма, на гранНцама ФНРЈ падају опет нове жртбе и врше се опет нове провокације. Тако су 26 о. м. у 15.30 ч. 14 км. североисточно од Дцмитровграда, код села Изатовци, три иаоружана лица нз Бугарске убила југословенског милиционера Р. Константиновића.“ После овога тешко је било рећи ма какву лаж која би имало личила на истнну. Наш став сликовито је аиализирао друг Тито у говору на недавном Конгресу Међународне федерације opraнизације бивших ратника; (

ЈЕЗИК ЧИЊЕНИЦА

„Шта нам }е донио прошли свјетски рат? Донио је не само пустош и разарање онога што је човјечанство вјековима стварало и чимв с-е поносило, него је и посијао милионе rpo бова широм земљине кугле, завио у црно милионе мајки, сестара, оставио без храиилаца милионе сироча. ди и на крају оставио милионе осакаћених инвалида као живе сведоке ратних ужаса“. Ето правог инспираторв југословенског иступа у ОУН. Због тога југословенска резолуција у потпуности одговара идеалу свих правих људи.

ДИСКУСИЈА О РЕЖИМУ СТУДИЈА НА МВШ

Haгao прелаз на нови режим студирања

Пре десетак дана изашао је нови Правилник о режиму студирања на Медицинском факултету. Насупрот очекивању он је врло сличан ранијој Уредбн за I и П годину, док се запажа битна разлика у начину студирања за ll], IV и V годину, Да би били одређенији одмах ћемо прећи на расматрање извесних чланова Правилника. Тако напрнмер члан 6 каже: "Студент се не може уписати у ]II семестар без положених испнта из физике, хемије и биологије нити може бити уппсан у VI семестар без нспита из аиатомије, хистологије и физиологије“. Из овога се види да је укннут систем понављања, дли ако се уђе сУ суштину, ствар стоји друкчије: зар није исто понављати roлину, или због заосталог испита че-

кати опет целу годину „не губећи својство студента". Губити годину са "својством студента“, не пратити вежбе и предавања, не уписивати семестар или понављати, сасвнм је свеједно. Друга година се разликује само по томе што има јануарски испитнн рок на крају V семестра. Док се начин студирања у току прве две године (кандидирања) није променио, дотле је он сасвим супротан за студенте 111, IV и V године. Ево о чему се ради: по члану 12 новог Правилника "студент упису је редом све семестре до апсолвато ријума и све остале испите полаже сао апсолвент”. Овде се видн битна разлика. Иови ПравАлнпк инспстира само на оверу семестара, док је до сада јединн услов за упи с наредног семестра био положени испит. \ t Одмах се запазило да нови Правилник претставља врло брз прелаз, да одједном олриче све особине старе уредбе. Вероватно да су због те крајностн аутори Правилника одобрили полагање микробиологије и патолошке Лизиологије после VI односно VliJ семестра и то само у септембарском испитном року. Колико нам је познато немогућност полагања осталнх испита (патолошке анатомије, интерне птд.) пронстскла је из ехватања да- је по-' требно избећи навику ■кампањског учења да би се изучавало више предмета нстовремено уз редовно похађање вежби и предавања. Такви мотиви су оправдаии, само да ли се могу поставити као принцип? Да ли тиме неће бити спрсчени студентп који желе да полаису испнте из они\ предмета чије су всжбе и предавања редовпо пратили и систематски учили. Студирање без полагања испита сцакако ће продужити студије. Но, пшрешно је везивати трајање етутирања са квалитетом будућег лекзра. Ради тога је и да аутори новог Правилника нису исти уиотпунили једним чланом који би дозвољавао необавезно полагање испита после одговарајућнх семестара- Тиме бп нови начин студирања на Медицннском факултету био далеко либералнији а уједно би била дата пуна могућност вредним студентима да дипломпрају на време.

Предраг Буторац ст. меднцине

Конституисан је нови биро партиског комитета ТВШ

За секретара је изабран Живојин Крунић. Чланови бироа: Кастратовић Дујо, оргашпациони секретар; Чкребић Лушан, Николић Милош, Селимић Неџад, Малнћ Драгомир, Живковић Нада, Тешић Ђорђе и Ристић Јован.

Одбрана дипломског рада на хидротехничком отсеку Грађевинског факултета

КАКО ЈЕ МИОДРАГ ДЕДИЂ решио питање мелиорације Топличке котлине

Сала 197 је дулке пуна. Другови кандидата Миодрага Деднћа, студента Хидрогехничког отсека Грађевннског факултета и млађи студенти дошли су да поздраве праог дипломца са овога отсека из генерације школоке 1946/47 године. Ка великој таблн налази се покретно платно за пројекције. Пројскционн »парат спреман је да почне приказивање скнца, табела и фотографија. На предњем знду прикачека је шема,'генералштабна карта, детаљан план и др. Задатак дншлом-ског рада кандидата Деднћа „Мелнорација Топличче котлине*. Кандидату су стајали на расфоложењу извесни подацн, са којнма је располагала Српск а академија наука н помоћ два доцента и неколицине студената с а којима је оаог лета био на самом терену. Пошто је прочитао задатак, претседник испитне комиснје, замолио је кандидата да присутнима сушгински нзложи своје решеше- Детаљан про-

рачун и образложеље решеља чшшлн су два велнка елабората које је коонисија раније прегледала. Из нзлагања кандндата видн се да је суштина задатка у овоме: Топличка котлина је атмосферскнм талогом најшромашнија област у Србији. Сем тога атмосферске падавнне су врло несталне и неравномерне. Отуда је ова пространа котлина у погледу гајења разннх култура недовољно искоришћена. Потребно је колнчину талога који падне сачувати за летње месеце, месеце бујне вегетације и не дозволити да та количина воде отекне неискоришћена. Летње месеце карактерише потпупо пресушење река сем некнх вирова са живом водом. Тада и многн бунари остају без воде. Индекс суша је као и у пустињским крајевима. Земљнште је таквог састава да слабо задржава воду, ради чега биљ ке страдају. Један део површине је потпуно без вегетацијс. Река Топлнца има врло плитко О-

туда она при већнм водама, а по> себно при катастрофално већој води, мења своје корито и ллави околно земљиште. Поред разних табела, шема и дета-Ђа, већи број фотографнја, које наирааио сам кандидат, ииустроваио су приказал* стање на тсрену. Њихов« пројекци* је остављају утнса* нд оо> сматрача. На основу стзп»а ва терен> г , ттотреба и могућности овога краја, кандндат Дедић предвндео је пет великих водојажа. Ти акумулациони басени чуваће агмосферске падавине са тога слива. Акумулирана вода покретаће турбине мањих електричвнх хидроцентрала. Добнјена електрична екергија слаће се у више праваца, у првом реду за неке руднике. Вода која је већ прризвела електрвчну енергију корвстнће се за наводњава-ње околног земљишта no вршнне 9.280 хектара. На извесвим дужинама и корито реке биће регулисано. Тако ће дипломски рад Миодрага Дедића као мало који дгшломскн рад до сада користити привреди и Српокој академији наука, која проучава овај проблем. Рад кандидата Миодрага Дедића је са 10 (десет). Младић, радо>сна лица, који на себи има потпуну шумадвску ношњу прима прво честнтања наставнвка, а онда дру* гова и скоро свих врисутних. Друже Деднћу, реците ми ка« ко се осећате? Ви сте пре па/р мину* та постали грађевински ннжењер. Оценом сам задовољан, јер је она достојно признање за велики труд. Бескрајно сам срећан, јер сам овај тренутак чекао кроз седамнаестогодишње школовање.

Ж. Предојевић

Мподраг Дедиl|

НАГРАЂЕНИ СТУДЕНТИ ЧЛАНОВИ НАУЧНО-ИСТРАКИВАЧКИХ ГРУПА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА (Од дописника са факултета)

На дан 29 новембра одржана је у част Да:на Републнке свечана академија профеоора и студенага Београдског универзичета а внооких школа у свечаиој оалв Пршродно-математичког факултета, која је у анак cehaita на поглнуле студентв народДе хероје до&ила назнв Сала народнпх хероја, На академлја су # објављеаи резултати наградног конкурСа Ректората Бео(градског универшггеха и Внсоких школа у коме је учествовао већа број чланова студентоких научно-нстражнвачких група. Оа Пољоприврсдног факултеха ваграђе 1Ш су I наградом; Марић Живко вЛ рад „Фенолошко-увалошка испштнвааа винове лозе“ и Рашпћ Јере.мија за рад „Утицај ббра на садржај витаМ|Ина ,Д“, inehepa и укупн« кисе.тости у црвеном патлинану“; II наградоМ; Кљајић Радо* јица оа рад „Појава и, шшрење криптогамнпх болести у соргиментном воћњаку Пољопривреднот факултета у Зеагуггу 1951 године", Петровић МидОрад ea рад „Калцнфпкација еемљишта огледног добра Радмиловац", Пешев Никола оа рад „Хумус и проблем хумизације зем.љишта огледног добра Радмшловац" и Благо Јевић Мил°рад за рад „Физнчке особиив земљишта огледног добра Радмвловад", М. Б.

допис из Холандије МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ за друштвену историју у Амстердаму

У исторпји међународног социјалистичког радннчког покрета Немци и Аустријаици су дуго времена играли значајну улогу. Ван сваке је сумњв да су најважнија дела социјалистичке, а иарочито марксистичке теорије створена од писаца који су писали немачким језиком. На првом месту наравио мислимо на Карла Маркса н Фридриха Енгелса, али се одмах сећамо и нмена Бернштајна, Кауцког, Бебела, Либкнсхта, Розе Луксембург, Меринга, Хнл фердинга, Гросмана, оба Адлсра, Ренера и многих других. Тежак удар је услед тога био, по социјалистнчку тсорију и научно изучавање радничког покрста, долазак хитлероваца нз власт у Немачкој и потчтвавање аустрнске радничке класе. које су 1934 године савезнички нзвршили Долфусови католицн и Штарембергови фашисти. Ова два догађаја приснлнла су мноre немачке и аустриске социјалисте да емигрирају. Научнн инотитути су

Замолплп сио сарадишка Међународвог впститута за соцнЈалну историју Фрпиа Кола да аж -Иародии студвнт“ напнше Kpnliii прослед дслатности те УСТанове. Он се одазвао нашој молби и послао допис из Амгтсрдама. Фриц Кол студнра историју. Специ. Јално се бани проблемима савременог раДинчког покрета. а нарочито га пнтересује развитак теоретске мислв у Југославнјп.

наравно или "глајхшалтовани" или просто укинути. Колосалном раду који су извршилн социЈаЛисти и социолозн кроз три генерације претила је пропаст. У таквим околностима је била необично значајна иницијатива коју су крајем 1934 предузели Н. В. Постхумус, професор привредне историје на Амстердалгском универзитету и ”Централна радничка осигуравајућл н депозитна банка* у Хагу. за организовање у слободној Холанднји научног института за про.чавање друштвенс исторнје. То је почетак Међународног ннститута за друштвену историју којн је тада смештен у Амстердаму. Током пет година створена је јединствена збирка У релативно кратком времену сакупљена је велнка библнотека; понеке збирке нз Немачке, Аустрнје и Чехословачке су спашене и npe-

нете у Холандију, а нешто је купљено и у Француској и ЕНглеској. Током пст година пред прошли свез ски рат створена је нека врста јединствене збнрке коју у погледу литературе за марксизам надмашују само неке збнрке Инстнтута Маркса-Енгелса-Лењина у Мосвн (у коју н.ма приступ врло мали број људи) а за анархизам је ова библнотека јединствена и ненадмашена. Beh од 1938 године су, срећом, најважннји архиви, ретка нздања и особнто важнн документи, пресељени радн снгурностн у Енглсску. Кад су нацнсти 1940 освојилн Холандију н Белгнју, у року од два месеца окупаторске трупе затвориле су оuaj Институт. Алфреду Розенбергу тобожњем "филозофу* националсоцнјализма треба захватитн што није дошло до намерног pasapaiba овог Инстшута; он је наиме хтео да употребн збнрку у својој ”тео ретској" борбн против 'јеврејског марксизма”. Чнтава бнблиотека је крајем 1944 (тај део који се налази у Амстердаму) укрцана у бродове и превезсна у Немачку, часописн су посебно однети у Клагефурт. 1946 је бнблиохека нађена на истим

бродовнма v које ie укрцана, али је враћено само 60% материјала. Поссд Фнлнјале која је 1937 основана у Паризу потпуно је пропао, а филнјале и одељења У Оксфорду нису после рата ни отварали. Мали број сарадннка успео је да Институту вратн значај који је нмао у 1940 годинн. Обогаћен је новим материјалом из Холандије и иностранства. Тако је многим научницима и студентима дата прилика за детаљна истражнваша. Необјављивани материјали из архива Маркса и Енгелса Немогуће је у оквиру овог малог прегледа и прнближно навести све што се налази у овом Инстнтуту којн је права ризница за сваког који се ннтересује друштвеном истормјом. Надамо се да ће само некн прнмерн датн истинити утисак. Поменућемо архиву Марксд и Енгелса из архива Немачке сшфlЈал-демократске партије, који садржи необично важаи материјал и који јед‘ним делом уопште није објављен, здтим, прва издања ”Немачко-француског годишњака”, „Свете породи-