Студент

узалуд трудили да је угасе или премалају. ЈБуди су се скупљали и викали: „Где је сунце? Ко нам је узео сјтшс?“ Полицајци, са електричним лампама, правили су ред. Био је то тежак посао! Људи су били као обезглављени и узалудне су биле претње да се утишају или рази|ђу. Милио-нар је наредио да се уттале сва светла. Стотине хиљада светиљки је пламтело на угловима, у кафанама, баровима и кабареима. На периферији су светлела три ружна фењера. А на селима су из запрашених сандука вадили петролејке и гледали су се запрепашћено, Метеж, које је настао, појачавали су још више црни слепи мишеви, долетели незнано од куда. Невесте су на улицама већ биле посустале, јер је ноћ трајала прилично дуго. Милионар је рачунао; када оздравим, нзрађиваћу од сунца шибице „Хелиос“. маст за опекотине „Сунчаник“ и све што се може. Вешт човек може лако да се обогати. Ја сам задовољаж што се тога није нико пре мене сетио. Људн су све внше и више били узбуђе ни. Сударали су се као поплашена стока. Зато је милионар наредио да се излепе р-лакате и напишу уводници у новинама. КОНАЧНА ТАМА! ВЕКОВНИ НЕПРИЈАТЕЉ ПОБЕЂЕН НАЈУЗВИШЕНИЈИ ДОКАЗ ЉУДСКОГ ПОЖРТВОВАЊА Још од почетка света људе је кињио највећи тиранин, који је икада створен це. Његову круту тиранију су на својим плећима подносили највише од свих класа радни људи, од којих су милиони падали при

раду, захваћени његовим убиственим зрацима. Лекарски је утврђено, а статистички доказано, да је пуних 100% (словима: сто процената) људи, који су се под сунцем родили, такође под њим и умрло. Тој страховлади је учињен крај. Познати човекољубац, господин Последњи милионар ( ко се не сећа његове чувене услужности, којом је обезбедио жену и децу трагично умрлог лекара X!) дао је, да се оно о његовом трошку скине с неба. Подухват је, захваљујући његовом надљудском пожртвовању, успео и сунце је нестало са света. Вечити спомен му је осигуран- Тражите проспекте. Они који су имали светла, они су то прочитали и умирнли се, они, који ra нису имали, остали су и даље немирни. Многе баке (оне, које су већ двадесет година биле слепе) говориле су: доћи ће смак света. Тешко заљубљеном који је у тами изгубио своју љубав. Више је није нашао. После тога је богаташ, отстранивши свс своје слуте, отишао сунцу. Када је ушао у огромну зграду, чврсто ју је зак-ључао, уверивши се, да стражари с револверима и ба јонетима добро чувају све излазе. Кључ је оставиа у брави, да нико не 6и могао да гледа, Затим је почео да се свлачи. ' Сунце је пекло. Како то божанствено rpeje, мислио Је милионар. Велика снага ме обузима. Све нездраво ће бити спаљено и претворено у чисти метал. Изаћи ћу као мали Бог. Толиким вудима је сунце давало радост, срећу и !дравље. На мени је, да од свега узмем !бир, кад сам, већ, остале уклонио. Ох, како је неизмерна срећа, ад ових одузети срећу, само за себе.

Сунце је пекло. Мало је одвећ вруће. Али, не мари. Треба се навићи на велику доброту. Само кад ме леђа много не би болела и глава. И уста, очи, прса и ноге. Ах јара је неподношљива. Сагоревам и изнутра и споља. Чини ми се, да се претварам у пепео. Само још моменат да издржим. Онда ћу да одем. Отићи hy и скочићу у студеиу реку', наћи ћу себи ледену љубавницу. Растопићу је у свом наручју. Бићу најсилнији, најбогатији, бесмртан. Како сам слаб, немоћан и све ме боли, као да умирем. Не, више не могу да издржим. Идем. Ваљда је то довољно. Идем трчим летим... Наги просјак спаљених рана и запаљених очију дотрчао је до врата. Авај! Усијани кључ се вртео у усијаној брави, тако да њиме ни сам Бог не би могао да отвори, када би то хтео. Узалуд је њиме ломатао, узалуд је трзао овде није било службеника, саветника и радника овде је био сам, као што су биле саме његове очи у слоју гноја и болести. Милионар је задрхтао. Његово тело се рушило, као дрво за време буре. Човече, пе можеш на својим плећима да издржиш срећу свих. Не можеш ни своју. Сунце је пекло. Милионар се стропоштао. Од њега је остала гомила пепела, не већа од железног новчића. Гомилица поносите беде. Кућа, коју је изградио за своју охолост, постала је његов катафалк, а сунце, украдено његовом болесном похлепношћу, било је велика свећа поред шеговог одра. Нико није плакао. И сунце Је пекло. Пекло Је тако, да је брзо прогорело све зидове. Они су се срушили као дд су били

изграђени од п»ска. Прапали су у земљу, слично калуђерима који нестану после замонашења. Сунц« се својим сјајем расуло на све стране. Лежало је на зеленом травњаку, као огроман, балон. Људи су се обрадовали. „Пут је осветљен*, говорили су међу собом и сме Јали се. Радило се само о томе, како попети сунце опет на небо, да би га сви видели н помоћу њега сви видели. Људи су се уозбиљили и договарали се. Ко he нам попети сунце на свод? Ту су се нашла два детета. Били су то Марица и Јовица. Можда су били из Вршовица, можда из Смихова, али су, свакако. од некуд били. ..,-у „Ми ћемо га тамо попети“, рекао је Јовица. „Нооио сам много пута људима кофере са стзницс. Ономад сам једном господину носио тако велики да су се сви чудили. Мислите ли да не могу сунце да понесем!“ Марица и Јовица су попели сунце на небо. „Вратите се на ручак кући"! викала je за њима мајка. „Вратићемо се. вратићемо се...“ И вратили су се. (Превод са чешког М. и М. К.) БЕЛЕШНА О ПИСЦУ Јиржи Волкер (JlFl TVolker 1900— 19M). аутор приповетсе коју доносимо у овоме ОроЈу, Је кознат чешки песник и приповедач. Припадао Је групи пролетерских књижевника, коЈи у то доба делали у ЧехословачкоЈ. Нарочито су познате његове песме, са коЈима Је ушао и у светску књижевност. Његова дела, у преведу, обЈављивава су код нас у напредним часописима, у ЈедноЈ збирни модерне чешке поезиЈе и у ЈедноЈ збирци модерних чешких приловедака.

Победник футбалског купа ВИСОКА САОБРАЋАЈНА ШКОЛА

Давидовић (ВСШ) и Ђикановић („Студент”) најбољи футбалери Купа

Пре неколико дана завршена су такмпчен.а овогодшlш.сг Футбалског купа студект скпх екипа Београда. ) купу Је учествовало 2« скипа, које су се бориле за пехаре Студептског фискултурног савеза Београда и редакцнје „Народнн студент* 1 . Нолуфипалне утакм ице н финални сусрет пружнли су оштре борбе. Прве Две ута кмице дале су победнике тек у продужетку док је финални сусрет ВСШ НДВШ у рсгуларном времепу решио пнта!ке нрвог победника купа. ВисоЈга али заслужена победа

Поиоћни терен „Црвене’ звезде". Го.iorv постиглн Стојановић 2, Елезовић 2 и Марковнћ за ВСШ н Матић за НДВШ. Судија Гугић. ВСШ. Папић, Ђорђевић, Симнћ. Кришановић, СтоЈков. Осећанскн, Стојанонић, Дапидовић, Малешевић. Блезовић, Марковић, НДБШ: СураЈ, Плпћ. Дивљан. ()брадовић, Вучинић, Живанов, Матић, Ма-I'нчић, ТраЈковски, Грбац. Церјан. Полувреме 2:0 Сам почета.к игро наговештавао је оштру нгру, тако да је нгра првн.х 16 минута била доста несређона. Евише су извело по Јодан корнер, који иису искорпшћени. Тек oiro 20 м. евипа ВСШ уопева да ce срвди. Добро изведен центаршут ЕЛвзовића, голман Сурај нзванредно брани. Само мннут касније Давидовић Је галмана поново нриморао на интервенципу Јак шут ишоо је У горши леви угао али Сурај на време спашава свој гол. У 29 м. НДВШ пропушта зрелу шансу да дође до првог гола. ТЈ)6а.ц је оам избио испред голмана. али ]е 'шутирао поред гола, Мало касннЈе пропуштена је још једна шанса: Марнчић је лепо послужио Церјана. ко]и ]е лоп ту понео невсолижо кора.ка ц када Je био око Једанаестерца пудао je оштро преко гола, НАЈБОЉИ ФУТБАЛЕРИ КУПА После завршених утакмица. а према приказаној игри, за паЈбоље футбалере Футбалског купа студентских екипа Београда. про. глашавају се; 1. Андра Давидопиђ. десп а по. лутка Високе саобрађајнс школе и 2. Вељко 'Бикаповиђ. центархалф „Студента“ 11. Као наЈбољи футбалери Купа, добиће бесплатну полугодишшу прстплату на лист „Народни сту. дент“, која he теђи од 1-1-1952. Игра постаје живл>а. Противницп су углавном равноправни. ма да су навалне акдијв ВСIП нешто опасније. Тек у 41 м, пао је лрви гол. Добачену лопту са деенв етране Елезовић Је присебио зауставио и врло лвпо ШЈТирао у деснп угао, го.тман ce касно багцно. Први згодитак је дао полета екшхи 80111 чија ie надмоћност очита. Екиirit успе.ва да у 42 м. изнуди корнер. Минут каснијв реоултат Је 2:0. Не<ко je из одбранв набалио лопту цреЉ гол. Створио „букет“ где је н 'толман иКтервенисао. Највнше је окочно Мар»овић n тгреко истрчалог голмапа првбацио лопту у празан гол. Четири гола у другом полувремену Као и у ирвом делу пгре екипе су и сада извелв по један корнер. Деоети мн нут је могао донети још Један гол er кшш ВОШ. Елезовић Је набацио лопту пред гол. Огојановић Је ггрнхватио и одмах пуцао у статпву. Лопта се одбила и дошла до Стојановића, Понова шут, али право у голмана, који је био на своме месту и спасао скоро сигуран гол. Тегк v II м. екипа НДВШ успвва да кмањи резулгат. Магић, којп у другом

полувремвпу пгра центарфора, ттримпо Је лопту од свога халфа. опретно прешао иротиваичког цвнтар-халфа, н поред голмана. који му је ишао у сусрет. убацио лопту у гол. Згодитак Је

био пслики потстрок. Екппа ИДВШ сада игра боље и, потпомогпута од својих навпјача, уопева да загосЈподарп торенрм. Навалв су Још чошће н опаснпје таво Да одбрана ВСШ m пуне руке посла. У 25 if. оебпчношћу Елезовића, ВОШ нпјв повисила резултат. Ма да Јс био сам шред голманом, Елезовић је. У иамвЈри да заобиђе и њега закаснно да шутира и голман је пожртвованим падом tnaeao caoja врата. Нвколико минута касиијв Маричић је оштро шутирао, али Оурај сигурно бранл.

Еката НДВШ п дал>е има малу терен ску надмоћност. Одбрана ВОШ уопвва да одоли нашадкма навалв НДВШ. Дрвlмалтlчна слггуација се десила у 34 vr. Екаша НДВШ изводл корнер. Скоро сви играчи ce налазе у казненом простору. Али изЈедначеља нема! Ма да је корпер до&ро ггзведен. остаје нвисасорншћен. Одлучујући гол У периоду тадсве надмоћотооти, пао ]e од.тучујућн гол филалног сусрета. Леви халф ВОШ је изврело дентрирао пред гол, лопту је прихватио Огојаноиић и прецизно ттоотавчго 8:1. Игру тцреузнма емипа ВСШ, ма да Оорбелост и пожртвочањв НДВШ не малаксава. Нежолико Мlгн>ла при краЈу игре Малешевић је послужио Елезошгћа којн оштро шутира. Лоотта удара у унутрашњм дво горњв стативе и одбнЈа се У гол 4:1. СаMto мшсут каслотје Малешешгћ продипе према голу, додајв ОгоЈаповићу, гоојот ноставља крајши резултат 5:1. Како су играли Одбранв су биле бољи деловн екипа. Нарочито одбрапа ВОШ, гдв «е нарочито истпцао Стојтов. Навала, боља у другом дату игре. Истакли оу ce Отојановић. Елезовић и Малешевић. Вкиота НДВШ, отрема тгрикаланоЈ игри, ннје заолужила онаисо вотсок пораз. Голмаот СураЈ, воЈн je на ранијим утакмнцама био увек једшн од наЈболлх нграча, мрнв je за два гвла. када Је неопретно пмтервенисао. Најбољи у екипи био je центар-халф Вучинић, коЈи ce истакво у кгри главом и Јапаим одоојним ударцнма. У навалм, вишо од о* сталагх трудио ce Марнчић. Мала свечаност На завршетку финалног суорепга иавцјачи су отоздрави.ти првог носиопд студенТсиог кувда еааипу ВСШ. Поред многоброЈпих кави Јача отобеднидима су чвститали и Миленаоо Јаковљевић, ректор ВСШ и Микида АрсеннЈевић, доцент ВОШ н члаот Одбора ва састав државпе репрезвнтацпјв, коЈи оу присуствовали сусрету. ПобсдничкоЈ ежипи купа свечано је предат пехар Студентоког фискултурног савеза Београда, док је другопласгграноЈ еасигш купа екпшг НДВШ приотао псхар редакцпЈо „Народни отуд««т и . Сл. Ш.

Капитен тима Високе саобраћајне школе, са освојеним пехаром,

Дванаести играч Црвене звезде

Параду голман може да изведв н кад игра око центра, исто тако узбудљиву, опасну. лепу, да ЈоЈ се неигомерно пљеска, радујс. Мп данас имамо само једног голмана који је У стању то да Учшш, Намера нам Је да о томв пишемо. Прође ли пједна утакиида Црвепо звезде, а да ое на њој није оди грао и овакав догађај: неноллко и грача је скочило ea лоптом вабаче ном према Звеадином голу. И кад je трсбало напраоигги само Јодх је дан троај, узбуђење гледалаца и »мпресивпу слнку створеау „букетом“ иг.рача у лову &л лоптом, сончно je продорн« узвнк; „Моја!“ На први поглед неограпни колос. хармоничшим покрстима ле тео Је у сусрет опасности и У оном последњвм, алл правом тренутку чврсто би злрабио лопту; пре пего што би се противнтчки играчи снашли н радооно уабуђоп,е навијача стишало, додао бн Je овом првом слободном саиграчу. Такав Је Мркушнћ у акпиЈн: стреловтт. ужасмо снажан. Њега противвик поштује, оли га се и плашн. Он Je суверен господар свога простора, »ојп често ниЈв малп. Голманску лнниЈу цвии исто толико колпко и шеснаестерац илп ону што прелааи првко срвдиие игралтопта! Утакмица у Загребу Је то показала. Петпаест мпвута веллгкв игрв Црввнв ввезде: вршен Је онажап дритисак, брза промена места, тачно ce додавали. КраЈњи, и први напор! да oe победи. Играчи Црвене овозде као да су се тек тада освестили, охватили су да ce утагсмица може изгубити и Да Се приказиваЈввм суверепости само

у гесту, ставу а не н 7 аквдгј«, нападу, Дииамо не можв Да сл ОЛ£IД&. Сведоци смо уибудљгавнх догађаја. He само пред голом Ј&нама, веЉ оних каји ce павремено дешавају оасо ередине игралитта. Јвдном. за трвнутак, ови су напо аоелав која ирипада Ддотаму. Једиио Двориић „чува“ овој,в место. Тадић, десии бек Црвене sse адв, понесвн играм, изгубио се не где напред- И само једна нрецизно набачена лопта Дворнићу на лево КЈрило била бн до»ол»иа да овај брзи и лукави играч себн створи ото од сто повол>ну могућ ност аа гол. Али до ifae није дошло. Не до лопте, већ дхансе. Зацрепашћењу. чак и оннх који добро познају Мркушића и одобравају ibenoß пачин кгршња. иије било краја када ое његова мар. кантна појава нашла порсд Двор нића, иегде на среднни игралишта, на положају бека! Мркушизћ себе није заробио: он же.ти да њвгова сиага а она није мала допре до граиице ко. ју дозвољава тренутни развој игре. Он Је бескомпромисав у борби против шаблона, Његов снстем школа кроз коју Је npioшао и Још увек пролази сажета је У Једној речи; самосталност и пуна слобода одлучивања. Мркулгић Је дванассти играч Цр всне звезде! Голман и Jom Jeдан. А ка да Мркушић престане да се а.ктивно бави сгаортом, хоће ли се та,да угасити овакав начин играiwi? Знамо, тако не може свако. али, знамо, ако буде тако оем трај н« уопомене на тај кориони систем .неће' остати нншта вишв. То би била штета аа наш опорт. Прлча ce да ће Кривокућа т*оћи путем свог старнЈег друга. Он то може. Он има услове. / И више: поред себе, у клубу има и учитеља који Је утро Један део пута. Вл. М.

Срђан Мркушић

ПОСЛЕ ТУРНЕЈЕ ПО ШВАЈЦАРСКОЈ И ИТАЛИЈИ „Били смо сувише уверени у победу"

Швајцарци су победили поште. но и заслужено. Црнац Стронг, тренер репрезентације, направио је чудо. Швајцаlрцн су добри кошаркаши и била им је потребна само добра н снгурна рука тренера. Нашли су је. За утакмицу је владало велико ннтересовање. Из авиона су бацани летци, по улнцама дељене плакате, људи рекламе су преко својих груди и леђа носнли табле: „Сензација, неви. ђено, ретка прилика, Југословени у Швајцарској”. У исто време кад и наша кошаркашка репрезентација, у Женеви је гостовао футбалски тим „Мнлан” нз Милана. У њему игра чувена тројка „избеглпца” из Шведске: Гре —НоЛи. Била је то јединствена прилика, па ипак на стадиону је било само 700 гледалаца, а на кошарка-утакмици

Изјавио је нашем сараднику Срђа Калембер

Југославија Швајцарска преко 4000... Изгубилн смо, то је чињеннца. А узрок? Ушлн смо у игру са предубеђељем да смо сигурни победннци. У 10-oj 'минути другог полувремена Швајцарци су водили са 11 кошева разлике: и ми смо тада заиграли Смањили смо разлику на два коша, а затим посустали. Претрпели смо пораз, јер смо били исувише троми. Звезди је остало да рехабилитује југословенску кошарку, да покаже да је пораз репрезентације само случајан. Утакмица са „Уранијом” тимом из Женеве у коме играју пет репрезентативаца, пружила је праву ре. призу сусрета са Швајцарском. Претрпели смо пораз са 39:33! Победили су репрезентацију, победили државног првака. Верују да су бољи.

Можда према момекталној форми! Наш првн противник у Италији био је тим „Варезе*, један од најбољих тимова из земља Азура. Водили смо сигурно и убедљиво са десет кошева предности. А онда претерано самопоуздање се осветило. (И судије су мало допринеле). Резултат је изједначен на самом крају утакм!ице, 39:39. Још два слободна бацања остало је нашим противницима њихова последња шанса. Прва лопта отишла је у аут. Тракуци, капитен „Варезе” ув.идео је пристраоност судије, пришао је Алезинију, који је изводио слободно бацање. Опоменуо ra да и другу лопту баци у аут. Алезини, играч који током це. ле игре ниједан кош није постигао, није послушао капнтена. Бацио је И постигао победу.

Cjdja Каммбер. члан „I(рваис звезде« и дршавпе кошаркашке репрезентациЈе