Студент

ДРУГИ ЕШАЛОН, ПОКРЕТ!

СТУДЕНТИ НА МАНЕВРИМА

Гдавни штаб „црвених" снага одредно је студентској бригади (која је евоцирала прву бригаду XI стрељачке дивизије) следећи задатак:од полазних положаја (железничке станице Бели Поток Зуце) ешалони раним нападом, уз подршку артиљерије, освојитн коту 248 као главни правац удара; истовремено са ове и осталих кота извршити сабијање "плавих" у село Лештане. Одатле набацане непријатељске јединице потиснути на комуннкацију Смедерево —Београд, Овде, у координацији са осталим "црвеним” трупама, довршити уништавазње "плавнх" у сужавајућем котлу. У ишчекивању заповести Удесно од Белог Потока, на највишем брегу, дизали су се димови, Око њих ослоњене о пушчане цеви, подрхтавајући од зиме, сузећи од љутог дима, скупине разноврсно одевених бораца. Када би их неко издаље угледао, помислио би парти-

зани из четрдесет прве, То је други ешалон састављен од бораца II батаљона, "адвокатског”, како га ушали називаху, јер је састављен од студената права. Први ешалон налазио се тамо негде напрсд, с лева, у долини обвијеној густом копреном магле. И у врху брда бљескало је неколико ватри, Поред једне, око радио стаиице, ћутљива грутшца људи у зеленкастоспвим униформама напрегнуто је посматрала водника телеграфисту « > — штаб -бригаде. Командант, који је баш тад нагнут над секцију објашњавао правце дејства командиру батернје, сваки час Је прилазио и питао: "Но, има ли новости?” ”Нема, друже мајоре”, одговара водник и наставља да даје сигнале# Заповести за напад нема па нема, а време пролази. Сви постају све нестрпљивијн. Курири од ешалона све чешће долазе. Стални одговор: још ништа. Официри почеше тихо да раеправљају

о ситуацији: шта ли се ради тамо иза оног брда пред нама у долини и на осталим косама? А наша извидница на брду не може ништа да запази због магле, Онамо је тако тихо као да "плавих" уопште нема. А ипак, ”плави“ као да смерају нешто. Пре неки трен стиже вест о првим заробљеницима. Наша извндница у јачини од двадесет људи посакривала се у жбуње. Не прође много, а чу се топот. На узвишицу изјахаше двојица ”плавих“. Једаи од њих, офицнр, помисли да је ово извидница плавнх. "Водите ме команданту II пука“, нареди нм онУ то се дигоше двадесет ”црвених“ са напереним пушкама и официру би јасно, али касно, да су пали шака "црвеној" бригади. "Важнр је", примећује један из штаба, ”да оии траже контакт". Најзад одјекнуше сигнали из етера. Штаб XI стрељачке се јављао. Водник се погну, журно нешто забележи и предаде команданту бригаде.

Он прочита и рече; ”Први ешалон, напад...* Погледасмо на сатове: тачно 12.30 часова. ч 12 часова н 33 минута. Топови од 105 мм три рукнуше. Знак за напад. У долини отпоче бесомучан шкргут пушака. Топови наставише заглушну песму. У то се сли и отегнути усклик стотина из I ешалона; 'Ура-а-а... Јурншају. Курири су летели од офанзивних тачака до штабског места и обрнуто: I ешалон се под ватром успирвао уз косе! Први ешалон је запосео предње косе! Први ешалон се спушта ка Лештанима. Први ешалон напада предњу линију лештанскнх позиција и бочне косе! Командант j'e пзвештен, да је први ешалон услед тешких теренских услова и интензивне непријатељске одбране "изгубио” 75% људства. Да не би противник проломио нстањени застор нападача, командант наређу-

је: 'Други ешалон, покрет! Форснраним маршом, дахћући од брзине и гадног терена, напредују стројеви равнином ка косама- Држе се јуначкн сви, па и ”параграфи”, како неки шаљивџија назва правнички батаљои. Нису посустали ни кад је почео тежак успон. Ешалон у два крака избија на зрх. Угледаше спојну групу. У истуреном полукругу стрелци су као кипови с пушком на боку проматрали димове у долини. Одатле допире све јача паљба Непријател., изгледа, појачава контра притнсак. Да не пређе у противнапад? Да не разбије наше из морене, ослабљене'снаге пре но што стигнемо? Зато што брже напред, и ”брзина, брзина и брзина, увек брзина и победа је ту“, убацује један официр омиљену Наполеонову изреку. Крећемо напред... "Други ешалон на Лештане!** Пред нама је котлина сва у магли. Доле су Лештани. Немогуће је ма шта видети. Командант је послао извиђаче. Ускоро се лолази. Колона силази гребеном у десно. Постепено се испод нас указује уска увала, а лево од ње село. Крећемо се опрезно. Непријатељ је већ блнзу. Увалом оштро одјекују усамљеаи пуцн»и. Негде у близини чује се мнтраљез. Колона нде даље, ево нас доле. Одавде једна стаза водн директно у село, Овуда? Не! Само једна група одлази овим путем, а други се пешу уз брдо да би напали село с бока. Пушке су напуњене, непријатељ може сваког тренутка да изненади. Застајкујс се често, јер треба ухватити везу са четом из увале. Видимо их како се приближују истуреним кућама насеља. Пушке држе наперене и бирају заклоне. После напорног пењања и наша група стиже на полазни положај. Стојимо на благој узвишици изнад села и осматрамо простор испред себе. На супротним косама изнад Лештана први ешалон наше бригаде води борбу већ неколико часова. Непрнјатељ мора биги сатеран одозго у село, објашњава командант; ту ће му наш батаљон затворити пут с две стране и он ће моћи да се повлачи јсдиио преко оне равнице на коЈој ћемо ra лако уништити. м Патрола к мосту м Колона ишчекује наређење за напад. Одавде се иде дирсктно у борбу. Штаб осматра положај и издаје последња упутства. Напред се чује нспрекидано пушкарање. Из даљине потмуло допире кроз маглу грмљавина противничке батерије- Виде се некн димови, као да нешто гори. "Један два, три... седам!" броји их један до нас. Борци нагађају шта би

то могло бити. Испред њих, ближе нама, назиру се неке силуете. Је лн то непријатељ? Друже командире, хоће ли се ићи? пита један. За који тренутак. Не смемо губити нн мало времена, јер ће иначе непријатељ проћи. Првн ешалон је већ изнурен. Најзад полазак. Подељена у две колоне група силазн у село. Под погама се преплиће неко жбуње, шибљике, клиза се, али нико на то не обраћа пажњу. Судар Је на помолу. Станите, виче један командир, ко је оно тамо? Сасвим на десном крају села видимо један мост и на њему неку групу људи. Патрола к мосту? издато јс наређење. Извндити ко је! Ако је непријатељ примити борбу! Тај мост је последња могућност да се непријатељ провуче из села и да изврши противнапад. Зато је принремљен и посебан вод који ћеимати задатак да ra освоји. Патрола силази удесно једним путељком. Штити их растиње са ctpaне. Ипак се држе погнуто. Пушке су им на готовс. Ево већ иду путем кроз село. Око њих Је мирно, а тамо, лево, батаљон се већ развија у стрелце. Широким фронтом, погнуте са пушком у једној руци, настунају мрке прилике преко залеђеног белог поља. Патрола је неприметно подишла мосту. Један се издвоји и приће оној групи, Наши cyl Већ држе мостобран. Непријатељ се још бори по косама изнад села. Изгледа да је само мањи део унутра. Наш строј је већ отворио ватру. Непрекидна пуцњава

пара уши. Плотуни, појединачна паљ ба, све се меша са усклицима нападача. Она батерија Тош увек грува. Сад тек видимо њихове днмове, али су топови скривени. Десно крило стрељачког строја обухвата преко брисаног просторабок села, док се између кућа још увек чује пушкарање. Полако се смркава. То и маглена завеса чини, да се jour теже могу пратити борбе, чак и на близини. Виде се само силуете и ватрени језнци из пушака. Пуцњеви бпвају све ређи. Непријатељска главнина изгледа није сатерана у село. Косе около места ”су слободне”, ча њима се ускоро не примећује никаква активност. Повукли су се другим правцем. Свеједно, и тамо ће бити уништени

А. Стојановнћ т В. Сорајић

Извидппца Је на положају

Тенкоии су спремни ~.

Каваљер на Фармацеутском факултету

Изволите, молим лепо, np ичекаћу, није важно ... Најзад паде, ал’ доследно ка ваљерски и куражно...

НАШИ ИНСТИТУТИ У свету бактериолога

Тај кутак на Патолошком институту био ми је мало познат. Огромну зграду доводио сам увек у везу са обдукцијама. Замишљао сам их улраво онако како их је Рембрант претставио на слици ”На часу анатомије". Но, свакодневни догађаји односе човека онамо куда и није помишљао да оде. Неко мн је обратио пажњу на то лево крило зграде. Можда ме је ухватио за раме и прстом показао на узану плочу где је писало: "Бактериолошки инстнтут“. Можда. Не сећам се, Два професора, један доцент, четири асистента, пет лекара на специјализацији све то личи на малу научну екипу. Они вежбају са четрнаест група са три различита факултета. Па научни рад. Семинари са наставним кадром, семинарн сз номоћним особљем. Безброј научних чланака. Неки су публиковани и у Паризу. По неким спорним питањима (на пример употреба стрептомицина) признала се ауторитативност мишљења овог малог колектива. И дијакностика. Стотине дијагноза- Под микроскопом се испитују Проузроковачи гнојења, тровања крви, туберкулозе, цревних инфекција. Клинике и болнице свакодневно шаљу у институт материјал на испитивање. Ушао сам у једну собу. Питам за аснстента Јанковића, онако, тек да нађем некн разлог за мој улазак. Није ту. Ако желите, рећи ћемо вам број његовог телефона. Не, хвала. Дају ми други број телефона, адре-

су, траже да запишем време када је овде, нуде ми да седнем и причекам, а они ће ra већ наћи. Седам. Преда мном су два научна раднцка нагнута над хемиским столом. А сто препун. Епрувете, стакле не плоче и плочице, дугачке дршке, зване езе, са омчом од танке жице на врху, коју сваки час уснјазају иад запаљеним бутаном. Ви сте лекари на специјализацији? Да, на специјализацији одговара ми плава девојка. Погледај, погледа?. ево липлокока!

Други у овој соби је омањи, црни младнћ. Нагиње се и он над микроскопом. Стварно, диплококе. Који је то број? Запиши! Касније сам сазнао да се плава девојка зове ЈБубица. Днпломирала је пре две године. Сада је на специјализацији. А онај младић је Владо и радн већ трећу годину. Кандидовао се за аснстента и примљен је. Обоје засад раде на нспитивању клица туберкулозе. За њих ми је професор Tnvnmimji. пимћ hhptmtvtp. пекао*

Владо и Љубнца су вредни. Онн се овде добро развијају. Не умем вам рећн ко ми је од н>их двоје за време мојих посета више објашшавао. Владо ме је упутио у врсте дијагноза: Прва микроскопска, која се врши под микроскопом. Друга, бактериолошка, засејава се на хранљиву подлогу. За подлогу служе најчешће бујон и шећер. Tpeha, сериолошка дијагноза дијагноза будућности. Суштина је у испитивању помоћу деловања заразних клица у крвном серуму. Четврта је бнолошка испитивање помоћу животиња. И од Љубице сам много чуо. Епрувете са хранљивим подлогама, центрифуге за одвајање хемоглобина од крвних зрнаца, водена купатила и још многа чуда. На вежби једне групе гледали смо према светлости две епрувете са раствором. Лсистент Нешковић, који је вежбао са овом групом, пришао нам је и рекао: Па зашто, Љубице, говориш хемолиза, бистро, мутно? Говори све од почетка. Зна то, одговори Љубица и погледа ме као да ми је дала рсч. Објасних му шта значи хемолиза, мутан и бистар раствор. И би ми скоро чудно како асистепт Нешковић не схвата да у њиховој увек добронамерној средини човек не може бити, па макар и три дана, а да не научи многе ствари, да се не осећа као да је всћ одавно ту. У овом институту најчешће ћете чути за име професора Александра

Ђорђевића, Студенти, асистенти, лекари на спедијализацијии сви ће вам одушевљено говорити о њему. Љубица ми је једном рекла о њему: То је најбољи човек на свету. А други са института: Пред њим не смемо ништа да се потужимо. Ако осети да немамо новаца и цигарете, одмах нам нуди. И тада је упоран. Нека ми опрости професор Ђорђе, вић, алн тражио сам ra највише да видпм како изгледа. Бележио сам његове рчн и у кратким станкама, описнвао њега. П° нек ‘ а Д сам се толи ' ко заносио да сам испуштао речи и писао о њему, о белој снежној коси, још доста живим очима. Пуне, свеже усне раздвајале су се и пропуштале речи, лагано као да их днктира својим студентима на часу микробиологије. Његова здрава и јака мисао као да није одавала педесетогодишњака који некад читаве ноћи не спава због мигрене. Сутрадан ипак долази да држи предаваiba, одлази на рад у Комитет за здравље НР Србије. Његова омиљена тема су студенти. За њих je издао један уџбеник. ДРУ ТН ће скоро изаћи. За њих и ово каже: Желео бих да са нашпх факултета излазе идеални лекари, идеални као људи и, разуме се, са што бољим знањем. О проблемима наставе говорио је са највећом стручношћу и познавањем. А када сам одлазио, додао је: Поздравите ми студенте. Можда ће неко од вас дати свој'у крв или ма шта друго на нспитиван>е. Можда су неки већ и дали. Ускоро ћет£ добити резултат исписан руком асистента Јанковића. Нешковића, Харисијадеса, Владе илн Љубице, Сетцте се тада ових људи кој'и раде са врло заразним клицама, не прсзајући од опасности. За то сећање ово ie и написано.

Д. ЂОКОВИЋ

У лабораторији ua практичном раду