Студент
Дискусија о друштвеном плану Друштвени продукт
У читавој нашо) земљи данас се гово,ои и диCKVTvie о Друштвеном И на сђакултетима нове економске метзе по едмет cv многих конфеоекimia и поелавања. се дискусиш о Доуштвеном njianv. са овим 6ooieM редакпша ..Наво!дног сгудента“ v cßOioi (оубоици почиње да коментаое на делове Плана. Редакшпа ie такоће споемна да одговава на сва питања из области Дру штвеног плана. као и осталих економских пвоблема кош буду интеоесовали читаопе. После написа о друштвеном v наредним бршевима биће реч о наоодном дохотку и акумулациж и Фондовима.
\ Друштвени продукт ствара се само производним рздом, и у оним обпастима делатности !где је производни рад примењен. Сваки утрошени рад не ствара вредност, те према томв ни друштвени продукт. Имамо седам обпасти привреде где се ствара друштвени продукт, и то: индустрија и рударство, пољопривреда, шумарство, грађевинарство, fcaj, трговина и занатство. Резултат производног рада у оФ вим областима привреде јесу f употребне вредкооти и произ, водне услуге, Сваки раД не мора да произведе неку употребну вредност неки производ, \ него може да даје и производ\ нв услуге, тј. да потпомаже производни процес. Друштвени продукт чине све произведене употребне вредности и производне успуге за одређени временски период годину дана. Друштвони продукт мол жемо изразити једино у новцу Ј (све до постојања робе и новi ца), помоћу новца меримо његов квантитет. Ф У свакој привредној области f посебно се израчуназа друf штвени продукт, збрајањем f друштвеног продукта у појеf диним привредним обпастима Ј добијамо укупни износ ДРУ-Iштвеног продукта. Како израчунавамо друштвени продукт у свакој привредној обпасти? Да би израчунали друштаени продукт рецимо у индустрији, морамо поћи од основних привредних организација предузећа. Свако предузеће израчунава друштвени продукт. У друштвени продукт предузеfca улазе: готови производи, недовршена производња и производне услуге учињене дру* гим предузећима. Значи све Ф што је у предузећу произведеФ но у току једне године. Преf дузећа своје производе, одноФ сно производне услуге, обраf чунавају по продајној цени \ произвођача и тако добијају f вредност друштвеног продукта. i Поред горе наведених седам \ области привреде где се стваI ра друштвени продунт имамо ► три делатности где се не ства> ра друштвени продукт а то \ су: станбено-комукапна делат> ност, културно-социјална де► латност и делатност државних > органа. Све ове сфере делат> ности немају за циљ произ-1 водњу употребних вредности 1 или производних услуга. Ма ' да су ове сфере непроизводне \ оне су нужне а рад људи у 1 овкм делатностима ппаћа се из ► фондова, који се образују до» приносом производних области > привреде. ! Наш укупни друштвени продукт у 1952 год., износиће * 1784444 милиона динара, Само [ индустрија и рударство остваl риће 914145 милиона динара, [ или изражено у процентимз 51,28 од укупног друштвеног продукта. Ово учешће индуј стрије у укупном друштвеном . продукту показује нам да смо ( направили приличан корак у I / индустријализацији наше зе, мље али да нисмо још инду( стриска земља. Овај проценат l може да буде и већи али даI нас ми не можемо у поједи, ним гранама потпуно искористити постојеће капацитете. I По свом учешћу у друштвеном , продукту после индустрије и , рударства долази пољопривреI да па саобраћај, грађевинарI ство, трговина, занатство и i шумарство. ! Учешће појединих области 1 привреде у укупном друштве> ном продукту не даје нам ква> литетну структуру саме те ( привредне обпасти тј. какво ( је репативно учешће појединих * привредних грана те области. [ Тако на пример за индустрију [ није свеједно да ли се већи део друштвеног продукта ства-
ра у тзв. базичној индустрији, прерађивачкој ипи пак прехранбеној. Поред посматрања друштвеног продукта по областима привреде можемо га посматрати и територијапно као и комбиновано. Упоређењем друштвеног продукта који се ствара у појединим репубпикама а узимајућИ у обзир број стаковника сваке републике, долазимо до закључка да се друштвени продукт највише ствара у Словенији, онда у Хрвзтској, Србији, Босни и Херцегобини, Македонији и Црној Гори. Ако не би узепи број станозника онда би дошли до површног закључка, јер апсолутне цифре показале би нам да се највећи део ствзра у Србији. Словенијз ie индустриски наша најразвијенијз република и она има највећи народни доходак на главу становника. Да ли је друштву свеједно који ће производи ући у састав друштвеног продукта тј. кгква је сразмера у друштвеном продукту између средста- , ва за производњу и средстава за потрошњу кго и сразме- ( ре унутар средстава за произ- i водњу и средстава за потро- i шњу? Друштвени продукт i предвиђен ппаном има одређе- i ну натурапну садржину, а ово Ј се постиже у ппану путем ппа- ( нираног искоришћавања иапа- ( цитета. Кроз индексе кори- ( шћења капацитета план је у гпобалима одредио натурални ( састав друштвеног продукта. ( Икаче не би било плана и ( ппанске привреде. Ппаном је ( обезбеђена прсста и прошира- ( на репродукција. Значи у дру- ( штвенсм продукту ми имамо ( производе у таквом облику ко- , ји ће нам ззменити дотрајале ( машине, који ће нам служити ( као предмети рада, производе ( које ћемо употребити за инве- , стиције и војне потребе као и , производе које ћемо употреби- , ти за индивидуапне потребе , становника. * ' Да видимо сад који су вред- i носни саставни елементи дру- ( штвеног продукта. * Имамо три основна вредно- 1 сна саставна елемента дру- [ штвеног продукта: материјалне трошкове, успуге и амортизацију, фондове плата и аку- ( мулацију и фондове. Матери- ( јални трошкови успуге и амор- ( тизација чине вредност репро- ( дукције а Фондови плата и аку- ( мупација и друштвенн фондо- ( ви, чине иовоствореиу вредност < или тзв. народни доходак. У предузећу у вредност ре- , продукције улазиће све сиро- < вине, полуфабрикати и помоћ- ј ни материјап, вредност услуга ј учињених предузећу, енергија , kso и отпис (амортизација) ма- ( шина и зграда. Новостворена < вредност биће, фонд плата, друштвени допринос ппус соп- , ствена акумулација и фондови ( предузећа. Ј у пољопривреди новостворе- , на вредност износи 65,3% од , вредности друштвеног продук- , та апи тиме не значи да је по- , љопривреда најрентабипнија , обпаст привредне депатности , него треба даље анализирати , однос у новоствореној вредно- , сти између фонда плата и аку- , мупације и фондова. У пољо- ( привреди 56,8% друштвеног ( продунта je Фонд плата а све- ( га 8,5 акумулација и фондо- ( ви. То значи да пољопривреда ( најмањв доприноси развијању ( производних снага друштва Н ( није способна без помоћи ин- ( дустрије за неку озбиљнију ( сопствену проширену репро- ( дукцију. i
Јован СТОЈАНОВСКИ
асистент ћкономског Факултета
ХУМОР РАЗОНОДА ЗАНИМЉИВОСТИ
ОПИСИ ПРИРОДЕ АТИНСКИХ ПЕСНИКА
АЛКМАН Алкман, пеекик из Vn века, вио Је родрм из мале Азнје. Н>егове су песме певане приликом ратних и гимнастичких вежбања, игара, забава и светковина, Спавај у врхови плаиина и бе. здани, брда и јаруге, бнљкв н гмизавци које храни црна земља, животин>е што живе по планина. ма и пчеле и чудовишта што ста. нују у дубинама пурпурног мора, спаваоу и птице крилатице. САФО ПоезиЈа песникнље С<|фо оила Је пуна нежних осеђаша која никад но умиру, и која као спона чине в сзу између старих Грка, средње. вековних внтезспа и данашњих Европљана. 1Бен рад пада у поче. так VI века. Сафо је бпла родом из Лезба, Ти сад (каже песннкиња једноЈ својој другарици) засењУЈеш лепо. том лидске госпође као што месец с ружичгстатм прстима засењује све звезде кад сунце зађе, месгц који баца своје сјајне зраке »а слано море и поља пуна цвећа, док се красна роса нзлива с неба, а руже и иежки антриск и расцветвла детелина што ммрпше на мед бујају. АЛКЕЈ Песник Алкеј .био Је храбар ра тник имао је врло фино осећање за лепоту. Алкеј Је био Сафин земљак и савремеиик. 1 Не умем да се снађем у тој борб.1 између ветрова; таласи Јуре члс с једне, час с друге стране, а у средини, између њих пловимо мн на црној лађи коју бесиа олу-
ја бада овамо и оиамо. Beh море за[ггљјуск(ује катаркл’, једрило |је све поцеиаио у комаде, коЈи го. леми, Btice наииже. Ужад по. пушта. П Сунце Je високо, жега несиосна, жеђ да умори. Из лишћа бруји лријатно цврчак и из његовлх крила тече звучна песма. Сунце сипа зраке пламене и на земљу и све пржи. Ахтгшока цвета. СОФОКЛО Софокло (око 495 —405) је Један од најславнздих пескика агинских. доносимо једно место из његове трагедиЈе „Едип на Колону”. Хи си дошао, сграпче, у најле_
шп« место ове земље богате до. брим кон>има ( у колон бели, где се најрадије бави славуј и својом зву чном песмом тужи, у зеленим дољама, скривен у румени бршљаи и у непроходНи честар од плодом богатот цвећа и шибља, у који су_ нце не продире нити могу продрети икакви ветрови. Ту из дана у дан цвета, заливан росицом с неба, нарцис с дјгвним бобицама, иарцис од чијег су цв«. ha себи некада велтгке богин,е плеле веице, и још шафран који се блиста као сунце. у долннм опет извори пикада Не престаЈУ теђи, те бистра вОда непрекидно вијуга преко простраке долине, за. ливајући је.
Пред биоскопом
Карту внше? Не могу вам дати ово јв студентска претстава. Па ја сам апсолвент.
Н. М.: Уместо пародије
Егзистенцијализам и катедрала у Штрасбургу
у везн с овлм питањем написао је један ■ мало познати јапански критичар следеће: ~иккомпрехензкбилитет егзнстендијализма, за нас је у највећој мери инкомпресибнлан“. (Вндл о томе „Велику јапанску енцнклопедпју“ том I стр. 9.837). А једаи, иашој културној јав ности потпуно непознати кииески мислилац, Те-Ши, поводом те проСлематlже, рекао је између осталог ово; „интрацељуларност егзистенцијалпзма, може сс мерити само са перцептибилнсшћу ортодоксографи-
је“. (Види о томе ~Велику кинеску енциклопедију“ у 50 томова, том Ш, страна 8.364). (Пардон. Забунио сам се. Овај цитат је требао да дође пре оног првог). Међутим. дз бисмо разумели овај цроблем, морамо познавати тсравце који су претходили егзистеицијализму, као; трубофутуризам, егокубизам, јангцекјангкизам, параноидизам, кроксдилизам, пентаметризам, караибизам итд. Има их много. У ствари, 3.541, а ако рачунамо и ламаизам, онда 3.342, нарочито је важан крокодилизам, само што Је његово изучавање прнступачно веома малом броју људи, јер за то треба проучанати у оригиналу папирусе египатских свештеника, Ја сам проучавајуђи спомевуте папирусе, наЈзад дошао до закључка, да Је та школа добила свој назив по крокодилу, животињн која живи у етипатској реци Нпл (Једна напомена ради ииформисања шире читалачке публике о крокодилима: крокодили имају велика уста и дугачак реп. Код нас се могу наћи само по зоолошким ®ртовима). Али да би се правилно схватила ова нначе јако компликована филозофија, треба знати да нико не може да будо велики песник, ако није песимист. Ту значајву мисао први је изрекао Један незапажени француски критичар сумњам да је неко чуо за њега Лебрен. У вези с тим, нарочито Је важно истаћи чињеницу да је Лебренова сестра била у врло живој тпрепнсци интимке природе са Марксовим чукундедом. Она је њеиу као што је непобитно утврдио потпуно непознати
францускп нсторичар, Куртије (пи. ше се Courtičr), послала око Sfl писама и свако пнсмо је почнн.ало са: „Мили мој и л.убљенн мој марципанчићу“, а он je н.у називао; „Шећерлемом* 1 , „душицом“, „прасекцетом“ итд. С оозиром на овако интимну повезаност са марксизмом, није никакво чудо што је Лебрен дошао на тако дубоку и тако паметну мисао о односу поезије и песимизма. крокодилиза.м се после поделио на лубокрокодилизам и пубсирокодилизам, а у Фраицуској су се том правцу придружили: Пол Кивје, Жак Леже, пјер Кутје, Жа» Мерсје и још хиљаду других ис т ак нутих француских мислилаца којв не могу да наведем услед недостатка простора, исто тако, мислим да сам сад довољно разјасиио суштину односа пзмеђу егзистенцијализма и катедрале у Штрасбургу, што је и био циљ ове мале научне расправе. А што Жика Алавантић тврди да се ја у егзистенцијализам не разумем, то иије тачно. Ја сам егзистенцијализам антцципирао три пут боље од њега. Уосталом, опште је познато да жика Алавантић о дпјалектици нема појма. И на крају, као резиме (resume) ове мале студије, навешћу речи француског песника Бодлера (пише се Baudelaire), који је у Једној својој мање позкахој песми та песма збсг своје тежиие и дужине није преведена на наш језик написао и ово: „А travers ces levres nouvelles, Plus eclatantes, et plus belles, T’infuser mon venin, ma soeur!”
Ш. ИЈАК
МАЛЕ ШАЛЕ
Искрени читалац Јесте ли читали Ромеа и Јулшу? _ Нисам стигао, Прочитао сам само Ромеа. Пред гаражом Извините MaicTOpe. што сам морао да вас дижем из постеље. али ми ie апсолутно потребан бензин. Chtvpho ie ваш avTO остао без бензина? Не. али Moi упаљач те пот-nvHO CVB. Дечји разум Је ли мама. и код нас ie као v зоолошком bdtv? Како то? Па ти кажеш за mbjiv 6eov да ie Tsoie за оаtv да ie TBoie пиле. за cckv да ie TBoia rvrvTKa, за Kvsapnnv да ie rvcKa. за rarv да ie свиња. a за niorbepa да ie лав. Јунак Да ли се ви сваћате са вашом женом? Никада. али ако се ипак понеки пут посваћамо. ia се раздеоем: ..Мир“. Па?!? Па затзорим vcra. Јаки пвијатељи Дакле одбшаш ла noaaiмиш сто динара? Мећутим ти врло добоо знаш да треба да помажемо другоме. Да знам. али ти си увек на стоани оних других. У uenv Милане пони синко види какав си. Опет си се тукао и изгубио си оба поедња зуба? Нисам мама. ваоаш се. ево их код мене v uenv.
Дечlа радозналост Је ли татице. како то да кала неко дува v ватоу она се ioni више распали. а када дува v свећу она се vracn? ? ! ? Родитељске муке Мали Доагослав поставља низ пазличитих питања оцу: Остави ме на мипу пече отац. зат> не видиш да оадим и да немам кад да ти одговоцим. Али тата само Iош Iедно питање. па hv те оставити. Добоо ла 4vieM. Кажи ми татице. ако оса слети на копоиву. да ли ће оса убости копоиву или ће копоива да ожаои ocv.
Анегдоте
Време и вечнвст Славки научник Ајнштајн раз. говарао је јед Ном пришиком у Аоа женом п озШатаг ■aateL ричког романсвдера Синклера Лу. иса, новииарком Томпсон. Том приликом она je упитала науч. кика: Каква Је по вашем мишље. н4у Ј-азлика нзмођу времена и вечности? Драго дете, одговорио je до. вродушно Ајиштајн, чак и кад ©их желао да Вам објасгагм разлику између времеиа и вечности, трсбало би да прође читава вечносг да би то разумелш
Познајете ли ове композиторе?
Од I до П име и презпме јсдцог од највећих виолинских вирту оза и комлозитојра виолинских дела, чи_ ја je личност постала легеидарна у историји музике. Живео крајем 18 и у првој половиии 19 века. 1. Име познатог италмј анског опер ског композигора. напиеао је опе. ре: „Четири груОијана“, „Радознале жене", „Мадонин накит’* и др- Рођен je у Векецији 1876 године. 2. Име фра/нцуског композитора, аутора опера: „Таис”, „Манон”, „Вертер” и др. Умро у паризу 1912 године. 3. презиме и почетно слово имена францускот композитора прве по. ловине XX века, аутора симфони. ске поеме „чаробшаков учсник’’ и опере „Ариен е Барбле”. 4. Презиме руског композитора 19 века, једне од највећих уметничких личности из групе „Петсрице”. де. ла: опера „Кнез Игор”, две симфо. није (прва Бс—дур, друта ха —мол), као и друге ко&шозиције. 5. Име највсћег претставника мувичког импресионизма с почетка XX века и реформатора модерне харм.оније. Аутор опере „пелеЈ и Мелисанда”, оркестарске комлОзи. ције еклоге „По поднв једаог фа. уна” и других симфоииских и кла. вирских дела. 6. Презиме францЈ’ског внолини. сте и значајног комнозитора вио. линских дела; назван „Отац модер. не свирке”. Умро у Лондону 1824 године. 7. Почетно слово имена и презимена великог оперетскот композигора 19 века, који уз Јохана Штра. уса и Карла Милекера претставл.а врхунац класичне бечке оперете. Написао је око 200 оперета од којих су најтгозИатиЈе; „лепа Галатеа”, ..Лака кон.ица”. „Бокачо”, „Пикова дама”. 8. Име француског компознтора 19 века, аутора балета „Намуна” и по.
знатог виоливског концерта „Шпан. ска шмфонија”. 9. Имв немачког композитора 19 века, који је после Шуберта и Шумдаа највећи претставник немачке соло песме.
10. Име једног од највећих и наЈп лодоно сиији х композитора свога времена. Дао је преко 2000 дела. Најввћи са.временик палесгрине. Живео је у 16 веку. П. Име претставника новије фраН цуске музике, теоретичара (написао је биотрафије Бетове!на и Цезара фра«ка) и један од оснивача „Шко. ле Кааггорна” у царизу. Аутор ра. зноврснмх музичких дела. 12. Презиме најпопуларниЈег ен. глеског композгггора 19 века. Ауто. ра већег броаа увертира, балета, о. перета (~Микадо‘‘, ~ГонјдолиЈери“), камерних, к-тавирских и црквеких дела. 13. презиме немачког композитора 17 века, великог мајстора ора.гориума, једног од главних претставника музичког барока на њетовом завр. шетку. Написао Је 40 опера у ита. лиЈакском стилу („Ал\шра”, „Да. фне” и др.), као н много других инструменталних дела, од којих су наЈзначајнија на подручју Орато. риума. 14. Име истакнутог претставиика италијансже камерне музике 18 века. Његов Концерт за виолончело и оркестар В—дур спада у наЈбољ* дела те врсте.
Што је читао један „вредни" студент у јануарском испитном року
Петиаест дава пре испита „ Далеко /е еунце’’ Десет дана пре испита Велико очекивање" Пет даш гфе испита ~Кроз пустињу и прашуму " (почео је да учи) Лелан дан пре испита „Прст пред иоссм ” Иа дан испита „ Слом ” Пет дана после испига ~Прохујало с вихором” (Сада н-аста.је пауза с, ве до следећег шопитиот рока).
ИадаЈс Савез студената Југославије на Београдском универзитету и вечиким школама. Уређује редакциони колегијум, врши дужност главног уредника Ацо Штака. Уредииштво и администрација Београд. Балканска 4/IV; те лефон 23-464. чековни рачун 1031-903213. Тромесечна претпла та 60 дин. Штампа ~Глас” Моше Пијаде 8. Листи иалази средом, цеца 5 дии.
6
НАРОДНИ СТУДЕИТ
БРОЈ 2