Студент

у „ ш и л е р пз и р а њ е “ (о чему говорн Маркс; тј. „претварање ннднвидуе у пуке звучиике духа епохе“, док једнострана индивидуалпаација i:ao и једноотрано пoунутраш!Шlвањв значп осиромашење н одлажење у једпу врсту натуралнзме илз нсихологизма. Бпти Бблики реалисг, вначи „шекспиризиратн“ тј. дати „о-штру пндивидуалпзацију карактера да свакп карактер буде тип, али у исти мах и оасним одређеши појединац, „баш хај“ како би се изразио стари Хегел“. Велики уметник реалист у безбројној сменп појава изналага унутрашњу тепдендтгју раавитка и кретања, испод форме случајпнх појава он иалази закон и упознавши na, тј. спознавшл суштину појава, он је оваплоћује у типичном лику. Лењин је указивао у „Филозофскпм свеокама“ да „већ пајпростије уопштавање означава човечију спознају све дубљих и дубљих објективних веза у свету". Знзачи, лик је уопштавање, али типични лпк није чнста, гОла апстракдпја. Лик разоткрива суштиму, тј. формулише опште у Форму појединачиог. Дакле, пнсду појединачно и копкретно служи као средсгво за разоткрпвање суштпие, за формуладију општег. Појединачно и оиште су једннотвенл и нераздвојии, али нису иотоветни. Дијалекхички противрвчно јединство општет п иојединачног у лику, одражава реални однос општег и ноЈвдиначног у објективном свету. „ ( ->пште, пише Лењип постојп само у посебном, кроз носебно. (.вако посебно јесте на овај илп онај начип опште. Своко опште јссте делић, честнца, страна, пли cjшхина посебиог. Овако опште сарбухма* посебав

предмете. Свако посебно пепотпуно улази у опште нтд“. Особеност умехничког лика као субјектнвног олрава објективиог света, састојн се у томе што лик сједиљује непосредност снагу живе контемплације са свеопштошћу апстракног мишљеља. Тнпнчно, то ппје статистпчко средње, како то мнсле некн теоретнчари то није оно што сс често cpehe. Појава може да буде честа, вчли да буде несуштннска. некарактеристнчна, случајна; тппизадпја то је одбир иајсуштинскијег, најкарактористнчнијег; то је одражавање упутрашњнх тепденција развнтка. „Типично“, каже једа.ц критичар, ire значи просечпо, а' још мање банално; папротив изјрстно може да садржп, у себн више типичностп од „нормалног“. Јер о једнс'--’тране свакн човечијп жнвот ,|е једна краћа или дужа непредвнђепа авантура, како с дгуге стране претставља нужлост којч се може одредптн ол ночетка до Kpaja. Ннгле талнко јасно као у људском животу јединство случајног и иужног ие избпја на површниу. Роман* снјер који унраво има да даје слнку једне епохе у субјекTHBiroM доживљају онпх који је носе, мора да зна да је ~отш:о лице један тип и у исто време једиа саовим посебиа лпчност“ (0 савр. роману Иаша стварност 1937. Д. Матић). Код Горког ћемо такође наћи веома значајних мпсли и разрала које третпрају ироблем тнпа. Тако иа једном месту он примећује да „описавши једног нашег позштог тртовца, чиновника, радиика, књижевннк he створитн више или мање успелу фотографнј.У баш једнога чавека, али то ће бнтн само фотрграОшја. вшпс ма* шв успела и она гохово иншта

неће латк аа пр-ошпрет&е и продубљивање наше спознаје о човеку и животу*. „Али, ако је писад тмео да изиуче од сваажх 20 50. из стотину тргошда, чиновника, радника карактеристнчне клаоне upте, навике, укус, гестове, веровања, ход, речи итд. и да их обједини у једпом трговцу, чнновншсу, радншсу, на тај начпн писац he створнти тпп, то he бити уметно ст“. Уметник достаже типгоаднју стварности у умегности помоћу уметннчке инвенцпје својствене уметннковој стваралачкој машти. „Мит то је ннвенција (измишљај). Открити пнвенцијом, значн извући пз суме реално датих појава зкнхов осповпи смпсао и оваплотнтц га у млту хако смо мн и добнли реализам". Инвендија (измишљај) уметниi:a, заспована је на реалном животу, то je спецнфично уметиичко уопштавањв објсктивне стварностп. Уметннчкн квалитет без инвеишгје (измишљаја), немогућ је; пе постојн" пнсао Је Горки. Свп велпки лнкови у уметностп прошлости претстављају прнмвре такве уметничке ппвенције (измншљаја). ..Права уметаоСт, каже Гортти, увек впше или мање похенцира стварност. Неки лнхераторц то не схватају", насхавља оа, „да права уметност овладава правом потенцнрања, да Промехејн, Дон Кихотн, Фаустн нису „плодовн фантазпјс“ већ у пуиом смислу закономерна и неопходна поетска преувслпчавања реалних Факата". Свц овп многобројни нримерн говоре о огромпој важности пробтема тппнчпог. II када многи модерии шгсдц уиишгаш.ју чове-

ка тппа, ошг па тај патин врше дехуманизацнју уметности, заправо њено уншптење. Осповни задатак уметностп је да нам даје истину у форми „потрссних слика“. Алтг како ће тај задатак да извршп оцај умехншс, којл се одрекао ссновног прппдппа уметиппког ствараша тппизацпје? Зато мм тпп може послужитц као основно мерпло у оцељпвању уметнллког дола, Алп ту не треба посгупитп механпцнстички, па да тамо гле п не пађемо потпуно испољек тип, одбацимо ra као пеуметничкн, Разумљивд je да у уметничким делнма може бити и петиппчних лнкова (то је пстакао п илустровао лрофесор Тимофејев); али свп онн н као ~случајне“ личностп, допрпносе схватању централнпх лнкова којп су увек у највећој мерп типпчпп, И када су уметници класпци, сиагом своје стихпјне дпјалектике успсвалн да тако лубоко открију законитостп у друштвеним појавама, ]ош је логичпнје да модсрш уметник снмгом свесне материјалистпчке днјалектике, те законпгостн још дубље разоткрије и да nx Оваллоти у потресппм, копкретно чулшш сликама. Профеоор Тпмофејев сасвимпра вилно поступа, када ашализу проблематнке реалпзма везује за уметнички мегод реализма. Али основпе елементе те проблематпке он даје једнострано, свакако пз разлога што он својо закључке правп само на матерпји руско-г реалпзма, а не на литературп грађанског реализма у целиии. Но углавном, можемо се сложити (мада је ТимОфејевљева формулација доста радводњена) да „реалистичко стваралаштво XIX века ставл.а у неку pvfty се-6u задатак откриппње нсг,лвршеносги (aap не 6u бшш ооље,

класних противуренности) у зкивоту, приказивање крше коју пре:кивл>авају и човек и друштво" (330 стр.), Међутим, MHCvinn да се може оспорнти Тпмофејевљево мишљеп.о да грађаноки реализам шгје могао да паслнкд „тип реалног, познтивпог хероја, easo што се он ..развијао у условима када још нпје бнла ступила нд псториску позоркицу друштвеиа снага која јо бнла у сгању да преуредн друштвеии поредак“. Мбжемо ли сматрати да пролетарпјат од херојске побуне шлеоких ткача 1844. од јунског устанка шрискпх раднта 1848, до Париоке комуне 1871 у чпјој је одбранп показао нсвпћени херопзам, иије иСтакао лпк реалног, пОзитивног јушака. Oir не само да се појавио на историској позорнипи као реална снага, већ је чак и фиксиран у дслпма првпх пролетерскнх пидаш. Еуген Потие га је дао у лику Жан Мпзере-а, Валес-а; Iуиза Мишсл га је дала у лику 'есфила Фере комунара који је прсд пушчаппм цевима уочп стрељања мирно иупшо цигару, дао га је ua романтичарски начИн чак и сам Виктор Иго, у дирљивој песми „Виро Мазор“, где је пасликао лик хероЈске комунарке Луиве Мншел. Према томе, реални позитивни лшгови су се јавили у животу, па су чак закуцали и на врата књижевности, Међутпм, писдп огцашгчени буржоаским схватаишма, чак и кад ■у билп п најближн пролетарпјату (случај ca Беранжеом, Франcoa-Кше-ом и некнм доцније, Јису умелн да га виде у правом светлу, а још .мање да стђпro u одене његову истсрпскх уЈогу. ,1Ш У | ш ШШ I

Знач т, узроци што Се У грађаноком реалтаму ннјо јавио лнк реално познтпвног јунака, не леисе у OHim разлозима које нлвода ТЈгмофејев, већ у субјектшвној ограшгченостн буржоаског пнсца. И баш због те класне ограниченостн, onu нису ни могли да за* вире у сутрашњицу; »а њпх будућност нпје постојала. То признаЈу и некп велпкн реалнсти. Ceгимо се само речи Флобера, или Чехова. Грађенски реализам је бно бесперопектпван и због тога Је прннуђен на раонадањв које je' доввло до натЈ г рализма. То је врло прецпзно уочио Гош:и. У писму Чехошу он каже; „Стари реализам мора умретн јер у књижевност мора ући ново, херојоко*.., ~У старога реализма будућности није било, то је он добро ocehao* ппше Горки на једном другом месту. Анализа грађанскот реализма показује, да је његова битна црта била сликаље само једнв страпе процеса таппталистичкот друштва, о коме говори Маркс у XXIV главп Капптала. Проблематпка рвализма претотавља јелап од главних елеме« Iип»а> маркоцстичке теори је књижвв ности. Ш/КЊа коју су њој поклоннлц великн реалисти н класицн маркснзма, то само јога више потврђује. Из тих разлога. иеразумл>иво је зашто је проФесор ТнмоФејев овом поглављу посветио мало нростора. Али то није јсдина слабост. Њу вшие прпличпо тггаблонско трсгираи.с ово« га прослем.з и известт.т лола пимплиФттзције. Основ за оживљавање фискултурног paда на Универзитету и великим школама Изградња и правилно коришћење терена

У прошлсм броју „Народнсг cтyдгнтa’ , једнмм општкм чланком С. Шчндолића, започела ј е несбично noipečua и шстуелна дискусжа о узроцима слабог фискултурног рада београдоких студената. Циљ овога налиса је да у дискусијк. ксја ће вероватно следкти, делимичко обради питање фискултурних терсна доступких студентима, њихову изгрздњу и коришћење

Beh и први поглед на ово питзње пружиће готово запањујућу слику несклада ствермих потреба и мсгућнссти да се те потребе задовоље. После рушења футбзлоког игражшта иза Техничке велике школе, на преко 25.000 студената није долазио ни један спортски објекат (изузев ДИФ-а, чије терене студенти нису користида). Студентска фискултурна организација ни.те и* мала у својини или на трајно Уговореном коришћењу ниједан терен. За оно мало тренинга и утакмица одржаних прошлог npo лећа и јесенњ терени су од случаја на случај билн позајмљивани од појединих нестудентсктЈХ друштава. Ово се углавном односи на футбалска игралишта, док је по питању других објеката, терена за кошарку и одбојку, лакоатлетскнх стаза итд., ситуација још гора. Чини ми се да jie важан разлог ва слаб рад наших фисултурника лежао баш у оваквсм стању терена, Не Мlислим да је то једмни разлог, али је свакако један од основних. Даљи успешан фискултурни и спортски рад не може се ни замислити, ако се, сем настојања на осталим питањима, не посвети пажња обезбеђењу фискултурних терена, као материјалне базе свих такмнчења. А то је могуће учинити. Први начин на који би се noменуто питање требало решавати, била би изградња импровизо ваних, привремених спортских терена, углавном за одбојку или кошарку, у близини факултета. Изградња таквих терена захтевала би релативно мало средстава а дала би за кратко време непосредне резултате. Мислим да иницкјатива за покретање и руковођење овим радовима, треба да лежи у факултетским фискул гурним руководствима, у првом реду, и у читавом Одбору Удружења студената. Похвални примери такве иницијативе се већ Јављају на НДВШ, Пољопривред ном и Шумарском факултету и ВПШ. Јасно је да ово неће бити изводљиво свуда али је сигурно да могућности има. Приликом ове изградње неопходно је оријентисати се на што једноставније и јевтиније објекie. Треба такођ« шстојати да се евентуална потребна средства обезбеде из самосталних прихо-

Да, од помоћи удружења. Извесну суму новца за овакве сврхе ће дати и Укиверзитетскп фискул турни одбор из опште буџетскз су ме додељене за развој фискултуре ка Унпверзнтету. Питање рздне снгге се може решити оргатшзовањем добровсљних радких акција, а стручњаке би могло да стави ка распо.тожење Удружење студеката грађевине. Посебан проблем претставља цоаршењв већ увелико одмаклих радова на преуређењу терена иза згреде Технгlчке велихв школе. И за довршење овога објекта оцобрена Је дотација, и основно Је сада, наставити и што пре довршити радове, како би се већ са првим пролећним данима могло аа започне макар и са делимичним објеката. Други начин, који не само нв искључује први, већ претставља његову логичну допупу, јесте борба за учвствовање у коришћењу већ изграђених спортских сбјеката у Београду. И свде бн тежиште рада требало да лежи ка факултетима. Наиме, факултет ски фискултурни • одбор би ступио у преговоре са оближњим друштвима чнја се игрглишта на лазе у близини факултета. Пракса показујг да су такви преговори до сада увек давали добре ре зултате. Тако је могуће бар неким, а можда и већини факултета обезбедити терене за тренинге и такмичења.

Са стране УниЕерзитетског фис културног одбора завршени су преговори о заједничком коришћењу терена са СД ~Нсви Беогр?д”. По том уговору, три да* на недељно, целог дана, и сваког дана пре подне, студенти ће ксристити футбалски терен и лакоатлетску стазу. Овв терене корнсткће сви фаултети наизменично. Поред овога постоји обећаше од стргле Управ© ДИФ-а, за сада још апстрактно, да ће нам и оии ка с3o(им теренима доделити нзвестан број часова. Постоје још мсгућности за добијање неких термина за терен СД ~Сењг.ка” и СЛ ..Милинионаоа”.

Алексаидар Фира

На овзгодишљем првенСтву уииверзитета такмичиће се и атлетинари

СТУДЕНТИ ТЕХНИКЕ изграђују спортски парк

Већ п ранијгос годкна, герааан простор коЈи се налази иза зграде Техмичк« пелике школе, окупљао је студепте « спсртиств као и ашотв омладикде настањене у околинн „Каменовића“ и „Палилуле". Од јутрд до мрака на овом футбалском пгралшцту, које се састојало само од два „гола“ Јурило се за лоптом по иеравном тереиу. када су со поред стативе поЈавлла даа стуба, спортски „парк“ je био о&огаћен u једмим одбојка игралиштем. Овпкав спортски терен са свега д»а игралишта пије могао да задовољт! потребе великог броЈа студе* ката спортиста. На њему се когла играти само једна утакмида, Великз прашииа која Је покривала игралишге, у кишним дакима претварала се у блато.

jf циљу жишлмњА оиога делл града Ректорат Техничкв велике школе оддучно Је .да гсразан простор иза зграде иреуреди у парк. Спортско друштво „Техничар“ се придшло да оргаиизујв рад на преуређењу терена. Према предвиђеном плану на спортском терену подићи ће се 3 игралишта за одбојку, 3 за кошарку и 2 за текис. Пгралишта ћо бити међу ссбом везана стазама, а у међупростору налазиће Се травњацн. Булдожери Градског комуналног предузећа „Комграпа“ већ су отпочели са извођењем земљаиих радова. Када се прсме поправи оки he наставити раинање тереиа. Остали радова обавиће се под руководством СД „Texничapa ,, . Делове шугребне за игралншта (стубови, ко шеви и др.) доделнће више фискУлтурне организације, Фискултурнм одЗор, коЈи ће се ускоро формирати, организоваће уз сарадњу са штабом студентских радиих бригада масожне акције студената за изградњу терена.

J. ТУЦАКОВ

Стонотениска секција Ветеринарског факултета броји 50 активних чланова

Стонотениска секцтгја Ватерннарског факултета је Једна од наЈОроЈнијих на. Универзптету. у досадашн,им такмичеаима као члан Београдске лиге, секција је постигла добре резултате. Са „Локомотпвом“ је играла 5:5, „Шећерцом“ 3:7 м „Графичарем“ 10:0.

Прошле среде секциЈа Је органкзовала нрнјателгСки сусрет екнпа. Мииистарства нностраних послова и „Ветерlшара“ који Је завршен победом студената 8:3. такође Је оргатгизован и егзибицнсlни сусрет државних репрезентативаца габрпћ —• Хсрват, коме Је герисуствовало преко стотину студената.

НАРОДНА ТЕХНИКА

ИЗ РАДА ФОТО КЛУБА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА И СА ЈЕДНИМ АПАРАТОМ МНОГО СЕ МОЖЕ УРАДИТИ...

Једди апарат за сншмање „Ретипота“, једен ормап и један сто, то је био инвентар којим су располагалн 23 члапа ФОто клуба Прлродно-матемлтичког факултета па пблетку 1948 годипе. Алп имали су јаку вољу да створе иешто заиста вредко, и то је било пресудно. Тада је студент хемије, Хаџијев првн пут ушао у тајну фотографске технике, први пут узао аиарат у руке. Данас је он прегсеДИик клуба. којп бројп 214 члииова и има на раснолагању дВа апарата за иовсћавање, јела« за репродУкцију, сто за снимање, неколико ормапа, одељеше :а сушење слшаа, безброј хемикалшја и много других ствари ... Немамо довољно апарата за сниман.е, јадпкују чланови другцд клубО(ва... Ми смо показали да се оа једнпм јединим апаратом може мпого урадити, да се са њим могу подмирити жеље и потребе свих члаиова и Да сваки заиста нешто научи. Треба само добро ормнизовати рад. Претседник клуба uoказује велшш распоред руковања Фото апаратом: сваки члан клуба добија у недољп два оата anaрат на располагање, да вежба, да сиима, да учи, алп н Да га чува. ~Ретпнета“ је једина у клубу. Није аЛзжда сасвим довољно, али нађено је најбоље решење... „Не пушп знај да немамо веитилаиије“, „Пажљпво рукуј матерпјалом, ие раоипај хемикалпје“, „Одржавај чнстоћу“.., много је оваквих натппса у светлпм u чнстим просторијама клуба. и безброј слика по зидовпма. Радови чланова. Има п врло уопелпх моптаи;а. Горе па првом опрату внтрине „фото-хрошlке“ приказују слике са радннх акдпја. Садв. Фото клуб приирема велчгку изложбу слпка са Власине. II Деканат пруага помоћ. 'Људи имају разумевање за потребе клуба. Недавно су им уградилл и чосму, јер je вкхда важан чинплац за израду фотографије. Атмосфера у клубу }© тппична „студентока“. Око 10 сати већ придолазе члаиовп, е у 12 свв про[сторије су препупе. Говор_е, дискугују, препричавају утиске.

Фото-клуб је постао место савакодневних састанша. Рад je беспрекопио оргашгаошн и Функционишв као најбољи свт. Пршгцнп је да групе за рад но смеју да броје вишо од 4 члана. Тада св рааи озбнљно и људи нешто научо, Уторинком и петком одржавају се стручна предавап»а са днскусијом. Прошлог уторпика говорило се „О композицији слике“, а у петак „0 развпјачима“. Интересантпо је и људи долазе. На видиолг месту је унутар-клуб ска табла. Миоге промене, стручне вести из пностранотва, публикације, вести из Савеза Народпе технике све је на н>ој. На Прнродно-матемахичвом факултету има доста група и свв су оне заступљене у клубу. Ипак претеже број бнолога, геограФа * хемичара. Сви се они виђају у простори Јама, свакодневно. Један од њих наилази ређе, али клуб без тввга не би могао да ради. Економ-набављач Јовановић, студент геологиЈв у отању јо све да набави, дв! пронађе где се шта налази и да зв непунпх сат два створп материјал којп је потребап. Јер матерпјала лма. треба ва само прошћп. Економ нма и свога помоћника, Миму Јоваловић, колетпницу са згсте групе. ... На Осиивачкој скупштини Сашеза Фото и кино аматерв Беграда о свом клубу јо говорио и Хаџнјев. Слушаоци су га бурж> поздравили и одали признвљв Фото-клубу Прпродио-математпчког Факултета који је својим радом стокао ауторптет и популарност међу љубптељнма фотографске уметностп. Студенти Прпродно-математичког факултета могу бити гаист» поносни па свој фото клуб. <

Зоран Димитријевић

Активан рад чланова „Темпа"

На годишњој скупшггиии „Темпа” показало се да су студенти ндвш поститли значајнв успехе у фискулгурном раду. Прошле године у такмичељима за Футбалски куп студентских екипа Београда заузели еу друго место и освоЈили пехар редакцијв „Народног студента”. Сада се ж>де дреговорк са СД „Шумадијом” за хоришћење њиховог герена; на тај начин стално би трвнирале рукометна и футбалска еки-

na. Сада је у плану пзградња терена за одбојку у близини фахултета на којем he радити гами студенти, а финансираће фискултурно одељење при Универиитетском одбору Савеза студената. Руководство „Темпа” бави се мишљу да ортанизуЈе пргенство Уииверзитета у одбојци «i футбалу, алн то завиш од организационог сређеоња друштва, набавке реквизита и одзиву осталих студентских екипа.

ПРВЕНСТВЕНИ СУСРЕТ МЕДИЦИНАР - „РАКОВИЦА“ 1:0

таклпгчеЈш с« у футбалскои пр* венству првог разреда Београда у гругаи А, пМедицинар ’ Је гарви су. срет са „раковицом’» решио у сво. Ју корист 1:0 (1:0). Гол Je постигао Кулпинчсвић у 26 минуту првог no« лувремена. Сусрет Је протекао У равноправној и фер игри. „Медицинар“ je наступио у следеКем саставу: Шинковић, Ерхарто. вић, Петровић. Обр*дОвић, Милато. вић, Јанићијевић, КУлпинчевић, Панић, Шећеров, Брујић, иоповић. Најбољи иврачи »медицинара’* били су: Ерхартовић, Јанићпјевић и Поповић. Идућ е педеље в Модицинар’» игра другу ута к мицу npoiMß земунске „Будућности” у Зеиуну са почетком у 10 часова.

р. јооимовић

БРОј 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5