Студент

(Постјшак са прве стране) води хајку против марксизма саом и другим факултетима и г вори: „Где престаје логика, ту п чиње буздован". Неки oTaopei говоре да је социјализам утоп ја, а марксизам један преживе: калуп кога је прегазипо наше д ба атомске енсргија. Износе ( и грешке“ класика марксизма, п прављају се и сматрају застар лим. Разуме ce, марксизам не тре( претворити в у званичну релип ју“ и терзти студенте у разне крз жоке и курсеве, да га на снл уче. Али треба тако организоват идеслошко политички рад, да стј денти пођу са фанултета са п< знавањем бар основних ставог из материјалистичког погледа н свет и да изграде свој научн метод рада. То, пре свега, тре£ постићи преко прожимања марх сизмом конкретне научне материј која ce изучава. Уколико то н пружа сама настава, ваља орга низсвати преко дебатних клубовг научвих и стручних клубова и cei ција посећивање факултативни: предзвања предмета марксизм; лењинизма, водећи принципијел ну дискусију за прихватањв ма теријалистичког погледа на свет а одбацивање разних идвалистич ких наслага. Путем предавања консултација, разговора, кроз про грама дебатних клубова, третира тм и упознавати теоретске ставо ве наше Партије, до иојих се до лази у идеолошкој борби протиЕ ннформбироаштине, а за свестра ну победу социјализма. Идеопошки рад треба да се диференцирг и према врстама и специфично* стима факултета. На медицини к другим фанултвтима (нарочито где се изучаиају природне науке) треба поклоннти више пажње изучавању дијапектичког матермјализма, на техници политичме скономије, на акздемијама марк систичкој естетици и сл. Пред кашим удружењима стоји озбиљан задатак: „Прожети пуном политичком активношћу целокупан живот ка универзитетима и високим шнолама, саеладати политичку запуштеиост... развити дневну политичку антивност". На тај начин ће се „развијањвм пуног и свгстцансг политичног живота доћи до најважнијих питања која нису дсвољно јасна, а која захтовају ширу и дубљу разраду са теоретске стране", (Писмо ЦК КПЈ). Студзнтска удружења треба да буду понрвтачи активне политичке делатности и борбе студената, органкзатор једног интензивног пслитичког живота. У нашим студентсним удруже• њима и на нашим универзитетима нема места разним реакционарима и непријатељима као ни њиховим заштитницима, који под разним изговорима иступају против напора наших трудбеника у изградњи социјализма у нашој земљи и у одбрани њене нвзавмсности. У борби против таквих елвмената морамо испољити одпучност и занос бораца за социјализам, пуну политичку будност м зрелост, свесни наших револуционарних задатана и борбе која у нашој земљи нијв престала, већ се води свом одлучношћу и жестином. Савез студвната Југоспазије j’s масовна политичко-взспитна opraнизација студената, која, као део Народне омладине, организујз свестрану активност студената на попитичком, идеопошком, струч- i ном, културном, забавном и фискултурном подручју, укључује студенте у рвшавањв наставних j и школсиих питања, изграђује правилне односе према наставни- i цима и школским органима, раз- i вија активност у решавању еко- i номских, социјалних и здразствених потреба студената. На основу овога, водећи рачу- , иа о разноликости услова и тра- i диција на универзитетима и no- с требама студената као и развија- с ња њихове иницијативе, треба и* i зграђивати Савез студеката, као савез студентских удружења на r ЈедноЈ широкој основи у заједнич- 1 кој борби за изградњу социјализма, » остварења јединства омладине и ( студената и решавању специфич- с них етудентских задатака на у* r ниверзитетима. Према томе, сту- r дентска удружења на факултету j с (отсеку, групи) треба да буду о- l сноеа Савеза студената, органи- п звтор не неког уско политичког, f већ читавог друштвеног живота с студената. в У раду наших студентсккх у- н дружења мн јсш немамо великих t искустава. У њима је нешто рад л кренуо последња три четири ме- о оеца, одржано је по неколико са- w станака, апи су са и за тај нрпт- з ии период испољипе неке слзбо- а сти. Стварвњу удружања прила- с зило се формално: врши се упис. м регистрацмј« чпанства, наплата п

чланаринв, а није организован на стварно никакав рад. Однос стуro. дената ценио се према томе да ли rio ce уписао и платио чланарину, а жо не колико је био активан у поје!јИ. диним удружењима. Ја не ми-IЛИ Слим да треба запустити унутра_o шње сређивање удружења, алн се се оно не може остваривати без орга-1- низоване, одређене, ионкретне акзе _ тивности по најразноврснијим питањима. »ба По удружењима много се ди■и- скутовало о садржини и Формама, iy- односу између садржине и форлу ме, давању форме садржини и оти братно. Дискутовало се апстракту- но или како је то обичај на униic* верзитету академски. Такзе су ди-2а скусије бипе јалове. Није се пона пазило од задатака и потреба стуни дената, који стоје пред удружеба њима, да се они свестрано paк- смотре и оцене и нађе најбољи ije пут за њихово остварење. Живот не на универзитету, као и изградња а- социјализма, давали су и дају ;а, свакодневно садржину, а на удру?к жењима је да из ње извуку сво<х је задатке и пронађу најбољи пут ia за њихово остваривање. Узмимо п- као пример друштвени план за а- 1352 годину или разне проблеме т, из наставе. У првом случају треч- бапо је испитати да ли студенти а, самостапно настоје да се са њим о- упознају, дз га правилно схвате. а- што им је нејасно, кзквих све има j- тумачења итд., па на основу тога )- решити шта ће се прорађизати у в дебатном клубу, како организова-

ти предавање или се упознати на неки други начин. То је питање изграђивања начина рада удружења, о чему се мора повести озбиљно рачуна. ' Према пројенту статута, кога треба да усвоји овај Конгрес, предвиђено је да удружења имају своје посебне правипнике. Ја мислим да је то правипно. Тиме ћемо створити могућност за широку иницијативу студената и у рад Удружења унети све оно што је посебно и специфично за поједине факуптете и струке. Потребно је поћи од тога да у једном друштву (нпубу, секцији) прво треба да се искупи одређени број студената, региструју, изабере управа и спично, па тек псслз тога да се организује рад. Са таивим претпоставкама се неће мзкнути са мртве тачке. - Рад треба покренути на други начин. Нека у почетку започне и мања група, али састављена од студеката који имају интересовања, смисла и воље за ту врсту аитивности, које неће збунити и одвратити од поспа разне тешкоће и недостатак средстава. Њихов рад, упоран и добро организован и успеси које ћв несумњиво постизати, биће на : бољи начин за окупљање студената и популарисање појединих активности. Заиста би бипо смешно и апсурдно да нз студенте вршимо притисак да пева(у у хору, иду на излет ипи плзс, или играју футбап и кошарку.

Режим студија и наставе ускладиће се према одлукама III пленума ЦК КПЈ

Полазећи од принципијепних 3 ставоза наше Партије, нарочито с I!) пленума ЦК ИПЈ, студентска удружења треба да усмере чита ву своју активност међу студентима у правцу сталног, систематског, студиозног изучавања настазне мгтерије, за помоћ ункверзитетским властмма у сређивању наставе и њеном подизању на ниво савремене науке и остваривању сарадње измзђу студената и наставника. У последње време у нашим студентским удружењима запоставља се и ретко третира пробпем учења и успеха студената на испитима. Поспе нове Уредбе о стипендијама, почеле су се ширити разне „теорије“ о тзв. „студентској слободи“, по којој сваки студент може да студира колико хоће, да је учење његова лична ствар, пнтање његовог приватног односа према школи, и да не треба нико са стране да се у то меша. При томе се потпуно губе из вида обавезе студената, карактер и значај универзитетског студија и потребе каше земље. Исто тако је погрошно мишљење да студенти који не примају стипендије, нису на терету заједнице. На Веоградском универзитету правили су кзлкулације о томе, колико дипломирани студгнти на појединим факултетима коштају државу, тј. радничку нпасу, рачунајући при том само средстза за издржавање факултета. Цена коштања једног студента у кеким случзјесима пепа се на милион динара (као ка техници). Ја не мислим да треба сада у * студентским удружењима поаести стереотипне и апстрактне дискусијс о в учењу као најважнијем 1 задатку“, које се обично на томе и заврше, изглишљати разне тео- : рије о начину учења (рационална методика учсља-и слично), или вршити, на груб, прантициотички Ј е;зчмн притисак на студенте, про- 1 веравати, кажњзвати итд. Проблему учења трсба прилазити свестраније и читаз рад студектских удружзња усмерити у правцу васпитања студеката као саестрано образсааних интелзкту- | алаца, ноји озбиљно схватају свој позив и солидно студирају. У стручним организацијама ваља третирати шира и битнија питања, организовати принципијепне дискусије, како би се помогло t студснтима да прихвате маркси- t стички научни метод и материја- г пистички прилазе разним појава- с ма. У њима треба постављати на * дискусију н разне савремене, дру- с штвеме и научке лроилеме, ради t троширнзања општег знања сту- ј цената. Не ићи искључиво за в стварањгм стручних организација, r аећ се могу покретати и поједине дискусије, организовати преда- о зам»а, разговоре и спично. На Фи- q тоссфсксм факултету у Београду ћ ?рга.чизозали су дискусију о сп ларксистичкој естетици и резли- д (му, а на ис.ориској групи о пр- h зом српском устанку. Оое диску- д ;и]в су помогле гашчишћазању » лногих ставова код студензта. з е шказале су велики интеоес и мо- т >

гућности које постоје код њих. Предавања и настава уопште на појединим факултетима су заостали, далеко испод нивоа. који трзжи савремена наука и потреба наше земље. У раду наставног кздра и настгвничких ваћа има низ нерешених питања, каријеризма, кпикзштбз, ненаучкости и идејне збрке, непедагошког односа према студентима, недостаје одпучка и систематска борба против таквих појава и разних других слабости. У настави се ке води довољно рачуна о нашој пракси, потребама наше привредке изградње, тако да са универзитета одлазе дипломирани студенти који се врпо те-шко снапазе у ceojoj струци, не познају проблематику наше изградње. Још Ш Ппенум је констатовао преобимност наставних пла-

нова и програма и дао смерницв за њихово исправљање и ревизију. Од пленума су прошле две године, а у том правцу није ништа озбиљније урађено. Спично је и са режимом студија. Поспедњих година све се јаче испољавзла тенденција административног притиска на сту денте, или како се то на Универзитету каже „стезање студената I *, тако да су се на Унизерзитет уносили средњошколски елементи. За стзарање таквог режима студија било је утицаја и извзн универзитета (на то је утицао и систем стипендирања). Постапо је уобичаЈено да се режим стално мења, и то у празцу стезања, На Правком факултету после рата Факуптетска прЗвила о студи ама три пута су се у целини мењала,

а посебним уредбама коригиралз најмање два пута у току једне шкспске године. Код студената је владала потпуна несигурност у погледу режима студија; на почетку шкопске гсдине нису знали псд каквим све наставким у словима треба да ззврше ту годину. На том факултету и поред спштег курса ка пибарапизацији, факултетски сазет доноси 31 октобра 1951 године празилз у којима се предвиђа поназљањз године, само два испитна рока, губљеље превз на усмечи испит, ако се пздне из писменог и слично. Како је штетно узођење понављања године, нарочито ка хуманистичким наукамз (право, филозофија, економија), пондзују нам многи случа'еви да студентима који не положе или не пријаве,

рецимо само један испит из теиуће године, не до вољавз се упио у нарсдну. На тај начин они губа читаву годину сбог једног испита, који би у већини спучајева могли положити у нарздном испитном року, студирајући упсредо и поедмете из наредне године. У току ове шкопскс године наставничка већа чине стварно озбиљне напоре да се пиберализује режи-i студија, ослободи свих н2потг»'бних администрагивних мера и услова, једном научнсм ниаоу унивзрзитетских студија. Мећутим, у томе се каилази на озбиљне тешкоће (има неразумеваља, кснзерватизма, бирократских тенденција и сп,). Али и не само тешкоће такзе природе. Посебан проблем је недостатак уџбеника и постојање уџбеника преведених са русиог језика. Чему се, например студенти права, могу научити из совјетских. уџбеника? Тачно је да се проблем наставе вуче више година и да послв iil ппенума није много урађено. Апи треба знати да се та питања не мсгу на брзину решити и да се без промене наставних ппанова и програма не могу учинити сзбиљни кораци напред. У кеким студентским удружењима наседају ставовима псјединих поших ученика и доводе у питањв добронамерност наставничких ввћа. Пслази се од претпостазке да каставничко веће намерно неће да решава та питања. (На техкици у Бесграду и Загребу, медицини у Загоебу и др.). Студентски руководиоци на београдској техници говоре да се само сз пет процената наставника може сарађивати. Пзи томе се нагаћа о њиховом политкчком ставу (обично се узима предратни период) ипи ставу о појединим наставним пгобпзкима. Ако се полази са таквим претпоставкама, онда не може доћи до стварне сарадње. Искуство нам, међутим, показује да наставници — од којих су многи високог научног рангр — настоје да што више доприИесу успеху студената и попизању универзитетске наставе. Говори се и пише о „стрпљењу студената коме има краја” и сл. Некзбежно је да таква стансвишта вуку на методв којима нема места у нашој схвараости, а поготову ка нашим универзитетима и које не воде Унапређењу наше универзитетскв настазз (као штр су штрајкози, бојкоти и сп.). Обичко такву атмосферу користе разни нзпријатељи (било међу студентима и професорима), за нарушавање празилних односа на универзитетима л за развијање сарадње између :тудената и наставника (случај у Београду на Грађевинском фамупгету). То опет не значи да у студентским удружењима не треба нригиковзти предавања и рад појединих наставника, њихов однос трема студентима. Напротив, само ry критику треба поставити на тринципијелну основу, добро прозерити и аргументисати и са јз:ним ставовима и захтевима изићи тред наставничко веће“.

ПРВИ КОНГРЕС САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Основа Савеза студената су удружења на факуптетнма, отсецнма н грунама

Зграда Техничке велике школе у Бебграду

Изабрано је јединствено партиско руководство за Београдски универзитетски центар

(Наставак са пр.з« стране) ма том е политичка активност сва ког члана Партије основно мерило његове стварпе вредности. Ту политичку активност треба развијати у најразноврснијим облицима а квалитет политичког васпитања издиђи на виши ниво. „Пре свега по!Двукао је друг Шаlкић поћи ћемо од то Г а да сваии студент буде упознат са нашом унутрашњом изградњом ка свим секторима друштвеног живота, да буде у току наше спољне политике. једном р е чју да се боримо да студенти не буду зачаурени и ограђеии зидинама Универзитета од свег рево-

луционарног збивања у нашој земљи. И не само да буду упознати, већ и да се активно боре за остварење линије Партије на тим питањима”. Реферат даљ« подвлачи да се у објгшшењу поједииих важних питања и догађаја «6 трсба задржати На јвдном предавању, већ њамјз само отпочеги диокусијју, која би ое ишроко раззајзла преко дискусианих састанака и дебатних клубова, а Бкомомсаш факултет б-и, напјрммер, могао да буде место где бн диекусија о Друштвеном плану за 1952 годину захватида и отудеите других факултета

,-Важна форма идеолошко-политичког рада, настааио је друг Шак,иН, је дебатни Кдуб кој и ђе се стварати не само за читав факултет већ и по групама, односио годинама. Дебатни клуб може да одигра значајну улогу у рашчИшћавању и изграђивању правилних идеолошких ставова по разним питањима унутрашње и спољне политике, науке, културе итд. Он ће знатно да допринесе допуњавању стручног рада на факултетима.” Један део реферата псхсвећен је ckohoimiokiim питањтма. Истакл нута је предност рада нзвеоних упранних одбора,, домона и мензи, који се итаае у рукама студената, над радајам начином управљања. На мпогим местима пврсонал је смањен, али има још места које би студенти могли преузети, У погледу фискултуре партиске организације треба да помошу стварање и раавијање организациј.е „Партизан” Савеза за телеоно ваопнтање. На крају друг Шакић је подвукао велпки значај претстојећих масовних радппх а.кд:г'а за завршавање кључшх објеката у Србтји, на које Београдоки универзитет треба да пошаље 6000 студенатд бригадиста, После д х?кусије извршсн је избор новог партиоког комитета од 45 члансва и ревизионе комиси;е, Конституишући ое, комитет је за секретара изабрао друга Милића Бугарчића, студента права, а 33 чланавс бироа другове: Јована Вељковића. Ану МСилић, Милоша Килибарду, Кквојина Крунића, Драгомира Мал ћа, Љубодрага Мих*»,јловиia. Ненадовића, Милоии Н колића, Јосипа Патића, Неџада Селнмића, Радиво!а Узалића и Миладина Шакића,

На Електротехничком факултету ОБРАЗОВАН ПРИВРЕМЕНИ ШТАБ РАДНИХ БРИГАДА

Студеиги ЕлекТротехнИчкОт фа. култета на факудтетскоЈ конферс циби одушсвљено су прихваггили позив за одлаоак на радну акциЈу. О&разован je привремеки штаб. Дис. кусија у којо Јеу учествоаали више струки учесишда прослављених рад них бритада нашег факултета и Иво Лола Риба.р" и „Ш-нрче Ацев’’ евсцирали су успсмене са саојих првих акциЈа. Диккутанти су ггримали и давали >бавезе. Жел»а за такмичељем обухватала је све. Тешко Је рећи да ли апоолвенти отсека електричне ■наге дати више бригадЈвсга од своЈих ТРУгова са отеека телекомуНцкациЈе lep су обе секциое чврсто решиге ia победе у гакмичољу. Друг« годижа лмерава дз сама образуЈв бригжду. Зерстзатно Је да he то успети и ос. 'злим годинама, Сви су изрваили

жељу да се иде на Власину, иа из. Градњу обЈекта где ће доста другсва по завршетку сгудија радити као инжењори. Пајрола ..Свадш здрав и способан студеит-прадитељ ВласиН€ -'”. најбоље исгуструЈе располо жен.е и жеље студсната елвктротех. »ике. Оа истим еланом студеити су раз. говарали и о прилрвмама за - .ил. ски маневар. Осиоаан Је штаб моЈи he настоЈати да маиевар организује тако да што више користи учеснм. цима, како у цримени досадашњих тако и у стицашу нових boJihko знаша при/казиваће се пригодП' филмсац, и организо . упознавшв сваког пој едггнца еа задвци> UMW»|N.

Д. ХА »^УКОВИЋ

студент електротекн

НОВИ СЕКРЕТАРИЈАТ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА ССЈ ЗА БЕOГРАД

Миладин Шакнћ, претседник, Јосип Папић, секретар, Алсксандар Ненадовић, Милош Николић, Милић Бугарчић, Душан Чкребић, Јован Ристић, Франић Јозо, Милена Затезало. Светислав Костић, Милан Игњатовић, Игњат Лукић, Мисдраг Радковић, Јаков Чупић, Смиљка Родооовљевик,

Миладин Шакић, председник Београдског универзитетског одбора Савеза студената.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

brOJ 3