Студент

ПРВИ КОНГРЕС САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

О HOBОM НАЧИНУ СТИПЕНДИРАЊА И СТУДЕНТСКОЈ САМОПОМОЋИ Извештај Економске комисије

Другарица Милека Вукотић, студент ТВШ, поднела је извештај Економске комисије који је саставио Београдски универзитет. У извештају су обухваћени економско-здравствени проблеми студената са свих универзитета у земљи. Овде дсносимо делове иззештаја који се односе на ков начин стипендирања и студентску самопомоћ.

Доношсн.ем Уредбе о стипеидиран.у, наинн материјаднот обезбеђе. н»а студерата коревито се изменнб. Отпали су многи стипенднсти који су од лрихода своје породнце имали могућности да се издржавају. Тај вериод у коме се вршио прелаз на нов иачин стипендирал.а, Сио Је испутБен појавом мнсгих нро блема које је требало што хитиије решаватл. Доста тешкоћа Је било у томе, што су неки студенти утлавном из необавештенссти, неоправдано кегодовали на нов начин стштендирања. Одбори Савеза студеката су насто Јали да што боље објасне Уредбу своме чланству и У «ома с« утлавном успело, алн треба иапоменуги да је с тим објашњагањем требало почети доста раније da не би било ни оаих усамљених влучајеша методоваша. Обезбеђење студенаха после доиош»ња Уредбв згршеко ј« у више видова преко стишенднја, хгомоћи, дочјет додатха, помоћи Млнистарстна соцнјалнот старања, уговора са разгасм предузећима, док Је воЈна индустрнја задржала своЈе стшхенд*гсге. Када ое оукхграју сви начини иа које се обезбеђују студентн, долааи се до закључка да су суме ко-3« се свакот месеца додељуЈу врло велјике. обмчно се до сада прећутно прелазило преко оае чињенице, као да Је брвга државе недовољна. Међутвм, ево како стоји ©а обезбећвкш студената ва ТВШ у веограду. Само у току једкот месеца на све вндове обезбеђења, који су горе маведекн, издато Је 9.915.000. дкхгара. Са тим »овцем подмнрује се месечио 3.652. студента од укупмо 5.811 колико их има ка Школи, са просечиом стнпендиЈ ом од 2.130 дии. (оаде нису узети у обзир воЈнм tmn енднсти). Ако се ово стање обезбеђеиих студеката угаореди са стањем у ранијнм годинама, онда се ниди колика Је стварна бр*та државних ортана и установа о студентима: школске 1937/38 год, од укупног вроја студената стипендије Је примало 1,6%, 1947/48 год. број се повећзд иа 33%, 1949/30 ГОД 53%, 1930/31 врој ее сма«.ио ка 42% углавном *бог доношења Уредби о режииУ етудиЈа и одузиман.у стипендија сла Оии ђацима. o®е године дечјим додатком обезбеђено Је 55% студената, док стииепдије прима 11% од yxyraior броја студената, тако да ce проценат обезбеђења пење на око 68% са лросечном стипенднјом од 2.500, дикара. Међутим, материјално ета»i студената ое донекле изменило јер студелти нв цримају потрошачКе карте, односно прехрапбене и ии дустриске бонове, НО)вац са којим данас сгуденти располажу н« подмируЈе њихове основне потребе, Јер еу цене нсхране и станарине за око 300. дииара веће од просечне стипекдије. Међутим, студенти на рази« начин« решавају то питање v до еада нигде није било случаЈева ДЖ Ј« неко напустио факултет немаЈући мотућности за издржавање. О проблему напуштања студија вођеко ј* рачуна нарочито на стариЈим годинама, док је ка млађим 6ило прелаза са факултета ва факултет. Код сређивања стања насталог по«ле доношења Уредб« било Је и ЛРу r»x тешкоћа. Савети за науку и жултуру поједпннх република, после доношења Уредбе о сттшендирању, кису предвидели новац н за csoje стипендисте коЈи студирају у друтим републикама. Ту у велнкој мери има крилице и до самих студената, коЈи су по свом доласку на стУДиЈе прекинули сталну В езУ са својим реиублнчкш* установама. Уредба о стипендирању нпје у довољној мерм ни прецизирала услов« за етлпендиЈе код студената са села. Ту су се молбе решавале пронзвољно. углавном на основу подиетих докумепата. Такође није поciojao одређеи критериј и за доделу стипендија студентима чнјн су родитељи у радној задрузи. Решавање питања дечнјсг додатка шпло Је углавном правилно, али би ј требало настојати да ое н питањеј ВДIЈIIIИ7 1 невзвовера иШДј

24 годнне реши у целшш, Јер с«о данас стоји као гароблем. Новом расподелом стипендија Успело се у великој мери да студеити озбиљније похитају са завршетком студиЈа, али п ту кма Још ноЈава које треба размотрити и решити. Садашњим начином стипендирања преко деканата студентц не узимају никакиу обавезу према деканату коЈи их стипендара нитп пре ма коЈој друтој устаиови, што нпјв случај и са студеитима које стипендирају пронзводна предузећа, То се одражава у негодовању студената шриликом н сдласка у уиутраипкост при завршетку студија. Прилпком додељивања стппенднЈа иије се у довољиој мери водило рачуна о успеху студената, већ Је иримарно било шпхово материјално сташе. Питање дечиЈет додатка решавано Је искључиво на основу уверења о редовиогм студцрању што у сважом случају није довољно. Студен-ги који су мењалн више факултета и више пута понављалм, могу na овај начин да лако користв повластице дечЈег додатка и о«да хада иа то иемај у лраво. Специјална помоћ у цил»у што 6ржег окончања студија гаружа се апсолвентима и студентима са стариЈих година преко студентоког шозајмног фонда. Између Одбора Савеза студената ка факултетима и прнвредних предузећа mtje било довољно Јахих веза. Слаба веза између савета за науку и културу појединих република и Одбора Савеза студената ка факултетима условила Је неефихасно решавање поЈединих хитних проблема, Измена искустава но ов«м ннтањима између утгверзитетслоис цеитара, тахође није постојала, нитн се уогаште може говоронтв о заузимању неких заЈедничкнх ста вова гао извесннм иитањима. Сви ови пропусти и недостаци имали су одраза ка решавање мноткх ггро-

блетла који Г»п били иного бољ« решени да је поетојала измека искустава и заЈеднпика ахцкЈа.

Да би се ггитање матермјалног обезбеђења сту. дената што боље решило, поједине универзитетске оргакизациЈе пришле су организовању разких видова самопомоћм. Задатак те ортанизациЈ е лежп управо у томе, да се разшш вмдовима самосгалног ђивања студе«ата.

пронађу могућиости за овезбеђење оног дела студевата којима Је то каЈпотребки|Је. Иако је самопомоћ Један од важних извора за помоћ студентима, тшак се свм уииверзитетскн центри нису У довољној мери ангажовали за њено оргаиизоваље. Осим тога, постоје тендетпрце да се питање обезбеђења студената реши на неки друти иачмн, ке сопственин привређивањем н«го розним дотацијама са стране, прмлоззша итд, што је у сваком случаЈу потрешно. Према постојећим подацика најботјл резултати у овоме постмгиути су у Беотраду и љубллии а донекле « у Сарајеву (података за Скопље ч. Загреб немамо). Одбор самопомоћи који је основан у ЉУбљанм искљСУчиво е« «рмЈентисао иа решавлн»е тштања прехране оних студенат* ко|ш еу бнла

катеријалко кеобезбеђени. Преко молбн коЈе је Одбор сдмопомоћн упутпо некнм мензама доби Јено је 122 места за бесплатиу нсхрану студената, а то месечно лзноси 280.600. динара рачунајући месечно храну од 3 * оброка по 2.300. динара. Од разних других установа п предузеђа добијено Је 61.000. динара а од неких професора Рудароко-металур шког факултета добијеко Је 1.850. дганара. Оваква досадашња орнјен-

тациЈа Одбора самопомоћи није У потпуности оправдана обзиром иа сгаособности наших студената да сами прмвређуЈу. На Београдском укиверзитету у оквиру самопомоћи отворена Је на пример на ТВШ продавница (затвореног тнпа) која пружа студентима могућности много ЈефтиниЈе набавке доручка, ужине итд. него у неквм градским бифеилта. Поред тога месечна зарада бифеа креће се око

30.000 дннара не рачунајуlш ту плате снромашзшм студештима коЈи раде у њему. Организовано Је даље, неколико продавтгца ки»ига, свезака, хартијв н друтог материјала који Је потребан студентима. На тај начил студентм добијају свеске и други матерлјал потребан за наставу много ЈефтиииЈе него у гра ду, а постојеће продавнице у који. ма такође раде студенти, зарађуЈу прпличпе суме новца које се кори-

сте за помагаље сиромашнпх студената. Уз noMOft уккверзитетскот одвора у Сарајеву, пришло ce проналажвљу запослења за студентв и то Углавдгом хонорарво. преко 100 студената сарајевског У mmep з нтета ради хонорарко на разним пословима. Тиме Је донекле решено материјално нитање Једног дела сиромашннх студената.

Студентски дом број 1 у Загребу

Студентски дом »,Иво Лола Рибар”

Међународна размена студената технике у овој години

Прохпле годиие Централни одбор Савеза студената и одборц појединих технкчких школа н факултета расматрали су питан»е повећан»а броја наших студената « практиканата у иностранству. Био је формиран и посебан Ин»пргјативни одбор, којл Је на основу сутестија РУководстава Савеза, универзитетских наставника и претставиика пндустрнје, нзрадио ллан размене за 1933 годину. Може се већ сада рсћи да је н»ихов заЗеднаопси рад показао добре резултате. ИаЈвећу тешкоћу прстставља финансиска страна питања и девнзна огранлчења. Али благодлрећи помоћн нашлх привредпих руководстава и саммх предузећа омогућена Је наша овогодишња размена са иностраиством. Тиме Је истовремено омогућено и тчлањење јутословенских студената технике у Међународно удружење за размену студената за техничку праксу (ИАЕСТЕ). Шта Је ИАЕСТЕ! Ово Удружење Је основано 1948 године, да би удовољило растућој потреби за практичн»гм техничким обучавањем студената у разноврСНИМ условима. Оно организуЈе тех вмчку праксу за студенте ван њихо»е земље за време универзитетских фериЈа, а ва базн реципроцнтета. (Руководиоци МСС-а нису никада посвећивали пажњу овом важном хгитању). Кроз своЈ рад Удружење окупља у разним земљама универзитетске наставнихе, студенте и руководиоце индустриЈе. Ова нракса се оргакизуј-е иа бази добровољне сарадње земаља - чланипа. ОртанизациЈа не даје беснлатна Фииансиска или материјалиа средства своЈим члаиовима, алн настоји да добије што више олакпшца за студенте. (У саобраћају, социЈалном осигурању, порезу ■ тсл.). ИАЕСТЕ нма статус консултативИе организације Економско - социЈалног савета ОУН и УНЕСКО-а. Од ових органа Удружење прима и фи-

лансиску помоћ за покрићв своЈасИ адмштостративннх трошкова. Време траја*&а праксе Је два м*сеца и то у перисду од маја до о«« тобра сваке годиие. За време прак« се студент добија плату од предТ« зећа у коме ради. СпецнЈалности студената, коЈн до« лазе у обзир, нису строто одређск* ц углавном зависе од договора зо« маља које уговарп‘У размену. ПР« венствемо се шал»у па праксу c»# техничке спецпјалностп, а релатив« но сасвим мало индустриска трго* вина и пољопривредно-шумарска струка. Углавиом се шаљу студеи« ти са последн»их година студија. Удружење сада обухвата 10 евроо ских земаља, САД, Израел и Ту>« ску. Југославија је примљена з* приступног чла!:а If АЕСТЕ-а на говој петоЈ годишљо} конференциЈ* у Јануару 1952 гсдине у ХолавдиЈ«, ОчекуЈе се да ће се у сшој годинн тгреко мреже ИАЕСТЕ-а размегшт* око 3.500 студената. Нова овогодишња размена N roMofc каше привреде На основу наших могућности предвмђено Је да ове године 220 студената иде на праксу у стране зе« мље. Већи део ићи ће преко ИАЕСТЕ-а, а мањи преко разних домаћих предузећа. Савезна управа за унапређење про нзводње одобрила Је из свог девиз« ног буџета потребну суму за путнв трошкове и по две дневнице за наше студенте, На петој годишњој конференциЈК ИАЕСТЕ-а која је одржана од 6 до 13 јануара ose годлне, у Делфту код Хага претставник нашег Савеза сту дената примио је око 130 поиуда за Југословенске студенте. Због недрстатка времена н/ије се могао преко ИАЕСТЕ-а обезбедити потребак број места. Зато су у овоме помогла миога наша предузећа коЈа нмају добре послов!но-трговачке односе са страним фирмама. Она су преузела на себе да обезбеде Још 100 места. Тако ова предузећа прак-

тично предузимаЈу патронат над слањем студената поЈелииих cncrtft* Јалности. На основу свог великос утицаја код страних предузећа, ва* рочито велику помоћ пружаЈу ши ша предузећа: „Југоелектро м , „Јуц гометад“, „Хемпро“, „Технопромет* и „Центропромет". На праксу he првенствено ићи д»* &ри сгуденти са петих годпна в ада солвенти који he моћи наЈбоље н« скористити оно што им нуде страна предузећа и који ће то стечек# искуство ускоро моћи применити у пашој индустрији. Тиме ће се најбо ље (итравдати велика средства коЈО за ту праксу даје наша приврсдљ Студекте ће одређнватц одбори Cu веза студената иа факултетизља ■ школама уз сагласност Савезпе JN праве за унапређење производље, На Ш и студенти ће ићи у Аустрви Зу, Немачку, Француску, Ентлесжу, Шведску, холапдију и Израел. 30of велпких путцих трошкова за земље студенти ће ове године, а ■ Убудуће, углавном ићи у суседвм земље, где истовремено могу дџ стекну и добро техничко искуствв^ , Према узетим местима на конф«* ренцији ИАЕСТЕ-а, у на Ш у землу ће доћи ове године око 100 студввви та из Немачке, Аустрије и Израезд, Енглеске, Француске, ХоландиЈв. Финске, Шведске, Норвешке и Даш ске. Онц ће радити у 52 домаћа np« дузећа у Србији, Хрватској н Сло* венији. Највећи броЈ ‘he радиг« у нашим великим фабрикаиа п руд. ницима као шт 0 су ИндустриЈа тора Раковица, Фабрика „Иво* Лола Рибар“, Кончар" у 3iгребу, „ЛитостроЈ«, Љубљана, руд, ннцн Бор, трепча, ЗагорЈе н Раша. Наша предузећа дала с у странвц студентима релативно добре услоМ Рада, коЈи с материјалне странв н*. шта не заостају од оних у миогизс друши земљама. страним студеа. гима ће бити омогућено да поса« праксе остаиу пзвесно време у на> шоЈ земљи да би се одморилл ■ у« познали ЈУгославцЈу. иастојаће се ла наша размена еш лкостранством расте из годину у го* тину. са тим задатком спровођељд и побољшаша ове лраксе биђ е фор. миран средином марта ов е годцнв У Загребу југословенскл олвов ВИАЕСТЕ-а.

Јоаде ВОГДАиавН«

На практичном раду

ИЗ ДОМОВА И МЕНЗИ СНИЖЕЊЕ РЕЖИСКИХ ТРОШКОВА...

Од јаиуара месеца Општм сггудвнггокlИ ресторан онабдеаа со угљем, дрвим!а, свегглом и водом iro BMiiniHiM коме)р)ЦlИ|ЈlаlЛН)Иlм ценаМ‘3. У поређешу са студенггским домовимац KojiH огрев добијlау'у са попу г| сггоlм, Општи студантски pecnopiaiH се иашао у лошијем по ложlају. Сем тога jany;aipa месеца се, услед семестралнlог распуcnai, брОјј аlбо(Нlената смањио од 3500 иа 1054. То је све доlПрииел о да ce режlис,ми трошкови зиат ио повећацу и буду далеко виши од уплагпа абоиената. (Укупни трошкови за јануар месец бил« оу већи од уплагге једног або'иента за 1739 дииар®)У Мlвсецу марту предвиђа се већи број абонегаата, а стим и мањи режиски ТlрloШlК!ов;и по погјединцу. Но, потреба да се смаг њи HieraTHßiHa разлика између уплата и издатака и даље je нумона. Управни одбор ресторана настоји да омањи режискв rpouiiKosie не повгаоујући цену уплате. Брклј особља jie оведеи од 143 «ia 98 лица, а У рестораиу ce од првога марта примењују нове методе услуживања. Сершрке су замввили! студенти, ко ји се сами лослужују, Ово је, свакаисо, Mta«>e удобно него раније, али је корионо, јер цена уплате није повишенз.

Шта мнсле отуденти о свему овоме ? Сада је тешко рећи, јер је на ноиферегацију абоlиеиата Општег студентског ресторана 01Д 2500 претплаћених студенlагоа дошло оамо 20. Појединаине жал 6© управнику покаау|ју да има питања о ‘Шјгама би могло да се диокутује. Ди|ј'етални ресторан, који има зштно бољу xipiaiHy, остао је танође нри 2400 динара за уплату, иако су му o© тро(ШlМови повећаЛIИ (напр. у јануару су изда|ци за хрвиу ианооили 3021 динар по пофединlцу). СпајјНlњем са Општим отудентомим рестораиом режиоки трошкови су ce смаљиЛIИ, jetP су сада за|јед«ички за абоненте читавог ресторана, -.. И ПОВИШЕЊЕ УПЛАТА Уплата у ресторану студентског дома „Hbio Лола Рибар” по већана је за „вандомце” на 2200 динара, тако да онга плаћају 133 динара више од осталих студената. Управгаи одбор Дома образлаже овој|у одлуку чињеинцом да „вандомци” нису обавезгаи да предају ~К” марте Управи, као што то чигае студвнти етанари. Ни у једгаом студентском ресторану нlи|ј© повншена уплата, Интересантно j© да >е ово повишење уплата учигаио само сгу-

двнтски до)м „Иво Лола Рибар’* који је у прошлlНм месецима имао најlМlању негативгау разлнку између иадатака и уплате, а који фигаансиски, у поређењу са осталиlм студвнтским домовигма* добро croijiH (то смо тули на ко« феронцнји за избор Управног одбора). Уз повећану уплату очекивала се боља храиа. Али ое она у однооу гаа прошли меоец нгаје побољшала, а повећана jie гужва и чекање на ручак и вечвру, Такођв је питање да ли је требало и студентима „дом цнма” поиисити уплату за 67 диHiaipia. Тачно је да овај месец има тргадесет и један даи, али и ови остали студешски ресторани издају храну за трндесет и један дан, а ииоу иашли за потребгао да повећају цегау уплате. Прошли мвсец је имао само двадесет девет дана, па шак уплат а j© износила 2000 дигаара и није била смешегаа за 67 динара, Када се узму у обзир поступци « цракса друпих ресторагаа јасно je да Управни одsор реcropiaraa „Иоо Лола Рибар” треба да се бори з» побољшање свог финаноиомог отања пе путем повишења уплата « сгаижења К|®алитета исхране, већ путем о.мlањења режиокнх трошкова и других уштеда. Ј. т.

РАЗГОВОРИ О ОБАВЕЗИ

Свака студентока средаша има до* гађаје који попун.авају најразлиHMTnjte разгсгворе у н.ој. Овд е ce прина о фштму који је скоро гледан, онде о исшетима кли о догађајима са аих, тамо о приредСи која је бпла илм ће битк. Ти догађаји се гвреггрггчав ају, машта и духсв»стххгг долазе до изражвоа, То су они обичПи разговсри између два тгредавања, коЈима често пе придајемо важност, ал» тсоји змачв много. Ту се кристалкшу мхштљења, доиосе судови н одлуке како о назбезначајнијим, тажо и о надважнијим стварима. Застанитв у ми слима на средики Једкот разговора, па ћете ввдети да Је тако. И Еконо-мски факултет има тах»в догађаје и разговоре. Али а овдв постоји она спонтака даференцнјацнја: важниЈи догађајм из живота факултета добиЈају важније место у тим разговортга, спореднији бивају потисигутм. Ретко у хојем разговору међу студешима Економског факултета нећете чути ових дака нричагве о обавези студентске оргашгзације за учешће на кзградњи Власине. То шц е „догађај дана“, ииЈе сеизациј« ®оЈа he дакас ашшеш • qrtpa

6ј'Л»l потиснута другом и заборав ЈБОиа. Догађај од оре десетак дана, када је на партиокој коиференцијц сракултета преузета обавеза да ће ма Вкскомском факултегу битк ор. ганизоване трк радне брнтаде „Вла дииир Пврић Валтер" I, II и Ш, и када je упућен ггозив на такмичење свим организа(цизама Савеза студената Југоолавадје, тај догађа] дао је предиет мнотм спонтаним разговорима међу студентима. Вран»агнци причају о свом крају, где ће овог лвга студенти Економског факултета градагш систем хидроцентрала на Власзини, Други иа дохват изиасе податке о објекту. Прелазе спонтано на Бору Станковића и кнјИжсбност, па се опет исто тако неосетно враћају на Власииу, да 6и на зиак звоНа за предавање прежинули разговор и наставили ха поново на улици, у ходнику и другде. А № разговори чине живот. Они опредељују, они доносе одлуке, оне појединачаие одлукв од којих заeitca све. У комитету Паргнје сакупило се кзмеђу даа часа неколико етудеши, Н> оап о обдавд.

Имазте на уму одмереио н стаиожено говори 143 угла друг Сав ковић, члан комиснје за извршеље преузетих обавеза да наша обавеза иије мала. У нашим бригадама трсба да буда 650 сдудената. То значи да свакп други студеатг трева да буде у бритадама! Моћи ће се то одговара му други. Ето, оиНоћ: тек je иеволшсо дана откако се товорн о томв, а 230 их је дошло на ггрсдавања « Власики. Инжењер Владимкр Немадовић, који Је провео кеколино година на раду на изградши система хидроцентрала ка Власиии, говорно је синоћ студенгтма о обЈекггу. Причао им је о ©нергији кооа ће замењив апи ггреко два шшона радника, о борб« коЈа се на Влаоинн води већ неколико годива. његове речи препричавају се онмма коЈи нису били ва предаван»у, оне су обојиле многе студеНтске разговоре. Не сумн»ам да ће обавеза Счти извршена товорио је друт Лазаревлћ, члан Комитета. Увек кажем само да Је обавеза велика и да треба Још вншв војединапноЈ Јмда са снш ШЈрпиц

Дабоме. ми војишо такм»гче«>е Mjt морамо предљачитк у њему. Нујем да ce и медиЈцинари спремају аа 'конференциј у ito иашем позиву. Ех, медицинари!.... речв једаи од учвсника у разговору. па нм филозофи иам нећв бити 6or- зн» какви такмаци, Нето онмх се плашим... Ношинаlрско-дип.то'Матске школв... А и медацинари, нећу да каокем... А Сарајлије? Сећаш ли се црошле тоднн*? Мислиш лзи да су оми заворавиши прошлотодишњу пругу? Ниру, кажем ти! И то ј« разтовор у коЈем није речвП закључак. А ои Је ипак закључаас за све присутне. Св.и они воеда величику своје обавезе и свог задатка. И свн су уверени да he њихова студентска организаццја успети. Причали су пооле о другарскоЈ ве чери KOtja ће ових дана битк организоваиа на факултету, о програму на њој. Затим о плакатама којс треба нацртати. Оне ће се Једнот дана појавити у зсодницима. То ће бигги плод овог спонтанрг разговора иеколицЈгне, коЈи je преккнуло врзле за одлазак на атредавсцће. 1», М,

БРОЈ 3

НАРОДНИ СТУДЕНТ