Студент

Неоправдано експериментисање

Дискусија о режиму Три РВЖИМЗ 33 ГОДИНУ ДЗНЗ студија на Праином ПрЗВИЛНИК У СуКОбу СЗ СТВЗрНОШћу I факултету Боз уџбеника из взжни јих продметз

■ г,lожда ни на једиом факултету у није долазтгло до тлко че. Н Т :1Х прсатена режима студија као је то био случај ка Правном с-акуигтету. За нешто више од годана ивмењека су два а сада диокутује и о треће.м правшши|ж,- режима студи Зл. цесумњтиво је |В;з су ове честе промене режилга одраз тежњи иаставкичког НЊавета да се пронађе и уведе јвда« Нежш студегја који бн. бар ва до_ време, одговорио својој сврсн ВВте{sутим, постоји опасност да се о. Кжзкво експерименггиеање отегне у т редоглед, јер се претгебрегава једааг К|s(к.жан нинилац који је од пресудвог значаја за правилно решење ШрлтавОг шгтања мишљење сту. Шрената - јрежим студкја једног факултета |||јки.Је, у ужем емислу, само хшггање ■Жаставничког савета, као оргака

На Економском факултету

Лош квалитет семинарских радова

I (Од дописНиЈка са факултега) јкао поагоћиа форма наставе ссми. И*рсии редови заузимаЈ.у на Еко. ■омском факУлтету важио место. Ајео Јс тачко да се вредност таквих р*дова цени по оршгиналнооти н Шј&аиитету обраде онда можемо слојШЈодно рећи да се та-кав криггеријуас јвр оада гапје примен>ивао иа Ш и , ’ Ж\ г грдеши Еосономског факултета Шђте ее са дадовол»авајућим семиндр* Кјвнш радом стаче право иа полага. .. ■,*.« испита из IV годи-ие. Јер ту Јв Нваки свмигаарскп рад .задовол»ав-1, НвПДО”. Студеигги их фиотмсжом брзи. Ј |вом плшгу а, уместо препоручепе Шјритератујре уаммаоу Она места из ИШбениха која говоре о изабраиој р»ешl и доследно их преписују. Внавешће,мо пример др.угарицс А_ Нкекса Идрс Б-огушевић која је из нЛрсдмета „ОргаиизациЈа и послова. р- кредиггнгах предузећа” узела ссШраЈарски рад са темОм „ЈСраткороч. Н> к дугорочии кредегги”. потоуно Јс прегогоала пасусе из уцбеншса и Враш-њ ка дискусиЈу да браки свој ■Икшиар. Слично Је и са Јоваиом вДар е Д н им студентом. од 1948 годиие, коои јо вг слабим семштарским радом из иНда предмстд добио право на пола. ПНрн.с испита из IV тодике, Нно нашем мишљегву семштарскк Икдоаи. па Економском факуЈГгету «3 слаби, јер се професори држе ње_више начвлз; „признагги свак> оеминарски р®д**. Сматрамо да Ие првом месту од њих зависи да • Ж ће студеггги своје семигааре со_ обрађ»тзти и колико ће Кшшари као нндешидуалии г радови ■■удената одговорцти својоЈ наметт.

ст, економиге

Б. СРЕБРИП,

Кроз УНИВЕРЗИТЕТЕ у свету

Јединсlвен универзитет ВУ Сарској област посгоја '• ждан уиивврзптет који је једин2рве,Ј у свету по приицшгаша на којима је заснован.. То је уни■рзитет у Сарбрпкену. Отворек ,1е 1948 грдине а наставнички каШШр је прикупљеи из седам раевропских земаља. Пре Јвања ое одржавају на немачкои и француском језику. Уни‘; »врзитетске публикацнје оу такођс двојезичне, што је редак свуиај у татсвшм врстама публиКВцт.т. ДРУГИ КОНГРЕС ШКОТСКЕ СТУДЕНТСКЕ УКИЈЕ студентска УниЈа одржа. ће Друга годјшхњи к«кгЈ>ес који ће од 23 марта до 1 аир-иља оне |ј||риlк-. пиггања која ће разататрат« Кг с су студецтска путован»а и орга.низагхпја Светеке! помоКп, Међународ. ки са®ез студената и проблеми сту ; Ј|ната у келокиЈшшим земљама. »РСЕВИ ЗА ИНОСТРАНЕ ■ СТУДЕНТЕ У ШВАЈЦАР СКОЈ летгви у И^вгаЈаареко.ј. коди ге притхрема;у р|ки ииостраших студената обавиће се на ФриборскРм универзитету, филозофи, теолози, со иЖ>лови биће подељени на групе. као и литература биће на евРлеском, франдуском и немачко.м Језику^

којк овај режим одређује, веђ. истовремено и удружења студвнДт-а факулггста Дакле, питааље свмх студената. Правицшик 6 режиму сту. диЈа мора да оадржи одредбе које ће одражаааати објективну ствар. кост на факултету Добро позиава. њс те Објективне ствариости неоп. ходего је када ое доноси један оиа. кав правилник. Међутим, једностраии!м настој ан.ем да упозна ову стзарност, наставнички савет неће успеги, јер, и поред каЈбоље воље и жеље, ои не може да уђе у су. шгииу актуелних студентских проблема као хпто је то у стазву ова њиооова посштмчкза организациЈа. Ради тога је сарадња са студеттема неспходна потреба, а иаиродегго кад се Јзади о решавааБу оних пигања коЈа ротулишу одекхе студената према једнсм од нлгхових основиих задатака стручгном оспособља. вању. ТРИ ПРЕДЛОГА Пракса говори д* о®е нужнс оарадње нмје постојало. Зато ниЈе чудковато што се правилиици о ре. жиму студегја нису м»гли одржагги на снаац дуже од неколико месеци, Период од доношеп»а последњег правишника о реакиму студеца, уствари период од почетка школСке годшге до дешас, био Је обележеп актишкхшћу огуденапа гграва да се теЈ правилчвгас измени. Прва диску. сија, одржана непосредно после ње. говог стунања на сиату, гва коЦу су били позванц претстаазнпци настзв. ннчког савета к одлични студеипжг, соказала Је да су к иагјболл* студехгги правног факултета одлучпо устали прогив одредоба овога цра. вилнииса. Оа деостсу-ситјама ее настз. оило и кас Није. На пре.длог УДРУ. жења студената оне су до пре незси дан чеого вођене у секциЈи Удрузкења наставниаоа. Наставнишои са. вет је коиачно увндео да су сгуденти биши у гм је образовао комисију за оастављање предлога * новог правилимкв. У ту комисију унхла су и два претставника студсната. МеђутшЈ 1 , преддог правилннка ко. ји Је комионЈа поднела на одобрење, увшзује ва чиЈвегваду да по из. восним важним питањима није усвојено мишљење студената. Зато Је и овај предлог наишао ма иепо. вољан прогјем код студената^ Поред псасих одредаба коЈима се студенти нису супЈКИставилк, иако не виде потребу за њихово увођење, предлог правилника садржи * такве које се уоопште не могу при. хвахшм. Студент се нс слаису еа свЈхегавањем разиородних предмвга у групе и веоивањом огдОааво осдаалих предмесга из групо з* успгх или неуспех из јвдног дредмега исве чрупе. Огуда хао први, Јединствеии предлог студеиагга Јгаставишчкпм о»вету да се груиисање предмета жз. баци из режима спудедЛаи Икгереса«гно је напшаенути: чмме се правда уношењо овеаатх одрс. даба у хтредагог прввшшика о ре. жиму студида. Неки мисле да ћ« се 1-руписањем предмвра отудезггк уггутити на нзучааања маеверијЈе у ЈСлној огтштој пОвезетосли. Али, са.

мо гругамсање коце се предаваже, у. каауј« ив чињепицу да Је овакп гумачеЈБе проиовољио. Групе су сл. сгављене иајчешће од предмета коЈи имаЈу мало чега заједничког (Те оргаја државе н права и Породичнд услед чега се не може осгваритн та повезаност у изучава, гбу. ПостоЈи и друго обЈашњсње којим се правда ово груписаље. По њему, овакво грУппсање првдмста, и одроЈЈивање испита за све предме те из групе у један дд«, допринсће да се стане 'ни пут кзмпањском у. чегБУ. Сматра се да ће овакве од_ редбе цгатерати студенте на систематски рад од почетка пгволске го. деше. Ово друго обЈашњење оди Ста оправдава увођење одредаба о гру. пксању предмста у режим студепа, али су и поред њега одредбе це_ прихватл»иве. Нспризсватљиве су за то што није решепо једно ггитање кој,е је од пресуднОг значаЈа за естварење ове уџ. бенима. Јер, као што Је познаго, о, оамдесет од сто родовиих студенат., не располажу уџбеницима из три чогвртиде кајважнмјих док ваиредшг студенти, коЈих има кекоешжо стотииа, стоЈе у оо«м пог леду Још горе. Изгледа да се ггри састављању лредлога правилаасса иије водило рачума о оваквом чзињекичиом стаиБУ. Зато огудвиги, е »травом истичући свој притовор на ове одредбе правмлнажа, пОзивају истовремено наставгашсе Превиог фа кулгета да ое вад оваквим стањем најозбил.шгје з-амиоге и тгруже им пуну помОћ. Нвулажење иаставника у проблеме отудвнвта баш је и проузраковашо њихов отпор преап одредбома режиала. ЗА ПРАВИЛНИК КОЈИ ПОТСТИЧЕ Предагот иоаОг правмлгаика оцвњек Је од страие огудемата и као скуп одредаба којс иду из крајпо. стм у краЈгаост. Док се, с јвдие стра ие, пропгасују такве одредбе којс скоро оиемогУћавају уредно да»а. Iне ««спит», дотле су ? сдруге стране, студенпжома широ,м отворвна вра-га за угше у семестре »а основу мшги мума положених нсттата. Студвиги се одлучио протнвв уиошецву Оваквих одјредаеа у прашшпвш о режи. му јер сматраЈу да оне де_ лУЈу двмовицшзатороки и сТварају »рло погодак аерсн оа изиграван.о државних рргана, предузећа и ус. такова, коЈе додељују стипеидиј е и дсчје дрдаткв. Отуда други предлог студената: да св пкгање упнсивања ееместара реши на начкн каосо је то било уређено допунама претходвог праеидш:ха. Трећ« предлог студената односи ое на потребу упошвња у правилкшс одредаба које ће пооштригги критервџум на првој годинји, али на другоЈ основи Јер сма Трају да успех отудеиагга иа овој хОдијни по. вазујс ко ће моћи да одговори по. зиву пјраиника. После света оаог лако Је закљУчити због чега су студенти права за рввидеграње поједепк-гх одрвдаба мз правилника о режиму студира. ња. целокУпна ова ахтивност прст. ставља ожмо напор да се помогие доношење једног правклниаса коЈм ће одражаватм објеаиизиу Ствдрност на фвкултету а истовремеио допри н«ти да се у студирању учини корак иагаред. Душан ЗАКИЋ

Ндешш фшудоег

Универзитетска библиотека и студенти

Слабо се користи фонд библиотеке

По овоие фоаду и зиачаоу УашlВ'Сlр зиггетска библиотсма „Свс тозар Марковгић" је друга бибдЈиотса у земљи. Нзен фопд изИО.ОИ- оооо 500.000 кн»ига. Располаже оа научадам н полјитичким делниа, као и бвлетристиком. Пре посл.едњег рата кмала је највише књнга из области фиг лоаофије, док ое послв рагга посебвга паокња посветила примењеним н»а|укаlМlа. Тзко је даниС њ»сн фонд из области технике, медивдине и др. врло бопапг. 3-а набавку ноних књига и другв расходе посто|ј(и буџет нз орвдстава Савета за просвету и културу НРС. Ушшерзитетока библиотека одржава везе са библиотекалља »з нностраlнств.а- Најјаче оу везе са библиотек ама ад Немачке, Ауст,ри|је, Еагглеске, САД, затим Шведске, Француоме, Јужне Америкв, Јглтаиа, Иидонезије и ДРIУГИХ. Бгикsл гготека нсбавл»а ор|иги!иале дела ин!остраlНих аутора било куповином или позајмицом. На иопи ШlЧ»н се и дела иангих аутора шаљу у иноотраи ство- Сем тота. набављзју се и микрофшавов«. У току 1950/51 школске годике библиотекз је имаиа 107.916 посета. У том времену било је увдаоаиих 5.185 чланова, а дато на чјитање 31,660 књига. Кl2O што се из бјро|јlМи види, број коришћених књига је јако мали у односу па бројј посета. Међу посетlио(цимlа библиотеке било је иаврише студшапа техиике, медицнне и гпр(аlва. НаЈвише су тражеода утнверзитетоми уџбенlицlи, а слабије литература

из рззник обласш науке. Студенти слабо позиају сгране језике. Огуда ое ор«lГИн.алЈН разиих стручних. дела слабо користе исто као и цри|ручш библиотека, која ое налази у читаоиици. Највише ое ради по окривттама и стаидард гаш уџбе!ницим(а. Сем тога мнопн пооетио!ци реде по овојим овескама и књ«га\ва, ма да је библиотема Нlамен>е)Нlа у прекхм реду шпкма кофи користе н>ен« кнлипе. Отуда со дешава да сту денти, ко!Ји желв да користе кн>lИlге из библиотеке не могу да дођу до н>их, јер су места у читаоници заузели онм, који раде по сеоЈlИм књитама. Студентима ое не може замерити што користе у библиотеци добре услове за рад, али би се отварањем других читаоница, за овавсве случајеве, растеретнла оеа висока иаучна установа. Особл>е библ , Иloтеке за овој ,рвд и културно пош)шан>е према студентима заслужује оваку похвалу и пуно призкање. У товсу семестрlаурног раопуота 'гатаонице бкблиотеке биие оу увек пуне. Рад је био интеноив* нији иего раније. Често се де* шlав®ло да пред гардеробом стојји ред студептlагга који чема да добнје место. Крађе књига | ши|ј)е било, али је дисциплипт? 1 последњих данз знатио повгу' стнла.. Библиотека »ема мотућиости да отвори бкфе и салош V коме 5и његни пооетиоци р<аз" ’ гоиарали у часовима одмора Оделење за ииформадије та* ла!зи у оусрет студентиаш н ! књиге моу© су им неовтходие за студаје и диплоадоки рад, а кофе библиотека гаема, набавља нс зеатље или ганоспраlнства. Свм тоша у згради се редоано дад излоокбв књига које су набггаљене у последњвм месецу.

Живомир ПРЕДОЈЕВИЋ

У тону школске 1950/51 године Универзитетска бибпиотека „Светозар Марковић" имзла јв 107.916 посета

Олуја

Радиа брчглда студ&нвтш Природно - махеМаЈичког Фз“ култета „Слободан Принцио* Сељо” радила, /е већ петнае€> дана на мосту преко речице РТ* дачке. у близини тунела Љесковс воде. Сунце је месец а /У* а /95/ било немилосрдно. РаслУцала жута земља палилл /е босе табане. Зрок је био теж а к ш густ, а ветрл ни од куда. Ру* данка /е готово пресахнула, а шеварЈЈ уз њу нзгубило своју изразито зелену боју. Звуковш су били јасни ц оштрц. Тог Дана /е стари Ахмет р» није отерао с а паше своје ста* до. Оно је бпло немирно и стад ио се скупљало у гомилу сзл кривајући гдавс. Навече, за време вечере, постало јс одједном гамно. Изглп ветар подигао /е прашину ш стварло мале пешчаие вртлоге, Негде је рг.збпјсно стакло /е-'знво зазвечало. Ускоро су пдле прве крупио капи кише. Бригадисти су заспали уз бљесак муњ а , гроиови су потресали њихову барашу, мирис озои а //х /е освежавао, 3 киша је пљуштцла. пљуштала без прест а нка. Даи ;е освануо облачан, сшв в пун нзиснађења. Пролом облака уништио је ИЗ сип, разрушио ускотрачну врУ л гу, а иабујал а Руданка односш л ла је алат. Тунел је бно угрожен, стихија /е претила да М га срушитн. Десетоднсвии рад бригаде Је пропао. Јаме з а кесоне бпле *У пуне муља, а ■» макара" строј за илбнјање шипова, тежак колико тона била /с н а крш& љена. Бригада се са зебњом жавала разбеснелој речици коl а /е хучалл и носила све До Ш€Г§ је долазила. Требало је спасавагги мвтерв/* јал. Балвани, греде, даске, *олица, откинуте гране, сеоскл шог ла , лопате све се то за треаУ ш так појављивало у влловима, з I онда бн опет следећи налет воI де прекрио све и они су само по . пени на површиии назиршдв ; облике. | Триста мет а ра ниже од моСП, ■ који су градили. Руданкл се су* ’ жавала у уски теснац и таио Се : заглавилл грађа коју /е посила, • Пошли су према месту где /е : бес прпроде био најјачи. Од 1 бучања реке и шкрипе греда ии ш » /е се нишТа чуло и они су Се > тешком муком споразумевали• • Па ипак. без нарочитог трлжег ' ња брнгадисти су дрхтећи од , хладноће, улазили у хладну во• . ДУ и тако /е почео напоран и ■ опасан рлд од сванућа. Руданка /е ст а лно доноснла ’ нову грађу. Претила је опасвост да их ти пливајуђи предм-Ти . смлаве у налету, или да вх та; мо у теснацу прикљеште греде. • По двојица би отпливада до бдШ ’ вана или колица, извукла шх из | теснаца, а ондл, уз велики ј оор враћала с е против маТице з са теретом према обали. где еу • чекале девојке и извлачиде ва насип. Тлда би за тренутак ета. ли д а дођу до даха, а онда ооез , ишли тамо где прети сТнхија, - где опасност чека у сваком тре-1 нутку, 1 И тако опет, опет и опет... беа 1 одмора п без смене. • ...Слаб трлчак сунца на задазу помиловао је пажљиво очвг шћен и сложен алат и бригаду , уморну и промрзлу која се враг ћала у логор.

> Вера СТАНКОВИЂ

Митинг студената Природно-математичког факултета

(Од дошксаоска са факулгега)

У шонедељак 17 ов. м. на Природао _ математичком факултету одржан је велики митинг посвећен радним акцијама ва коме је присуствовало 1500 студената. На митингу је говормо претседник Президијума Народне скупштиие НР Србије друг Синиша Станковић. Затим је друг Јован Петровић, студент географије, говорио о традицијама деветнаест пута ударне бригаде „Слободан Принцип Сел*а“. По вавршетку митинга госзки и студети оу Јмвгледали

укусно опремљену изложбу посвећену раднкм акцијама те бригаде. М. Н.

За добар рад НАГРАДА

Студенти који с у св хравилн Ј Дијеталној мензи у Београду 6». ли су задовољни залагањем род. кика мензе. Ових дака, када јс Дијетална менза ликвидирана КМ самостална установа, и укључема у склоп Отите студентске мчве и ресторана студенти су предалм, У знак захвалности, најзаслуиош|им радннцима иале поклоцв. С. С. СГ. Фши« тф

БРОЈ 4 НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3