Студент

Песме Милана Ракића БАЛЕТ на савременој сцени

Издање „Ново поколење", Београд, 1951

Од ирвих песничких псшсуша ја у Јмсчкој дружини ~Ги)Шlвзи;јlалац", од гар»е шочегиичке иесме <ггз до „Опроштајне песме“, Ракић је шжазаго утамчану песиичку оепзибилност и инЂенииу. Кроз цео р.ао®о.lни процес Раг.ићевнх оостских дожшљаја, осећа се Iр!азнкдарони тонlастнтет, његов стнх км!з иар-азите дикамичке ли/глје. сав је у јатиши чула, на-ј-виша у ОеНЈЗзЦИГИ слухл. Ракићеве рефлек<а»‘в су гарецизн 1 - и зрезмотежепе а оггкси гарчароде су често са сликарсК|И»м елвмечгшма. У њсгово'ј цјервбрааасој по€зи|'И, осећаава игЈРу без физио*«хмад'«: „Уии «• У меме загрљаЈвм Једилм. К» грознииа тајиа струји мојОм крви, Кретпсо етвгни моје тело нек се смрви К дај ии псљугше за којима . ЈКвдДШМ.” („Очајна песма”) У Јкегозим стиховнма л>убав џ најлепша субли.мација леиоте, дата као вегтооредпи доживљај у Ј аиооо бос ; и у-сх-ићења, Међу Рлкмћеви.м љубав-ним песм агга, ко*]е одзввнлају богати-м лирским тшговииа, има изразито лепих, кж>, нд прммер: „Поносна песаЈа'’, и „Искрвна песма”. „Љу бав-на песма” има животворне пгнЈкине и брижљиво него | ваlне стааралбмке снате израза- Верекфик/аггорскз фраза и архитекгтоиика стила потсеКа-ју нз па.ршзсобски монкр- Ракићева жнвотал коиц-епција, како ооенчеш песим-измоа!, нијо кспуњенз ми шопенхауерсвоким мрвчмнм. ни пантеистичк-им вадрим одбле сцдага. Он „покма нсминовнхзст вала”, и с тгуио мира мирн сеса СјЈЈдбкиом « омрћу: човек је у »нвчетну, његсгве стклске фигур-е омо бедио кљусе, које вучо трут долап, а човечје та®с.рење еаадршава се последњим т>тшм ударцима чекића о ча-мову Д-З" «*у. У РакиКевим стн ховима пш и поиооитог Пркоса и стоицрвма: „Узвиои жквот вотифчшкш јлда, Прекали ое иа ог»у вола чтгста.” Илм: ,Срчака буди бед«» дјшо мојд К иек те сада пшГШ нв колвба. Без ропта«.*, без крви и без боја Време Је дош.то и страдата треба.*' 3(3 разлику о д Диса и Симе Па»дуровиКа, РскиКу се »ге претоквзује иирвана; али Јпгсао о пролазности жквота вечно је будиа. Ргкгаћев кснтсмплатитали песим.изам шпе мизгвттрспски, већ одреКеи кво изр-аз душевне |физе и слика Кифтнжске Среди-Iое, где ,даии сиви клизе у нсдотлед сиви”. Највише га оча јаза миоао о старости и забарову. Стврост јс мртвило ооећања, оиромангтво полетз и снсге, па сивгкост чула, нешлечкво трпл>е ње и рвзигваирј-а. Песма „Повф* чика” илуструје живчани умор. тас®>стве9гу туробшст и икдиферентност воље. Ракић и Дучић су створили св-оју пешгачку игколу. Дучнћ се увлачи к*ао пуж у своју љуштуру; са иавссиЈгм денљизмом нз недостнжне висиие уздиже култ ж-еие хилгдре, и свом измншљеном пеонсгчком свету ствара култ суни.а. Милаи Ракић, зз разлику од Дучића, ја)ЗДо је уочно друштве»е пукотинЈе и зла (ма да тгвсође ии!;е доШ(2O па мисзо бесперспективно-сти сво|, ; е кл>зсе)- У Ракићеао!ј родољубтлзој поезиј« може се И'аћи јасса реа.тистичlса црта. Она се не исцрпљује у апстрзктн!ој дек.тграттгвности, алкохолнчарРlССlм заносу веких тадаогњих ,Јродол>уонвтгх пе©нм-

ка, ш*ја је, ~поези;*а” са сзој.им («!ДIНК)ЛИ’МIеНЗИШ'а л вим обликом певанта, вегетирала у иедостатку прввог надахгаућа. Његова ~Симонида” и.ма вреднккгг стлое <ј>рс оке. „ЈефичАИја” кзо историсха реагинисценција оживљав.а успомену ни орпски феуддоизам. Али, док се п<жрај ње „крве иа роди и гуше”, она ..везе свилеи ггожров отмеке јо*ј душе”. О Ракнћу се .ме може говорити као о родољубу оиако,. како је хтела Дl3 гг претстави грађа'нска К|рlитика. Њетова је недослелност у М'исли, што из Ј ед«ача®а успехе државие политике, лржо®' п гароепервтгет. са жељама и судб-лирм парода. Врховнма балмзшске лржазице импоновалп је Ра«ићезо оввплоћење мосовС/ког аманета. Циклус „Косово” којк сгдржи свега седгм песама. олр®жз®а атмосферу једггог оогготнот роаол.убизог расположења; ..И дакас кад дађе до прследн.вг Неозарен стг.рог ореола сјајем, Ја ћу дати жтгвст, отаџСсшо моја, ЗнајуКи шта даЈсм и зашто га дајем.” Иаасо је Раккћ већнну стихова нгтткшо у једагаеестерцу и два' наестсрш' сгихови нису нимало једЈНЈОликн. Дзаааостерац је свакако посгојао и нре Ракића V поезн) : н В- Илкћа, М. Јгхшићз, М. Мнтровнђа. А. Шзнтића и других, али бнло је веома мало јеазлаестераца. Од Војкславз Илкћа до Ражићевог вреиек.а. не 6и «3‘ШЛIИ уметннчки савршеннје стихсве.

студент нњижевностн

Бал« је умегносг која ј« саста. вл»еиа из два влвмента игре као главиог иосиода њеног израза и му. »ике, коЈ* прати ту игру дајући ЈоЈ свој ртттам и, у модерном балегу пајчешће и осношш садржај. ч Рззвој балета као игре дат је с је. дне сграие својим сопстветитм тендеицијама & са друге тенденцијама развоја саме музитсе. Док су радни сшлови у класнчтоЈ музици, са својим стропм тотсом ритма, са складнсм хармонијом, јастк) носе. ћом мелодиком и фразама далл ба. лету нарочити тип елеганцпје пгре која очарава својом формом, иа коју се полаже више него на садржај, дотле, лоцн-ијс, у разним јх>м алтгча рски-М правцима музике, који теже да је испуве програмом и да Је ослободе чврстих стега хар. моицје л форме, бзлет налази пот, ст*тцаја да се и сам ослободн изве. сне укочености, која со пррвлачила кроз стари балет. Карактеристич 51 о за сте|рп балет је то, што се он у. глаааом ослашао на игру ногу, док Је 'Гело остаЈало мап,е више укоче. јјо, јер Је тако захтевало схваташе стзре сстетпк? балета. У савремеиоЈ *:,гри тежља је да се Оживи иело те. ло да би се што верније, што сло. боднцје могди изразити осећаји и садржина и-гре, инспирисане импре. с|тонисттгчкм М, е кспресисти; стички м а. нврочито, програмским стилом музике. Мохге се рећи, да су нове идеЗе Уlплс у балет, кајвнше у двадесетом веку. пссле великих реформ« Иси_ доре Дутнкан и друтх великих умоттгка, импулсом коЗи 3« дат, на. рсчиго зд русксг балета. у Езропи се ствзрај\ г.псоге бадетчгке групв од којих свака посебно гаЈи младе талепте кореотрафе и итраче но. вог стила чија имена данас доми. нира.lу у балетском свету. Сгаре снаге русксг балета ујодпн»УјУ се са париском школом у трупу „Монте карлс” која је пронела славУ својнх чланова Александре Да. нилове, Иреие Баранове и Тамаре Томанове као и играча Данида Ли. хлпта и Ролана Жерарз. Значајно Је да су се шихове кореотрафиЈе заснивале на симфсниским де.тима Чајковског, Берлиоза (Фантастичла ашфониЈа) и друтх, чиме се Заоно показало приклан,аи»е програмскоЈ музици. у ЕНглеској се ствара наиионалиа група (лан-ас ггознати „Сед лер Велс“) под зоћством Нинете де Ввлса и Фредерика Ештона. №>ихо_ ве продукције јбалети ..Хороскоп”, „Свадбеаги букет” и други доживели су великл успех. Еиглвски модерни балет „Седлер Велс” Је стекас првепство на светским позорницама. његове каракте. ристике јасно показују раскидање са старим принципима и уношење сасвттм ноб«!Х захтева у балет. Што јаСЈшје пзразити идеју, то Је циљ. Притом се, наравно, садржај исти. че на прво место, Нов облик бале. та претиоставља лепоту извСђен»а целиае. било целокушгог бал«та, шш неке еппзоде. С ов*l.м у всзи, у последње време јасио се испол»ила Једна дрта мо.

дерног балета. Савремене кореогр*. фиј« свв мање и ман>е узимају му, зику посебмо писаиу за ишх, већ радије поз«Јмл.ују партитуре стари. Јих дела. Разгаг варијациони облици са своЈим кратклм паоажима, свите са миого ритмичких ставова као и весела музика старе коммчие опере, дали су погодаи мгатеријал за но*е лзразе у балету. Дугачке шре или ичттермецз, из естетских разлога, страваи су модерном бале. ту. И сно шго се компоиује спеццјално за балет прилагођава се том захтевУ. Тако Је балет Артура Гли. са „Адам зеро” (1346), који кро.з че. тири става чег.ири годишља до. ба, алегорише жиаот човека. компоновнн у Јасчго оиртаним одељцима који пружају извођењу могућ. »вости за нарочите ефекте. У последњв време пдарочито велики У. спех постигао је балет „Дон Кихот" од Роберта Герхарда, компонован па сличан пачгш, за чију Је осио. ву узет стил модертге симфоашске музичсе. Мгђутим, ма колико оааква врста шре тежила једиом животнијем изразу, ма којгико сна хтела потпун израз садржаја, цео пут новнје у. метностц, са својим многоброЈжгм декадентним идејама, намеће бале. ту посебну садржиИУ, коЈа га често одвраћа од уметничкос смисл«. Те. жећи да збаци оквире формс кла. сичне уметпосш. нзви балет -ствара сзоју фсрму у којој, кад отпадне животпа суштика, г)е остаје ништа друго сои м оамс т« голе форме. Ра. зноразне пгре са мнстичвом примс. сом, са нереалНмм садржајем, по. стају кграктеристичне у цозом бз. лету. У тежњи да доследно снроведе прннципс тог повог облнк*, савремеЈги умсг.чик до.таза до тсчм, да одбаци сио што је тај облпк и у. словило жизотии садржај. „IТо. крети из жизота’’ остају о l! да само празан формализам. То се нарочито Јасно одразило на вмерпчкам балету. Овде су се ва. рцјације неких „модерниешчких” праваца толико дубоко угнездиле у балет, да Је ои, уз сасвим мало и. зузетака. стао на позтдгје Једпе сасвим апсгракгНе, надземаљске игре, која иема ш-икакве везе са ре. алгатм светом и животом. С друте стране, покушаји да се савремена проблематика унесе у балет, пали су под утнца-Ј извеснлх натурали. стичких стромљења и створн.ли плигке, баналне и неуметм!Чке узо. ре, са пснховшалиличком потом_ Слично стоји .ствар са фришУским балетом. Он Је, инсшлрнсан пре свега разнтгм правцима модерне и ..апстрактие” умепвосТи, остварио д©ла изва-чредна по формл, што )е заслута весоких способности ње. гозих аутора, али чнја Је садржнна у јшого случвјева сеаггимеигално ра зливека, иерсалНа ијш неразумљива. кад се говорм о последњим годи. нама балетског репертоара, тре©а спомвнути и два облика балегске уметности, који ОУ изразити првт. ставмици иашега времена - балет на филму и балет на тел*визији. Имали смо прилике да видимо „ЦР.

вене ципелпце"’. филм који ј* У« спео да на платно иренесе гоео»о цео балет по Андерсено-во; бајјЈи. Греоа узгред иапоменутц. да је то првп заиста ,-балел" иа филму, Ј*Р сва што је пре н.ега сиаши з* фЈ хлм бкле су само краће ллВ ДЈ'же елизоде из балета, ..Црвене ИИггелице” су дале, ис-лша. балет ил филму. Садп он није био гламтж радтва. садржај самог филма до««» кло је прскидао ток иззођења, док ће други фмлм исте продукциЈе „Хофмаисве пр*хче’* датц сам ба. лет без узгредмог садржаја. Могуђ. иост брзог мењаља слика и захва. таља великог просгора камером код филма дају наде да Кемо ускоро видеш још неколико успелих прслЈтсција. код балета к* тел«визији обтгчно се изводе оамо поједине спе не и оае су или узете из неке партитуре иа прилагођене извођетну ггред телевмзором или су специЈалво пи. сане за то. И у једном и у друхчзм с.ггучају условЈт које поставља гчате. визмја у тетгнииком погледУ, ску. ченост сцене (која се Обутсват# Је. дновремено), специфичности дехорл_ тјшштх и свстлоскмх ефекага, и* пружаЈу мотућтгогт потпуне словоде уметпичког израза, иа оснозу чка се може сумњати да балст на т«л*. визијн неће стматп велику бУдУћјјост као уметност Може се на крају рећи, да је И*. зитлвна улога модертгог бблета што Је укео извеено освежење у шрУКласмчпа естетика и складиосг «У, истима, в» даугом пл*ну. *ли з*К* слобода уметпичког изграђцваља створил* Је мсгућтгости за сиажЈ»хЈе ефекте, који ће заузеш шихово

Влалета ВУКОВИЋ

В. СОРАЈМТ*

ПРВО ЧИТАЊЕ ПЕСМЕ „НА ГАЗИМЕСТАНУ"

у годЈгца.ма ба.ткамсккх _ ратова Ракић је био у једшгицама које су биле иа Косоцу. У то доГ.а навритиДо се и десет годика његовог књпжев. ног с*г варалаштва. И вспнрис*и хо.

совСком епопе*ом и момелтом у коме се налазио на месгу одигравац.а догађаја, ракић натпгше песму .На Газп Местану”, Био је потиат в«ћ као ве.тгога песшгк, алп ову песму кије гогкоме митво. Међутпм. Један н>егов друг пропађе случајно ту пес му и узме је, без Ракиђевог знан>а. Сутрадан, командант сазове збор евих Јединина. Он рече сакупљеиим војниггима да их је сазвао да за.једнпчки просдаве десет година песнич кот стваралаштва Милана ракића ко_ ји се нал&зио м«ђУ љима и дх му па тај начин однју достојно пртпнање и поштовање. комапдовао је војнич ки позарав ирсма Милану Рацићу. Заткм Је ЈедЗн официр рецитовао „На Гази Местану.” Ракић Је од узбуђења плакао. Доцннје, причао Ј с < да му је тај догађај био највеће ггризнање које му ]е као човеку и песнмжу одано.

студент књижевносиг

Иедељко НЕШИЋ

ЈОВАН ДЕВИЋ -- УЧЕНИК (цртеж туи>ем)

ЈОШ О ТИПИЧНОМ Поводом дискусије о књизи „Теорија књижевности “

од тсорлјр КЈљашсРВЛвстк Тнмофејева, преко ЛУи« (..Огледи о реал*lКУ“), ла до каших семинара вротеже се мопљем да се појам тшшчног веже са ‘ ам за ц! I ичГгт и да Је пш проналазак реализма. ТНп кае ушшпп сублимат стваркостн, међутк«, својствел је килокевиој делатности од наЈран«Јих времезса ље»а иосталка. Између осталог, он « Јавио н хао технагчка нужкост. ]ер хл коЈу природну појаву мемогуће Је тотално, (аШ чиаН*, пренети У к»нж«вао дело. Кнлжев»ост, као просторио и вр*“ менскм огревичеиа уметност, не може приказати л* Једну шјаву живота у и»елој универзалноЈ узрочиоаоследачвој повезаноети. зато, порад тежсве уметтпл да ироликв* у суиггкцу самв поЈавги квалнИШIИIПГ кзбора материјела к о®аЈ техквчгкп фактоР сткку.тмрао Је еа своЈ« стране ■шттизмрање као уметшгчки целисходну м ексломичку категорију, коју Зе дута пракса уздитла до принцнпа. С тим у вези, у тежв>иг да се мимкиумом средстава постктне макснмални ефекат, иамеђе се књижевном Д«лу и економија уметкичких средстава у свим љеговчм евементима, од компознциЈе до задшег епитета, „Веш Тина писаи>а састоЈн ее управо у вештини брисаља оног > што је нетиотребно нштисано” (Чехов). ода6иран.е као иркицнп уметиичког поступка пронзилазм из т« »копоитгчности посгупка коЈа се јевља као непролазна хонстанта у проиесу настојан.а кљижевпог дела („Прндев Је кајаеКи иеприЈатељ имеиице «ако се е љсзи слаже у рсдУ, броју и падежу“ Волтер). Та ехоиомкЈа уметиичккх средетава доводи н Д« уиеттпгчк« хиперболе, коЈа »е иења димеизиЈе ствар ностл, аеђ пзжк.у читаоца доводи у прецизкмјп утао лосматраља из кога појаву, изоловаиу »*з и.е«е увиверзалтге повезаности, видимо само еа бмти«« и за дати иоменат карактеристттчким узрочни-последичинм карпкама. ИнсистирајУЈш на екоиомичпости одабЈграња, ми о томе говоримо кзо о ,1 едком од узрока који условљавају птизирање. Према томе, о типнчиостн у иајпгирем смиелУ мо|ке се, тиlа(lа ти(ап4Јs, говоритн у свмм клижеиним методамм. Међутим, уметнтгку целнсходиост, њетову етичку оггравланост в естетски значај разаио Је и потврдмо у каЈвећоЈ мери реалмстичкм метод. Он Је појам типичностн теорстски разрадко м дао му онај »иачај какав он »е може имати *и У Једном другом кнтижевиом методу. И оно, по чвму је тмн највнше своЈииа реалвзма, јесте на прв«м месту пут. којнм он долази до типкчног, при ч*«у « полазиу тачку узкмз прототип и стварност. лок е« у рсмамтггзму, иж пример, он рађа у машти Јчееттска и прогигставља се сгвариости као »•« амтвпод. Јато о тиаичком и гипу у овако огрођеном сјн»-

аду уоворнио У реалмзму, поглалмто у грађанском ш, иротиТо у иовом реазввз!му, у коме он добзцЈв ваЈоотукнЈе теоретско разЈашљење и најширу практтгчиу просмему. Тако тип, претегављајуКм се, с једие страие као техничка вужнсст а, с друте стране. као необилазип мост преко кога уметник прнлази стварности (прототтт) н пр«ко кога се, следећи пут уметничке спозноЈе, враћа пракси (ткп) о« постаје „средишна катетариЈа“, ..основпм критериј“, „принцнп“, ади и проблем рсализма. проблем, како због субјекгивноч момента (шипчевог талечта. културе, животног псхуства и идејног смера), тако и због обЈектнвне компЈГККованоети гаојма ткпичног п његове, 511 сеша сегћо, диЈалекглчке закукуљености. Пре евега. ткпнршо то Је и опште и поједииачио, то Је први ред двјалектичког укрштања; другн Је, што тгашчко нвје само садахпн.е, већ и будуће, тЈ. н« еамо омо што се одредило, већ и оно што се одређује; и, наЈзад, тишгчним се сматра честа, « и изузетнж поЈава. већ према томе да ли у себи носи црт* постојаности н важности или је пролазна и ефемерча. Ова три основма диЈалектитса нрожимања поЈам тигагчиот чине врло деликатннм. Већ тесриски иерфкдан у прахси он постаје Још перфндниЈи, Јер са своЈе прострвие диЈалектичке платформе даје могућмост уметнвчкоЈ злоупотреби и фалсификовању ствариосги. Лаж, будући и у обичном жмвоту одвратна, У науци постаЈе з.чочкн, « у уметиости криминал. И права Је несрећа што с е понекад крнминал на тај начин транспонује из обичног живота у уметност. Тако друштво. протокећи тв у поЈедииачном, пушта га у опшге«; најурен кроз врата, улазн кроз лрозор. И е тот гледмшта питање типичног тр*B а лосматЈ»атп као лроблем и очувати га од проституисања ржзних хипер I! над-изама.' Ако покушамо да поЈам тнпнчног (не ггретендуЈуђв иа дефвиициЈу) упростиио « за моменат ослободимо баласта дијалектичких парадокса, можсмо

га схватнтц као широки комплекс постоЈаии* и једиородних дрта оваплоћеких у ;шкУ> који но само да не противречи стварности, ввћ је и тгродУбљУЈ* у светлу звкоиитости налредне и»у*е, »атермЈалнотичке дијалектиже и личног инстикТа ствараода. При том тип сматрамо кдо ону катетччрију, која делује на паша чу.та и емоције, Питан»е на који начин писац уочава тниичне цојаве у жнвоту одводи га, ако неће да се изложи рнзику стихијног наслућнвања, у област науке и (Јшлозофнје. Даиас књижевник у том погледу стоји V много позољкнјеи положају од уметника антике „ каснијих. Но, не маљи део посла, н поред незаменљивог савезништва модеЈЖе иауке и матермјалистичке дијалектике, коЈи воде уметника до основ ких законитости у људском друпгтву, прнроди и мишљењу, остаје на непосредном посматрању самог жиаота, из кссга уметник прп« ону арому иепосредности, коЈу му не може пружити ниједна форма идеологије. На површини човека и друштва Јавллју « об,, ‘ чаји, навнке, мнс.п« и нешто што сачмњава повригни слој духа. То Је оно што припада моди и треllутку и што траје релативио кратко. То су длевне хроничаре, модие илустрације, певаче шлагера, Једном речЈу, оно што изби.ја и пада «а годишњим лишћем, Несма, коју су некад звиждука ЈИ по :внм ћсшковима и певали уз све клалирс, постаЈе после кратког времен а смешиа, отужва, лажна и Још ће се иаћи једино у какво забаченој покрајини. она је била мзраз једиог од оних пролазиих осећања. којима је довољна лака прсмеиа обичаја и укуса, па да нестану. тако Је она ишчезда из моде и ми се ускоро снсбивамо што смо ужнвалц у глупостима. На овај начиц време требв и многобројис књижевие наиисе коЈи излазе на све Тло даиа. У том погледу стоје Један поред другога »овинар на перу, новинар оловком, новинар гудалом и сви други хроничари лодних хирова коЈи могу имзти и дара и духа, али коЈи се обраћаЈу иомента.тиом и пролззном укусу. Оно трајниЈе, отпорније, елементарниЈе п закономерио стоји нспод те површпне и не показује се

обмчкои оиу. И ПИС« даље, кроз пресек извесае доЈа»е, хрећућм ее прем» и»еж>ј скривеиој унутрвшљости, огкрвшаЈући све сталиије, па ирема то«е «•стоЈаније и тнличииЈ« одлике Једне појаив, етижемо до љеког •лемеитарнот темеља који управљ* » себом иоси с»е игго је спореднијег зиачаЈа. На таЈ мачин образ Ује се известан ред но каЈ«и ое појаве по »ажисстм » зиачају постављаЈу Једра над друтом. Међутим, ово ш>о иа тај начан палазимо **о тнпично у ствариостн, т«к Је краћ« део пут* У Тметннчком смислу. Овде мастаје питаље преношвља тшмгчнот из ствармости у кнЈгжевност н уметност У«вигте. Да в« једна паЈава, чнЈу смо важвост ТочНпг у гтвармост*. то иоелла н у анлжввном делОГ, «■* мор* да добиЈе одговараЈУћу умепгичку обраду. Да би ону превласт, коју та појапа кма у обЈежтмвввм свету и лшвоту добпва и у уметннчком делу, т»сац прибегава разиим средстнвма умегнвчкот ступка преко коЈих ока овладава иашлм чулвма. Оживљавањем Једне апстрактне уопштености путем индивидуализацпЈе, љексгм чулном конврешацвЈов у ллку, елемеитима сижеа, језика, коиттозициЈе * свим другнм учиицииа У ироцесу стваража к»вжевмсг дела, иосткже се макснмална конверген ичма дејстза, Те коквергенцијв у природи нема, ади звог н.е стварност у кшижевном делу не постаје баЈк«, већ „истинитиЈа трећа стварност“. Кроз екладно обједињамше опдггег « посебиог, кроз уметвичко загреваже та два елемента до «*•*ховог стапаља и диЈалектичке синтезе у чулним л»т;**нма постиже се права и уметнинка типиз*ииЈа. Хипертрофнја ма ког од двају елезтената доввди уметиичку саоз»*Јт до оно«г трангцензУеа ил *омв нрнмарио и секутвдарио измешују места. те СЈ-бјектипио извнја на први план а објектизно иостаје шегов прпрепак. Тако ее из презрелости и бееперспек. тивности грађанског реалнзма путсви разилазе у дв а иравца. Његово ~р*днш:ално Језгро" развија сош»Јалистшисн реалнзам у новц квалитет. доследно Се држећн Једпно нсправне махеријалистичке тесриЈ« сазнаша, по којој Је и уметмост субЈектпиин одраз објектнвне стварности. Другим путем отешлн су о«и коЈи су се удаљили од стварности и. повчачећи ее у себе, „нашли“ излаз у супрастазирзнои ,|А, коЈе сеоЈсм фрапаптнои и иесхватљнвом формом надоиешта снромаштво садржа Ја. Так<> уметннчки пуритапнзам и читало туце шегопих вароЈаната растаче основки нринирш реализма и, не нашамвп призиање пуиовредиог уметпнчког нравца, завовОљава се још да животари као кУрувзУм.

студент књижевпостч

Вељкп МИЋОВИЋ

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ БРО -~