Студент

НЕМИРИ РИМА

Чуднп грчеви потресају Рпп. Де Гасперп се не лпби да у Сенату пзјавп: „Мп се са спгурношћу надаис победп. ноја каснн, виш која је већ па путу... Италпјапска влада ће свпи расположивим средатвпма радптн на повратку Трста Италнји“. Та ~'расположива средства“ ннсу средства мира. Опо што се овпх дана дешава у Трсту и не само тамо показује 'да се јопг увек не разуме конкретиа стварносг. Заслепљен „славом предака“ политпчкн жнвот Италнје пзгледа да хрлп у пеизвесиу сутрашњпцу. Фашистпчкп карактер последњих демонстрацнја оамо потпомаже таква струјања. Проблем Трста. пред непосредпе општппско-адмшшстратпвне изборе, треба још једанпут да узбуди пталијанске масе п буде мамац за глвсање за демохришћанску полптпку. Алп, ваља отворе®о рећп, он говори још више: Де Гасперп не жели нашу по сто пута пружену руку. Са директним претоворнма, на базп разумне реалнстннке полнтике, вамерно се одуговлачи. Неће се, и не желп, да се схвати да Трнпартптпа декларацпја, и оио што она са собом носп, пема н впше не може имати онагу документа којн нешто значи. Алп Рнм се, ппак, потајпо нада. И отуда прптпсак п кпдање званннипх односа са Савеаничком управом у Трсту, булеварско-сензационlалпсгпчко тражење да се сменп генерал Впнтертоп, појачапа дипломатска активност у Лондону и Башппгтону; отуда п брпжпо ппоање италпјапске штампе о ..обпављању италијанско-бритапског пријатељства“ н жеља да „брптапски миlнпстар спољнпх послова учншх све што може како бп поправио ситуацпју и показао кахсва је енглеска лоднтика на хом сектору“. Изв тога се јасно крије намера да се ожпве принципн Трппартнтне декларацпје и учишг нешто што су време и догађајн већ прегазилн. Тешко је веровагн, на основу. искуства и онота што се сада дешава. да ће Рпм променихи курс своје лолитнке у правпу сарадње н правплпог политнчког сатледавања реалне сигуацнје. Шта внше, рекло бп се, као дв проблем Трста улаап у нову Фазу притпока! Жеља да ов избори од 25 маја у Трсту изврше по законима који владају у Италпјн, пргаремање терена да Св протуре једностраип и чудни прннципн ллебпсцита међу тршћанскнм граћанима нтд. ушзује да претсгоје пове хараигг*., хоојв тршћанскп проблем гурају у ћорсокак, поторшавају односе између ЈугославиЈе и Италнје п тнме стварају пепотребну затегнутост. Одтоворпост за то сноси Италија. Оно што нас младе нарочито узбуђује, јесте да „ударпу“ енагу те изопачене долптнке, у овпм последњнм демонстрацпјама чини омладини, средњошколцп п студедти. То воси у себн трагпку, предочава болну драму младе генерацнје Игалије. Трује се њен разум и срце, патрпотско раслоложење превлачД настрвнпм поривима. Распаљују ниоке страсти и буде уско-пациопалтгстнчка осећања. Свет мисли и жеђ срца боје се ужасима повампнреног фашпзма, разарају се осећања младпх људи. Стварају се фаланте црнокошуљапга п, као да се желп, да се поново доживи дан њпховог марша улицама Рима! Дуче још жпвп! Немирц Рлма га подрнш,вају и нема знакова да се плаше даиа када ће престатп стмо анализпраље самога свбе, ударп по свежим ранвма, сазнан>е да је једна млада генерацпја искорпшћена, да се њен жшпог гаси, нема впше ндеала, да је сне спво п празно. Демонстрације у ‘ Трсту, Риму. Мвдаадг SДЈГЈЈ« &4Р »ЈШШ*

Удружење студената медицине

и брига о демонстраторима

Досадашње искуство показује да се успешно савпађизањг многих проблема наставе на Медицинском факуптету не може замиспити без помоћи демонстратора (хемија, физиог.огија, анзтомија, нормална и патолошкз хистологијз, бактериопогија, интерна, пропедевтика итд.) Сарадња демокстратора је постапа неопходна, њихово учешће у наптави се не заобилази, али је и*ак афекгт њиховог рада и поред огромног буџстског издатка далеко од очекиваног. Да 6и питање демоистратора довело у скпад са стварним потребама нзстаеног ппа на и програма. ваља пре свега извршити ревизмју свих демонстратсрских места како би се, с једне стране, прецизирале дужности и права демонстратора и њихово место у настави уопште, а с ДРуге стране, да се буџетски издаци правилније употрсбе. Ту се подразумевз и регулисање демокстратуре на институтима где демонстратори не учествују у настави ипи где је број практичних часова толико мали да за њихово извоћење демонстратори нису потребни (онкопошки и рент генолошки институт и неке хируршне клинике). На подијатриској и гинеколошкој клиници демонстратори постављањем добијају изузетне могућности за лично усавршавање, што јз свакако за похвалу, али што је недовољно да помогне и побољша читав систем наставе у односу на њену практичну компоненту. Стручно знање извесног броја демонстратора није на одгсаарајућој висини. Готово четвртинуукупног броја демонстратора чине студенти који су током школовања из ових или оних разлога изгубили једну, често две па и више година. Али исто тако висока средња оцена код неких од њих не може се узети као довољан разпог да се само форсира стручна вредност, тим пре што је могуће да у таквим случајевима нездраве амбиције, уместо друштвеком осудом, буду награђене незаслуженим, поверењем

и фуницијом која треба у неку руку да буде доказ саесног прегнућа и несебичног запагања појединца. Тако например на првој и другој хируршкој клиници демонстратори су слаби ђаци и то је поред рЈуаве организације рада на тим кпиникама један од главних узрока што је практична настава на клиникама сасвим недовољна и дефактна. Демонстратори овде у већини случајева врше дужност средњег медицинског особља и гдминистратора нако су на терету буџета предвиђеног само за обезбеђење наставе. Изгледа да су ове кпинике после забране упошљавања студената медицине као лскарских помоћника, једноставно „произвеле" своје пекарске помоћнике студенте у демонстраторе. Ти студенти раде по двакаест часоза дневно, дежурају сваки други дан итд. за минималну награду (ИпО дин.) а запостављају студије. Међу овим „дсмонстраторима“ има и таквих који већ две године нису попожили ни један испит или су из наких предмета падапи два, три ипи више пута и сасвим је разумљиво да ни они сами не желе дз се под таквим усповима појављују као псмоћни наставници пред студентима који иако млађи, имају већи број попожених испитз. Из овога се јгсно види да је штетно узимати за демонстраторе студенте сз заосталим испитима и да се нужно мора предвидети на којим клиникама студенти без одређеког попоженог испита могу да буду демонстратори. Исто тако недовољан увид у тзв. проблем апсопвената можв да објасни зашто се међу демонстраторима нзпазе студенти са две и више година апсолвентског стажа. Овакав начин демонстрирања фаворизира продужено школовање па чак га и новчано награђује. Удружење студената Медицинског факултета, уз учешће што већег броја студената мора у ин-

тересу побољшања наставе да посвсти вишв пажње проблему демонстратора а прз свега формирању њиховог моралног и попитичког пика. Само на тај начин могуће је подићи ауторитет демонстратора и повзћати њихозу одговорнсст према раду. М. Р.

Топли мартовски дани измамили су студенте са књигама у паркове

ОТВОРЕНИ ПАРТИСКИ САСТАНАК СТУДЕНАТА II ГОДИНЕ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА

НА ИСТОМ ПУТУ

До последње клупе испуњеда слушаоииша број два, друта по величпни на Правиом факултету, го»ориlЛа је да оу се чшимови ПарТ|ИЈе са друге године ЕкоНОМСIКОГ факултета озбиљио заложшlи да окупе што већи број ванпартијlаlца «а свој црви отворени партиски састатга«. Исливда, сви ваипартојци иису присутни, а за то члановпг Партијс нису криви, јер већи део отсутоих при пада реду онт[Х о кој«lМ!а ће на самом саогаадку бити речи реду „редсвно иередовних студеиата. * . Реч секретара Је’ кратка. ЗнДчај и сврха партиских састанака био је оонов твеговот излагатва. После усвајања дпевиот реда приступило се заједнимком реша ваљу два важиа проблема, За масовност физичког васпитања Бгггие особи-ие физичког васпитпља студената масовност и редовитоет и па њиховој години нису дош.те до лзражаја. Зато је потребно прорадити део пигома ЦК КПЈ који се односи на ово пгЈгггње. Али, сада пије циљ само дтгскутсеати о рангтјнм пропустима, «его је потребио наћи иајбоље плтеве За оотвареlве но-

ве заlмисли о физичком ваогаитању студената. Оно се мора одвнјати отално и не сме се дозволити да неко остане по страни. Дају се преддози. Биди се да су људи о овоме проблему већ размишљали. Сваки је предаог поткрепље« образложешима- Мо ра се признати да је квалитет дискусије ва висингг. Д|ИС!куто(зало се о томе, да ли реквиаите Савеза за фнзичко васпитање „Партизан" треба корцстити у оквиру поједкн-их сбкција, које бгл се претходно ооновајге, ши на иекп други начи«. Преовладало је мишљење да са масо-внпм ф|изичким васцитањем студевата ваљ» отпочетн одмах, без обзпра на стање поотојећих реквиакта. Цела годиlна наотупа као вод у оо«виру факултетске чете и упражњава све врсте днсшиплина које се предвиђагу, јер стварање оекција доводи до појавс про фест оналнзма и монопола појединаца, што кочи развој осталих. Масовмост ће истаћи на површину најбоље и о«да> је лако од њ.их формирати потребне екипе. Међутим, за о«е врсте спортова са којима се неће бавмти студе«ти у оквпру Савеза „Па.ртнзан’, могу се ш години образовати поједине екипе, па ће студенти

поред горњих дисципввнна моћи да упражњавају и те друге врсте опортова, Биро ооновне партиоке организације одредиће л»уде кој|и ће одмах отпочети са у ПИСOIМ студеиата у ове екипе. Предвиђене су: екипе за рукомет, одбојку, футбал, екипа за пливаче и за тгепливаче, Екипама је стављено у задатак да одмах оггпочиу са радом. Истовремено је једногласно прихваћен позив треће године, за одлазак на излет ва« Београда. Излет ће протећн у знаку масовног учешћа у такмичењу у разним спортемим днсцтшлитгама н, биће израз опремностм свих (Наставак на другој отрони)

Објекти на којима ћемо радити

ВАЉАОНИЦА БАКРА У СЕВОЈНУ

(Од спецнјалиог допнспика) 'Гптово Ужпце, марта На шгст километара од Титовог У«ица, у котпини укљештеној међу брдима, калази се Севојно. До пре двз године то се сепо мало помињало. Еоз се ту заустазљао копико да сиђу и да се попну ретки путници. И док је нурио према 'шаргакским тунелима на запзду ипи чачзнсхој равници на истоку, слаао би св ко сетио да једком помене Сзвојно. Сада се све изменило. И пик Сезојна и путници који крсз њсга пролазе и њихози разгоаориСкелет огромне хале, многобројни колосеци за вагончиће, споредни копосеци, жичана железница која води до на врх брдз до камеколома, радионице за оправку апзта, насипи, камиони

све то мења изглед овог краја и разговоре путника. КАЈВЕЋА И НАЈМОДЕРНИЈА ВАЉАОНИЦА У СРЕДЊОЈ ЕВРОПИ Наша земља располаже са оогромним залихама бзкра. Најбогатији смо у Европи. Криви су они који су управљали нашом привредом у прошпости, што смо извозили руду и сирови бакар скоро забадава. После рата смо се нашли у тешкој ситуацији. Мала ваљаонииа „Импол“ у Слозенији не може да окабде земљу са бакарним прврађевикама. Приморани смо да добар део сироаог бакра извозимо по 23 девизна динара, а да после

прерађени бакар плаћамо 60 дв« визних^динара по кипограму. Разумљиво је да се нисмо могпи помирити са овим. Почепа је да се пројектује ваљаокица која ђе повољно решити то питање. У мају 1950 године започели сУ и радови на изградњи ваљаонице бакра у Сеаојну... Биђе то највећа и најмодернија ваљаоница у Средњој Европи. И више. Пројектована према савременим техничким достигнућима, претстављаће скоро јединствен пример у свету. У Америци по> стоји једна таква ваљаоница. Већа је од наше, апи по модерним уређајима уступа место овој коју градимо. Ваљаоница ће се састојати од хапе дуге 400 метара, а широке 100 метара. На једном крају, где се напгзи ливница, хала ће бити 126 метара широка. То значи, да ће хала заузимати простор већи од четири хентара. Поред хапе изградИће се трафостаница, инцустриски колосеи, електрична мрежа, канализација, водовод итд. Опрему за фабрику добићемо из Западне Немачке, а мањи део из неких земаља ка рачун репарација. Све ће бити на бпок погону. Притисак ручице или одређеног дугмета покретаћв тешко ваљке и машине. Колико ће бити взљаоница модернизована види се по гоме, што ће ова огромна фабрика имати свега 800—900 радника у једној смени. Дуж вепике хапе са места на место видеће се усамљене фигуре радника. Капацитет ће бити око 24 хи љаде тона. Садашња лроизаолња

бакра неће моћи да задовољи њене капацитете. Бор ће морати да повећа продукцију. Ваљаоница ће израђивати бакар и бакарне легуре. Извпачиће кице, плехови, штангпе итд. То ће омогућити даљи развитак индуотрије локомотива, котпова, епектрометапургије и епектро уређаја. Производња ваљаонице биће толика да ће потпуно задовољити наше потребе и претећи ће за извоз. Подизање ваљаонице са уређајима и помоћним зградама коштаће нзс дванаест мипијарди динара, А вредност годишње производње износиће тринаест мипијарди динара. Значи, да ће нам с* исплатити тако брзо да о њеној корисности не треба ни да говоримо. Бор и Севојно биће директно (Наставак на другој страни)

Десетог млрга ове године шест бригада сеоских омладинаиа започело је овогодишње радове ц а изградњи ваљаонице банра У Севојну

„Професионалци"

Г рупа од десет члаиова уметиичког ансамбла Филозофског факултета гостовала /е пре неко лико даиа у Ћуприји> Светозаре ву и Сењском Рудиику, Биланс четири приредбе У овим местима. На страну, што смо мишље• ња да група од десет људи не може да изведе квалитетан про ш грам који би испунио цело вече. Овде је важио нешто ДРУго. Турнеја је б ида организована преко „личних веза’ а они који су у њој учествовали пошли су са намером да новац међу собом поделе. А, да се >,Власн не сете ” обавезали су се, да да/у пет хиљада и ансамблу, она• ко ,>великодушно”. Поставља се питање како /е ова група добила дозволу за турнеју и то под именом ансам бла? Ко /е дао право ВелизарУ Бошковићу (вођа групе) и осталима да на овај начии »,проноее славу” ансамбла филозофског факултета; ансамбда, који /в у прошлој годиии постигао лепо успехе ? Зар нИје иогао Да ча турнеју поће цео ансамбд и на тај начин поправк својв т ешко финансиско стање> а не да чакs на оних пет хиљада која ћа МУ самозвани •Јметнк* ци”? Сматрамо да треба мспитата цео случај ових професионалаца и кривце строго казнити . јер <?У појаве оваквих група по про• винциским градовима у поемад * ње време учестале. Ако то раД4 разни пропали циркузаии, ћа треба никако дозволити да Ј том >,просветитељском' * послу. учествују и студенти.

Нови секретаријат Централног одбора Савеза студената Југославије

За претседаииса Централиог одбора изабран је друг Пс-шић Милорад, а чланоае Секретаријата: Крунић Живојин, Вучевић Јакша, Бугарчић Милић, Вукотић Милена, '< цкаревски Пепо, Капетановн!! Хакас, Обрадовић Здравко, Панић Јосип, Роде Витја, Тартара Звонко, Шакић Миладин, Шчука Зорка. Надзсзрна ком»с«|ја: Игњатовић Мнлан (Београд), Ожанић Звснимио (Загреб), Василевск и Живко (Скснтље), Храбач Томо (Сграјеао', ПОланшек Милош (Љубљана).

(/6^/гг НБДБЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА I'ОДИНА XVII БРОЈ 5 БЕОГРАД, 26 МАРТ 1952 • ЦЕНА 5 ДИН. |