Студент

Чудни клубови

—Утисци ИЗ ХОЛАНДИЈЕ

Конфсрендија за међукародну раз мену студеиата за техннчку лраксу одржавала се у просторијама Т»хшlчке високе школе у Делфту код Хага. То је највећа и Јединз школа те врсте у Холанцији. Иаа ОКО 6.000 студената, док их у це* лој Холандији има око 26.000. Први пут сам срео студенте на свечаном отварању конференциЈе, Једна њихова груиа била Ј« у траднционалилм фраковима. Уопште, међу студектима се овде чувају мно Ге старе традициЈе коЈе су у другим земљама давно шпчезле. студенти имаЈу мноштво својих клубова религиознмх, спортскнх и стручних. Посетио сам два-трп таква клуба и упознао се са жквотом у н>има донекле н са животом студената уошптв. НајкарактеристпчниЈ« студентска удруженл су т зв. •»Студентска корпора". По правилницима тих клубова женским лнпима је забрањен приступ у њихове простормје. Само једном годишње, када се одржава традиционални бал, оне могу да присуствуЈУ. Иначе, студенткиње су олде реткост. Тако, на пример, у Делфту их има свега око 50 на школи. Али оне су, ипак, створиле свој женски хлуб у коме Је мушкарцима забрањен приступ. Тешко ми Је било да разумем ове студентске клубове. У Једном од њлх којп носи назив „Феникс* 1 , разговарао сам са десетак чланова и руксводиоца клуба. Нико ми није могао рећи какав је уствари циљ тог клуба. Слагали су се само у томе да клуб нема никаквог свог одређеиог програма. Многи од ових ~корпора‘‘ стари су два-три столећа; Живот у клубовима почише касно увече и замире обично у рано Јутро. Нови чланови морају, при ступању у клуб, да се опшшају до главе и прођу једномесечни припремни стаж. За то време они се упознаЈу са животом клуба и његовим члановима. Немају право да седе на столицама и морају да испуњавају све захтеве стариЈих сту дената, често и беомислене, уколико вештином говора и аргумеката и е успеју да убеде „каредбодавца“ у неправилност његоваг захтева. Дешава се да с е сатима води дискусија да ли је оправдан захтев да млади студент скине свој капут или џемпер. Уоеђивали су ме да је то доЗро Баспигио средстзо за младе људе, који тек ступају на Универзитет како не би „уобразили да све знају“! Старпји члановп клуба имају више права него млађи над којима узлмају „очинство". тачо, на пример, само члансви који су 6 година провели у клубу могу да седе крај калпша. Обично клубови имају своје сопстзене зграде са ресторанима и друштвеним просториЈалга у којилга раде позориш.че, музичке, литерарке, слортске и ДРУге секције. У всћиии клубсва плаћа се прплнчно висс,ка чланаппна. У универзитетским центрпма сви студентски клубови плгају једно коорднпационо тело које решава чтручна студентска питаша: „централпи комитет за питања студиЈа“. Д овде илга пуно проблема.

Либерални режим студија

Сам режим студмја је доста либералан. Скоро ц нема прописа о рокопима полагања испита, посећивању предавања и вре.меку студирања. црошле годлне наставнички савет Техкнчке школе у Делфту хтео је да се донесе правилинк који би ограпичмо време студирања највише на 8 годпна. студенти Су сматрали да се то коси са слободом студлрања и преко свог „Централног комитета“ усцели су да спрсче доношење таквог правилника. Ма да, практичио, огромла већина студената настоји да што пре заврши студнје, а већина го' успева у року од в гоДина. Вслнкм део је на то присиљеи и екоиомским разлозима. Сваки пети студент запослен Студелти плаћају годишње високу школарину која износи просечНју мроечну плату једног чиновника. Књнте су најскупља роба. Стан н храна су скупи. Студентских домова у иашем смислу скоро и нема. обично су то мање зграде у коЈтгма живе 20—30 студената, по дво-

Јнца у ЈедноЈ собм. Стипендије су велика реткост и нзносе од 18 —133 гулдена (један гулден вреди 80 девнзних динара). према званичним подацима полоl3ина свлх студената жјгви’|од сум,е испод мшгимума потребног за стан и храну. зато сваки пети студент поред студирања н ради негде да би се издржавао. Све ово јако отежава долазак на студиЈе стУдената из сиромаппшЈИх сло Јева друштва, Тек сваки стоти студент Је из радкичке породице. А и по завршетку студмја ниЈе лако наћи запослењв. Неки млади инжењери иду у далеке прекоокеанске зеиље тражећи посла. Уогапте узев, холандски студенти се мало баве политиком. скоро и нема политичких студентских организациЈа или су броЈно незнатне. Неки ово објашњаваЈу потреоом „студентскот јединства«. Студентима члановилга клубова се оставља да сами формираЈу своја политичка гледишта. С друге странр, утнцај ре лигиЈе у студентским КЈЈуговдша Је прилично јак. За време окупације многи студенти су активно учествовалн у покрету отпора. Они са поносом говоре о томе и показују примерке тадашње илегалне штампе. многи сд њих су пали у тој борби, иеколико наставнзгка Је такође било стрељано од окупатора. Успомена на пале обележена је уметничким спомен плочалга са именима у аулама факултета. У лепо уређеке ко меморативне књиге сакупљеие сУ слике и биографије палих.

Многи студекти са којима сам разговарао живо Су се интересовали за нашу земљу. Велпкм &рој техничара изражавао јв жељу д« дође овог лета на праксу у наше фабрике, али се све жеље мису могле задошољптн. Доћи ће их око десетак. „Опет ће мо се срести у Југославији“ У библиотеци славистичког семинара Амстердамског универзитета срео сам једног старијег студента, који ме Је дочекао речима: „Здраво! Говорите српсхи! Ја га понешто гсворим и разумем, Учио сам га две годнне и сада учим. Кад погрешим вп ме исггравите.“ Дуто смо разговарали у би&лиотецн семинара. Већи део у н.ој заузимају наши листови, збирке чланака, расправа и дела наших руководиоца. и то на свим језицшиа наших народа. Студенти проучавају ■ друштвено еконосмски живот земљв чиЈи Језик уче. Мој саговорник је говорио пажљиво и одмерено, тако да се уолажавао страни акценат. Заиста, грешио је мало. причао ми Је да ће ускоро да заврши студије. Био је прошлог лета на ОмладинскоЈ прузи са холакдском бригадом. Ради овде на семинару као неки „стручњак за ЈугославиЈу“. ~Мо жда ћемо се опет среоли у ЈУгославији. Биће још радних акциЈа!“ рекао ии Је на растгнку мој нови пријатељ.

Јован БОГДАНОВИЋ ст. технике

ОБАВЕШТЕЊЕ

Карумеке фотографије снимље не у студентском опорввиошшту »а А®али, могу се нодићи у редакцији „Народни студент" овавсог уторнтгка и среде од 12—14 часова, по иешт од 15 дин. (формат вх ») и 30 дин. (9 х 12).

Основан је југословенски одбор ИАЕСТЕ-а

У Загребу је 13 марта одрмана Оснивачка нонферекција ИАЕСТЕ Међународног удрумења за размену студената на техничкоЈ пракси ради избора Југословенског одбора ИАЕСТЕ. Конференцији су присуствовапи, поред депсгата свих техничких фзкултета у зсмљи, претставници Савезне управе за унапређење произзсдње Впаде ФНРЈ, Сазета за просвету, науку и културу Впаде ФНРЈ, Централног одбора Савеза студеиата, а од стране школсних власти Загребачког свеучилишта, ректор, прсфосор Бошњаковић, На конференцији је поднео извештај о досадашњем деловању Иницијатизног одбора ИАЕСТЕ друг Јово Бсгданозић ксјм јз био каш делегат нз заседању Генералне скупштике ИАЕСТЕ-з, одржане месеца јгнуарз све године у Холандији. Присутни су са одобравањем прихватили извештзј

и у дужој дискусији осврнули се на главне проблеме овогодишње размене студената техниие, агрономије, шумарства, физике и хзмије са иностранством. На крају је изабран Југосповенски одбор у који су ушпа по три претставника сваког универзитетског центра.

ВЕСТИ ИЗ ФИНСКЕ

Меџговити хор финских студената пошао је у марту на тронедељ. ну ту|рнеју по Европи. 56 певача гастоваће у Даиокој, НемачкоЈ и Швајцарској. У Келну ће бнти при ређена емисија на радиу, а у Ха. новеру концерт у заједници са тамошњим Симфониским дркестром. За с»оје инсстране колеге, коЗи буду долазили на Олимпкјаду, фиЈгски студенти спремају сме. штај На 17 километара од Хелсин кија налазиће се студентоки логорм. Сао&раћаЗне везе ће бити одличне. логоре сртаннзује тури. стичке служба Фимске студентске укије.

ИЗ ИНФОРМБИРООВСКИХ ЗЕМАЉА

„Крштење" факултета у Чехословачкој

Већ смо доносили вест о „совјстЈвз-иран.у” високе наставе У Источ ној Немачкој. СлИчап »препород” доживљују п остале земље иа и_ стоку Еврспе. Међу н»има је и Чехосло»ачк а Објављен је новонзрађени наставнц програм за чехословачке факултете. Образложење је Д а о министар просвете. који ј е рехао да ралови про. фесора и студената имају застаре_ ле методе и схватаи>а. Колико су застарели вида се по томе што још увек не копирају до краја методе и схватања совјетске науке. Зато је и донет овај програм који ће чехсс.товачке студенте научити како се учи. ч крштење” факу л т е та поздрави. ли су п остали минмстри. Минпстар правосуђа др стеван Рајс подвукао је од колтгк е је важности да се студенти прапа уче на .рев°лУционарном” искуству совјетског права. Мшшстар пољОпривред е препору. чио је студеитима шумарства и по. љопривреде изУчавање мичурин. ских метода и колхозних цозитвта. Студентима медицине Зе министар здравља саве т °вао да читају сов.

јетске медидинскђ часописе, Јер ће у Iвима наћи сву мсдицинСку мУ. дрост. Свечаност је закључио ректор Полнтичке и социјалне високе шксле са речима да студенти и професори морају од сада битн ви. ше 6ол»шевички опрезни када мп. сле о науци. „СОВЈЕТСКЕ СЛОБОДЕ“ У ИСТОЧНОЈ НЕМАЧКОЈ Већ су и раније стизале вести о хапшен»нма на појединим уттиверзитетвсма у Источној НемачкоЈ. У последње време хапшења су уче. стала; Од 15 јануара до 15 фебруара затворено је Н студената на универ. зитетима у ИсточноЈ НемачкоЈ. разлози су политичке лрироде. у друтој шмЈовини фебруара са радничко - сељачких универзитета у Бранденбургу и Потсдаму ухап. шено је неколижо студената По. лицт-гја није дала никскво објашњење. Замста, познате совуетске »мето. де” продиру свуда по земљама Источн* Европе.

Слобода мишљења

Имаш смо једног прнјател>а, веома загопешог. Ћутао је пуне п&тнри годиие и потпупо личш? на комнозптора, или па пајара коЈи се завлачн у неке подруме и меси гл!ину. Међутим, иасуцпот свпм пагађањпма, показало се Једног неслућеног часе да глј наш позпаиик нише стпхове. Па, боже мој, тгије то иишга ружно помислпли смо. А ко зна можда ће он све иас једпога дана изненадити? И хажо ето, неко вече, скуписмо се да чујемо шта је то каш прЈгјатељ Стратпмировнћ написао. Поседасмо у \свскојаким жпвоиисгаим поаама и добро начуљисмо ушли. Када смо саалушали пес-ме, рече претседшик; Другови п другорпце! Дамо и господо! пошто сте овако лепо саслушали нашега песппка. онда мислим да могу отворилн и диокусију. Наравно, Ја сам уверен да ту неће битл шмсаквог устезања илл устручаваЈћа, Јер вч знате да у иа(шем Клубу постоЈн свеопшта слобода изражавања мишљеља, али да би се ипак, што се каже, пробио лед, то ћу ја нршг узети реч. Дакле овако: сматрам да једна вечерашња строфа могу рећи чнтава поезија

нашега колеге, али та неааборав на строфа свакако претставља најблиставије остварење целокупне паш.е послератне поезије! Да, МOЛIШ вас, то је најлепши адиђар. Али, унесто свих речи и свакога коментара нека та строфа сана проговори: „Ој ветре, сулуди ветре шго дукадп какву ли то кашу у мом срцу куваш!? динди-мннци-дин, цинцн-минци цин, кажу да је умро божји спнГ Ја сам све рекао, а ко би оада желео да говори? упита опет претседник. II ту је могла да плсхапе она мунна пауза, када сви ћуте и накашљују се, гледају у слнке на знду, у оијалицу или у властитв нокте да се врата не отворише и У собу уђоше Дахжо Гргуровић, песник и Владан Пракљача, ромаlноијер српски. Пракљача оде у јсдац утао прекрштених руку, достојаиствена изгледа а Гргуровић у други, закрвављенпх очију и стиснутих песвнца.

Дај овамо, еј ти! дреашу он на претседннка, дај ми реч! Уплашеаш претседиик устаде са свога места, поклони се ионизио и муцаЈући објавп да друг Гргуровнћ жели да говори. Хоћу да кажем само голшсо да је овај што га ви називате прегседнтгком једиа обична битангш! А песник Стратимировпћ, хм,

Наша козерија

шта ту може дш се каже? То вам је тако као шека гугутка, или још боље ц.врчак! Чуди ме само како сте мотли то да слушате? Видите молим вао, он је поред свег,а још и лопов. Ко ншпример не погађа д-а је та миоао украдена од мог пријатеља песшгка Крајнчковића. Неко ће можда замеритн што џ таЈко говорим, а писам ни саслушао њетове песме. Нпје било ни потребно да их саслушам, јер ја унапред знам шта једна таква лигчност може да иапише. Молио бих друга Гргуровића, примети претседник стидљиво, да се држи правила приотојности лепог понашања. Каква бре пристојност и лепо понашање? Ко си ти овде? А? полндајац, адвокат, или Фридрпх БарбаЈроса? Не може бато како тн мислиш, јоок! Ти бих хтео у ушшформу је ли? А ја видиш нећу уннформу! Ја сам бре слободан човек, а ово ја слободна литература? А слободпе литературе нема док не развезеш језик. Треба битп сочан, 'резак! ...Е мој претседииче ти си нека заврзлома п зевзек да ти нема пара под овом капом небеском... Ја поново молим друга Гргуровића да мало прппази на тон и речник. Уосталом... можда би хтео н друг Пракљача нешто да каже? Ниеам мислио нп да долазим у ову жалосну средину а најмање да у њој говорим, али кад то присутпи желе, па добро! По мом дубоком уверењу друг Гргуровић има право у свему што је вечерас рекао, ма да је н он, ако ћемо право да говорлмо, човек у души злобан и покварен. Некп овде кажу да после завршне речи претседнпкове не треба говорит А затто молим вае? Ко нама гарантује да људи после 135 година неће давати завршне речи у почетку, пре сваке дискуопје? Што се пак тиче прочитане приповетке коју сам пажљпво саслушао, ту нажалост делим мишљење са уваженим предговорнпком. Дакако, то је ипак само једна брбљерија! Ови смо ћутали поралсени лепогом изражавања песннка Гргуровића, п снагом логике романсијера Пракљаче. Па ншк се јави из дубоке тишине неки незнанко који рече:

Другови, хтео сам и ја да кажем своје мишљење, шросгите што не умем лепо да говорим, али су ове пеоме иа мене оставиле сиажап утнсак, иакк> можда вмају некпх слабостн; опе су мв погресле и узбудиле. ...Ипак пе би требало нзрицатн о њпма та,ко нагле судове. А видим да је и сам аутор јако ожалошћен, окоро смо му и сузе натерали иа очи... Гргуровић рнкну: Слушај тп претседннче! Хо. ћеш ли да пзбациш овог Бнзмарка одавде ?! Ја захтевам да се тај тип уклони из овог свети.гшшта! Или века одмах изиђе, пли ћу ја оа колегом Пражљачом да напустим овај кокошарнпк. Дакле езћете? Па добро, дружв Пракљача, држим да ни ви нећете внше уднсати истк ваздух са овим неснооним вндивидуама. И пођоше РЈчсу под руку првма вратнма!... а. ј. I

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

ВОДОРАВНО: 1. Инициуали нашег највећег комедиографа ко (словон.), 2. Омотач дрвета (пад.) цригска дрине, з. град у Белгизи наша федерална јединица, 4. Свеза украсни део стуба (арх облик) речнс острво 5. Гроб вели-ки француоки ваја-р (Отост) о&разо. ва«, 6 Римски воЗсковођа рожна [израслима код неких животиша острво у Јегејском мору, 7. Мада носеобина врста франдуског ви. кг, 8. Наше мушко кме идеја у књижеввости, 9. Француски сликар XVII века, 10. Презиме великот енглеског романописца рудник у Истрн, 11. Лако испарљива течнсст замка од ужета за' хватање сто. ке, 12. Грчки бог љубави највећа река у Египту памук, 13. Сипк: делови прашине опера хрватског композито|ра Ватрослава Лнсннског роман од Јелене Димитријевић, 14. Вој,на јединица дугачак ходкик блато, 15, инструмекат за ниве. тпгсаше дугуљасто охругсо, 16. Италијаноки песник (аугор епа „Ослобођени Јерусалим”) емират

на Арабжмсом полуострву, 17. Нота солмизацед е коњска опрема. УСПРАВНО: 1. за површи«у иницијали великог реНесапсног сликара, 2. Ри&ар име познатот гЈкллмског глумда, 3. Једвогодишша бодљикава биљка образован човек 4. Није стар драги камен место на Пељешду свечана игранка, 5. Воксерски израз аждаја мешаво гештачко ђубриво папирна арећида, 6. Презиме нзрађивача музичких инструмената, 19. века супротстављање игра слична футбалу, 7. несугласица срутбалеки израз драма од Ибзе. ка, 8. БожаИство проналазач радиума, 9. Застава катранисана хартија купалиште код Венеције, 10. Моменат прекршај у футбалу није стара, Изолираш! спро. еодвих ззчи« поруб врста 12 Језеро у С&В. Америци суд за чување посмртних остатака му. слимаиоко име притока Дрине, 13. Историски град на Корзици страно мушко име, 14. Обичај (тур.) пссуда у домаћтшству, 15. Пред. ло! (нем.) слово лашнкце^

МАЛО ПАРОДИЈЕ

88 ПЕСМА Миодрага Павловића*

‘ Мува је пљунула у моју савест Није ми жао што сам заклао цврчка јер јв узнемиравао шусгера Штикле аргисткиње лроболе су тротоар Мед је покапао шаховску фигуру помрачење Сказаљке су пресеклв стеницу неко је у подруму чистио оџак од крви и био задовољан јер је сутрадан имао нове рукавице Дрвеће се окренуло тумбе и уболо рибе рибе су зинуле и прогутале месец у мојим ципелама Је месечина. •) Пеоник Мнодраг павловић издао је недавно з-sи,рку од 87 песама. Према непогврђеним вестима ово је н.егова најноеија 88 пета. Уколико је то тачно гпримећујемо да се у овој његовој аајновиј ој песми осећа очитледан напредак.

Уместо филмског приказа

Боже Леро, помози нашим филмским радиицима дд направе добар филм.

МАЛЕ ШАЛЕ Из агитаторске праксе

Зесте ли билм о& митингу? Јесам колега. Необично усле* митинг! А како вам се допада изч ложоа са радних акција? дивна је, просто сам одушев љена Вероватно ћете ићи на акцију колега? Наравно, А ви колегинице? И ја. значп ЈОш једног сам убедила на иође на акцију. И ја хакође, м. н.

Решење из прошлог броја

Во.доравно; 1. Решето, б, Банаш, и. Не, 12. Авала, 14. l3, Ту, 17. Сама. ра, 19. Ел, 20. Ор. 21. Јунона, 24. Атриум, 25. Рикарди, 28, Расина, 30. Лаз, 31. Кона н ДоЈл, 33. Цар, 34. Крит, 36.'* Ас, 37. Ес, 39. Тема, 40. Кроти, 42. Седеф, 44 Ри, 46. Ура, 47. Рум, 48. Ес, 49. Крбава, 51. Декарт, 53. Апатин, 54 Зватан 55. Ср., 56. ДОЗ, 57. Ати, 58. Ај, 60. Му рат, 62 Едикт, 64. Окер 66. Ме, 67. А. А., 68. Арак, 70. Бат, 72. Каменолом, 81. Оно, 82 Акат.гс, 85. Мазарен 86. Каолин, 88. Трезор, »0 Ро;гат, 91. паркас, 92. Ми, 93 КП- , 94. На, 95. Ис, 96. Аљаска, 97. Ко. раиа.

Усправно; X. Реми, 2. Шарм } 3. Ева, 4. Та, 5. Олеи«, 6. БОрдо, 7 # АТ, 8. НоЈ, 9. Аојр, 10. Атос, 11, Иарвик, 13. Алка, 14 # Лорд, 16. УНИЦЕФ 17. Стар, 18. Аут, 22. Нар, 23. Аиа«, 24. Алкар, 25. РО, 26. Ан, 27 Иј, 29. Аракс 31. кси, 32. Лес, 35. Трубадур, 36. Атавизам, 38. Серенада, 39. Те.матижа, 41. Оратор, 43. Дукат, 45. Икар, 48. Етиа, 50. Ан, 51. ДВ, 52 Ра, 55. Сеоба, 59. Јукон, 60, Ме. тар, 61. Тек, 62. Еам, 63 Трода 65. Кант. 69. Анпс, 71. Газ, 73 Ан, 7«. Марка, 75. Езоп, 76. Наг 77, Оран, 78. Летак, 79 он, 80. Сар, 83. Нера 84. Сома, 86. каса, 87, Онда, 89. 9l. Пир,

СТРАНА 6

Савез ступената Југосла ви!е на Београдском универзитету и великим школама. Уређује редакциони колегијум, оцговорни уредник Александар Ненадовић. Уредништво и администрациБсоград, Балканска 4/1У; те лефон 23-464, чековни рачун 1031-903213. Тромесечна претплата 60 дин, Штампа ,-Глас” Моше Пијаде 8. Листи излазн средом, цена ј дин.

Н Г А РОД Н И СТУ Д ЕНТ

БРОЈ |