Студент

Студенти ће и ове године учествовати у ношењу Титове штафете

Студекти Београдског уиивсрзитста и великих школа, кзо чланоши планинарсклх друштава и друштва за телссно васлитаи,е „партизак“, учествоваће и овв годиив у ношељу тлтове штафете. Ове године члановн друштва за тедесно васпитаље „Партизан“, иа својоЈ годлши.ој скупшткни су дали обавезу да учествују у нс-шешу опсгодишШе штафете. ПлаНинари ће такоће мосити штафету и биће укљученн у штафету планниарског савеза СрбнЈе.

Са прошлогодишње Титове штафете: на слици лево; пренос штафете преко Лима. На слици десно: студенти-планинари предају штафету планинарима Ужица.

Улога и место друштва за телесно васпитање

"Партизан" нису довољно схваћени

„Партизан 11 друштво за т*лесно васпитање београдоких студвната ради већ другу годину редовно и систематски. Преко 300 чланова сваког понедвоника и четвртка ако нх другв обавезе на спрвчв допадв у сапу ДИФ-а, а тепвсно ввжбање им постајв саакодневна потреба. Међутим, број од три стотинв вежбача јв веома мали у односу на број студената у Бвограду. То говорн о слабостима у досадашњвм раду на омасовљвњу друштва, којв би од свих фискултурних оргвнизација требапо да води најаишв бригв о Физичком васпитању студвнатаУправа друштва јв имала грвшана у руковођвњу, успављујући са транутним успесима и покпањвјући сву пажњу наоно што св има, док је мало урадипа да окули нове чпанове и да читавом чпвнстау пружи садржајан и по форми оригинапан рад (васпитно-просввтна делатиост, ззједнички излвти, другарскв вечери и сл.). Било јв

ту и објективних рззлога. Међутим, нвдостатаи сопственв салв и скучвност рада у свега два тврмина нвдвљно овдв је од другостепеног значаја, јвр се твк сада искорншћааа пуни капацитвт салв. Један од првих узрона немасовности јвсте неразумевањв и несхватање значаја твпесног васпитања. Јасно је да сви студенти не могу бити подјсднако нанлоњени ргду друштава за телесно васпитањс. Многе привпаче спортска друштва. Апи, није свуда јасан и правилан став факултетсних руководстава како фискултурних тако и удружења Саввза студената према в Партизану“. Њихова помоп овом друштву није стална, « карантеришу је супротности: годину дана руководства скоро нису ништа знапа о његовом раду, од појаве Писма ЦК КПЈ о стању и задацима у Фискултури говоре само о њему, а мессц дана иза тога опет је све по старом. Ако упоредимо број обухваћених студвната у „Партизану" пре појаве Писма и данас, и ако упоредимо шта се све намеравало предузети у то време на фанултетима са оним што је од тога до дзнас остварено, в(/дећемо да је заиста тако. Помоћ наших организација је имзпа карактер кампање и лоред тога што нико није желео да буде тако. Пораст чланства у фебруару и

марту иијв ништа већи од пораста у нвком другом месецу. Мо< гло би се чак рвћи да јв он сталан и сигуран, и да зависи од настојања да се упознају масе студената са садржиком и програмом рада друштва „Партизан". На том пољу управа друштва чини велике напоре и баш ту помоћ Савеза студената и фискултурних руководстава на факултетима неће бити никада превелика. Треба изнети још Једну појаву која се запажа код оиасовљавања •Партизана", Удружења Савеза студензта неких факултета су донооипа одлуке о стварању партизаноких чвтз, којв би играле одбојиу, кошарку, футбал, тј. бавил« се искључиво спортовима. Пошто такве јединицв нвмају ничвга зајадничног са програмом Саввза аа тепвсно ваепитањв, зашто их онда иазиаати имвиом организациј* којој нв припадају?! Насупрот томе правилна је нв нвким фаиултетима агитација аа упис 'Што већег броја студената у већ постојеће друштво „Партизан“ и интензивније коришћење капацитета сапа са којима оно располаже. Карактеристичаи ]• однос другова са Мвдицинске ввлике школв према масовној фисмулгури, широкоЈ спортскоЈ »ктнвности и твпеском авжбању. Неинтврвсовање за оба обз правца баца их нз гре-

шке у грешку, јер за прво нема« ју воље, а о другом (организацији телесног васпитања) знају врпо мало. Тако данас постоји један одбор „Партизана", који се спободно може назвати фиктивнии, јер „не зна" шта да ради, с ким да сарађује и шта конкретно да почне. То најбоље илуструје само јвдан детаљ: пропозиције за првенство Универзитета и вепикик школа нису стигпе „Медицинару“ или фискултурном одбору шкопв, већ су дате одбору „Партизана", који сасвим разумљиво нијо зчао шта с њима да предузме, Омасовљење „Партизана" друштва за телесно васлитање студоната остаје и даље једно од гпавних питања у рзду његове упраае. ПомоН коју могу да му пруже удружења Савеза студената је велика, али она не сме да се одвија кампањски. Боље је о друштву ловести бригу само једанпут месечно, него из дана у дан па поспе извеског времена рећи да је бипо доста. Само тако ће друштво остварити свој овогодишњи програм, послати рздну бригаду на Впасину, организовати погоровање у августу а велики број редовних вежбача и танмичара на највећим такмичењима у нашој држави допринеће Да се студенти још више упознају са позитивним резуптатима рада „Партизанз" на физичком васпитању студената.

ПОВОДОМ ЧЛАНКА

ПЛАНИНАРСТВО

СТУДЕНТСКИ СПОРТ ВРОЈ 2

Питање за дискусију

ОлаИимарство 1« послвднлвх д*. адвшија захватпло цивввлиакммио чо. »ечанство. Њега су пригрлили шгтелвктуалии радпици. То се види кз исторпје планииарскмх похрета саих земаља, И код нас је развоЈ пла«ина|рства шао сличним пу. тем, Њимв су се бавили мИопи на. ши вминвнтшг интелектуалци. Ни Јв олучајио да Ј« плаишгарство при дс.било ту врсту људи. Изгледа Д* зктгвотни услови утичу на избор спортске дисциплине. То се и ра. аиим а'нкета!ма могло утврдити и у нашој оредини. Тзко знамо да има спортова у коЈима преовлвђују фИ

зички радници у велнком процен ту (Оокс, ©ициклизам, рвање) док у друтма преовлађују ишлелек. туални радницн (одбоЈка, кошарка, пливаше, тецис, планшаарство НАПИСАО Цр . Војин Смодлак а итд-). О том фактору треба водити рачуна кад се говори о плашшар. ств-У. НаЈзад плаиииарство није сцорт у правом смислу речи. Шшишар

се нв такмкчи, ш немл рекорда, о« се не утјжуЈ* тоишасо, ла с* за_ то пладаинаЈрењеи могу да баве сви здрави јнудн* об« пода, свтос узраега, и свих телесних спосооности. "У спорту се тражи рекгорд, п« се услед тота врши свлекциуа мај, способашЈих, Онк слави отпадају па се удал»уЈу, те маоовиост трпи. И у томе је првдност плаиииарв. ња карочито Јга нашг.м УИиверзигету где нема услсва з« спортеки трениlНlг и схгортетси живот, Спорт захтепа л»уде одличне спОртскв техиипке која се може стећи дуго. трајнмм апстематским тренингом од наЈранмје младости. Натшт сту. деити у гимиазији нису стекли ту па је не могу лаасо савладати ни н» Унмверзмтету. За пла. гашарство ниЈе потребна толика техннка. уосгалом она се може брзо савладагги потребким школован»ем и тео.ретскии изучавкњем. Да би негео постао смучароки таге мичар за алпсху когмбииацију потребан је имз година трениига од ране младости. Међутим, да ви зи. ми плаапннарио на смучкама до. вол»ма Је обнчна алпска технижа која св може стећи у току неко. лико недеља ОваЈ пример пам на,l©оље илуструЈе зашто се студеиги опредељуЈу за платдшар. ство. поред свега тога плакинарство Је необично тежак и напоран спорт. Он спала у најтеже спорто. ве нарочито зшгско плаиинарство. То ће следећи пратмер иаЈбоље илустро-вати. Ако један атлвта једним узмахом дигне терет од 100 кг. 'иа 2 м. висине извршп рад од 20о мкг Ахо је он у стању д а за 5 сатц то понови 100 ггута онда ће извршптн рад од 20.000 мк)г. Свакога ће таЈ резултат задивити. Ако планикар креие из РудЈзше железнинке станнце ка 500 м. надморске виснне, на врх Коттаопика (2017 м) сн ће своЈу твлеену тежику о Ј 70 кг. у току 5 сати хода ггодићи за 1500 м и пзвршиће рад о,д 70 х 1500 105.000 мкг Ако се урачуна и пређеиих 1в км, о«да се цнфра извршеног рад а пеше »а 130.000 до 140.000 мкг Плашшар ће у току 5 сати равномериог али доброг хОда новршилм 8 пУга већи рад него дизач терета, Јеш Једно утаоређење коЈ® говори у прилог плаиинарстаа и које нам даје делимичлго обЈашњеше зашто се баш «гнгелекту®лци ваве њи.ме За време спортских напора па тренинту зг на такмичвњу спдртиста Је потггшо апсорбован ®им Р®до-хг. Он при томе ниЈе у ста«,у да МЈSС-Ш ка дрЈТв ствари. МачевалДц, играч кЗшарке, одвојкв и тгогомета у тогеу игрв кпм такштчен»а гледа на протинник* па је саз усредсређен на спорт. Да се и.нт елоктуал Но нживљава, да розговара, д а мисли ( да при тчзмв дебагује љ-ема ки говорз. Међутим, плашгиар, «т поред оног огромиог фмзичжот напсра који врши, може у току ходаља да млсјји, да разповара о цајдаубљим пртЈблввсимд, да лебатује и да се иителвктуадно нживљавг. Ксгод Јо ишао н 3 ! [3 , лете зна како се може у кзвесштм тренуци.ма .тубоко да размиптља да се де&атуја и рвзгов*лл јгдно в.ремецо с телесшши рвд зм То Је ЈедЈшн стасрт у геоме се може једновпемено чОвек д а психички и физички ижилљар.а д 0 крс!]н:г\ грацица Сви-а су нама у сећ’н»у пзлеттт мп коЈима гч o " има.тЈ». прилттке да порел велнког физтгч ког Капсра дожинцмо н дпвне разгсасре. лискЗГСиЈе и дивна ра. , змишљаша. То је чиЈвенидтл која придобиј«.

Наш коментар

Да се не понови

Кроз десетак дана отпочеће овогодишње спортско првен. ство Унивсрзитета. великих школа и академи/а. Као и ранчјих година, тако ће оно и ово/ пута окупитп стотине студенз та који ће се за сада такмичити у футбалу, рукомету, кошарцн, одбојци и атлетици. За разлику од досадашњих такми ♦ чења ко/а су релативно окупљала мали број београдских студената (изузев 1949 и 1950 када су се одвијале припреме за студентске игре), овогодишњс првеиство има нешто изме• њен карзктер. Не отступа/ући од спортског карактера, као такмичења које ће избацити иајбоље поједппце и екипе, првенство ћс нмати као основни задатак да обухвати што већи број студената, Зато се овог пута и пришло оргаиизовању унутарфакултетских такмичења и такмичења између го• дина> група п отсека иа поједи• ним факултетима и школама . Искуства нз досадашњих так мичења, организованих међу београдским студентима, покааала су да /е скоро свако наше такмичсње протекло са извесним недостацима. После завр• шетка такмичења овн су се недостаци покушали правдати на разноразне начине ('недостата* руководеђег кадра, реквнзита, терена п сл.) а било је н таквих који су бацали врло ружну слику иа одиграцо првеиство (неспортско понашање играча, некултурно навнјање, клубашкн однос појединих руководилаца итд.). Услови за одигравање ового-

дишњег првенства много су бољи него последње две године. Обезбсђен јс пршличаи бро] реквизита . добнјеии су терени „Ловог Београда’\ „Милиционар'\ „Сењак'\ ДИФ-а. користиђе се спортски парк ТВШ и привремена игралишта изграђсна на НДВШ. Створено је и Шдннствено фнскултурно руководство за Уинверзитет и велнке школе у коме са пуно успеха већ раде људи који воле и познају спорт п који се баве спортом. Задатак око спровођења читавог овог првсиства није лак и једноставаи. Обезбеднтн потребан број реквизита и терена и направитн план њиховог рационалног коришђсња, то су све услови без којих се ие Дс замислити успешпо спровођење такмичења. С друге страпе " сама Факултетска руководствв гу дужна да про Налазе глободнс терене н користе ст а ре реквизнте а не као што је то до сада углавном бнло да чекају помоћ од Одбора за физичко васпитање београдскнх студената. Примери самоиницијативе у подизању и уређењу спортских терена, било сталних или прнвремеиих, на ТВШ и НДВШ показују да /е то нзводљиво тим пре када и сам Одбор за све ово даје извесие материјалие помођи. И а утакмицама ранијих година, нарочито футбалскнм , бнло /е испада иа које се није своје ■ времено н одлучно реаговало. Сам одбор за снровођсњс такмнчења з а кашњавао /с са одлукама о кажњавању појсдинмх Такмичара, док удружења Савеза студената о свему овом нису водила рачуна, пропушта/у-ђи да својим члановима укажу ма штетност н нев а спитно дејство неспортских поступака. Квда се овоме дода и често неосновано подиошење жалби на поједине сусрете (угл а вном од стране поражене екипе) онда /е и разумљнво заштп се реметио читав ток првенгтва. утакмице се предавале без борбе, терени остај а ли нсискори • шђени, стварала се извесна затегнутост између екипа а првенство губило спортскн ка• рактер. Да се не би поновпла прошло тодишња слика. и а све то Тре • ба мислнти о вог путз. Сл. Ш.

4000 СТУДЕНАТА ТЕХНИКЕ НА СТРЕЉАЧКИМ ВЕЖБАМА

(Од дописшгка са факулхета) Стрељачка дружина Техничке велике школе, која се сматра као једаа од наЈбољих у Београду, прв Узела је ла себе обавезу д а иа дретстоаећем пролећњем маневру сгудепата техштке изведв иа сгрелиште све учесмике ове приредОе Сиудвнти ће том приликом sити Уггућеки у осковвд зиања стрељач ке вештпне. Гађаће сс вој Ј lичlВoв| ».Маузер’* пушком и квалитетном ИУ*вицИ(јом. предвиђа се да ће у овим стрељачким веж&ама учв ствогваги око 4000 студеиата техШК|. т, м

ПРЕ 13 ГОДИНА У МОНАКУ НА МЕЂУНАРОДНИМ СТУДЕНТСКИМ ИГРАМА

Југословенска екипа заузела друго место

РАЗГОВОР СА ИНЖ, Д. ЗЕЧЕВИЋЕМ, ЦЕНТАРФОРОМ ЈУГOСЛOВЕНСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

На неколнко даиа пред почетак Другог оветског рата, у Монаку сУ отпочеле 20 авгуlста 1939 годиаге, Осме међународне утгиверзитетске ишре уз учешће студената из пет наест земаљ«. Студенти «гз Југоолаведе учествовали су на овом таlкмичен,у само у футбалу. За ове студентске игре владалс Је велико интересоааше међу југо словеисклм студентима и т 0 нзро. чито са Веоотрадског универзитета Вило Је ггредвиђено да се Нашн студенти такмиче и у друшм спорд ским дисциштнама ( али услед н©дрстатка девизних средстава тс није било мо(гуКе. Акциони одбор сгудената Бео:градског универзите, та није имао новада да платц фут балскоЈ екигш пут до Монагеа, већ су новац дали франдусгеи студенти (11.000 фраиака), Јер Је популариост ЈутосаЛеиоиих студената тада била велика у шгостранктву. Са закашн»ен»ем од три дад а на. ша футбалска репрезентадиј* сгд гла Је у следећем састаиу; мркуШ*ћ, раковић, конднђ, Јоваковић, Кнежепић, Бабаповић, Тодоровнћ, Сстасојевић, зечевић, Николић. Сарић. За дрвенство у футбалу било је пртајављешЈ свега четир.ц екЛпе:

Фрашдуска, Луlксем!бург, Велтија и Југославија, у шхлуфиналноЈ утак. миди ЈугоолавиЈа Је поведшга Лук сембург са 8:0 (6:0). голове за нашу репрезвнтацију постигли су: сарић 4, Зечевић 3, НиколиК 1. У ДРУгцЈ полlУфИlНишвоl3 утакмиди Бел гија Јв побвдила ФраИдуску Са 4:2 У фииалиој бор&и сгуденти Белгије успели оу с доста напора да победе преморене Јупкловене са 2:1 (0:0) и тако заузму првр место к освоЈе злата« пехар и иазив сту дентског ттрвака света у футбалу. Неуспех паших футбалера на утакмици дротив БелгиЈе тумачмв се само великсм преморекошћу, Јер Је и на тоЈ утакмици наша репрезентацагја показала мното леп. шу игру. Мада су заузели друго место шше репрезентатквце сматрали оу тада за надбоље студенте футбалере у свету.

У рззгоаору са инжењером до-. брииојем Зечевићеи, тадашкм центарфарсм наше репрезентацll.lе, о учешћу на Осмим сгудентским играма у Мошаку, дознали смо ттУ. цо интересантнссти. »ЈУгословенскц студенти, иарочито са Београдског универзитета тада су бкли јако популарни међу студентима света своји.м сталнпм отцорнма и бсроом кротив фаштг. зма и живо.м политичком дслатношћу на универзитету. Нарочито фраидуским стУдентима, који су били приређивачи ових игара, би. ло је много стало да и ии Југосло всни учестзујемо. зат« су нам и послалц паре за пут. Само такмичеше било Јс беспрекорно органлзовапо. Али угла В иом све је рат покварио моцако, град како га Фраицу зи зовУ, био је сав излепљен плакатама које позивају француски наро д на мобилизацнј.У. Мепп је лично жао, и кажс.м, велика је шТета што Јв ратна психоза пОкваршла ово, сва, казсо иајвеће аматерско првенство у свету. Ми сио изгубили лротив БелгиЈе само зато што смо били два дака на пуз.у, и у току идућа два да*а одиграли две цапорие утакммц«. Прво полувреме били смо чах К надмоћнијн, али у другом полувре мену натло смо попустили. Ја лмч но сећам се тога врло Добро, последњих двадесет минута игре ско ро иисам могао да шУТием лоцту, а пред очима ми Је изгледало свО иагловито”, На питање каква треба да изглв да наша футбалока репреземгацшЈа за претстојеКу утакмицу са Фра«. цуском, која ће се одигратм 13 прила на стадиоиу ) ,Па(р^и^^ка• , инж. Зеченик је одговорио; ..Мисллм да Је добар предлог ва. ше редакггпје да репрезентаднју треба да сачиљавају млади игр*чи чија имена кису то Л ико позната, ист o тако, слажем се да то тр«(|в Д* бУду студенти не само из Ве®» градж, како Је то Сило 1939 годмве, већ са свЈгх универзитета у * IЉИ "- Љ. Ц,

Завршено зимско логоровање београдских студената на Шари

Група од 34 београдска студента вратила се пре нексл«lко дада са петнаеотодневног зивгског логс\рова,ц,а, које је срганлзовао Универ зитетски одбср Плдшшарскбг саве за Србије за нај,ахтив:адје чдзнове студаитсккж друштаза „Тара-‘, ~Космај“, ~Ртан»“, ~Темпо“ и „Гон“, На теренима ЈБуботена и Попове Шдаке, уз стручно руксводство не колико ијгструкторз, група Је учп. л » технику смучаша и зимског планиашреЈва. настава се сдмтЈала по манадм у коЈе оу &или сврстаош сдудекттт прем а зиању см-учања Поред редо.вних часова, цаставе, свака је груп а оргаиизо-! вала и неколико мзјбих излета у огеолину. по кацсрнО(м успсну п приличио слаби.м времепсдим при. ликама (ветар са ледом) зпачајзн је био успон на врх Љуботеиа’ (2.406 м ), Нови дам на Љуботецу, јјзк'

још потпуно неуређен, омогућио је студентима да проведу ггетнаест дана на суицу и сНегу. по. следњих неколико дана група од 20 члаиова посегила је и теренв попове Шапке, правећи излет* н» оближље архове Иначе за читаво време логсровања наши студенги су наилазили н 3 свестрану полгоћ и пуно разу-мевање другова «з сре ског коlДl.тета КП МакедониЈа из Тегова као и шефа Фоада зл механпз»ЦЈ% из Т»тава.

Г. ОГУРЕК

На Вишој педагошкој школи 70 студената у фото-секцији

( Од дапнсннка са фа&Улте*«) Просторпја фото секдЈтЈе Више едатошке школе Једва мозке да Фкмц све своје чланове. Скоро пе-Ј пчпје помоћн студенгти фотоаматери за неколпко месецц рада снаоделп су сво-је просториое на-1. мотрсбнијЈт матерпјалсгм за рад, II сд тада свакодтевно по Једаа група егудената у тој нешто радп, учл се фспо-амзтер. ском згпату п спрем? за стручип псг.пг. Всжбахући црактичао сту, . еитп су расдлапзлл „Ретхпгу” и друге апарате, прсучам. лп у Н.ИI.МЗ и пајмаље делкће. затпи И393ТГ3IЛИ негатпве. правилт* слике шд. као р«зулт*,т таклсн р«*» и ч; «» шшктш т

овкцЈуе положило је истет Ш реда. ..То је само мшж дво ттггц кажу члакови ове секције, в»ло би много више успеха, нарсчито на омасовљешу секције. Лли гпросториЈе су премалене и за нас с*. дамдесет колпко нас данас има у а камо ли да примамо и нове. чак Ректорат школе хОће и !бих д а каи одузме. Просло је немопуће одвијати правилан рад и спровесги све наше замисли пвд садашњаш условима. Али, ето, и пак се боамвмвСвоЈ 1 ' ( м рр.тси чланови ове сек-Iгк,)е ааслужују већ ■ пажњу и помоћ. г.

Студентц нд гсреиимд Попоре Шцдк#

БРОЈ 5

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5