Студент

НАСТАВА НА ЕКОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Оправдане примедбе студената

Као и целокупан друштвени ЖИIВОТ и п])|НВ)ред.а се стадво разви,ј;а и меза,ДЈрживо и,де ма)ггрlед. И више оа тота, оста предњачи, јвр осло:бођен!а бирократоких сте га најсмелије мида ста,ре оквире. Зато п/р,olблемlИ ко које једап П)Р!ИlВредн.и стручњак на,илази да нас у пракси вису више исте ирироде са проблеатма од пре једне или двlв године дана. Више »его до сада пр!ив,р«?)дlи су ио требни екоlН!Омиати> ко,ј'им.а поред ет|руч)Кlих кваlштета, неће Н!едостаlрати и радодаалост дуХo| и ширниа потледа. Ако се упитгмо колико од тога даје Бкоlномок;и фажултет своl)lим ст(уде!нгги..\га, или боље речено- колико је он у стању да квалитетоlм, ширином и актуелношћу »аставе до!принесе изррадњи емо'нlоlмlноте стручња »а Шlмаlв Је иашоц привреди ,дан®с потlреба!И, добићемо одгово,р који неће задоеољити. Бројмост студената и недовоља« н!аота>вни кадар протнвречвоот је која на ЕкоиомСком фаКјултlвlту Д!об'И|}!а сво>ј најпу(Н!ИlЈ!и нараз. На око 4000 студената до лазе само 31 стални и 17 хонорарних иаlСТавн'Иlкл и аоистеиата! Заиста ј!е овда сазнати камва је повезаноот хонорарних наста®»ика, махом ангджовамих на радмим посдовима у миниотарствима н другим устаиов,ам!аl. са проблелгнма факудтета учшште, а посебно наставе. кно и колlИКо свест)рlаl»и »аотавlНlи илашови 01бу | хвапга:ју Мlаггерију екоиомоких иаука, када »х остваруЈ>в овако »едовољаlн бр,о<ј наСФаIВ!НИIка!? Зв извсстан бр,ој »асгавника може се сло.бодно рећи да са своцим иредавањима ие Дlo(прlиноlсе правнлагом школ ова н>у емо(ноlМ'И!Ста. Уолед преза(поОлености он,‘и не о,дговар,а)ју евојој оОнlов!»о|ј обавези редовном o)Држа«ању предавања и испита. НеуредlН)oСт пр’едаваlња из пјредмета „Фииаисије г ’ и „Орга н(изац|и|ја и пословање привред»их иредузећа” на пример. постала је ообиљна препрека »срмолиом студирању студената н>а трећој години. Нежи од хонорlа|р них наставнlика, кофи Су за катедру дошли директно из праксе, не задовољава!ју »н у погледу квалитета својих предавања. Њи ховим предавањима често недостаје тео|р*етоми аопект у равр.аДи М'атеlрlИ|Је, а методологија изЛ)а!га'ња с | уде'»т'Иlма је толико тешма за рВl3'ум евањ е и неинтереоа*нТ)на- да они врло слабо долазз »а чаоове (преджвањииа из, предмета „Е|Мol»olМlика н пословање Сo|ЦlИ|Ј‘|алиСтнчкolГ предузећа” гтрисуствуЈе просеч(Нlo по шест д,о сед|2/м слушалаца!). Није чудlНlо да после таквих пре давања неур(е|дност у учењу и спремању испггта понекад стичу право прlа(ђ.анотва на факултету. Ни стални наст2lвнlи;ци ш,\у. Услед разнlИlХ послоаа ва« факул *ета, у ст(аlњу да пуну меру своје енергије и вре.мена посветс студеитимо. Додајмо овоме ч,ињеницу да се овн иаставгнвди аигажуЈЈу и у погловима шмолсмих орпа(Н'а. да на факултету и.мају врло неповољне услове за научии рад (ки једа« наставиик нема овој радивд кабинет). д а им недостаје помођ асистежгг а , и , поотзће нам јао«о зашто »а Еко номском факултету студенти сма 1 т РаЈУ да /у неловоља« ка.дар »а-стаВ)Ног особља за њих велики камен спотицања. ,

5 настав»и,.м плаlновим(а постоје предмети које нико ие предаје а ко(ји Оу значајни за, отуденте 1И за чнтзву »аставу на факултету. То |е случа.Ј са -.Привредном [гсторијо-м света”, која се неће полвгати у Јуну. јер од почетка школске године »ије одржано ни једно поед)3lв,аlЊlе. Из ИСТИХ узрока укlИ(нутн су и диг пломоки испити, а> сем»к!арОки радови све више постдју формат шст. Ов» педостани система наставе пост.а|ју још очигледниги кдда се узме у обзир да је актуелизовање наставе и тежњз д.а се иде у корак с, а жнвотом у пр,аlкси ствар схватања и напора поједин(аlца. Оно тако важно при ближавање теорв.је пражси није НВ Еко«омск,о(м факултету још увок једа« до>бро ор‘ган,изова!Н и разрађен систем. Недостадак тРшње Сарадње Бкономског факултета са привредним ортаиим.п Је тежак баласт ко!ји кочи напредак и правила,н развој факул тета. У IН(а.став,н.им плановима ЕкоНOIМСКОГ ф'аlкултета можемо поред о'СТа,лоlг. такође тпажи-

ти узроке по(ј|аваlм а нвдовољног знања студшатз ко је они показују ма нсп.итима, Настав'Н(и плаиови оу, и поред свих скраћивања, још увек преопшионн. Просеча(Н броЈ п,редм'егг,а Је 7—B за сваку го,ди«у. За осам месеци рада. колико може норм)ално да користи, студент добија око 20 дша времена за спремање сваиаг пред.мета. Даљим окраћивањпма плата маlСтаве н ослобођавањом студепата од непотреб ннх предмета- студенти економије добили би више време)на за учење оlН(их предмета Мo(јlи су важни за њнх јер чшие основу њихснзе стру(ме!. Заузимоње олре ђенијег става п,рема специјапизациЈи може такође да се покаже корисно за чнтав систкм и ефекат таставе. Свакако овле не мислимо да треба увести тжву спецнЈализац'И|;,у ко(ј:а неће бити довољно ш.ирloКа да обезбеди свршеlНl»м екоlномlистим а располагање свестраlинм економским знањем. СматрlЕ'мо д а ваља озбиљмије поставити и питање гграктичиог рада, практичних вежби Студlгl»ата економи Јо. Лет

ња пракса се гтбмазала лепогод»а и по свом финансиском ефекту н по ствариил! Али треба посветигти већу пажњу иаучним екскурзијгмо ко’је не смају ииати само пропагандно-масовки ка|рактер. Тешња сарадњ!а Удружењем студевата екоиомије можс да буде од велтгке помоћи Декашту (ћакултста кааа буде при ступао р:'lшава!ну ових 01В1их питања, ј©р се пројблеаш каставе тичу и интереса отудеката * По нашем мншљењу школске властн Екокомског факултета моlгу д)з наћу решења за велкк и важан круг проблема. Али, та!( круг Је ипак, oГlранlичен. Ограашчвн је, Јер постоЈи доста питања које Деканат факултета не може Сз(м да рсипи. С те спране, Дека»ат очекуЈе помоћ од иаших прп вредеих органа и устанош. А о томе маква и колика помоћ може да се дружи Економсковт факултету сматрамо да би било кордсно па и неопходно да се продискутује. А. ШТ.

Цртица из студентског опоравилишта на Авали

КЊИГА ПОХВАЛА

У подаожју Авале, псдесетак метара улево од иута за Крагујевац, налази се сгудентоко опоравилнште „Радодка ЛаlсиlН’’. Пре годину и по даиа ту је сггајала само маиБа вша са двадеоег кревета. Прошлог пролеНа иза ви ле према ирногоричној шуми израола је дв.оспlрат«а барака у облнку пла№:lнкже куће. Здравствено ■ потпориа удружен>а дала су Фнlнан | сиlска средства за нзградњу бараlке. Огромнз; је вредност томоћи добијене од Савета за народно, здравље и Студеитоке поликлпнике. Само за пнвентар је утрошено око дваиаест милиона д.ниа.ра, Првог маја прошле год.иив отворгпо је ново ошравилиште. Сада ту лети бораве 74 стушента месечио, а зш нешто мање. За непуних годину даиа кроз опорав"лиште је прошло близу хиљаду студенапга. Ово је само мала илугтрацнја свакодневне брите народке власти о младој интелигенцији; за једномесечни. опоравак уплаћује ге свега 2200 Дlгнlа'ра мегечно, док гтварни трошкови износе пре ко ,6600 диггара по особи. Прелиставам опоравтшишну књн гу пред/Iога, похвала и жалби. Од првог дана студенти пишу једино иохвале. Свака смена, оста.вила је свој траг на бе.тнм лисгговима: Сасвпм омо задовољнн са храном, сме.штајем и услугом, зашгоано је у септембру. Студе.ити! собе број 4 захваљују колективу оп.оравилииlта, а посебно уттравнтгку на пажн>м, равумевању, смеигта|ју и исхрангг. Сигуркн смо да су се оваисо прнјатно осећале све омене, напгоала је група студеиата у јаиуару. МУКЕ СА МЕДИЦИНАРИМА о управнику опоравилишта, Мирку Јовлновићу, студенттг су ЛЖ доста иричаоти. Кажу за њега ла га нгтгле не вндгнг. али знаш да ј-е свудаг присута«. Схвата сту ленте и зато га о.ии највпше поштују. Затштзо сам га како успева да сировеле кл*ћни ред и како га стутентгг прихватаЧ*. У опоравитпште студенти лођу другог у месецу. Кад се г-кгпе лт>жи се коиФег>римтп’а

Чрочита ое кућин ред и изаб&ре мујћши савет. Досад, мећутим, кућшЈ саlвет није одговормо своназде«« ни у једном месецу. Савет није успео да сам одржава ред у опоравилшлту, без дисциплиноктгх мера, Об.ччно два-три дана пред одлазак има неспора;зум-а са појсдиним студецтима, па ое дешава да их пре времена шасвемо из опора(внлишта, јер сметају сво.јчм друговггма да се одмарају. Највигпе муке задају медкlции!ари. У марту смо гкжушали дз' уведемо другн снстем. хтел-и смо да вид -мо да ли може без коифоренција, Ова смеНа је доста добро прошла, казао . :« управтдак. У току разгсгвора у трпезарнју ;« ушао младић са иаочарима н разбарушене косе. Његова појава имала је у себн нешто својствено младим песвдпшма. Касни{е сам сазггао да се зове Јоца Павловић и да студира окултјт-орски отсек Ак?.,твмије прнмешеиих уметности. Носио је исписане пароие ,н' са једшм дфлтарнпом са тсхипке украшавао салу. „Живео 27 мгрт - ’ стуДеити у опоравилншту спремали су скромну проспаву велнког празника. Запнтао сам га како се осећа на Авалн? Иlта да кажсм, задовољан г-ам. Може добро да се одмара. Али није гтвар у томе. Ннје ловпл>но да човек с-амо једе н лежн. Треба огворнтн услове за срганизован ннггелектуални живот. Заопто друговл са факултета, а посебно поЈедпне секције „Браи-ка Крсманрвггћа’’, не бн мо гли с времеиа н-а вре.ме са ттрограмом да обнђу опоравнлиште, затим по које предавгње, киноаматери са немнм ф::лмом. Све је то могуће и завгтсн од удружеља отудената, рекао је на крају Јоца.. У собн број 6 нашли су сс студентн са разних фа.култета од ветериие до Музичке академије, Они мисле д а приликом слања у о-поравилиште, у појединнм олучајевнма. ваља внше повести рлчу«з кога се шаље. У мартовској сменн са тннма је стутденткнња фнзичке хемије ко|а ое хвалн како код куће нма још бо.љу хра. ну, али, ето, дошла је да види како нзгледа у оп , оравlилтнту. Јасно је да она заузима место неком вредном стулеиту. ПРОСЛАВА 27 МДРТА Из с-уседне собе чује се песма. Хсрмошгку су послали техничаР». ту су две гитаре и мали хор. ое вечерашња приредбт оа Муаичие академије поу-

чава ддјггов€ са осталих факултета: Пошво Билећаику... све тише и тише и тажо се изгубите... Сви оу се сабрали у трпезарији. Студанти су свечано обучени. Зачас је створена • топла и другарока атмосфера мале заједнице која се тек недавно скупила, али брзо упоенала и зблмжила. Краггки и неприпреманн говор Пговодом 27 марта Мише Стијовића, члана Уинверзптетског комитета' Партије, потсетио је студенте на судбоносне догафаје, «а дане када се водила бррба иа жн вот и смрт, да би победно живот. А за;р је данас лакше? Не. Агресоlрн опет прете слободи наше отаџбине. Одговор ће битн нсти као и пре једаlнаест година. Слободан »арод је непобедив. Неколкко песама испуииlлlо ј« проlграlМ мале свечаности. Партазаноку пеому ирихватилп су сви гласовн а са козарачким колом завршена ]е приредба. Почео је плес, Док сам одлазио према отаницп пратипи су ме звуци хармонтке и радосни гласови младостц измешани са тппшном у звезданој шуми иепод гроба Незнаног јунака.

Р. ПРИЦА

Група студената која је преио Студентсне попкклинике добипа ствептомицин од „Светске универзитетске помоћи“

ФИЛОЗОфСКИ ФАКУЛТЕТ

Филмски клуб пружа помоћ очигледној настави

Секцпја Сааеза студената пеаа-гошке групе на Фплозофском факултету успела је да кроз рад научног, литерарног пф лмског клуба окупп скоро све студенте ове групе. Највише успсха имао је фплмскп клуб, којц броји око 70 чланова. У почетку свог посгојаља, клуб ге органздовао колектпвну посету Фнлмском граду у Кошутњаку, где су посматране искс фгзе из процеса рада на пзрааи наших фЈгамова. Касчадје је у „Авала” фплму ггрмређено за љпх предавагве „О развоју иаше кинемагографпје” и приксзапа два докумснгаlР'на фпл.ма. Недавно је у клубу асистгт режпсера нашер уметничког ф лма „Дечак Мнта” говорио о том филму. У дпскусији пооле предаваља објашљеиа су мисга питатБа, не само о фплну ,Дечак Мита”, већ уопшае о

проблематг;ци у стварању домаћмх фплмова. Да би се пружсла помоћ отудентпма у њпховом стручном ра ду, предвиђена су приказивања паучнпх и дечјих филмова који тре.тнрају пн ;блематчку из облапедап/Шких наука. Оваквн.м својим радом филмски клуб употпуљгва празнине у очигледној настага н а Факултету. Иншцдатива чланова клуба да папишу сценарпо за пеки наставни фнлм из обласш природних наука, пфо хваћена, је од отране „Авата” фплма. Руководство филмског клуба саставља месечјљ планове и труДи се да их гЈстварЈИ. За што угпешнијн и салржајнlИ!Ји рад клуоа највише доприносе Дашица рокаlновић и Даринка Марић, коЈе љим и руководе.

Припреме за радну акцију на Филозофском факултету

ПЕТ БРИГАДА

„КЊИЖЕВНИЦИ СЕ „ИЗДВАЈАЈУ ” - ПАТУЉАК И ГОТИЦА - 19 ПУТА УДАРНА“

Ккез Михајлова 40, четврти сгпрат десно. Пази, лифт ради!-.. Та к о ме је упутио омладинац са замотуљком грубе шарене хартије под пазухом. Аула лини на вртлог уз обалу брзе реке. Стално је пуна студената. Улазе н излазе појединачно и у групама, ггролазе покрај табли и витрина. сметају једни друтима, за. гледају се у пашгре на таблама и зидовима, па одлазе ходницима у оеминаре и слушаоиице или издазе на улицу, задржаваЈу се пред зградом неко време и одлазе. Тако стално. А пагтори остају у аули, пред о. нима свију који ће Још ући у н>у, Куд год да погледаш видиш саме папире, разнобојне, разних всли. чина, на једнима само слова, на другима и слиже. ко се и како сна. лази у њима? А ено, омладиипц са завежљајем хартија под пазухом као да хоћв још да их дода, Јер, ено га, као да мери празаи ггростор на средини ауле... и таЈ) шгакат хоће нешто да каже! шта? И ево, омладинац је коначно одлучио да приложи табли и Један од своЈих папира. размотао га јв, погледао и без двоумљсња приле. пио. „СВИ НА ИСПИТЕ СВИ У БРИГАДЕ!” ето, то јв Ј,ош хтео ца каже овај груби шарени патшр ка табли своЈим крупним Словима, пошто Је својв право млађета првпионо искс(рнсТио на рачун своЈих стариЈих суседа. Шта? Јсш си овде? Ниси на. пхао што ли? обраћао ее омлацикац пошто је одвоЈио поглед од свога плаката. Одмах иза ове зграде, из друге улице. Број четр. цесет, четврти! .. И опет Је нестао у Једном од ходника. • ОдбОр за пргшремање изложбе објашњава студент, рад да о тоЈ ге.ми поразговара. сад ће ускоро бмти отворена изложба о нашим радlним бригадама, тамо где Је сада »зложба ПриродНо.математи ч ког ф а култета. Истаћи ћемо слике ударника, графиконе. то ће битц вредно ца св види! У собу Је ушао друг Рад е Богдановић, свкретар партискОг комите. та Филозофоког факултета. Одакле да почиемо? питао се ои. желећи да прича о припремама за радну акцију. Ако би о осгтова. н»у припремних штабова то Је у. чињеио н а свим фажултеотима. Можеаго причатм о расположвњу у на, шим студентсжим органмзациј а.м-а. И ево, одвија се хронолошко из. лагањв догађа Ја.

У свим свкцијама Саввза студ«в|у га одржаил су састанци одмгах почетку а-кциое. о«и су одудармЦ од обичних. Били ау живи и и& совни. Живи не по томе што би Н& њима било различитих гледишита Ш) битМим питањима. Не. Живи су лш баш ш) једнодушности са коЈои су студенти на њиага иступали. РОу ворагло се о објектмма који ћв градити ове године, о њтсовоЈ грандиозНости и значају и то аМ начин који Ј« омогућавао свима д« их разумеју. говорило се о живото; на радним акциЈама. „Ветеранм” сУ имали реч. Прагчали су занимлЛ(И( доживљаЈе са мтгогобројмих доСЉј дашњих акција на којима оу учв* ствовали. Поднсшешг су доношене одлуке. „Књкжевници” <Јјг одлучили да се именом своЈе брмНК де издвоЈе од осталих студека**! они ће ове године осноаати бршвуф мЈован поновић”, док ће све ооћСу ле бршгаде носпти и.\ге ДрагздЈр Правице, по којем су и дооада 6ММ позћате на многи.м градалиштима* 4 Сва.ки трећи студент код тоу како се доеада могло закључилм «** ићи ће на радну акциЈу говорио! ]в Раде. Молсда то изтледа довољно, ако св упореди са осталмм факултетима, рецимо са д)има”, где ће у бритадама рад»рк* како смо читали, сваки друти двнт. Али, каши су услови Ји: 80 посто наших студемата девојке или жен«. Али можда С<ј варамо кад кажсмо да ће на Зу отићи до 800 студенагга: распомКлј жење за одлазак расте свако;.lгенмо,а пријављивање је тако рећи тввс почело. Видећемо, такмичићемо Св у броју пријављених ове до дапа одласка... Овде се могу ретстровати &зо4Иј слл, створеиге доле, у ма Савсза студената у вођешу лц м ције пријављивања за одлазак хв! акцију. на&ројмо их, бар неколикоц Уекоро ће бити одржано више бриЦ гадирских вечери на факултету, пб секцијама, на којима ће се оживИј ги успомене са ранијих радних аис« циЈа. Такође ће студенти слушатм још неколико нредавања о објекти, ма које ће градити. Уз изложбу о раду досадашњих бригада „техииц чари” ће у свим семинарима ћи макете на зидовима, које ће го_ ворити о радшгм акцијама, ггофИ. вати на њсгх. ено, слависти су у својој слушаоници преко читааор зида приказали очитледно развоЈ елекхрификације наше земље. У кодницнма су духовити плакати; на једном три кофера усмерена ка три ргзне страие: на Власипу, у СевОЈч но и у Светозарсво. А ј сдно иттак чуди. Германсх! група. Не може се рећи да оиа цф живи тим животом, прштремаЈућИ с е за радну акцију. Није ни усп« за поЈцењивање; 50 студената Ов још првих дана пријавило за од« лазак на зкцију. Али, то је те« оеми део. Семтнар германске гру» пе не показује настојања да ее т«Ј број повећа: на зидовима нема ма_ кета само један седи патуљвк ЖШ „Снежане” показује већ вал>да виц. ше година замршетга слОва готицб.« Зар овде цема могућности И на се нсшто учини као у остал*вв групама? « Одавде ое руководи приттр«маава студената Филозофс к Ог факултвм за одлазак ма радНе акције. Тако {в било и рапијих година. Бритаде ницале у аулвма ц сеашнариив|р а нУа самим градилћгштима Ж6М казивала њихова правд скага. гада „Драгица Правица” до оада $ укупно деветиаест пута проглаомв|в за ударну, само прошле годиме ома Јв три пута освојила казив ударие бригаде, а највеће призтхаље којв су њеии бригадисти тада добили ја_сте Орден рада п реда. Ове годида ка радне акције поћи ће бар п«Р бригада. Задатак је те жи . Али су студенгп! Филозофског факултечЛ решени да и ове године постигиу нове успехе.

М. ИЛИЈИН

НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ

„Месец дана етике лекарског позива“

Удружење студената медиад' н*е оргашпзује у ашржту ,ЈЛсгец етике лекарског позина”. Предав.аlњима, која ће се одржа»ати оваке седмице, литерарном вечери, усменим новниама и ириказивгњем здра.вствеиих филмlоаа., от почеће једагг ширп и сИlотв(и»г-скијц рад «2 вас.Пlитавању мсралног лика наших будућих лекараИзрађен је план и одређен-н су те.рм.ини). Борба за добро човека, а не фежњја ка гомилању итрпхода, посмагграгве човека као бића које ооећа н мисли, а не као „интересантаи случај”, треба да буде тема првог предава.ња. У следе-

ћој недељи говориће св о здравстзеиш у Србп.-и, са осартом на зиачај превентшвне медц.цине. У предавању из историје медццине ож:l’lвеће се се плсмеиити лик једног велм.кана медици)не и његова друштвена улога. Четв-рто предавање биће „Лемар у Народноослободплачкој борб.и”. На лнтерариој вечери коЈу прц пршаЈу култургго - уметшгчко Дјјруштво „Уцдка. Митровић” и литерарн.и клуб, студенти ћ.е читати сзоје орИ|ГИнвлlНе радове, а на усмеиим новинама, поред оста лог, млади лекарн. п.рпчаће о својим утисцпма са терена.

Ш:м^ ц за озу десетину студен.ата рзп'. o вгемо Ј3 ° А2ВНO ПР *' М "°: а ° КЗ х 2Ј.А а бригад;?'припарно ЛOХЗЗ/М1 5« ДОКИв.

СТУДЕНТИ НОВИНАРСКЕ И ДИПЛОМАТСКЕ ВИСОКЕ ШКОЛЕ ФОРМИРАЋЕ ДВЕ РАДНЕ БРИГАДЕ

Студенти Ковинарске и днпломаш ске високе шгколе одржали су овизг даиа састаике по годинама на се говојжло о вначају овором дишњнх радних' акција и о прии премама за формираи»в бритада. Ко састакцимв су изабрани пром гремени штабоши ©ригада и одбор 33 очитледну агитацију, који Ме као ггрви задатак, поред упиоиваља чаа> нова бригаде, имати да ;■? ложбу слика са прошлогодтгшаИЈ 1 1 Дких акхргја и бригадво вечв. Досада се пријавило око 85°/ оцум дгнагга и студенткиња ове школв који ће. подељени у две бркмдв „Едвврд Кардељ" I и п поћи у - У Л У меседу ка изцзадњу ЛшшввМ обфвквмк

БРС-! 6 НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3