Студент

У исти РОГ

Коментари о тршћанском питап,у свакодиевно запре.мају прве страниде нталнјанских листова. Огиче се утисак да је Италпја земља, ваљда једкне у свету, у којој су сви економски и полптички проблеми решени, те је питље Трст једина брана да. корлтом италијанске „демократије" несметано потеку мед и млеко. Иредентистичке апетите, вероватно у страху да не малакшу џ данима када ев приближавају изборп, (непресћано потграњују иајодговорније политичке личпости. На тој линијп палазп се и де Гаоперијев говор у италијанском Сенату,,који претставља једну чедну смешу језуптскор лицемерја и вучјег кежен>а зуба на Југословеноке интересе. Осврћући се иа говор маршала Тнта у Њиродиој скупштини, де Гасперп је у почетку изјавно да Италпја пикад ниЈе била против споразума са нашом земљом, али да су Југословенски предлозн одбпјени зато што „нису ©ббзбеђтшали пацнонални опстанак ИталиЈанау СТТ“. Оваквој изјави нису потребни иикакви коментарп, јер целом свету је веома добро позпато да Италнјани у зони „Б“ уживају иста првва као и грађанн паше земље. Познато Је то и де Гаспечрнју, ко ји се' потрудно да обЈаенн прав.е мотиве одбијања сарадње у наставку овог говора. Жалећи што су лондонски разговори ограничснн на питање учешћа у админнстрацијн зоне „А“, он је додбо да би желео да „пзбегне и саму помисао д» неће хтетп да узме у расматрање на исти начнн и судбину потлачене зоне којом управљају Јутословени". Дакле, учешће у управи зоне „А“ је први корак, за њим бп дошла зона ~Б“, а касније, „иа исти иачин“ би се вероватно тавматрало и питање осталих „италнЈанскнх“ земаља: Далм!ације и Црне Горе! Де Гаспери је дгСо поново спгнал! Настало Је утркивање у томе ко ће му иа бољи и ефпкаоннЈи начин помоћн. ! Интересантпо је да комппформовскн лггстови жучннје бране политику италијанске иреденте него штампа деснице. Док листови блиски Влади сматраЈу говор де Гаоперија добро срачунатим кораком, „Угагга“ га оцењуЈе као .„сумњив и попусхљнв“, а ~Паезе“ нстпче да „Де Гасперл показује да одбпја одбрапу СТТ до краЈа“. Де Гаспери Је и у Сешту корао да пздржи оштру критику комунистичкпх сенатора, коЈи су га оптуживалн ла се не бори за Трст о довољно одлучностп. Де Гаспери се, сштрајући да доследпо корача „нсториоким цутем римских легиона", осетио увређен овим оптужбама. Изашавши из такта, лулио је у сто и узвикнуо-. „Волео бих да виднм шта бисте ви урадили!“. „Дајте нам власт и увврићете се како ое питање Троте може брзо решити“ одговорио је комунистички сенатор Бапфија. Ова свађа бнла би смедгна, да није жалосна. Она најбоље покавује докле су се срозашг слепи оапутници московске подитике. Група немачких студената посетила је Новинарску и дипломатску високу школу Недаано је група од десет оту двната ив ХаlМ ! 6ур | га, која бораши у лаопој земљи, посетила ДРУ* ппвене прооторИ|је Новииароке и дипломатоке висо!ке школе. У вишечвоовном! разговорУ’ некаачки студенти оу ое упознзлн са животом и радом студената НДМП и оаталих факултета У Б«ог|раду.

ПОСЛЕ ПРВОГ КОНГРЕСА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Одржавају се скупштине удружења

Спроводећи одлуке Првог коигреса Савеза студеиата Ју * гославије> за последњих 'десет дана одржане су скупштин( удружења иа Вртеринарском, Филозофском, Природно - мате * матичком, Правиом, Економском, Мдшинском, Технолошком и Архитектонском факултету, на Академизи прнмењених уметно • стну Академији ликовних уметиости и Музичко ј академији Говор маршала Тита делегацији са Конгреса и материјали и конгресне резолуци је су темсљ иа основу кога су се на скуп• штинама доносила конкретна решења и закључци за рад Савеза у позединим у дружењима- На свим се осеће живост и одлучност да се Савез студената што више озача и изгради као репрезситативна студентска организација• Иа свим скупштпнама је дискутовано и о правилниццма удружења• Многи су већ изгласани, а други ће, са малим изме • нама> бити стављени на дискуснје.

Филозофски факултет Прихваћен је

ПОЗИВ ГРУПЕ КЊИЖЕВНОСТИ за такмичење у припремама радних бригада

На скупштамии Удружења студенатд филозофског факултета, сек. ција групе књижевности позвала је на такмичење све остале групе у припремама за одлазак на радну акциј|у-. Скупштина је с одушвиљењем прихватила овај позив сту двнита шнижевности манифесту Ју. ћи тмме решеност чланства чита. вог Удружења да на овогодишње радне акције пође у што већем броју. Цретставник секције алба. нолошке групе одговорио Је одмах на овај позиа обавештавајући скупшпшу да су студвпти његопе групе од-тучили да сви ступе у радну бригаду. Међутим, ооим диекусиЈе о одласку на радну акцију, чланстзп удружења с правом Је очекивало да скупштина озбиљно размотри и друге важне проблеме из рада У. дружења и његових секција по групама. и не само да о њима ди. скутује. Тога Је и било. Очекива. ли су се, пре свега. коикретни закључци за даљи рзд, очемииало се више примадбк и предлога у тч>м смислу а мање уопштемих, иачелних констатација. А тога није би. ло довољно. и то је утолико оз. 6*тљниЈи недостатак ове Скупшти. не кад се зна да и Удружење као целина и његове секцијс, и поред значајних успеха, имају не мало и не малих проблема који чекаЈу своје решење. Зар дискусиЈа дру. га Рада Богдановића и другарице Јелке Бојић није то најбоље по. тврдила? и не само да је то потвр дила. Она је управо позивала, у. пућивала на смер који води кон. кретним закључцима на скупшти. ни, а ошшљивој, конкретној акциЈи у свакодневном раду и сек. ција и Удружења као нелиие. Али њихова дискусија остала је ма ње.више усамљена. остао је усам

љен и без одговора захтев Једпог учесника скупштине да се уз правшше, приНципијелне оцене неких нега-твних поЈава на фа_ култегу одмах дају конкретни при мери да би скупштина могла донети и неку одлуку. Ми, наравно, немамо намвру да критикујемо другове који су кроз своја исту. пања настојали да да.lу принципи. јелна објашњења и ставове удру. жења по важнијим проблеммма његовим. Напротив. Али ако Је њихов глас коЈи пут одзвшвао ви. ше као апел присутнима а мање као жива реч која задире у свакодневни живот и рад њихов и ако је због тога пажња мнопих озбиљио попуштала онда то треба да буде довољан разлог који ће навести руководство Удружења да убудуће овакве и сличне састанке боље претрема.

На Економском факултету ПРИСУСТВОВАЛО 1000 СТУДЕНАТА

На скупштјши Удружења студелата Екоиомског факултета претседник Удружења Милош Синђић јв изнео у свом реферату основне проблеме из рада Удружења и истакао његове задатке после Првог конгреса. У прlвк план су истакиутк проблеми идеолошко - политичког и етручног рада студеиата Економског факултета. Констатовано јв да су наставни нланови преоттшкрнн, али да се слаби резултати на стручном пољу ие смвју само пребацивати на ове иедостатке. нето да Удружење активннје иего до сада мора у заЈедннцц са Деканатом да ради иа решавању св.их проблвма у вези са стручним радом. Одлучемо Је да Удружење убудуће посвети већу пажњу посећнвању предавања, нарочито када св има у внду д» на Ехономском факултету постоји врло малн број уџбеккка. а и они су већим делом гакви да не могу задовољити потребе студеката. Досад Јв свега 5о од сто студената економиЈ« редовно посећивало предавања. О стручном раду говорио Је и продекаи Економског факултета др Драгослав Тодоровић, који Је »а-гласио да, поред наведених проблема, забрми>ава и веома слаб успех у Јануарском испитном року, Добро посећена (присуствовало Је око 1000 члаНова удружења) и са живом и врло корисном дискусиЈом о основним проблемима Удружења, скупштина студената екоиомиј е показала је да добро припремљен и организоваи састанак овакве врсте може битп од леоцењиве користн за даљу изградњу Савеза студената и његове основне Јединлце УДРУжсња. ОД ПРВОГ ДО ПЕТНАЕСТОГ МАЈА ОДРЖАЋЕ СЕ ОПШТИ СТУДЕНТСКИ ФЕСТИВАЛ

На последњем састанку Секретаријат Универзитеског одбора Савеза студената донео је одлуку да се од првог до петнаестог маја ове године одржи фестивал студената Београдског уииверзитета и великих школа. Формиран је и припремни одбор од десет чланова. Кроз фестивал ће се приказати студентска делатност на стручном, политичком, културном и фискултурном пољу. Организоваће се предавања по ве_

ћим предузећима, као у Раковици, Железнику, Земуну. Културно-уметничка друштва „Бранко Крсмановић”, „Мика Митровић” и кудгурне групе С а факултета даће неколико приредби. Спортске организације припремиће атлетска такмичења, слетове итд. У току фестивала извршиће се, поред осталог, и смотра студентских радних бригада које одлазе на изградњу кључних објеката, биће отворена изложба историских докумената напредног студентског покрета пре рата итд.

АПСОЛВЕНТИ МЕДИЦИНЕ ПОШЛИ НА РАДНУ АКЦИЈУ

Студеити Медиштнског факултета активно се ПlрЈl|Цремај|у за полавак на радне акције. Неколн ко грша апсолвеиата отишло је на градшшшта много пре од других бшгада Медlицннског и осталик фзкултета. Они ће радити у зтравотвеној служби на великим радилишдама. Ма да је упис студената у радне бригаде отпочео тек пре дееетак дана, већ до оада су забележени значајни резултати. У шест група треће године пријавило се 170 сту.дената за одлазак на радне а-кције, што читги 93% од свмк студената. У прво] групи друге го.дине, од 200 студеиата оамо педесет, махом нз здравствсиих разлога, тгије се одлучило за одлазаос на радну акциl;у; члаиовп Кугтггурно . уметиичког друтшшва сгудената Медицинског факултелга „Мика Митровнћ” такође се масовно упнсују у бригаде. Од 150 чланова друштва 120 их ое већ налази у спиоковима бригада. Овакви уопеси резултат су добро орга»Иl3o.ва.ног политичког рада Удруокен.а студената Медицинског факулггета за припрему

радних бгхигада. Тако |е недавно орггдшзовано и одржано другарско вече ггосвећено уопомснама студената са ранијих акција, и том нриликом је приказан п докумен. тарни филм „Прича о Власиии”. На првој годггни ра.д на 01купља-

њу студената у бригаде сировоЛ)И се добрнм делом п.реко учеоника на раиијим радиим акцијвма, коЈи окупљају око оебе студ-енте ко-ј-ш још нису били на изградњи. ПРЕД ФУТБАЛСКИ СУСРЕТ СТУДЕНТСКИХ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ И ФРАНЦУСКЕ

Француски студенти наши гости

Све Је чвршћа повезаност Сааеза студената Југославије са студентским организацијама широм света. Није прошпо ни месец дана откако је Жан Сарвона, претседник Националне уније француских студената присуствовао нашем Конгресу, а већ се појачавају раније успостављене, попитичке, куптурне и спортске везе између француских и југосповенских студената. У петак ујутру долази нам у госте студентска репре зентација Француске која ће у недељу одиграти утакмицу са студентском репрезентацијом Југославије. Срдачно дочекујемо француске студенте, јер прако њих поздрављамо све студенте Француске који су наши искрени пријатељи.

Ветеринарски Жива дискусија факултет

О ПРЕДЛОГУ ПРАВИЛНИКА

Има много зиакова да је Удружење студената вете-ршнарске медици-ие у поТледнзе време кренуло осгЈпрним карацима напријед, да оно све внше постаје ства-рни руководтлац и 01ргани. зато-р цјелокупне друштвене и полнгмчке г.ктпвности на факултету. Жи-вље иитересовање за проблсме о којима с-е раоправља на дебзтном клубу, одличан одзив студената за оллазак на довршење кључлих објеката, добар рад лруштвсног клуба н фотосекније, једнрдушно иступање безмало сиих студената ветерине поводом последњих догађаја око Трста н;:су са-мо до-каз јединства и свијестн члано-ва удружења, већ је то и резултат правилниј-ег схватања кара-ктера Савеза и пунм;|ег ангажо-вања партиске организације у њему, као и бо. љег рада одбора удружења.

Бпло је стога пуно разлога да се очекује доба-р успјех конференције удружења, како у поглвду диокусије и закључака, тако н броја присут-них чланова. Утолико п-риј-е што су на дневном (Наставак ив друтој' страни) Удружење студената стоматологије псслаЂе дентистичку групу на изградњу кључних објеката Удружење с тудената Стрматолошког факултета одлучило ј« да на један од великих објеката, који ће ове године градити и Студентске бригаде, пошаље своју дентистичку екипу, Екипа ће имати сву потребну опрему тако да ће знатно допунити здравствено - санитетску службу на гра* дилишту.

ФИЛO3OФСКА ГРУПА

БЕЗ ИЈЕДНОГ УЏБЕНИКА

Издаван>е нових уџбецнка заснованлх. на дијалектичкој и мат«флј&лОТсдачкој осиови, иарсгчито је иеопходно на факултетима где се изучавају друштвеие науке (Правнв, Филозофски, Еконо.мски и др.). Јер насаеђеш! уџбеници су преоштерећени буржоаским схватањаима у третирању друштввних појава., а нови преведен« са руоког, чнци су аутори тобожњн марксисти, исто тако не одговарају цашим потребама Случај Катедре за фиаозофију Фнлозофског факултета најјасније показује на какве тешкоће наилазе студенти без основних прп ручшика. За седам годнна рада ове Катедре отудеши филозофске групе нису добили нн један уџ-6ениlК из историје филозофнје, логике, етике, естетике или ди.јалектичксг и историског материјализма. Већ годкиама Катедра за филозофнју ех саШебга обећава да ће нздат« уџбеннк историје филозофије и логике, али обећања су остала обећања. И, вероватно, како Катедра најављује, то ће да остану још шест или седам год«на(l). А са каквим уџбеницима раополажу студенти филозофске групе током студија и како успевају да уче по предвиђеном наставном програму? Катедра не призиаје ни један уџб©НlИlк као марксистички и науча«. На два преведеиа тома совјстоког уџбеника, „Историја филозофије” у редакцији Александрова, којим се служе студен. ти старијик година, Катедра указује, саови.м оправдано, као на нснаучну, шематтчну и иггетну књигу. Постој«ћи уџбеници сУ н«науч. ни и реакционарни. Логичио би онда било да студенти уче из окр«lпата наставника;, али њих нема, јер Катедра ве пружа могућнооти за штампање и умиожавање својих нредавања. Белешке, »аписане од студената, Катвдра одбацује, као крцате нетачностима (а то је и природно мада се узме у оозир како оне настају). Катедра саветује студенггима критичко савлаћивање изворне филозофоке литератутре на класичним и модерпим језицима (јеврејском, кинеском, грчком, .татинском, ентеском, немачком, француском и др.Ј. Алн ово Ј*е немогуће већини студената филолофске групе, пошто не познају м не влада.ју страним језнцима. . Сем тога, >да би могла критички I да се оавлађује материја фило, зофских студнја, потребно је да , гтуденти стекну и неко основно, \ иаучно знаЈџе из историје фнлоI зофије, логике-* н естетнке. ЧиI њенида је да студенти од методк скос севета св.рк Катредре у та’

МВИIМ услов.Иlма не виде много кориош. Историју фЛлбзофије, логику, стику, естеггику, днјалектички и историски материјализам, предаЈе професор др Душа« Недељкоапћ. Студентн у току четворого дишњих студија не слушају це* ловит куро из свих ових предмета. Студснти треће го-дине например атушају иста предааања која еу слушали н у првој годиш (уводна преда-вања из логике). Ка-о литерату-ра за изучавање историје филозофије на-ведена су кајопштија дела ма-рксизма: Манифес-т комуни-стичке партиЈе, Антн-Диринг, Беда фнлозофије, Материјализам н ем!Пириокриггнцизам итд. Међутнм, на испиту из историје филозофије постављају се оваква питања: ооновни закон филозофиј|е, К-онфучијл, јевреј|сма фишозофија, Еии-ктет Сума теологије, номииали-зам и реализа-м, Падованока шжола, Кампанела, Беко«, Руђер Бошковић, наш допринос исто-рији фи. лозофије иггд. Овакав метод Катедре негативно се одража-ва на уч©ње студената фнлозофске груп©. Издавањем ОСИО-В.НИХ уџбеника- (или скрипата) и п-равшшијом поделом предавања, знатно би се побољшали услови за сггудирање на филозофокој групи.

Р. ПРИЦА

„Одлука"

На свим факултетима, школаг иа, у студентским д омовииа, где год има студената, вод и се свакодневна агитација за одлазак на довршење објеката капиталне изградње. На некии факултетима већ је почело пријављивање у радне б ригаде. Као резултат добрих политичкнх припрема број бригадиста стално рзсте* Али, има случајева где су погрешно схваћене припреме а* радне акције. Тако је недавно Управни одбор у студентском дому на Новом Београду донео необичну »• одлуку ”• Наиме, одбор се обавезао да ће у идућој школскоl години првенствено Да обезбеди стан у дому оним студентима који овог лета прђу на РаДну акцију • Поред ове „одлуке п приликом разматрања молби за пријем у дом, Управни одбор ће ,’СТрого водити рачуна” зашто >,неко није био на РаДној акци-Iи.” Сматрамо да оваква „одлука ” Управног одбора може само да штети припремама за радну акциlу и угледу наше организади/« / цслмнм.

11 I Ушпl НЕДБЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА __^Студенти на скупштини Удружења ветеринарснв медицинв«