Студент

МАТЕРИЈАЛ СА ПРВОГ КОНГРЕСА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Резолуција

О МЕЂУНАРОДНИМ ВЕЗАМА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1) На основу ранијих искустава и постигнутнх резултата, Слвез студената Југославије је од Оснивачке скупштине до данас у знатној мери проширио и продубио везе са иностраним студентским организацијама и преко делегација и других форми практичне сарадње активно помогао јачању пријатељске сарадње међу студентима у свету. 2) Централн л одбор доследно је проводио принцип« који су усвојени на Оснивачкој скупштини Савеза студената, помажући у првом реду јачање контакта и сарадње међу наиионалним студентским савезима, на бази пуне равноправности и узајамног поштовања. 11. 3) Конгрес усваја препоруке Единбуршке конференције и налаже Централном одбору Савеза студената Југославије да сарађује са Међународним координационим секретаријатом који је створен на тој конференцији. 4) Задужује се Централни одбор да активно учествује на свим међународним студентским скуповима, да и дал>е заступа принцип равнроправности и сарадње студената без обзира на политичке, верске, националне и друге разлике и да се упорно бори против сваког облика дискриминације у студентским редовима. Конгрес не прихвата тзв. „Конференцију јединства” чији је циљ да прикрије дискриминаторску и недемократску политику МСС-а, који к?о оруђе Коминформа руши јединство и онемогућава практичну сарадњу студената. 5) Конгрес сматра да С°.вез студената Југославије треба да успостави што ужи контакт са свим напредним студентским организацијама а нарочито са онима у ваневропским земљама и да им предложи конкрстан план сарадње. 111. 6) а) Ставља се у задатак Централном одбору Савеза студената Југославије да и даље сдржаза и проширује практичне везе са иностраннм студентима путем размене стручких, радних, научних, културних, спортских и других група те стипендија и семинара. и да у том погледу најуже сарађује са одговарајућим државним установама у циљу добијања материјалних олакшица за студенте. 6) Кснгрес одобрава учлањење југословенских студената технгчких наука у Међународну организацију за размену студената за техничку праксу (НАЕСТЕ) и налаже Ц е н* тралном одбору да испита могућности сарадње са сличним организацијама као што су Међународна организација мвдицинара, фармацеута, економиста и других. 7) Конгпес изражава захвалност Међународној студентској помоћи (\УХЈB) за псмоћ коју је до сада пружила Југословенским студентима и обавезује Централни одбор Савеза студемата Југославије да најуже сарађује са Југословенским националним комитетом Међународне студентске помоћи. 8) Конгрес подвлачи потребу да Централни одбор и даље сарађује са УНЕСКО-ом по свим питањима која су везана за потребе студената. 9) Задужује се Цектрални одбор да редовно информише сва удоужења и руководства Савеза студената Југослазије 0 међународним веззма Савеза, као и о разу иностраних студентсмих организација и да редовно изпаје публикаииЈе и Информатиени билтен на страним језицима. 10) Универзитетски одбори Савеза студената Југославмје треба и даље да сарађују са универзитетским организацијама у друтим земљама на принципима који су напред изнесени уз помоћ и сагласност Централног одбора Сав'#а студената Југославије.

AISEC ТРАЖИ САРАДЊУ НАШЕГ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА

Недално је Удружен»е студената Бкономског факултета добило IГИOМIО од АIбЕС-а Међународног удружења студената економскИт и комерциЈЈалннх наука у коме оно тражи помоћ и сарадн»у кашег Економског факултета. АISЕС је савез огудентских удружења високих економских школа који обухвата: Аустрију, Белшју, Дакску, Финску, Француску, Немгкку, Холандију, Италкју, Норвешку, Шпаштју, Шведску Н Швајцарску. Сем ови-х оргшиз!аll« Iја, АIBЕС сарађује и са виооким школама у Великој Бригганl'lји и Грчкој. Организација је ствррена пре рата. Чланице оу биле студентоке оргаlнизацнје у сканданавским и осталим европским земљама. На почетку рата 1939 годиие рад је замро и ове до 1946 год. са«радња ннје могла бити обновљема. Тада ј)е одржаиа прва иницијашвна конференцтја са циљем да обнови рад те међуиародне студектске органи!за|ЦПlје ва све виооке економеке школе. На тој конференцији оформљен Јв АIBЕС. Седнште организацнје било је у Прагу. За кратко време ттоказато се да организација ниЈе иопу г њаlвала овоје задатке како се очекивато, тако да је рад потттуно престао. Свакаио да 'је овом прштомо! ло полнтичко стање у Чехословачкој, која, као оаггелнт, ннје смела да оарађује Св другим европским оргавдзацијама, да не би уврецтла „ста)ријег брата”. Године 1949 одржана |е друга конференцнја у Шток»олму са карактерам конгреса, Шведска је изабрана као претседнигчка земља за период 1949/50 годдау. Каоније су одржаиа још два монгреса. Сарашња међу нациоиалним организацијама састоји се У Р аз ' мени практтикаиата, организовању нациошпннх и међународних научинх нутовања!, разменги научмог материоата и (информаии)». Раамсна практнканата органк-

зовапа је -на тај начин да студенги предају молбу својој националној организацији, а ова преко међународне организације добијају места у појединим државама. Време практичног рада граје два месеца, а принадлежности! се крећу у в-редпости до 15 фунда стерлинга. У 1949 години бнло је размењено око 89 студената, у 1950 тај број ;е по* растао на 169, док је у 1951 износио око 400 студената. Како нациlo , наЛ|на тако и међународна научна путовања нмају за циљ испитивања појединих грана економоке науке. Економски факултети у нашој земљн, као и Економскл фзкултет у Београду одржавају пиоману везу са овом организацијом, На ндућем копгресу вероветно ће присуствсвати и претстаlвнпци Савеза студената Југославвдје и приступитп тој органкзаци н као њен сталнк члан.

Кроз универзитете у свету

ЧЕТРДЕСЕТ ПРОЦЕНАТА ЗАПАДНОНЕМАЧКИХ СТУДЕНАТА РАДИ ПО ТРИДЕСЕТ ЧАСОВА НЕДЕЉНО Једна статнстика, која обухвата 35 од сто студе»ата са 48 колеџа, универзитета и техничких школа у Западној Немачкој. показује да 60 од сто студената има поред студија стално при редовно запослење. Око четрдесет процената ради по три. десет часова недељно, НБМАЧКА. Друтог фебруара о*е године у Килу Ј« постављгн темељ за Светсжм студенгскн клуб. Нови у»ивврз*lтетски це»тар поста. ће седиште за стране и немачке студенте, професоре и економисте. Изгр«дн»у клуба финансира органи. зација Кввкера.

мељ за Светскм

ПОВОДОМ ПЕТСТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА

Геније петнаестог века Леонардо да Винчи

У пролећв 1452 годЈше, гхре пет столећа, родло се леонардо да Втгн. чи јтдан од најистакнутијих умет. н»т»а-н»учника Ренесансе. ДОк оу се други Леонардови са. времевици Ограничавал*! на реша. вање прачстичмих проблема, он им је пришазио са »штересовањем каучника. Осмова његовпх научних истражмаан.» вииха је нера у вредност експеримената и у вредиост дирекТног посмапраља. Његов научни интерес био је огроман. На последљој -велк. кој изложби у Милану 1939 године б*lли су приказани његови радови на пољу математике, астромомије, геометриое, хидраулике, механике, брсдоградхве, анатомије, бота«»lке итд. Свака од ових набројаиих на. ука има.та је свофу салу. Леокардо је дубоко ввровао у екснерименат и његову вредност и ту се размимоилазпо са сколастичари. Iма, који су се ослањали на сгтеку. ј лацију. | сачувано је Леопардово писмо из •1483 године, којим је поиудио своје I\слуте воЈводи ЛудовикУ Мору, в<Х). 1 води од Милана, и у коме он мир[ но, смело и са путно сигурности чо. ; века који познаје своЈу в.редност Iнгбраја разноликост и необмчну сложеност свог талента и знања. ~Ја умем да градахм мостове, шхше леонардо, који се могу ла. ко преносити, помоћу којих се мо. же гонпти непријатељ ..Леоиар;до на првом месту карактерише се. Јбе као понтоњера, како бисмо рекли савременим војиим језиком‘Ја знам кажо треба при опсади не. тријатељског града испусТити водУ из ровова.•. направити шТитове

за обезбеђење јуриша, лествице ... знам начин како се може порушитц било каква тврђава, само ако -није саграђена на стени” Леонардо Је и минер. „Умем Ја такође да лиЈем и топов«, веома лаке и лако пре-

ношллхве, коЈи се могу пунити к*. менчићима и онда дејствују као град” Лвонарда бисмо могли на. звати инжењвром и пушкаром. „Знзм иачине да се путем поткопа. на-ња и вијугавих подземних ходни.

ка дође до одређене тачке па макар се морало пролазигги испод ровова или иопод реке”. Још Је интгере. саншније наићи код њега на идеју прототипа тенка; „Могу наlправити затворека, оигурна и непробојна кола којима се може пробити непри. јатељски фронт, па макар он био утврђен”. „У мирно доба, к®же он, мислим да могу бити кзо и оваки други користан у грађењу јавнхгх и приватних зграда и у пре. бацивању воде из јадног места у дру го”. Значи ли то да Лео-нарда треба сматрати само за маучника и издвоЈити га из домена историје уметности, а дати му место у историји иауке? Свакако не! Јер, ево шта цаље каже Леомардо о себи у на. ведвном писму: „Исто тако изради. ћу у скулптури и у сликарству крји било пооао равио коЈем било цругом човеку”. Мада он уметност скромно ставља ка сам крај свога писма то не значи да је и к»о по. следњу сматрасА. Додајмо томе и опис Једног леонардовог савреме. кика о раду уметкижа иа изради граидиозне фреске „Тадна вечера” у црпезарији милаиског манастир* „СанТа Мариа дел Грацие" (1947 г.): „Леонардо Је имао обичај да се рано ујутру попне ка скелу, Јер Је „Вечера” прилично високо била над подом и да од сунчева изласка па цо вечерњег сумрака не »гспусти кичицу из руке, да слика неггре. кидно, заборављајући на јело и пи-

Ке”. Уметник се, рвдећи на овоЈ С.ТГИЦИ, показао као дубок мислилац који је преживљавао разна псижопошка збиван»а код човека и р»_ змишљао о сваком поједииом лику на слици. Овим је дао и пример о, громнв енвртоје, стрпљивости и л»Убави према раду уопште, а уметно. сти посебно. Леоиардо сликарство схвата као науку и то високу науку, најшврих концепција. Слиlкарство је основао на научним и истншгтим принци. пима, кol,ји проистичу из посматрања. То леоншрдово схватање значи да две огромне сфер>е знања мора ца савлада сликар. Прво, мора да има огромно искуство и метод, и ируго, да је способаи да покаже гкушуност својик сазнања у изве, ценом уметничком делу. Код Лео. нарда се сликарсрво разликује од цругих дела по томе што сликар ствара материјалшг објекат. Он и. сп-гче да Је тај ггаучно-уметнички процес стварања мвого племенитиЈм од сам:ог мишљења, резоновања У науци. у Леонардовим рукописима из ко. јих Је после његове смрти еастав. љен „Трактат о сликарствУ“ им» једно место у коме уметник про. славља човечје око, осиовшг орга« пооматрања и откривања, коЈи Је у вези с тим, и неизбежно и главно средство, оната и ггрвобитгат узрок у уметности. Такву похвалу в»гду иије ваписао иико, ки пре ни после: „Зар не увиђаш да око апсор. бује лепоту целог света? Оно даЈе правац и поправља све вештине чо. векове, кређе човека у разне дело. ве света. Оно је -- почвтак матемагике. Оно Је измврило даљину и величину звезда. Оно је пронашло елементе и нлгјхово место. Оно јв створило архитвктуру и пврспекти, ву, оно Је извор божанственог сли. карства”. С пролећа 1519 године, после дуге и Јакв зиме, појавише се на Лео. нарду предзнаци блиске смрти. 23 априша био Је састављен тестамент, у коме Је тачно наређено све што се тиче његове заоставштине и начина сахране. Неколико дана по. сле тога, 2 маја, у својоЈ 67 години живота, издахкуо је у нарУчју свог вврног ученика Франческа Мељциа, коЈи Је о томе овако известио сво. ју породицу: ~ТугУ, коју ми Јв проузроковала смрт онога, који ми беше више од оца, не могу да изразим. И док сам жив, жалићу за њим. Јвр ме Је одиста волео вели. ком и нежном љубављу. Па и сва. ки, држим, треба да жали, што смо изгубили човека, каквога природа више неће бити кадра да створи” м. м.

На кривога беда

Наша козерија

Да ли тн се, драгн чнтаоче, десило некад у животу да ззобнђеш истнну, што бн рекли фнлозофн или јодноотавно да слажеш? Питање је шкакљиво, аши ја не миолим мшго, него онако меио, тек деси се јел’ да? Па кад омо се тако лепо договорили, онда руку на орне и кажи олако нскрено, јер, забогз, дешава се го људи смо. Јеои ли некад рекао оцу да не знаш ко је разбио бошл, или комшији да нисн вндео ко му је обрао вглшње итд. итд. Написах овај увод као да ћу да говорим о лажима, а устварн моја тема су две ештзоде из живота студента Снме Датгубића. УвоД|И се често пишу тек да би

се некако почело, често немају везе са ДРЈТКМ деловима написа, а да ли је и у овом случају тако, просудите оами. Досгга је увода, прича почиње... * Живи тако у Београду студент Оима Даигубић, жкви н што се каже студира. Разс'мљиво, жи I >т му је разиоврстам као и оцене у његовом индексу, ма да, (у поверењу) у ипдексу нека једмоличиост. Обећао оам да ћу вам испричагги Д|ве ецчзоде та његовог живота. Ево прве. Дође Сима једног даш* у Огуд|ттому ПOЛИ.КЛИ.НИКУ и каоке: Хтео бих да идем на Злаигибор, да ое мало опоравим, преморих се полажући ове испите (ово „преморнх с« полажући испите” као да има мало везе са уводом). Зпате то је опоравилиште, болесне ие шаљемо тамо, морате се прегледати. Зашто, каже Олмз, здрав

сам ја као дрен, само оам се мало преморио... Ипак, морамо погпедати «а-рочито шућа... У рвду, гледајте само, али ту не може бити ништа, јер ја на вашарима, знате ону справу на вашарима што се дува по разним скалама паггуљак, нормалан човек, атлета«, гњурац, див, е ја до дива то надувам... Преглед се заlвршио и наш познаннк Оима провео је месец дана на Златибору. Било ]е то јеоенас. Златиборскп борићи оставили су на њега диван утисак, зли језици говоре да је чак и песме почео тамо да пише. (У-осталом да лн се неко вратио оа Златнбора, а да «ије нашисао бар једну пеому или приlПОВ€Т«у?). Зимус је Сима бпо опет на Златибору, ваљда тек толико да се потсети. Пре месец дана опет ј® отишао, и ако се може ве-ровати оним гласовггма да ко оде у Зла* тибор ппше песме и 'приттоветке, оида је по овему судећи Сима почео да пише роман. То је била прва епизодз из Симггаог живота. Друга се одиграла овако: Одржавала ое конференција Свмине године и тамо, на конференцији, расправљало сс о одлаоку ка радну акци(|у, Ја верујем да ћемо поћи свн, оем, разуме се, оник којн оу болесни тако је говорно један диокутаит. Па отуд-одовуд некако Дођ е ред к н а Симу да се изјасии. Знате ја бик радо ишао поче Сима јер врло добро знам шта' те акције зшче за иашу изградњу, али, другови, и по* ред најбоље воље, не могу да вам ое придружнм, јер сам некако слаб, знате, тгмам спаба плућа (вероваггно их је упропастио на вашарнма). Тако је говоррго Сима и тихо с«о на својс место. Али људи су стара сумњала и некако као да му нису веровали, гледајући његово преплаиуло, свеже ли*це. Ето, какви су људи, зашто лнце, какве ( везе има лице оа ттлућима? А кад човек впди да му неко не верује, онда

га то вређа, зато Сима скочи и добашг. Уосталом, ја сам због тога и б’lo на опоравилишту.

То је збиља била чињеница, која 6н уздрмала и »а.јвећег скептика и натерала га да се повуче са бојног поља, па да би извојев.ао потпуну победу Сима додаде. И то тргл пута. Но, још једном ое показало колико оу људи чудии опет му ниоу веровали. Некн му чак и отворено рекоше да не говорн истину. * И ето, сад размишљам ко је у праву? Да лп-г је уопште неко заобншао истину и имају ли ове две епизоде кекакве чвршће везе са уводом, а, поред тога, има ли виЈше Сима Дапгубића на нашим факуптетима. Можда вао интереоује ко је у праву, па, ако баш хоћете да ое уверите, прегледајте спиокове Поликлинике, можда у њима стојн и име Симе Дангубића.

Ако сањате * Ако сањате * Ако сањате * Ако сањате *

АКО САЊАТЕ.,.

МЕТЛУ орешћете у граду чистачицу са Новот Београда (кад већ не можете тамо) * САОБРАЋАЈНУ НЕСРЕЋУ ухватиће вас контрОлор без ЈЈ карте «» ПАПАГАЈА ИЛИ БОГИЊУ РА решаваћете укрште«е св речи ГРАДСКУ ЧИСТОЋУ читаћете пеоме Миодрага Павло 2 вића ч; САРДИНЕ возићете се еролејбуоом око 15 часова # да ВАС БОЛИ СТОМАК слушаћете песмс у обради ! Ако сањате * Ако сањате * Ако сањате * Ако сањате

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ

ИЗ ЗЕМЉЕ... да је једка група ветерине одлазећи ка практичне вежбе у панчевачки Рит, „позајмила“ из тамошњих инкубатора око сто комада јаја. Због науке што ли? Да је Један студент гледао два пута филм Хоја леро (заинтере. совали смо се за н»ега и утврди. ли да је, још увек здрав). ~ . И ИНОСТРАНСТВА Да је Стал.ин пре неколико дана дао изјаву за мир (или Је го била априлска шала)

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

ВОДОРАВНО: 1. Предлог за озн*. чаван>е дубоке сгарости, 2. Инду. стриока биљка, 3. Првзиме нашег познатосг шаховског мајстодза, 4. Одунгевљенл врста зВразне бол«. сти, 5. У.реднишТво листа, 6. Са_ мрткичка посгеља потсркајина У Индокини, 7. Изабране врсте живо. пш, 8. Број, 9. Презимв нашет слнкара (нарочито познат као гра. фичар), 10. Дођи (провинц.), 11. Мешавина вииге материја (обриуто)* 12. Јако печека цемтгна сировниа, 13. Чувени грчки филозоф, 14. Сло. во фраицуске ®збУке одречва чица. ( УСПРАВНО: 1. Херцеговац, I. ређај за радио откриванл и Управ. љање, 3. Агрегатно стањв воде, 4. Пројекат начин живота који предази навике друштвене Срединв историско мвсто у МалоЈ Атији, 8. Острво на северном Јадрвиу град у јужној Француској ученик виших школа, 6. лвтогшс безимен Упитна речица, 7. РУшв. Еинв споменика дво тв»*ске игре, 8. Род птаца драбљквица -* врста зачина, 9. Садашњв ареме

глагола бмти презлме генерадио® свкретара ОУН.а, 10. свеаа, Лам, неред, 12. Река у ВестфалиЈЦ

СТРАНА 6

Ичпии Савез студената Југосла вије на Београдском универзитету и великим школама. Уређује редакциони колегијум, одговорни урсдник Александар НенадовиК Уредништво и администрацнИзд је а Б еофад, Балканска 4/1У: те лефон 23-464, чековни рачун 1031-903213. Тромееечна претплата 60 дин. Штампа ~Глас” Моше Пијадв 8. Листи излази средом.цсна 5 див*

НАРОДНИ СТУДЕНТ БРOЈ 7