Студент

„СЈАЈ" И БЕДА МЕЂУ НАРOДНOГ СТУДЕНТСКОГ САВЕЗА

Руководство МСС-а своју активност и политични став често покушава да брани или сакрије са својом наводном репрезентативношћу. Изгледа да би број од осамдесет девет организација из седзмдесет и једне земље са пет милиона и триста хиљада чпанова требало да оправда све поступке. Према подацима са последњег савета МСС-а изгледа да ј* број чпанова од Првог конгреса нарастао од једног и по на пет милиона, број организација од четрдесет три на осамдесет девет и број земаљз чланица од тридесет и осам на седамдесет и један. Стварно, прави увид у бројчаност МСС-а не може се ни добитм, јер никада није поднет потпуми преглед учпањених организација по зеиљама. На сваки начин, бројеви који су наведени фиктивни су и joui никако не говоре у прилог репрезентативности МСС-а. Шта вишв, треба истаћи за развитак МСС-а чињеницу да од 1946 године на даље отпада низ организација. Од оснивања МСС су напустиле организације Норвешке, Данске, Белгије, Француске, Швајцарске, Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустрапије и Бразилијб. Британски студентски савез има специјапан уговор у чпанству. Губитак од приближко 'два мипиона чланова, колико сачињавају тв организације, претставља озбиљан удар ноји МСС није никада могао да надокнади. Током ових година из чпанства су иступале стварно националне и репрезентативне студентске организације, а примане су разне мале организације и координациони комитети који не претстављају, у већини случајева, ни десети део студената, дотичних земаља. Тако су, например, приликом заседања Савета у Софији 1949 године у чпанство примљене ове организзције: Савез студената и гимназиста у Назарету (Изравл) са 750 чпзнова, Савез омладине Марока сз 110 чпаиова, Федерација напредних студентских савеза Хопандије са 250 чланова (а у Холандији има преко 25.000 студената) итд. Поред претставника национапних унија, МСС је примао и мање репрезентативне организације из истих земаља. Оне су му обично служипе као оспонац за нападе на њихове националне уније. Када је Шведски студентски савез напустио МСС његови руководиоци су св трудиаи да преко својих група створе упориштв у Шведској. Тада је активизирао мапу групицу Clartć. Ти претставници фигурирају данас у МСС као претставници шведсиих студенатз. У цифри са којом распопаже МСС укључен је и велики број средњошкопске омпадине чије чланство није у складу са Уставом. Када се говори о репрезентативности МСС-а, потребно }е погледати и то ко сачињава његов Извршни комитет и у име кога наступају и говоре ти руководиоци. Претседник је делегат Чехословачке, први потпретседник је из СССР-а, други Кинез, а у Извршном . комитету су претставници СССР-а, Бугарске, Пољске, Румуније, Источне Немачке и Северне Кореје. Остали чланови ИК не прегстављају уопште национапне уиије. Треба истаћи да многе организације које су још везане за МСС, као Финска и Јужна Африка, су учествовале у раду Единбуршке конференције. То говори да је чланство у МСС често само формапно, а да се стварна активност одвија ван н>ега. Карактеристично је да МСС све своје значајније мзнифестације као

и заседања одржава искључиво у земљама коминформистичког блока. Ту се могу убројити сва три фестивала, сви савети, осим једног у Паризу 1948 године, затим, сви састанци Извршног комитета, сем једног у Лондону 1950 године. Зар и то не говори колико је МСС возан искључиво за земље информбировског блока. Апи то је учињено и са одређеним циљем. У земљама под совјетском ковтропом руководство МСС-а се осећа као код своје куће и ту је лакше изгпасати своје жеље и сваку одлуку. Разне громогласне параде и манифестације и бесконачна алпаудирања и скандирања стварају атмосферу која је погодна за изгпасавање и провођење одпука совјетских руководилзцаПостоји још један разпог. Можда би делегат»и из источно европских земаља у другим земљама бипи извргнути „погубним утицајима“ који би их могли поколебати. Можда би, долазеђи у контакт са омпадином и студентима у тим земљама добили друкчију спику о њихсвом животу и paflVj различиту од оне које добијају на страницама своје штампе. Единбуршка конферекција У јануару 1952 године одржана је у Единбургу конфереиција са претставницима из двадесет и једне земље. Југословенска делегација је токође учествовала на Единбуршкој конференцији, јер је сматрапа да она може много чему да користи у зближењу националних студентских унија. Ми смо сматрапи да је нужна једна таква конференција која би пока* зала у каквој је форми могућа сарадња студената разних земаља. Единбуршка конференција је у том смислу бипа наставак Штокхопмске конференције децембра 1950 године, која је утврдила извесне начепне ставове о важнијим студентским проблемима и предложипа неколико практичних предлога за сарадњу међу разпичитим студентским организацијама. У том погледу, она је позитивно оцењена и њене одлуке прихватиле су и многе организације ■ које на њој нису учествовапе. МСС је покушавао да онемогуђи одржавање конференције. Један члзнак у „Студентским новостима", на неколико страница, био је написан против ове конференције, оптужујући ја као покушај разбијања студентског јединства. До конференције је ипак до-цјпо, Према подацима она је претстављапа близу два милиона студената. Конференција је поред тога претстављала разнопике сту дентсне организадије свих крајева света. Разлика међу њима није сметала да се по свим важним питањима спободно и свестрано дискутује. Управо треба истаћи да су сви заиључци плод свестраннх дисиусија у којима je свака депегација могла слободно да изрази своје мишљење. Практични резуптати конференције такође Су веома значајни и набројени у двема резолуцијама о студентској помођи, куптурној, спортској и другој активности. 0 Единбуршкој конференцији не може се говорити, а да се не истакне резолуција о принципима студентске сарадње коју је предпожила југословенска делегација. Наша депегација је хтепа у првом реду да истакне на каквим основама Единбуршиа ионференција темељи свој рад и, друго, да ти принципи треба да буду поштовани од свих студентских органи-, зација које теже искреном студентском јединству и међународној сарадњи. (Кра|Ј

КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СВЕТУ

НОВИ МЕСЕЧНИК ФРАНЦУСКИХ СТУДЕНАТЛ , „L’Etudiant de Paris* је иа" слов но&ог месечника ко»јм he издаеати париоки студенти. Но вине ho дати шростора сваком студентскоlМ удружежу и ovđit уједшо oiprain унвђЈе Фраlндуске СТУДЕНТ СПОРТИСТА ЗАТРАЖНО АЗИЛ ОД ФРАНЦУСКИХ ВЛАСТИ Емш Бадикал, чехословlалиси студlвнт, који је учествонао у годишн»ем крос кон'гр«*ју који реддlКД|И'јд „Имlанlите”-а одбија да се вра>ти у Че-

хослов!ачку и запражио је азил од француских власти. ТЕШКИ УСЛОВИ ЖИВОТА ИНДОНЕЖАНСКИХ СТУДЕНАТА Око 3000 студен-ата живи у изузетио тешмим услоаима у даа ивдоиежаиока универзитст* ока ценпра. Универзитет у Цакадхш HMia нешто сломно универаитетској' згради, док Уннверзитет у Гсида Мади има оамо нока изведеиа пристатођења у* место зграде. По двсетак студената живе у једној ооби, као резултат ло-ших животнlих усло Bai туберкулоаа ое брзо шнри Такође влада овбиљна оокудица уџбеишоа

Мој стриц прича... Једно књижевно вече

Присуствовао оам upe неки дан једној књнжеииој всчери, која би, овако међу нама будн рвчвно, пре иогла да се назоие ужлином. Радовп су .Стли прозни, оа.мо сува проза. Прво је трочитаиа љубавна приповетка из студентског лсивота. Као, један сгудент заљубио се у једну студенткињу, и да би јој доказао своју љубав узггма јој индекс да је упише, што је, ако се panvrnia на редове пред деканатима, збиља јак доказ. Међутнм, она је хладна према њему и олбија га. Страховито утучен он шета поред ушћа Саве у Дупав (увек оам се питао зашто бшп Tavro). Из те његове кобне љубави произилаве две несреће: прво, пао је на иошиту а друио, почео је да пише пеоме (ово друго је свакако дашоко теже). На упадицу, да поред Оаве нема храстова (у приповетци нх је било), аутор је одтоворио речнма: Ах, да си ти био тамо! Шта је гиме хтео да каже нпје мп јасшо. . * Друти писац (тжо c© аову они који су читаљи те вечери) такође Је прочитао прнповетку. Ради се о овоме: На београдској жељезиичкој станици, на колосеку четири, постављена је композиција вооа који иде за Ниш. Глеетш јуиак долази у последњем 'фенутесу (тлавии јунеци у®ек долазе у иоследњвм

тренутку), али више нема места (аутор је напоменуо да ое то дешава пре две, три године кад су возови бнли препуни). Главни јунак, iiao и свп јунаци, стаје на пепучу, и истог момента угледа испред оебе једну лепу девојку (знао оам) која му се учини позната. Најзад крећу и први део приче се брзо завршава јер воз нема заЈкашљење. Наш јупак се напреже, али никако да се сети откуда чна т> девојку.

Сталаћ, прелЈаз за Крушевад! трже ra кондуктеров глас. Онда се оии возе до Крушевца, тамо ош сазнаје да j© то унука његове бивше газдарцце итд. итд. Један заједљиви глас из публкке: За>р пије боље било и за њих и за нас, да су сишлл на првој станици?

Немогуће ја оам ва Крушевца одговори аутор. Видиш, што ти је реализам помнслих ја. * Последња тачка. Претседавајући даје реч другу, Гребоперићу који чита четрнаесгу главу из свог романа. Ја ипак водим рачуда о здрављу читалаца зато вем дајем оамо кратак оадржај. „У селу Г. постоји општина. Она се налази у оредини села неких осамиаест метара од Ибрахимове кућа У току многих година кречена је разним бојама белом, жутом, црвеном, виолет итд., о чему постоје рачупи у опптгнској архиви. Општиша има грн прозора. Двашу окренута према јуту а један према западу (запамтите, ово је имало велики утица ј на равВlита(к класне борбе у дотчгчпом селу). У ошптини постоји претседникова канцеларија, а самшм тим и претседник. У претседниковој канцеларијн налазе се једал сто који је удаљен од врата цнгло метар и оедамдесет . шест сантиметара, једна столица чнја је лева нога по оредшги огуљена и фуруна на којој је гоч>њи чушк. узет од сиромажка Хшзе као нввшада за порез (н oeaj чунак имао је утицај на ошредељење сеооког становништва бар тако каже пиоац). На столу је .лежало једно мало парчс упијача ромбоиднот облика, млстиошгца и уЂлажа оа ђачккм пером већ помало ракжреченим. На оредини стола лежво је један богат шгкавац, окоро половче окренут у оевероисточном правцу мислим да овај податак даје ооновиу црту претседншмжог каректера. То су биле мртве ствари које се налазе у дваиаестој глави, а жива ствар је претоеднlИlк који има капут и на њему три разнобојгаа дугмета (једно је чак и мање). И тај ггретседник целога дана окреће прстима дутмад тако да их искидв. Сад то није толико адстоно, јер he их вероватно у тршлаестој глави ушити. Овда је почела диокусиЈа. Колико је ту паметних сгвари речено, па то је за причу! Зато ћу о»де прекинути, а о дискусиЈи ће>м!о говорити у некој од следећих прича.

Драган НИКИТОВИЋ

А. Шт.: Мало пародије на један семинар

ОПТУЖУЈЕМ!...

.. . ако м.и дозвОЈГИте дЈРугови и другар«ице ја ћу нвставити оа чи. таљем ове моје мале студкј»*lде. Ка. жем студмјице; можда је то мЛлО HtecKpoMHo, али ја ипак кажем, Отудијице ... •Ви ми дакле дозвољава. те. Хвала! Дакле, другоаи и друга. рице то сам већ рекао још У четвртом предаваљу Ахилова пе. та читаве дотадашње књиж«таности се састооала у томе што она' нмје умела да прикаже жену како тре. ба. Неко he се зачудити! Да, да ниЈе умелл да рроткаже праву жену! То ја кажем иако ћу се можда преварити. Но ј а идем и даље хра. бро. Па како не бик звбога дру. го«и!? Све те Ане, Наташе, Вете, Офелије, Лудоје и шта ти ја зиам које све јрш, ноое на себи свако. јаке ђннђуве. Шта то, упктаћете ви? Бво шта, одговорићу в&м ја: шешире, чипке, горње сунсње, сред. н>е суосње и. .. ие могу в>»м дал»е набрлјати jerp би ме другариие погрешно схватиле; а ја то иећу. И да влм отвореио кажем у чему је суштина oee моје естетске анализе: све те жене скидају своје сукње за десет секунди! Не слажемо ое са то<м поставком одговоргиће ми Валзак, Толстој, Шекспир, Зосга, Моп-асл«, Франс и остали. Таман послл рећи hy им ја. л»у. тито. Ка к о то питаће ме они? Ero тако, рећи hy им ја. И они he онда да ућуте. Па мо. рају да ућуте, другови! Они не зна. ју да ја прихаватам подеду жена великог . критичара Бјслннског. А оме се деле на четири разреда или кахо цеки кажу групе: девсјке, удаваче, удате жене и старе девој. ке. Е, сада ћете ме ви упитзти: а ко су те удаваче? Ја hy мало ра, змислити па Ку вам гласно одгово. рмти: то су жене ко>е ниоу випк девоуке али се још нису удале. Бто, то оам хтео да к аж€им. Ја се не слажем са таквим женама у књи. жевности. концепција моје жене Је реалистично.ромаетичарска. Зиам да термин није еластичан Јер пати од косгобоље али ја идем даље. Ноки кажу да је Горки иадагсао ..Мати” јср 'Је онда јгалсво било вре, ме. Ево шта ћу ја њи.ма да одгово.

И овај мора да је претплат. ник Београдске радио станице. Сигурно је слушао песме У обради, па баца ове плоче.

рнм: жииели су и Маркс, и Ле. њин, х Ја«ко, и Станпоо, па „Мати” нцје бпла иаписаиа. Па да. Лично. сти горкове кажу; „Њима Је nocao да вређају човецса”. чик да то ка. жу Хамлет, ЈБевин, Хитклиф иши Снежана!? А чујте шта оггет кажу нвки читаоци ГОрког: „Такве лично cr*t су романтичме”. О боже каква је ту збрка! Па ја бих онда друго. ви у моје име, у ваше име м у име деханата могао да отгтужим за ро. мантизааи Баспзака; ја омда друтови оепужујсм толстоЈа, оптужуј«** Игоа, отттужујем Франса ..,

КАД ЈЕ ЧОВЕК БИБЛИОФИЛ

ПоЈедиl»и студеиги често не вракају кн>ите факултетскмм библиотекама

Та-ко, фалила су ми још oea депа па да комппетирам своју бибпиотеиу! Карихаггура: Љубенко Риста

Анегдоте

ПРИРОДНА СТВАР Ј€ДIШ дама запитзља је једком Волтера зашто се у реду не склатвату бракови? Зато што је и у бра<ку иокључен pag одговори Волтер. Мале шале

СА КАТЕДРЕ Професор: Као што »иднгге, дра.ги слушаоци, ви сада »е »и-дите иишта, а зашто не видагге ништа то ћете од.мак да видкте. НА ЧАСУ АСТРОНОМИЈЕ Професор: Сада ћу вам показати звезду за чи>у свеглосг је потребно десет часова да стмгне до иас. Студент: Извниите, то је врло за«тмл>и®о, али ја »е могу тако дуго да чекам. разговор у возу У 6рзо<м вову седе два пут»и ка и први пита другог* Где ви путујете? За Затреб одговара друтиПрви се лупи по челу и рече: Ех, што ти је техиима, вв за Загреб а ја за Ниш па »стим вовом! НИЈЕ СПОРТИСТА Тата, ко Је тукао Картаги њане? Не знам сине, нисм још чи•nao стпортоко вести. ■

ОДГОв ЗР'

| САМО ЦИТАТИ...

\ ДЕД И УНУК 5 i (cn«iw<tjiaHfHo за лпоолевнте) f »Узо деда свог унука, метно га\ t на крило,\ »7 а уз гусле причао му кад /е| ( ') апсолвироЛ i Ј i БОЛНА ЛЕЖН .. • Ј (пос&ећеио одаша из ПаммЈ^џома) )Болна лежи а нас вара нада.л )oздравиће, оздравиће млада! Ј ) „БЛАГОДЕТ ’ Ј (за и<а|роде СССР-а) i i Милионима народи пиште, * ( i Милион груди просипа крв \ Милионима пале кућиште, \ Милион људи гмиже k’o црв. ( ( ПОЂЕМ, КЛЕЦАМ Ј (за owe KOtjiH седа почнњу л да уче) Ј Пођем, клецам, идем, f застајавам, f Шеталицу cara задржавам. f

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

водоравно: 1. Неправилно хо. ДЈ, шумска птегца, 2. Бмвша мталзсјанска колонија, 3. Притока Неретве, 4. За {jnarmac ки), лука у АрабиЈи, нврод (немачзси апо. строф-), 5. прсоиаао генералног еекрстара ОУН.а, врста шумског дреета, мвра за површику, 8. * новчака врвдносна хартцја, по. g зиата Ибзеиова драма, 7. rHj>a»r, првкршај у футбалу. 8. Узвик 4 (атдастроф.), црн (фрц.), земл>и. une (ттадеж), 9. Спортска реквм- ' т**тз, io. ПЈтлог за време, вкоо. g ва (фрц ), индустрмска 6мл>ка, il. Пспел>аст, бог ветра (м»»т.), 12. 9 Кружиа повриЕиам. Успрмпо: 1. Рекламии натттас, 2. Чвсто овол>ен>«, потврдна уз. рсчица у с«глеском језику, 3Страно мушко име, замепмца (шмж.), 4. Град на Балгичжом Мору, ш*е чЈвевот спарганског водоковође, иницијалм гконатог словеначког пиоца, 5. ГР»д по. знапг у свету по велнким рафи. неријал«а нафте, врста једа (ино жина), в- Име лмчносги Из Пу. »шнијеве сжтере „Боеми”, део по.

зориапне оале. 7. Гвожђе (еигл.), ич»е исгакиутог гсрвлка демотораа ске спранке САД, >-raim*a кица (обриуто), 8. прегпларнц«.. блато, 9. Ко«. зеленкасте длаке. страмо муиисо име, 10. Споообан да лети.

10

Издаје Савез студената Југославије на Београдском универзите|у и гсликим школама. Уређује редакциони колегијум. одговорни уредник Александар Нснадовић. Уредништво м адмннистрапија Београд* Балканска 4/IV; те дефон 23-464, чековнм рачун 1031-903213. Троиесечна оретпла та 60 днн. Штаипа , Глас” Моше Пијадв 8. Лист нзлази средом, цена 5 дин.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 10