Студент

ПРАЗНИК СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЗЕМЉЕ

Долази пролећки ггоазник кога напредни л»уди широм света поздравл>аlу српем и делом. Зато што смо га китили од његовог роћендана и славили подједнако на врху пушака и крампова ми му идемо v сусрет као младост коlа припада не само себи већ и народу и читавом његовом истсЈђиском опстанку. А историја nnie само v гвобовима већ и v живим људима. страстима и делима. Она ie рукопис народа на сваком камену, v сваком cpuv и по равни. noeroie датгуми коод ое више памте. nocroie имена Koia дал>е зраче и мисао Koia надживллпе време. Први Mai rpaie нашже и зато што ie симболичка свечаност нашет ватреног наоода и страшода његовог социјалистичког подшгаћења и неимарства. Први Mai nocraie наша планинска оеч и наш поздрав човечанству xoie ie v напору да отклони паклене ритмове новога рата. Данас то ie песма милиоиа и покрет милиона. И ioui више: то ie морално мерило свих хуманих моћи на ствагоању сугестизног лика из легенде Горког „Човек i — како то гордо“. Први Mai долази из наших pvkv и нашет дела. То ните идилична флогоа са ренесансних слика. већ савест народа Koin се сопственим снагама. Са рањеним грудима и опаљеном косом дошли cv наши младићи и девоже из великог рата и. напту гоатничку част донели слободу ииновског стварања и морал напретка. Први Mai долази као орловски глас наше младости народног и историске зрелости Паготипе против свих нових дануншлевских скандала. Радост великог празника ie опомена на страдања и разаран>а кота смо доживели не тћко давно када ie v хитлеровским рукама као дрвена лутка играо бесомучни талинападач. CBoiv куодачку iuanv на наше обале. Али ми нисмо заборавили чете наших бораца Koin cv под пролећним развигором изгшгули на домаку Трста док им ie град пружао CBoie руке, израњављене ланцима. чизмама и ооестима фашистичке окупације. Ми нисмо заборавили онај крвави мај, када смо у оапетвеном огњеном рађању дали хил>аде људи у великој Ослободилачкој борби толико хероја за које би и хомеровска легенда била недовољна. А оно што су несрећно заборавили данашњи непријатељи npoipeca, оно што скривају иза CBoie историске пролазности и cßOie коцкарске политичке завере разни фашисти, стаљинисти и њима слични то ie чињеншха да нашоl земљи 4vsaiv заставу Партија и Тито Армпја и младост v CTBeHoi стражи а не преморени и погп/стљиви стагоии из видовданске У том знаку опомене долази овогодишњи Први Mai. На улицама наших градова одпекнуће марш Народне армиlе као симболични знак да нисмо слаби ки мали, да нисмо тућа nphnia и танко стабло. Са ioproваном и пролећним цвећем свих 6oia и свих жел>а окитиће се топови. тенкови и борци. Ми умемо да волимо. али и да чувамо мир после свих ггообова, кањона и ivpnaua да бисмо га уживали као здравље испред наших високих фабрика. укроћених балканских вода и шпеницом поолаћених простора. Зато cv MaicKH дан и цвет наш затеднички поздгоав пршатељима преко граница наших, напредним људима свих нација. коlи заједно с нама Hvsaiv и боане тап мир!

Сеим својим читаоцима, 'јстудентима и наставници-ј гма Универзитета, великих. јшкола ‘и академија, којлектив редакције „Народ* 'ног студента" срдачно честита првома i ски празник.

ПРВОМАЈСКА ПОРУКА ДРУГА ТИТА ОМЛАДИНИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Ових дана празнују иаши народи свој највећи празник, празник социјалистичке земље Први мај. Он he осванути ове године љеппш и радоснији за све нас због тога што пада у години олакшања наших досадашњих огромних напора, у години када су ти напори већ највећим дијелом реализирани у најдрагоценијим за нашу земљу фабрикама и објектима од којих већ многи раде и производе за потребе наших грађаиа. С поносом ће се наши радни људи тога дана осврнути на тежак али слав|ш пређепи пут у својој социјалистимкој изградњи. С попосом може тога дана наша Народна омладина казати да је у том тешком периоду достојно заступала младу генерацију наше земље, да Је у социјалистичкој Нзградњи показала сјајне примјере радног хероизма и дала свој богати прилог заједпичким иапорима наших трудбеника. Многи и многи објекти, створепи рукама наше омладине, нису само њен понос, већ су и понос свих грађана новс, социјалистичке Југославије. Они ће остати' као трајни споменик радног хероизма наше омладине. Поводом овог великог празника Првог маја, ја стављам на срце иашој омладини

да и даље гаји своје радне традиције које су у прошлом периоду дале тако сјајне резултате и цронијеле име наше омладипе широм свијета. Желим да све нови и нови нараштаји стално слиједе стопе омладинаца и омладинки учесника у напорима на извршењу нашег Петогодишњег плана.

Довршавају се последњи објекти нашег грандиозног Петогодишњег плана који потпуно преображава лик наше земл»е. Нека наша омладина и у томе последњем напору у остваривању Петогодишњег плана учествује са својим младалачким полетом. Али једно не смије наша школска омладина никада за-

боравити, а то је да је н»ен први и најважнији задатак, а и дуг према заједници, да марљиво учи и спрема се за будући свој позив у службн свога народа. Желим нашој младој ген©рацији свестрани напредак и радостан живот.

ЈОСИП БРОЗ ТИТО

Поздрав наших ректора

На данашњи дан, кад се трудбедици из целе земље по свим градовима и селима скупљају да заједнички прославе међународни празник рада и наша школска заједница наставници и студенти Београдског универзитета, Техничке велике школе и Медицинске велике школе придружује се овој великој народној манифестацији ведра чела, уверени да ће и даље моћи у миру да стварају и да уживају плодове свог *рада непоколебљиво се борећи за очувањ« мир а У сврту и за пријатељске односе међу свим народима света. Одазивајући се радо позиву редакције „Народног студента” да као руководиоци највише просветно - научне установе у главном граду упутимо овом приликом своју реч нашим студентима, ми на првом мвсту топло поздрављамо студенте свих наших факултета и честитамо им данашњи велики празник рада са же љом, да и даље са пуно права и достојанствено претстављају нашу народну узданицу и залогу још

срећније будућности наше социјалистичке домовине. После ослобођења наши факултети су стављени пред врло велнке и значајне задатке под из корена измењеним условима рада. За протеклих седам година рада наставници и студенти no_ стигли су несумњиво велике у* спехе решавајући све основне задатке школе колико их је У границама објективних услова би ло могућно извршити. Борећи се са многим објективним тешкоћама приступило св је организовању савремене наставе, подизању и уређењу ратом порушених и опустошених наставних и научних завода, клнника, семннара, кабинета, библиотека. издавању универзитетских уџб©ника научног раДа и подизан.у научног подмлатка, сгарању за морално и идеолошко васпитање студената,, за њи хово економско и здравствено стање, за њихово културно-уметничко уздизање изван времена посвећеног стручном усавршавању итд.

Овај посао није ни тако дак ни сасвим једноставан. Уложено је много труда и одушевл>ен»а у тражењу подесних облика рада да се жељени циљ постигне. У томе су много допринели м сами студенти организовани у својим факултетским организаци, јама повезаним у Савезу студената. Кроз семинаре и дебатне клубове, у научним студентскша групама, кроз расправе усмене и писмене, са вајразноврснијим «ee ђусобним дискусијама поведена (Наставак на друтој страни) ПРОШИРУЈЕ СЕ САРАДЊА СА ИНОСТРАНИМ СТУДЕНТИМД Саиео студепа-па Југосллвијв спада у ред омих сгудентоких ooгаиизација које у шгостраиосву, уживају велики утлед и чија oe реч радо слуша у међународаои студептокои животу. Захвал»ујућв општем угледу који уживв напв eeaubo, љеотој дамократсжој, мирољубчшој појгитиди и »аоорима које улаже за остварење међуна* родне сарадње и пријатељства oa евим капредаим снагамв у овету, ми данас нисмо усамљени, ве4*’ смо стешгк пгарош круг пријатв* ља у свету. Савез отуданата Ју* гославије постао је препрека на • којој ое ломе сви покушаји комннформистичког Међудародног савеза отудената да разбије студентско једтшство у свету, да исжористи натрвдни студентски покрет за своје прљаве циљеве. Остварењу међународне сарадн>е много је допрштелн и студентска орваашзација налгег универаитетскот центра. У току ове године проширене су раније везе и створешг уолови за овестра.ниiy и шкру размену студената током овог лета. Кажав углед v;rhва наш Ушгверзитет види се по мвогобројним поаивима које добнја аа учешће на раондм акни,|ама у пностра пству. Примера радн навешћемо неке од н>их: у tqку о®е године стигли еу ' позиви за, учешће наших студепата на шестомесечном курсу у Финској уз одобрену стипендију финске владе, затим позив за тромесечии куро у Швајцарској, позив за vчешће на семннарима у Аустрији, као и на другим семинарима. icoje органивује квекерска органивацчгја у другим европским зе(Наставак на љругој отранн)

I n гпт ' j UJj Гjj j НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕО ГР АДСКИХ СТУДЕНАТА

ИЗ САДРЖАЈА: Професор др В. Вујић 0 организацији умног рада Милорад Пешић: Рад који отоара нове људе Чеда Кисић: Еотетски идеал