Студент

Поздрав наших ректора

(Наставах оа ирве стране) Је оштра борба за виши квалитет студнрања, за ликвидирање „скрипташења” и кампањског спремаи>а испита, за маољиво и истргјно студирање већ од самог почетка за усвајање тековииа науке кроз критичку аиализу разних поставки, теорија ш схватања, за изграђивање правнлног иогледа на свет и ДРУштво уопште, за развијање љубшти према будућем стручном позиву итд. Ова настојања_ће се упорво ваставити и морају уродити плодом. Резултати се већ испол»авају: студентски листови и часописи имају све виш« солидних публикација, за поједине гранв етруке па чак и науке, све је живље интересовање, студентски погдеди на наставне плаиове и лрограме као и«а њихово спровођење и савлађивање све еу правилнији итд. Жеља нам је да ово интересовање и залагање буде убудуће још интонзивније и масовније. Ванредно лепи резултати су

постигнути и на куЈГгурно-умет(гичком уздизању студената: завндни успеси _КУД „Бранко Крсмаиовић” заслужују пуно признање и сваку похвалу. И овогодишњи студентски мајскн фестивал бић« огледало де. латности наших студената. ЈБубав наших студената према својој социјалистичкој домовини манифестована је и у масовним радним акцијама. Само из Београда 8000 студената спремно је да у току овог лета пружи свој допринос социјалисгичкој изград њи наше земље, Већ ово неколнко примера ак_ тивности мацшх студената довољно указује ма њихове лепе квалитете. Даљим напорима за сопствено стручно усач»шавање и културио уздизање, за неровање лравилних односа према социјалистичкој имовини у школи и ван н>е, за развијање љубави

према свом будућем позиву, уверени смо Да he се наши студенти, свесни својих права али *и својих обавеза према заједннци и својих могућности у заједници, изграђивати у оолидне струцњаке друштвено активних родољуба, толико потребних за економски и друштвени преображај наше домовине. Са тим уверењем сРДДчно им честитамо данашњи међународни празник рада.

Др Илија Ђуричић, pcicrap • Ушшерзитета .

Др Радивоје Кашанин, рехтор Техничхе велике школе

Др Коста Тодоровић. ректор Медицинске велике школс

Др. Ипија Ђуричић

Др. Коста Тодоровић

Др. Радиаоје Кашанин

СА ПУТА ПО СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА

Студентске организације

Да би ое ссхветил* Оитуација у сту гкжрсту у САД треба прво шазтм приближну сдамсУ о сиогеаиу амерфгчжог цжОлствк, Jtoja се у многоме разликујс од европ. окаг. IХО«*ев од осповтих школа, na на. даље, иостоое 3 различита школска оистелиа: држаани (градоки и on_ итимеки), вороии (у већигкм като. дачки) и нрвтватци. По б*»ју учи. верзитета државних има наОмаио, свега око 260 (што износи оввг* 10% умиверзитета у САД), док Је ове остало вврско и прирач«о власни. штво. такое, на гфаеватнил* и катсхиичким униве|рзиггет»ша, icpchy <ж од 400—700 долара годишн>е, што j© самим тигм врло озбиљно селекцио. но решето за студенте који желе да ое упишу « љих. Већи део сту. дената тнх у«иве|рзнп'ета су д«ца и. мућниЈих родитеља, јвр су <жи они постављеми ка интернатском ои. стему, што игзноои «даљнх 700 —3000 долаЈра гвдишше. Параацо дв ту суму не може да плапи сиромаашаији човек, без обз«|ра тта релатовно ии. ооку плату радне с*шге. Иако нриватни и католички yns»ве(Рз>иГРвти чиие око 90% свнх у«и_ вераитета, на шизиа студира свега 45% амвричких студе|ната. већи.на од кик >с врло мада, од 1000 —2000 студената. На државнИм уииверзи. гетима, где су уттисмв таксв рела<гивно ниспое, др 90 долира годи, (шве, надОзи ое 55% студеиата. Зато je и ооцнјалии саотвв овнх универ. о»ггета сасаим друкчији. На пжмј ое утлавном Јгалазе деа*а радннка и ситких нволештеавлка, а пошто Је у многијма иаетава Ноћу, то су и си_ ромашни службеници отуденти тих у»сверзиlтета. Поред тога разлика иоаиеЈ>у европ. аког и америчжог шкојгсјсог система Је у тоие што Је ©вропокзс далжко бржи. У Еврогви после 12 година основ»*ог и оредњет образОмн>а, наступа унив©рзиггег са 4 —6 годмна студио«. у том периоду у Америци почи«*в колец са 4 године сТУдија, а зати.м дипломека школа која тра. је 3—б годмна. но * и тгоред тако дугаг пермода пгколовлн>а отцте о_ бразоваше америчкик огудОна/т* Је уже од бвропоков-, док Је нлхова стручна опрема далвко шира. Као последмца различитих школ. оких система, а самим тим и ра_ зличјигпих оскргјалниас cacraea разиих универзитета, постоје и велике разлике у сгудеагтокгим оргацизација. ма на тим униве рзитетима. Најјача студе»ггока орра*шзав?иЈа у САД данас Је сважако НацЈионал. на уимоа студенвта, која окупља око 800.900 очудената. То Је релативно млада организа. ција, 4 у поређ*н>у оа осталмм сгу. двпггским срганиззнијама коЈе нмају традицију од неколико децени. Ја. «2>ормирана Је тек после овот рата. За н.у свакако претотавља о_ громан уопех тацсо велиоси број Учлануених студвната, Она Је могла тако брзо да окупи велики вроЈ студеиата jep Је од првог момвнгга узвла да решава горућа шггаша студената: питанл уједначвша школ ства, ажадвмогаух слобода. однос студвната и универзитеггоких вла. сти, борбе лротив распе диокрими-

ндциЈ«, итд. У задњс вреие про. греснвиа линиЈа cee се чвршће провлаии кроз gb« врсте делаггносги Нацноналме уније студената, што се карочито испољВва на политцч. ком пОљУ, у борби против ревкцио. нарнкх сввга у САД и реакдиоиар. них тредициЈа у локалним студецтс к'и.м opranaia а ш i ј ама. Борећи се за афирмациЈУ ме«>У студсптима у САД и ггрсУтв снаж. иих всрокзих и друтх деонмх сту. дентсжиое брш.нмlзац(И“Јв, НСА иије имала могућноеш да већу пажн.у посвети основним <D«a ое утладном борила да добије рукскводеће позициЈе у универзи. тетским студенТским саветима, а првко њих и кОнТрслу »ад осталим студвнтокзнм оргаиизацијама. НСА Је иа таЈ на-чии постала у. ниЈа увмвераигетекмх студвигских савета. Студецггске oaeme бнраЈу прстстав ннци свих «зрта,н»гзап.ргЈ а на уттоверзите-гу, претстввнтаг поЈ«ди*>Их го. дина, изузев прве. и прстставиигрт увиверзитетсаонх вва cw, НСА сматра за своје мланове све студвнте на универритету ira којсм се студентоки оавет »тајаснио за члажггво у НСА.у. То сгу длнас углавном државпи уввшерзитвТи и Једа« део гфиватних и котоличких. Према томе, пред НСА стоЈи озби. љан задзтаас пробигЈања на остале

универзигете, где им за сада гј»вну препреку чими клер на катоЈвич. ким универзитетигма. Другу препре. ку у пробијању НСА на нове униесрзитете претставл»а и брзо мсн,а_ н<е рЈукоаодствл, уолед меатеријвл. них тошкоћа руководидаца, што у многоме онемогућава континуирани ра-д са новим универзитеТиаии. На америчким универзитетима по_ стоЈи једна иитереоанггма институ. ција, која не постОЈи на европскијм универзитетиаеа. ТО Је установа идвкан* 3* студвнтска литаља’’. Он Је претстасвник уииверзитетске администрације према студентима, а исто тако води брмгу о раду СТУ. двнгоких клубова и организациЈл, Поред тота, он се бави и пиТањим« личног живота студената, такО да оп има увид у све студентеке ак. аивности на ys #*в ерзитету, Ако су унивврЈИтет*! мешовмти о«да Је један прсебно за студент«, а други з* студенткавве, оа потрвбМим апзра. том, коЈи се често пење и др 39—40 службвника, већ лрема всдичини у. ниверзтета. * Некада, ажо Је д«кан за студеНтска питања прогреоиван чоаек, то може да има врло позитивку улогу у авасавггаван.у сгудеиата. Алм Ј« чешћи обркут слУчвЈ, што наровп. то важи за хагголичке уииаверзитете, те постајв осмсвмаа препрека за цро-

дирање прогрвсЈшних идеја на вврзчггет. Сличну предреку лрогресу m у. ниверзи гетима претсгављаЈу и ра. зиа браггствв алфа.гама-делта, већ како се не зову, са својим тради. цијлма, које су не оамо реаасцио. карне већ често и по живот опасне (разна малтретирапа кандидага пре ггримања у организацију итд.). не. ка од њих оу фома«рана на расноЈ осиови, нека на шо®ииист«чкој (у-дружење ираца против Италијана и обркуто), а Јгека на класној (нико ке може бити члан оргашсзациј|е »ко му отац не зарађује 15.000 долара годишње итд.). Нека од њих су вврткално повсзама тако да делују на нежолиЈСо у «и>в ерз итета. Тради. циЈ« неких су толико штетне да ипс и амермчка Јавност почиње нвиада. ти, а ти пробЈгемк појављуЈу се ввћ и на филЈмови-ма. Што се тиче материјалиттх уежовл студирања (Ш су виши него у ев. ропскзш зомљама, Jej> je амерепка продукти®l*ост огромнв, а рел«тивна скупоћа радне снаге да«ас дозвоља. ва и снромаш***ј нм студентмм* oОљв услове живота нвго у Ввропи. То je последнца пуног ангажовањв »мврмчк« производње коЈа 3« мОмСјг. тално утлавном решила шггањв запослености.

Звонко ОБРАДОВИЋ

Проширује се сарадња са иностраним студентима

(Наставак са прве стрлме) ттоеив за учешће на опортском отудентоком Фестивалу у Јврусадиму, позив за оарадау оа студвнтским окофордским комнтегом за м«р и друти. Низ сгудецата иа отудедтоких оргавизација илтересује ое з» проблеме наоие аемл>е и зв долазак у Јутославију, У писму белгисжог студентшсор бирол ка-же ое: „Ово петнаестодпввио путовање (мислн се кров Југослввију) имало бн за циљ не само посету п.намемитостимв ваше земл>е већ уједно и упоонавање ооцијалних остшрења у Јутослввијн*. На захтев страних студвиата, одељење ва међународне веое упутило је ни-з матери јала о друштвеиlнм, политичким к екшгомским проблемима паше земље. Hani Савез је у овом погледу развио низ актишкхти. Одрамва се сталш прешкжа са Универзнгетом у Хелсинкију (сада се водв прероворм ' aa боравак једие групе Н.ИХОВИХ студената у Југославији), повремена препиока. оа Уиивероитетом у Грацу (чији је предлог за организода-ље семгатара sa слависте и гермаетисте у начелу прпхваћвн), успостављена је пеза се Техничисим фаасултетом у Берлину, са туриотичком студантском организацијом Риаса, и др. Почетком ове школсасе године ®зшпао је из штампе часопис »The Student«, намењен иностраним студентима, а овнх даиа и првн

број информативног Билтоиа Београдаког универоитета ив енглвгтш језту, који he отсада излаг мгги сваког месеца. На наш студеитеки фвогиааа који се одриоава потеткои маја цоввани су тгретстввници неколтооо униввЈЈзитета из ввропских вемаља.; Норвеигке, Финске, Швед. сж», Бнтлеоке, Данске, Немачкс и Француске. Свакако је најо4игледаи)и вид студентске сарадње, раамена студошта у току летн>сг распуста. И у том погледу ми смо отишли напред у одаосу на прошлу годину. Док је врошле године боравило у ииостранотву дуже илн краће време 47 наших студеиата, предвнђа се да he тај број овв годипе нзнетц око 160 студешуа од чега, 90 за техничку праксу у игностранству, Поред рнстовора са Иернским универвитетом о т>азменн студената историје, који се ггрнводе крају, дискутује се о могућности одласка студеиата меднциле иа отручну првксу у Аустрији, огудвната Музичко академије на Фестивал у Оалцбург као и одлаока још иеких група у иносгранство. Из наведених примерв ое види да је Савез студената нашег Универвитета успео да прошири своју саредњу са студентским орг&тгизацијамв у свету и тиме зада још јсдац ударац клеветннч»сој кампатви Комипформа и љлховом МОС-у. ч

Међутим поред <жих ових уотсха има и иедостатвка у нашвм раду. Оматрамо за потребно да нарочнто истажнемо неке од анх. Код једног дела наших студената а и фокултетских руководстава, паше везе оа иностраиством пооматрају се искључиво кроз розмену етудената. Не рвзиија се Лично дописиватБО оа напрвдним отудептима У иностранству, нак'Ј је било много склопљеиих познанстава на нашим раднтгм акцијнма ииш у другим приликама. Одбори удружеша пе труде се да врше разметгу публиквција п стручне литературе са одговзрајућим факултетима у ггнострадстугу. Често не воде рапуна о општој ситуапиЈи у ко.јој сс налазп ваша земљв и љеним могућностима. Код поједшшх људи долааи до нзражаја иеправплна тенденција да се понгто пото иде у инострв®рство. 0ваджо .схввтање свакако није без ввзе са извеоним малограђанским пој|авама, које продиру из ниострлнства и осећају се код једног дела наших студепата. Наша удружеша Су дужна да по>веду борбу против овако уско схваћене сарадње са цностраним студонтима и шиховнм органпзацијалса и да искористе све постоЈеће могућности за међунвродну олрвлњу, нарочито у раомени гледишта, публикација, стручве литературе и дописидаша.

Јозо ФРАНИЋ

Из историјата СТУДЕНТСКОГ ПОКРЕТА

Бранићемо земљу!

(поводом годишљице Једне студентске демонстрациЈе у доба почетка хитлеровске агресиЈе)

Једном допађају, који се одиграо на Правном ■ факултету Бвопцлдског универзитета, а који је | узбудио цеду земљу, истине ових даша трицаест година. То је биаа велика демонстрација (уствари Академија) млидих људи 25 априла 1939 године решених да бране слободу своје земље лред фашистичким осва.јанима. 0 том догађају радио Минхен је говорпо чнтавих десет млиута, Лондон, Париз, Москва подвукли су да је то аајбољи израз правог раоноложења у Југоелавијн. Енглосаок, фралцусаки, лољски, швајцарски и друш јшсфови диоалм су о омремности младе reнерације Јутославије да броош слободу. Студентски листовог оу подвлачил« да је на демонстрациуша учествовало око 10.000 младића и девојака из даведесет две амладшкже орпалшзшгије. Лист „Београдскл студе«т“ донео је о томе извештај на нитавој страни под крупним насловом и Бранићемо земљуГ. ЈГист је. између осталот, пиша: „Ваљда по први пут у Веограду преко десет хнљлда омладЈшаца позваних преко двадесет двнје омладннске ррганизадије окупљају со ва Једпо мјесто, у једао јединство.“ „Шта је иоовало, utm је окупило те људе?* „О'томе Јчшар« вељика оала искићена ааставама и трапспарептимн.: „Не дамо ни стопу земље“, „Живело јединство наше омладшш. у одбрааш оемље“, „Жипела слободна и цеоависна Југославнја“!. Нешто даље у извоштају ое вели: „На зиду је слика наших граница са војнивом ив стражи. Читав народ је оимбо.иивирац у том војнику. Пред том слишм орца младежи су узбуђеиа'Шта је допело до овв демонстрације? * Наша земљв ее аадазила пред непосредном оиасношћу ишхада од страпе Немачке и Италнје. Ночело је било „заокруживање“ Јутославије: изазршен је Аншлус Аустрије, окуипрања је била Албалш)а, Чехословачка је тавође морала да канитулира, а иолмтиаса коју је водио Хитлер обећавада. )е да he ускоро њсговом блоку прићи Мађарска, Бутарока и Румунија. Слобода је бнл-а у оааеностн. Влвда Цветковић Мачек водкла је дваличиу н иадајиичку политику и умеето да нрилрша земљу за одбраиу она је доввољава.т рад разним арофашисгичкЈгм оргапнзациjam и све се више аријептисала ња снле осовннв. КомуиистиЧ|Ка партнјв je била јединл. која јв у тжм данима реилно проценила опасност и

одмах после Аншлуса у Аустрији (1038 тодине) позваља у прогласу ларод да се припреми за одбрапу слободе и наеавионостл земљс. Највећн део рада IlaiprHje и СКОЈ-а био је аријентисан на ирипремвње народа аа 6oj)6y против фашилма. Резултат тога je био окупљање свих слободољубивих љулн око Нартије. И, кад је Немачка напал-а Чехословачку ннје било никикво чудо што ее преко eo.ooo комуниста, окојеваца, огудената, раднши и другнх добровол>но ја®ило да Иlде да бродаш ову домократоку реиубллпсу. Ише сно време аре напада иа Чехословачку Лола. Рибар ј$ шгсао у „Отудеиту“ поводом доласка Б« неша у Београд следеке’ „Уколико нам »ашу Чехословачку буду њени, лакле и нашн, неиријатељи напада-ти, угрожали.ти ц ирашремади Напад ua велике тековине демократоке реиублике, утолико ћемо ми чвршће. присрије и одлучашје стајати уз п>у, уз њене народе, уа њепе слободе... Зи ваш иитегритет, ea ваш демократоки род куцају наша орца. Искрено, бескрајно топло.“ Маду Аитанту је разбио Огојаднновић, Чехословачка је била уннштени.. А ирема напредним сиатма у нашој земљи које су се бориле да се непријатељ до-чеки снрвмш, нредузегга је хајка. Укинут је низ омладинсккх листова ц чвсописа, међу којима „Младосгг*, „Студент“, „Зора“, „Нови среда>ошколац“ нтд., а напредну омладнну оу почеди да оптужују зв вздају. По ширедби бурЈкоазије омладансага оргаеднааццја „Соко“ папушта јединстоени Фропт одброве земље. Ати с-ви ти маишри уперенн прагив једивсгна омла-

днне били су проввднн н длко се могла видоти љихова. издвјнитаа поаадина. Одаовор аа те нападе био је још чвршће обијаље редова омлндине. Рапије оргашизовашг омладииски мировни одборм прерасли су у одборе за одбраиу зомље. l'o је учиљено иајпре ла Ункверзитету гдв је створен Студентоки одбор за одбраоту вемље, који је одмах <Л>гаиизо®ао низ војних куроева си циљвм да се отуденти упознају су војном вештином. У то време април 1939 године, студектк су упутили „Меморандум свим факторима државног и јапвог живота“. У љему ое истнче да је неоавнсноот Југослевије угрожеша овуггацијом Албеније и Чехословачке; да ое о томе у Јшосгранству много говори, али да јаввост Југославије и дал>е оотаје необавештене, до« влада издаје умиpyjyhe демвнте којнма се прикрива прево стањс. Дљљ«, у Југославији се доовољашо несметан рад профашистичким ортаигцзацЈГЈама, које подривају јединстео и снегу нашв земље. У Јутославнји нису pemeifa миога шташа, међу којима је цеитрељно пнтаље Хрвата, којн захтевају демократске слободе. И нејзад. и поред тога што је омледине поклзала много пута своју свост и патриотивам. против љв су уперене миоге мере као укидање листова итд. У Меморандуму ее гихтевв да ce сва ова пнтаља рвше у духу иравде и демократије, иажо би Јутосладаја што опрентгнја дочвклла непрнјатеља. * , Али владе ee отлушлле о ооај поаив. Незадовол»стео н у иого врвмв решсност да се бренн елобсцда расли су мао плнме. И 26 априла 1939

родизие, дошло је до великнх демонстрација које су иоказале праио раеположење иладе генераднје. {Јреко.десет хлллда младих људи слушало је пламене речн Лоде РнбаГра: »Ми волимо свнм жаром младости ову земљу, нашу земљу. Ми је волимо, зато што је напојена крвљу пош херојске прошлости, прошлости испуњене толиким борбама за слободу. Ми је волимо зато што је наша. зато што смо мн њева будућност, аато што хоћемо да у њој живимо, да је напраданмо срећдом и олободнои, најбољом иеђу пајфмвнма у братслсој аеједаици културннх нарола. IБода нсзавиопост је даиис основнп услов света топа, И зато је питање њене одбране први и најважшији задатак трен>~гка ц . Један други студеит Је говорио: „Даиас су непрнјотељн наше змље, негтрнЈатељи мира и слободе дитлв поново главу. Оди жслв да преко кр®и и рушевина мадих народа заведу своју свирепу хегеманију над Европом и светом... Али нека и ани добро знају, ми иоручујемо целом свету и при)атељнма и непри.јатељима: ми смо снпови 1804 и 1914, потомци славних јуншса оа Чогра и Мишара, си Цера и Кајмакчалада, са Грихова и Мојковца, синови народа који су зиади умирати за слободу ц домовину... Позивамо сву }авност, све родољубе л*l. се шим снагама боримо ла се наша земљи, која је одувек била на страми Правде и Чавечности укључи у данашњим судбоносним данима у коло земаља које бране своју иезавишост, слободу. мир u културу...* Десетина говорника израношало је исте мисли: тежњу да се одбрани слобода. . Са»ове велике демоиотрвдаје упућен је проглас омладинн ce насловом; „Омлвдиио! Када је Отаџбина у опасшости, морају се еве сва*е ујединити“. ' Ова — то је био сомо продужетак једне трвдацнјв. Увек први днђн глас када је у питању слобода и независноот земље, увек први пођн у борбу ради одбране тих с®етлнх ндеала човека то је традиција коју н данвс, више нето икад. београдски студенти настављлју. Тома БОГАВАЦ

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЛ tQ