Студент
Запис о Миши
Човечји живот наједнои може да добије други смисао Тренутак у животу често ииа велики значај• Али, кад мину буре до * гађаја, људи се ретко сете тих дана кад су. се на нешто велико одлучилиМожда многи ко\и га од раније знају Сада и не слуте да ће Милош Мишовић ове годиие дипломирати на Новинарско-дипломатској школи у Београду А он тек рекне: „Ама, шта има ту да се каже!“ Такав је то човекСвако од нас има својих сс дам послератних година. Нечије су више, нечиsе иање бурне, код овог су мање код оног више плодоносне. И Миша има својих седам послератних година Рудине то је село међУ златиборским катунима, крај Чајетине- Отуд је дошао 1944 као рањеник у једлу б еоградску бол ницу. А после? Двадесетогодишњи сељак п борац могао /е гада имати у великом граду два
i гзгледа: да се врати па Златибор ими да остане у некој беотрадско} фабрици и постане добар радник • Изабрао је дру * ro: експедицију листа „Глас ", у Схадарској улици. Испочетка раздражуЈућа лупа ротационцх машкпа и дуги низови новинских пакета од „по стотниу* 4 . 'Машине руке камиои железничка станица! Страшпо брз посао! Ноћ у таквој експег дмцији напорна је, али оређе хитро као летњи пљусак. А онда ревизорска путоваг ља: колико се причерака apoдаie у Крагујевцу, Нишу, Бајивој Башти? Та к ав \е таз Ревизорски посао! Једном је 1946 посетио родни крај - Гледао је гамо прве заДРУге и вративши се, написао за „Глас" о ономе што је видео. Тако i едном, дваг пут , трипут..- Отишао ie у реДакцизу ЈГласа". Да, тада, 1946, н без школе човек је могао no стати новинар. Истина, можда uc токо добар- Говорило се: нма човек талента, смисла, а за шкожу ће већ лаксА Па нпак, можда је у Београду он тада бво једини вовинар који је имао само осповну школу• Код мене /е ~све ншоо вратоломно брзо! каже oa. А све ic почело тећи још миоro брже оног трспутка кад Је за њега живот добио нови смисао: учење. Не, то ни је било лако! Преко читавог дана умни рад у редакцији. а затим и опет у вечерњој гимнази\н, ва учењс код Нс, то нн\е било баш нимало лако- Моогн су пробали, нски су напустили ro су малодушни. алн /е мношша и пошло за руком. Два разреда гимназ иЈе годишње l А тако трипут узастопце под Условима редакписког рада *о Је можда и одвише • Човек заборави да је млаД. Вече не постози као всче, него као школски сати, а iyrpo ie иајидеални\е за учење! То Је све шгго /е Миша рекао о свом тнмном" животу. У шестом разреду искрсло Је омтање: а куда даље? Мохда /е и ово доста? Баш некако у ro време отвореиа зе Новипарско-дипломатска шкода • Примили су га под условом: да положи еедми н осмн разред гимнази}е, матуру и да даЈе испите на школи. И то је издржао ■ И поред учења био fe jom и секретар Смучарског савеза Срби ie. Пред њим су еад перспективе. Jom само i едан, последњи „школ скн '* напор. Али учење не преста/е• Можда многи, којги га од раније знају, то и не елуте: Миша ће већ ове године поново постати новинар с квалификацијама. Тако изгледа\у његових седаш послерагних годипа-.. И сигурно ie да се он добро сећа тог тренугка пре седам годнна, којц нма значај читавог Ј едног живота када Је пала одлука: учитж. Попекд човечЗи живот одједмом стиче велики смисао...
Сдобаддн ДОПТЕН
ВЕЛИКО У МАЛОМ
Репортажа о човеку који воли хемију
| МИхајло Јаћовцћ је студчнт пете године Твхнолошшоог фачсултета. Да јеи је још у пимиазиои наавв_ равао да студ»вра хвм»чЈУ? насмејоо ое. Не, желео је да буде црввикк. Али сада Је врло задовољдм ооо. Јим избором. Волим хвмију. Нвука стално тр*. жи иеигтуз ново или усааршаиоњл већ створеног. Oeo дауто Је навпој земљи исго тојтитоо важно ж потреб. но кво и прво. Не морамо свк Osfnt велики хемичари. Чесго ое треоа довијати, трсба огнрвгпн тајме р*. зних тако користввх _троскова” ко>и уброа®»ју гцроизвоињу, уоаарша. ввЈју гцроигзаод. Студе*#гес ту молу много да имие. О»мо, треба фвкул. тет д* се повеже са ивдустријомДа ое чирсто в«же. Наш* касташги. tpc ое клонт те сарадње. Jont ша профессра који заступаЈУ сх»атааве да Је само тесрија чиста гваука ... Нису то само драоне речн. Jaho. в»ф је nrh покушао да оствари иовесну сарадшу оа ммдустријом. Ви_ ле су то маиге ствари. Сзмгтра да ниЈ« потребно о №№» ггисати Ипак Једно остаје; у нл«х је ов унео сво. ја ттрва одушовл»ен»а »r penoe с«о_ бодне чвсове, И зашто Онда о**чЈ питцен»ивачк« тон у глису кад» прича o својим радовима, АЈСО ro нмЈе веиокреносг оаада Је грех rtpe_ ма себи. Додуше, можемо та к о_ правдати, јер eeo како >е ншрвђен tBCTOB труд. TTipe неколико година Гвнерална диретсцмја хвмиспе иввдустрије ра. списала Је иониоурс s* иореаду пла_ вог кзмема који би садржавао три уместо пет молекула кристалне воде. Тај камен Је з«атно лжши од познатот- плавог каакева и јеншниЈ Ји 3i цревоз. ПостоЈапијЈи Је у топ. лмм месепнма, не и тиме дуже првобитно дејствоОвакав тшави камен sefc сс приме. шуЈе у иностранству али процес њетовог добијања код Иас миае познат. jahOßjch ве са жарОм бацно на таЈ nocao м довво та до кра Ја. Међутим, када Је задовоља« усгге. зсом саопштио то у Дирекцији р«. клм су му да тао проблем нмје ачс. ту«лаи(?) И Још Један олучај. Твхадалошки факУлтет ниЈе m»ao шепвнарову
i вагу KojOii се регисггрује, промена те l ж»вне неке сугтстаггце прилпком за_ _ греваава. Јзћовић Је пиТао некв у профеооре да ли ј< могуће да се < о«а напраии на факултету. Одговор _ нижола не би мовао да охрабри, Ја. ћокић Je са својим млађим колегом . Ненадом Обрадовићем иттагк п<ЖУi шао да Ј« жоистру»шге. Ималм оу j оамо сотику ваге у једвосм страном . часопису. На летовашу ва мору оми л су по поску цртали шеме и скице а појвдипих двлова. Моглзг су самО . да претцоставља(ју како они »взтле- ЦвЈу. А када Је почела нова школ. _ сиа година, за ррем« одмора ггли у. у вече када би лабараторија била . слободна. ковлбиновали су и експе. t. рвпменгпксаоти. К»д б»г гтосле миого неусзпелнх покушвја nrtaac нешто а постип-ЈЕИ иичду моглјг да нДУ дае ље. Сталан и тешко про. . блем, недостатак матеркјала испре. чзвао г4м се на путу. С3иалазlилзг су _ се како су умели. Јвдном пзрилги. ком кутгиоти су од -Отггада’’ пет кгиа лограма старввх телефона. и каггра. t ввготи су вату- Професори # су билм задовољни. Декан Је обсћао да 1 he се за потребе факултета израднрги Још 5 неколвпко таасвих вага. Али герошло i Је вкше од годину давга ана фа. о култету Је само Јаћовићев проготип Ш«ввнарове вате. Новчане наифаде које је добно за t caoje радове, Јаћовић није помеИУо.
ЗлбЦравиlо је, Нигје чудо. Такави љу. ди треоа да взеде да н»ихово дсло зкиви. То је гсрава награда. Ипак код шега ни трага од разочарен>а и »љалодушностц. ооет ради, на ]едном гтроблему: примени еЛектро.звука на подрумје хемије. То Је озбиљнији рад. Прв рата смо извозили руде, озда утлавном метале, а треба да извозимо ооли мегала. Шроцес ин. дустргиске прсигЈводане соли неких мотала код нас још ш*је разрађе«. То ћемо учинити ш летос на Фвкултету, да биомо већ почетком иду he године увели као о©авез«е всжре студенита. Нарзвио, о©аввсти*\емо и шедустрис к а првдузећа о оиом« што постиlГвемо. А иезтитм? Миолим да у согггембарском ро. кз' дам последн»е. СтиКу Ку. XOhe ли остаТи вреалена за од. мор? За то ое уввк може ita-h« вре. мена. Бој.аоан гцре разховора билв је о»саг«м нооо-правданн!. Јаћсшићев свет Није само свет формула и уоко стручних гермииа. Он јс весео, дру. Јкељубив младић, воли музОДСУ, књите, позоришгре свс што мосже да одушеви и ткзвеое свакот дрзжог младог чопвка.
ЈВ уонца МАРИНОВИЋ
Михајло Јаћовић у лаборатормји
0 организацији умног рада с нарочитим погледом на учење
Огудант саршшва наЈнкше ииоле и као така® cm је већ предодР«ђен да вода друте. Да би морао друге да води, о шг мора да буде нрво »ачlИСто оа самиас собом. Он мора да буде овестан задатка н одеоворности који оу окончаиш оа његовим доцнијим положајем у Потребаи је позитивав став према рв.ду што не зив(чн само да ои вољан нешто да урадаш, да улажеш напоре већ да си се оа радом саживео, да ои одан раду, да ти је рад твоја ~прва и гл«вна ари,рода“. l’Boja одлука за *рад ж>ра да Ауде потпуиа: Мораш да васпита®ашlи>д собе негатишап став према свому hfpo се противи твојој одлупк аа рад. Енед>гија. се пе оме трошити на одлупивање на рад, MOi)ant ое васпнтзти, а н други да ти у том васпитању помошу да ти рвд не претставља терет већ задоеољстао. Мотиои за рад моту да буду и jocv често врло ра&жнчита. Такмичешо је добра ствар, алзг је иајбоље eeoo ee таакмкчиш oe реаултатама ооиствовот рада. Свакако ШЈбољи мотив да рад јесте свест и осе Кање потребе мвксималног труда ш до&>о с®ог друпгвва. Награда ж кааиа су средотаа за бољв, постигнућа при учвњу. Каин« је пстннв, давнашши ireтод, алн онај ко не ради и оаас доспева т полозсај каасњеникаОрганизација уаетог рада обугвата r иаставника и ђака. Нећу улавити у ово етта све наставник треба да рвди у сврху веће ефикасности студентског рада, али је нотребио нпак рећн да са ввспвтавањеаl поверења у ооиствеве саште и опоооОности, са васпитањевс асврајвоетн Tf>e6a започети joffl крло panou Уетред ћу паномеагути да је жного делнсходније указиеаше на успехе него ва неуспвхе. Жеља за радом је »ужаа, адн о®а сама није довољна и многн људн не прелазе много гра н*цу „пустос прижеа*кива»а*. За васпнтаљс воље је ввжжо домаће ваолиTfkH>e. Родитељи ае омеју угађата свеасу и свачему свом детету, задоволлвати сваку његову жељу; они га морају упућивати да се безусловво морв подБртавати нзвеожм прооиснма поиашањл. Школска дисциплкна је од ведкког значаја за васпиташе вол>е. Одрођен н првшглан жтастни режим исто тажо, прнвикавање на органнзовани рад Целвсходно искормвгћававл афективнот живота а» васпитагње воље је од огромног звачаја: њено систвматско треиирањв ието тааоо: не отступај од постављснот дил,а због сттжца; треба, тренирати вол»у у борби са оопственим ведостацима запажатн те педоствтке и трудити се да нх упоршш радом отстревшимо. Да би uocrmee што јач> вољу тренирај је у борби протвв иезпатгпкс жи вотинх препрека, а онда прелаои нв оно важпије. Повављаае, вежбање, риташчка гшгнасгака умерен спорг разиог обллка ш »е у виду шсивног посматрача или нвинјача, већ у ажтивном учешћу, све су то добри средлва ea образовањи и јатње воље, јер и ту долаан до тзв. позитивног преноса сгечене способносги: из једн« на друту област. Као и телесаи тако н умни рад мора бити оргашвзован. Посматраља иа студентима у њиховим злједнкчким рвдним дросторијама су показала како је већ оам свакодвевни почетак рада потпуно дезорганизован: неки галаме, други расггдаају, нромештају саоје харвије, заташ се
оштгмј писал*ка или чисти перо, вагледа се neiK) без итввог равлога, глада се кроз прозор, брбља се са суседом, глбда се на часовнитс, па кад ништа није преостало онда се неки чеше по леЈјнмд иако га oua и нс оврбе, другим речима пронашсе се реоии поводи само да ое не почне с учењем. Из тоги се ввди да почете к овакодпекпот рада шгого ком етудепту шизтсЋшл.а велике тошкоћеУвек се нађе ово нли оно да се почетак рала одлалсе. Ако тгишта друто онда се пре почетка рада или у његовом току студснт преда.је сањарењима разие врсте која најчешће претстављају остваренл његоиих жел>а. како је постао велгаси' псшаггички вођ, велики уметпик, велш;и научпик н томе ,сл>ичио, док му у ствари ra ретвл само омањују интензивно такве шансе. Загго ое научи, навикавај се ла ти је ујутру ii[H»t задатак да што пре пристуииш послу. Itaвикавај се да увече не обуставл.лш рад са пеком .>авршепом целКпом, са пеким заокругљеним радом већ nanporHiß завршапгај рад увечо сановим започетим погдављем. Ai«) си пешто писао, пре uo um> устонеш од стола, почни ново, престапи чак у пола речепице јер се сутра nehera морати да пршвуђаваац и» иешто ново већ ћеш само mставиги гдв «и сииоћ стао. Планирај с®ој рад, утолико t» т* он битн iakui« и успешнији, али то плалнграњс нк сме :ta упме тзкве раамере да од њет уопште не стижеш да урадаш нешто ефсжгно. Плаен ирање је за тебе само оредство за што бољи успех рада али ие ћ циљ. Мор«нп се концептрисатн н» рад и у њвму бити истрајаи: иовек је најггродуктидаијн кад <зе мттималка моћ копцентрадкје повеже са истрајношћу. Пре но што би прешлн на даља излагања ексшомичпог учења морамо се кратко обазрети на физичке уолове умног рада одпоспо учсња. Можда fco вам изгледата чало чудно ако се потпуно оатлаоим са мпигл>ењвм да је потрешно захтевати и сувшио физнчких удо6носхlи‘гч>и студнрању, јер јо „комплетпа Физичка релаисација подеспија аа сшивање него за умни рад*. СЈасвим далеко од потцењивања важности физичкнх услова, илак треба зчтвти да је човек често сжлон да у недовољно повољним фкзитвкгем уеловима тражи и налази извкњеља »а овоје неуспехе. Vlа да је очиглодно нријатније радити у кожиој Фотсљн, иоак отта није иеопходво поггребгва. Свакако то је само модус тодеади, али и не треб Јахтевати максималрне Физичке услове јер то иије (готребно, па чаж ни делисходно. Можда није са вим прикладно поређење са чињенипом да глидан пацов лакше учи ного еит, али у том омисл ' I'оворе и психолошка испитивања да тестирап.интетигеиције испада боље па гладном него пн ситом човеЈсу. Можда ни рочултати о®их психо10ШККХ испитивањн тшсу баш ссмжим потрвбви сголико пре гато 6w се могли и другаче тума чити, али he бити довољпо ажо се сетимо тиње иице да су ботташка деца била по провилу рори I>аци; као и увек, изузетаха је бивало и ту, али баш тим изузецима морамо одати варочито признање јер су неповољпост и сувише удобних актуелних и проспективних услова пребродили среФно. (НЈаставак. у идућем броју)
Пкше: ПРОФ. дј> ВЛАДИМИР ВУЈИЂ, швф неуропсихијатриске клинике Медицинског факуптета
Студенти као предавачи у предузећима
На итгцнЈаткву У дружен.а сткдената иа вмсожој счМЈвраНаЈиој школи осиован Је актив продавача са задаткои* да одржава прсдаваља радним *олектнвима привред них предузећа. Актив се састоји «Д девет група студената који су већ успоставили везу са седам привреднмх предузећа у Седмом реону и две основие ортанизадиje Народног фр<*ита. Досада Ј« жано 11 предаванЗ, наЈчешће *з о®®* сти Друштвенот пДа на што су радни ко лективи наЈвшпо тражаиш. t
На слици: друг Милић Милојковић, студент IV годкие, са успехом је одржао неколико предавања радницима предузећа ~3иај”. ‘
ПЕТ МЛАДИХ ЛЕКАРА воде здравствену службу на градилишту фабрике каблова у Светозареву
РектароЂ глас био је овечан. Говорио је цолзјко и одморено, 6aцајући с времеиа на време поглед на очте kojik су га слушали и на сто где су лежале днпломе. Био је fo узбудл>ив тренутак, један од оних који се дуто носе у сећању. Заврингоши roijop ректор је узео дипломе и уз стисак ру-' ice цредао их својим ђацима новнм лекарнмо. Тиме је та мала свечамоот била заиршеана. Сад омо лекари, сад омо овоји биле еу прве мисли ових мла 1 днх људи кад су иаашли ио двоpaiHe. У рутмЗ' су имадн резултат својих петогодшпњих нашора, пораза и успеха. Првд њима су били пгшроки хоризонти ноазих Лбтпора и победа.:. % Алл.-. * Осећали су ша кфају овори студентсзсих данга још једну обавезу. Зиали су да здравствеиа служба иа радилиштнма кључних објекат«, у Орбији нема лекаре. Учшшли су оно. таајбоље што су могли: прмјавили су се да, ту службу ови орташтзују и у почетку воде. TV) је бно њтасов пт>ви свесан, самосталан, хгаонирски зедатак. Двадесеп: петог мацтга добили су дилломе, сутрадв« су већ неки од њих били на рвдилиштшми. Међу првима сггнгло је у Оетозарево пет лекара н ттри апсолвента. Некако уиоредо с њима дошле су и прве омладииске бригаде. Логор је био неуређен. Аибуланта у углу једне бара>ке. Лекова мало. Свугде ое још осећала ‘нернооа ночетних тешкоћа. Али то ове младе људе није иоколебало. Омело су погледали у очи оввм невсљама и почели... BaacTKMitp Младеновић је нај* млађи у овој групи (рођеи је 1628 годиле) и, изгледа, пајвише јс злwec<‘H својим позивом. Бата Мнлетиђ већ ради ,са сталожекошћу ставжјег т шјо се мшпљење поштује. Швле Мнлекић прнстутаа својнм пацијелтима са добгоћудним хумором и чврстом иамером Да вм брзо помогае. Бф-анислав Луковић је утк у узбуђеној напетости да у авежу усше, Миодраг Педароки таасође. Шихова делатаоог не ограничава се само на амбулангу. Чак би се могло pehia да је изван њо важннја. Треба се борити за хигнјелу у так>сгрорија!ми бригада, аа хвгијвну поједшгада, Полнви сс од основвог. У предавањима која гкикс лекари прво истичу прање руку пре јела, автим и многс дру*е оитиице које су и те како Јсрутгне у борби да ce локализује пеиа болеот и срсдв саиитрне прилике. У свим гим стварима ови млади лекари покаоују нзванредну упориост, ©налажљивост и стрил»ење. А вмзбул*жта је увек пуна. Догоди ое поиоког дада да се иавривн 80 до 100 ирвгледа цела
бригада. За тај напор трвба го свежнне и бодрости. Млади лвкарт то и.тју. У додиру са бригадистит са сеља и коjn катпад не знају нестито нн Д® кажу шга их боди, они исполлва ју велико раоумеваше в сисретпост својствену искуоним леклрима. При том, оки оу имали ж неколико зната.јпих успеха. Ва»стхошр Младеиовић је у једшж безазленом случају открио опвсво срчаио оболен>е. Бата Мшхетић јв такође открио предзиаже тубсчркулозе и одмах послво једнот двчака ла лечење. Такве појединости успепшо одгонетхгуте пототичу их да се са још већ-им л>ењем посвете даљем раду. Али, то нијс ове. Има разних људи, пв. и иджеђу две хиљоде брисадиота у лого<ру и различитих омладинаца. За неколидину њнх постоји парочито иче забушанти. Не идв јги oe коме од њих на рад, или би хтео да отспава, бн се тек свти иа каже; болеста® сам. И тако су једном приликом Бати Милетићу довели омладинца Мнлаиа Бисениha, из Космајске бригаде. *— Па. Милчне, шта те болт*? Дечак је заколутао очима, направио тужалх. сагршхут изрвз лица и уздахнуо; Све. Зар баш ове? Иајвише стомАк, к .жеш. Чак и ноћу? ~ Да. Лекар ге мало касмејао, и двчвк је видео да је претерао. Покушао је ла се извуче, али лекар га је протекаог Ствар је заистд опасца, рекао је он тобоже овбиљгго. Него, доl)И ти дазхас у три стл. Позваћу још даојхгцу колета, ea hesfo те зајодш хтажљивије прегледати. ЛечЈак је ла то оамо слегао рамеиима и пожурио к врвтама* И випге није долазио. ...Тадсве појаже упосе ведрину у рад младих лекара и помажу ш да психолошки бол>е упозиају и разликују болеоника од „болесника“. Сад су то теас прва жжуства н уз зпвња која су стекли студвграње.ч биће каениЈе драгоцена. А њихова знан«а нису мала; о томе оведоче средње оцепе на краЈУ отудијв. Влвстимир Младеиовмћ има средњу рцсну 9,55, Бата Мшгетић 8,40, а сличие н осталн. То је крупаи и зпачајан темељ за будућиост. Први корак ттрсма и>ој, чврст и ситураи корак, то je ова њнховв плодна акција на радилишту будуће Фабрике каблова. У тој акцији они оу показали оообиие правог лжарл-хумашгсте, скромног човека и тгретаоца нашег сошг.јолистичког друштвв, коме је поверен велики и частац задатак у борби Зи прооввћнван>с и здравље народа...
Милош БАНДИЋ
Мледи шшари са штабом радних бригада
БРОЈ 10
НАРОДНИ СТУДЕНТ
3