Студент

Рад који ствара нове људе

Пиг«те о ожладанским -рзднlп VRimj&un изгледа иа ир>»и П<l г.тад јелноставно, обичткх. п< «ак помало и дос&дно. Нарочвтч ако се не тгитпе и говог>и о одре. be»*>M објвкту (рачуме се на јела? јккв и иштересалтс« начин), н>е говој техЈгичкој страни и прсбле мажици, нрнврсдном зиачају нтд. или одређепој бригади. напо ришЈ .чи њ<чно офо{lмљенl.р. o«.m тиникпма који је сачнњавају. ње ном раду на радилиппу, жжвотл у јгогојп' итд. Ове лруто (када с< imme и говорп уопштежо) мож< лв лтгчи на фразу. нанишну i гтзтовореоту већ безброј nvm, no ошигу сданмА, ’п» зато и ДОсадну «*» не н банадну. Tla, ипак. није mico. Пттсатн с јсдном објокту или б;>н гади, се он нзграђује и <«нн рвДи, стваф но је једноставније. Тех«ич«в Јшжењер ршди планове п тумачи вам обим вослова, можда у>ш ceeio удртев или означвн бројкамл на ши[к»јом лнсту хартлје. Ви се уозбпљнте, нако тептв . ЈГрапгге стручно изла гемве иизкеа>ера нлш дискусију на саслчшку стручних руководилаца градавнгншта. Труднте се да. твркте'' раане сгране технЈЦчке иврвое. каректер разних послбва, њнхов редоолед и дт+омику, олнос номоћних и главних ра.здва.« сл. А о жн-воту и раду бригаде: глчекује. вас иди врима у евој _итаб“ (у бараци) коминдант бригецде ж нзнооиг детље вга ради и жнвота бригаде, као кад с-е водпос* ратторг (ако csaam да. сте још m неког омладинбког кочигнтета., онта тај pat+roeop доби>а и _слу«6010?“ карактер). У Ђ«шој штамith мтгого се пислло на овакаи надин о радним алцијамл и радшим бритадама: крвђе веоги и чланхрг, швештаји о докадагим н меоечним такмичењиша. прелазhwim ааставицама, трипут. четири пута илн седа.м пут« уджрлтрм брнпа.дама. репортаже о току * аавршетку рлтов». доллску и олласку бригала н сл. Писало се искрссто и непосрвдно, доживљено, надахнуто и топло, једноставнк>, без много рвти и убедљкво. али и поврнгно, непровереио, на ооиову рацговора у ..штебу“, или измтппљеног розтовор! и детаљЛ, 6es Мчгтте, rt иалахиућл. тако дв је лажно и банално. По моме мишљењу данас је потребно пгнсати о радним акЈГИјнм« и «а други качип, „уопштеио“. али тако ~уопштено“ да опо we лимн на јефтину и прашу атитапију и бадтатну фрлву (погливпто је то депдагирано у једном студвЈггском лнсту и за студентску омлндпну), веђ да открива п укааује на оно што омлалипске рвдпе аклн)е прстствљају као једиа одређена, конкретна појгва, насталз и могуђна (чак и нужиа) у оваквој друштвеној стварности, каква је наша. То нпгк):lко не енати да не трсба писатн и о поједипим објектима и брнга.дама. радтгим успостгма и (ошо без фраза и претернванА, веђ на основу доброг познагтк.т ироблема. уочавајућн и поомтив но и нвгатишо, тшсо да то писање m регпсгрује само мање или випге нсттшто оно што се на раднлтмпттва логађа. веђ и да покређ« ом.татинпе и стручњаке иа е<ав,д.ађиван.е рвзноврстп слабооти). Можла )е о свему овоме било еувишно говolрити. али ја сам сматрао да треба нстађи. ивдвојнти, јасније обелеисити и значај омладинских редних акција, као одрвђ*ну, спвцифичну појаву у борби југословенсиих народа за изградњу социјапизма. да о тој и таквој појави није сувитнно и депласпра.но ппсати, не само збот ииостранства на оне добронамерне. који ое иокрено трудв да схвате нашу стварност), н>иховог разумеваља пдтевА ивгаег рвлЂИтка, карлктерв тешкоћа и начинч савлађлшања тнх тсшкоћд у нашем разпптку. већ н због наших људи. нагав омладине. како би била све<нн.ја н попогннја и rona овова напора и прилога ве•ичанотввном делу изградње соција-пгзма. Када посетимо Железник или фабрнку на Житн>аlсу. возимо ге Аутопутом аа Београд или Загреб или путујемо возом за Сарајево. изгледа шм све нека Јсо обично, савладано исто тако као и на дру) гим местима (мислнм фабртсама. железничким п ругам« н другим објвктнма). Споро се. ц можда и гаовигм случајно, у нашој свестн обнављо стика гуотих и пустих спачвлнских шума, са дубоким и гврдим корењем и волом, блатн>авих и подводних пољаии у Жетезнику или Жнтњаку, босанских sрда, ЦЈриогорског краса, посавбв.руштина н ритова итд. Аљи све те слпке, ма како имали киву н интензивну фантазију саио су бледе претспаве овега оно•а што ое тамо догађало, cr чиме >у млади људп моради да Св бо>е, вдж.вB су тешкође оавлађнвати. как&в је бис њихов запос в к&р. Колико сваки од шс који је >адио илн посегио омладиноке хадве акције поси р&ашхврсне

н незабофв»не утиске <sa њих_ ш кво је •пат.во ботатсгао t раончхликост мотива? Оваго псјвлушним н иживл>вн«м (и зло»а.||врнвтм) људчгма можс иЂглвдатн ове једношко и спво. Колико ое испод Јаднаких иабледала»х плавих рвш»ичких _6ривадн|><ж.«х“ одсЈва ~К[тнЈ у “ разлнчите људске прнроде, са роонзим лтгчпњм жел>&ма, страстимА, мотућностима јадинки и _ јвдноличчги “ само у •зиједнпчжом р&ду и таашору. iik меир је остада нвдаборавил ОЈгика таккпгчења у опачванским шум Алга нл Аутопуту једне војне Једншице н учвпнка. гловен&чке гимназијв. Ради.т« су једни noред друигх и такмнчили се. Заста-Ва. је била пободеиа ж међи. која је дељила њпхова радилипгта. Бронзана тела таојника проwh>ita су ое ib сијала на врелом Хулскоок сувцу и увежбаио и оа j Thaue —>

, лмсоћом су „резали“ и тп>вбллнi ва.ти хум.ус. Колнко јс сна[ ге и ритма у раду овс' јвдичкце, пссме. шале, жела, које су се n<v ] ,јавл>иввле у заигареним очима. Није ове то бнло по ком*тди, и; ако се кошндир налаоио мођу војнчпшма „бригалнстнма“. Спага н спремност, диспнплииа вој, ничка, п свест јутословенског грађаинин домнннрали су У сдажном. ( ритмЈгчком Раду, песми, држан.у, иссл.ома овнх Bojmtiva. А поред н>их средн.оlнко.лци. Млађи, физичкн слаАнји, ножннји, МНОГИ Сд завијеним рукакш. од жуљев«. Један део њихове бригале сачнњааале. су девојке. боље рећи девојчице. Неснтурншје су ~секли“ хумус и гуралн колица, било је „итвлечења*, жаљен>а, чсшће се ..пита вода“, комаидир се мувао лево-десно. wene и нагошго. Али пако је у раду ове бритаде било маше снаге, с.чожности. ритмл, жвЈна Да се чвсио рвди и ткмичн, лл со и победи н прмовоји засгавица, доми.нlирале су у н>ој као колектнву и „укидале“ све поједннач!нв слвбостм, нзвлаченл, жу'веви на нежним средњошколскнм дланоштмА и тсд. И.ти сл?гкл девојке мус.ли_мапке из Цаоитгоког крвја на И секци>и пруге Бања Лука Добој, коју је посетнлА м&јка и донелп >ој дарове, али сада т више дарове самп зв н»у, веН « ae њене друпарнце из брнгаде. Овв девојка је скинулв з»р и ферецу тек пошто је Народиа окупштина Босн« н Херцевжннв лбне.чв чакон о забраати ношења. И та јџ% је била први пут иа радној акцији. Којгико ce ивмонила и мења њена дичност. Огворена лтта, ослобоћет и СЈГОбодаа шета иекл(ко поногно и свечаио поред бврежа. овако онажпл и крупна н )ош крушгнја у брирадчфоком оделу. Посетила је мајиа, и то обележкшв r.ptij породичне лрвме. кој« је почела скндањем зара а достигли кулмкнацију њеним ..тајпријављивањем у бртмду. Колико је тквих и сличних девојатса из заостллих кра)ева и шта све за њих зпачи колоктивни живот у бригали. БеограЦапи не могу заборавнтн roiißo су с јесани 1947 г. студеити и средњошколци носили значке. са Омладинске пруге поносно и некако ва.жно, да нво је то потоећало нц партииане, њихова ратна одличуа и спомениц« у 1945 г., нтд., нтд. 0 Треба само више нс& мвње предрасуда „заћи“ у тај живот брргада н бригадиста и колнко' h« бити новог, иитересантног, разноврсног! Омладинш са с«лв учили су занат као бршвдисти в после 4 годи не учествовања на акцнјама смагралн се „стручњвц«ма“. Било их је ко)и су поче- < ли и потдењивати стручњаве: квко су овн тобоже спорн, лвњн, како лнсу ударни. Међу омладннским руководиоцlгМ|а био се створпо и термин „акцијашв“, који је оавдчхшао идвесие аеџаатвнЕ осс-

»иир у рзду: нрактаднаам. мвтод грубот нарођавања. ади н предузшгљитаости н упорностн у оврпеав&њу иооесног посла. Или како су се иижењери и техпич&ри сродиогн с& омла.тинцима. поспали и самп млађи, ж>тл>и, ноиепшји. спгурнвји у преброђ&вап.у тешкођа. Колико је m радним акцнјамв даучоно словв н песама* прочнтано књтага. логорсзоих ватри, прнрадби и кола. друпарства к интимшог пријатељствв, топле и нокрепе љубави. sanoca. драгих уопомвиа. Ове је то шрв.тиљ> и јутарња труба, _ком&адован>е“ командат«.. многи нвпотребни стро>вви. васиђено програмом _слободпо“ поСчЧе поднв, оштрн крктнка, ситне личпе слабости, које је огстрвњивада чистота колектива. Тс је био ствадиги ашшот. богат ar разиоврстн и У 'про<ивуречјима. са ловшгм н добрим искуствшва. али зато сгвазрадт, људсаж, жтавог кЈХТектн&а, који соесно иитфођује једау лешпу будуђпост. Колши* мотива и могућности Ra »аиога нсзорене итспирацијв! У једвом равтовору песшгк Дацпчо је vokao да «е ннгде тако ннтен зижно ж згуснуто «е мооке осетнtw натп данашњи живот као н* раднмм вкција.ма омл&д«не: али не да ое учини кратка посета и ирогпета „пипом“ прпко мднлиram, ввћ да се жтог у брђтди н са бртадистима. и ЈШ, такође, о њг>Ј ралној акцији треб& пиоати онако како ое заиста збива, peftjmo и неулепшагао, о стварном а не нзмишљепом животу и р&ду људи, о њиховим људским ОДНОСIГМА тг слабостима Несхтазтљиво )е што нант умегници (к-њижввпичш. сликари, музидари и ДР) слабо гаосећују 0младннске радне акције, скоро их одбацују као мотнн свог уметннчкот уоб.тнчаванл. Али не би било оправд&ња иити правадно премл впашој омладинк лв н тај облик њоног живота. и тај њен удво у ооција тистапкој изградњи. не буде верно и надахнуто опис&н и нспрмчаи. s На почетку сам рекао (а тимо бих даврпгно) да је доброво.љап, бесшмган рад иаше омладпџе одрођенв. ооецифична и нужна појава у пашој борби за нзградњу ооцнјалпзма. Одређеиа и cneцифичиа зато што само у једној истинсии социјапистимкој земљи, у којој се укида сксплоатаиија човека no новеку, добровољан рад може бити стварно добровољан, а не кулук јер‘људи, у кдајњо) лкгаији. раде за себе а не за друre, свесни да тиме убр.завају подизањ« матерпјалне баов за један слобод&н, културан и човека достоја« живот. А код нас ц нужна појава (б&р у о&ој Фази изградн»е) јер овај темпо изгралње греба одржзти и повећаватп, без довољпо сталне радне сиаге, без довољно техпичких оредстава, ла 6и нашу историску ааоеталост брж.е оавладалат н створнли нндустриоке н техЈшчке услове за даљу изгродљу. Са те основе треба о«цењиЂати омлздинске радне акције и њихов значај (као и њихову пролазност, привременн карлктер), не запостављајуђи, у ното врсмв, сву лепоту и разновроност бритадирског жнвота. У то) мери nao борцн ш нзгралњу соцпј&лнстичког дцуштво. треба јл подредимо и ускладипљо и наше _вроме“ н ннтересв оа потрвбама к нкгерваима изградње социј&лтама. Клељетају шшу опгладниу. e младанске радне акције, не схватају их гга зар има нечег чуднот ,и гаеприроднот у томе? И н форгмбировц и и не могу да охв&те свеони добровољли рад омладиие. то им не допушта њихова друштвеиа стварност. У Руснјн милиоии људн раде као робољн, катрп&нн у концентрационе логофе, па зар има чудног што клеветају племеннти р&л и напоре нвшв омладине?? Исто тако и тамо где вдалају напиталистички односв, добровољан пад ннјв добровољан већ кулук, облкк вкспловт&ције. Такви „кри-

тичари* не 6и бмелтг да заборкве да капиталистичко друштво није иввело Јутославију и.з историске зиостолости, као што је био случај у вападшгм: зем.Ј>алга. А излл, •зак и.з tu'kbt мосталости инДу(?гри>'ка роволуција мстее се остварит;н са>мо уз иадљудеке шпоре, да (Знсмо и ми већ једаипут т прет то])ије. ступи.ти ш. стварно тло сопственог >историс.кот гкивота и рвзвитка на тло социјапизма. Иека и овогодшшше учешће омладине добровсљно и з«ио сно у родовима па .завршаваљу кљутних објеката' Иетогодшшњет плапа поклже њеиу снагу спремпост и племењито радпо надвхнуће у велпкој борби која се водн у иашој земљи за изградњу социјализма!

Милорал ПЕШИЋ ГЈтеТСЕДШК ЦЕНТРА.ПНОГ ОДБОРА САБЕЗА СТУДЕ. НАТА ЈУГОСПАВНЈЕ

Инострани студенти на изградњи студентског града у ЗагреОу

УСПОМЕНЕ

У заднло полици велч-ског стола к»митета НДВШ лежи забо_ рааљвма дебела свеска маого вре_ мена нк једна рувса мије посегла по љеним иаписонмм лв®стсквИ‘ма, поСледио је наслов .Јђнввиик бр(И.таде”. Сада Је ззборављеи, али некада у топлим ЈгетнгИм поћмма око ватре или карбитне лампе глрелазио ј« из руке у руасу, нитан групно или по. једапначно. Заборављеп ј е оалљо дневник, асш мису заборављетаи да. ии гароведени у четири пута удар. ној вршгади „Едвард Кардељ”, која ле радпла на прузи ДобоЈ Баља Лука. CTtpecatMo прашииу са црве. ннх корица и пођимо у живот који се опнсује п а стра«И|цама бригадног д нева*! ка . .. .. . Каракгвристл ка н«ше брнгадс Је висока свест, дух колективности н пожЈртвовање сввцОг појсд.ница’’ рскао је дзпјс Исмет Реџић, члан штеба. На завршетку дневника доаољна је и оа ма та речспица, она би била довољна и без осталих двије сто. тиЈне педесет испЈИ-саних crpaiHinua, јср у c»aiKo.j реченнци, у оваком опису саасривев је исти смисао, ко. Ји Је живјго у целој бригади, као и у сааком појединцу. Стотине и стотине ЈвстОвареших вагоНа, хиљадо куби;к а утоварене и истоварене зе. мље, све Је то ДелО свестц, колектив. иости и пожртвоваша. Ј РАНО У ЗОРУ ... ... ранк) у зору пробудмо нв-с је гл-ае дежурног. Био Je још гволу. мрак, валови магле су грлиатм тихе

брежуљк« Воон-е. Река je смирево журв«ла у даљиие, милуј Ући воде. иице, које Су се сатуле и погуршж као cratpe бачсе кад скрсте руке. Над обалааља спавају јаомке п врбе, поиетде ое гаое ггоследње спстиљке са ноНних реди-лиште. КрећевиО. Кад од Восне вал освежујућег, јед. в» ггримстног ветрића ирође доли_ нш, мочвара као да се пољулл. То хиљаде и хнл>аде танких листиђа трске задохте, затрвпвре, повину се, као злвтна к<>са девојке под нежном руком. Мочвара кЗД да ту. гује, што нестаје, што he да зкмру гласови двбелих крекстуша, што he ДУбоко испод насигга гфуге лежати

мало једва рођано теж> корњаче, што ће заувек нестати лепих крила вилииих кошихда, фП|На мека крила, чсао што су у детин.ству замм. шљене хаонине вшга и добрих ча. робиица а огеет, вм-ше пута та иста мочвара чини иам се као о_ дурпо craipo, де<Зело страхпишо, коЈе се утапа у своме салу, гуши се са. мо у се&и. Но тога јуц>а цео крај био је леп и миран, поореди мочваре издшзао се масип и дуге даске сгеајале су ra са цестом к лиоадама, С једце Г ПО ДНЕВНИНУ СТУДЕНТСКЕ БРИГАДЕ „ЕДВАРД КАРДЕГ стране будуће пруте, остале су еамо мал« локвице воде, гво кбјима не. сташно ««грају своју замршеиу нгру гЈугачки гњурци, стреловито сс клиаку по поврсшШи вОде. АМЕРИКАНАЦ У ЛОГОРУ ... Бригадз Је на раду. У логору Је салсо ~пожаршl” Маркјан и ку, харице. На врата лОРО]>а >’лази ви. сзскки . Амед>Н|каlнац са фотоаи а ратом. Маријон герисча са н>им. Он Је из Колорада, дршао је да ради на гтруаи, али иагледа као изМетнм. к . Говори полако, разумем кад каже да »ам je аеМља еиромашна, а љу.

ди да су нам лепи. Bcvocmo га, гго. казујвмо му пругУ. Ето, мш« зем. л>а wehc багаи више сиромашна. Не. ггалечоо од логора је м-ала ковачни. ip». АмврЈткаиац ое чуди: у коло. раду нема таквих ПЈЖзора. Човек рукама кује железо, које се усија. no и савило на от&ишту, тв по боји и облику личи на мвсец. Аме. риканац гтоказује на мишице кова. ча. Јаке су, сналсне. Излазимо. Пролази Босанац, на њему чвкшире, бела кошуља с јелеком. огганци. Американац вади брзо апа. рат, слмка старца који с негтовере. њем гледа у атгарат. Мели је жао што је то за Амвриканца само згод-

на слкка, а Ја знам да Је тр деда неког бригЦдисте, јер има тгуну горбицу и иде према лОТору гледа. Jyhit натцисе иа баравсама. РАДИ СЕ УВЕЧЕ . ... Било је то оних двна пбелс поплава у Љесковим- водамв кад су бригаде у сменама даноноћно рв-да«. ле ка испун.ен>у декадног плЗсна. По логору се однекуд нраширвтла вест да идућет дачва идемо кв ра_ цилиште Увече. Како? 3aur*o? Оам појурмсмо тамО, да чУЈтмо. ВОЦ ое водила дискуеиЈа око тога, да ли јс то добро за брнгаду или не. Али, воља Је .Јвка. Очи су научввле да гледају у таму, лопате се дмзку у јритму, композициЈа иде за колх. позицијом. Тзмо где рад за ч«с за. остаје Поскићева група већ трчи у помоћ. А» ево, оа друге вцране и Игорова четворка је завршииа по. сао. Уоклици м шал« на рачуи иза. бушзната”, другзрска помоћ н кшоозиција Је спремИа за одда*за9к. Да. другарека помоћ, у н»шој брм. гадас збиља .мнЈе <J>paba. Чудиа ствар: врло мало смо о томе разгО. »арали од првог даиа, к а д омо се скупили у једну бритаду; студаиги ветерине и НДВШ. Раније Се »и. смо ни виђали, а сад на прузи ио. стали смо добри друтови. Скоро вмше ниемо ш: знали, ко јс Са коЈег факултета. Здружио нас је рад Је trocTajra навика да ©е међусобвпо помажемо за што бржм утовар композиције. Бише ниЈе композиција чекахга нас, него ми шу/УСпели смо Да утоварујезло орже, него' што исговаруЈу друтоаи негде на друтом крају геруге. То Ј< био за нас изврстан уСпех. Дивно је јутро на герузм гШп цана,шн.и задатак Је »кзпуњеи: уТО. варили смо четири композидмј«. У логору чекају нас дорумак и Одмор, ТАКМИЧЕЊЕ ... У веселом жагору стигли caeo ка радцлиште. Mssoro м*с је. См. ки би желео да је најбољи, да и*Јмпие издржм, ди герви иетовари вагон. први дани бележили су Cee нова и нова имена у днев«е запо. вести Али сваки дан Је похв*љи. ван Крсма«ов>ић Вуканпсн. Из оо. чогка смо ое љутилв* ш »е. га и мтвслили. Хај, мллдићу видећсмо те кроз оетнаесг даие. Али на наше запрвпашћељ« Вуж Је радио петкаестог давва се *сто ТОЛIГКО снаге и издржллвости као првог долазили су плцТкм, усаси вагони, Вулстова петорка увек ил Ј« герва истоварЈгаАла, долазИаи Су цуш, дубокп, опст је Вуле био први готов и помагао друтвсма: Т*. да нам је свмма постало Јасао, да Вуле захгста надбоље ради у брнг*. ди и ту вшпе ниЈе бнло cnops. Могло се борптц само за месте по. сле гвега и ништа више. Имали смо шгтвресантно такштче. ње са Сарајевском бригадом. Онн су послали свог најбољег удараж. ка. а ми Вулета. Истоаарптц вкгов од осам кубика није лака ствар, али ми смо Вулету веревали. По. акавали смо н,егову вољу. снагу његових мииигћа, љегову угеорвост. зкали смо како грашке зноја тт*у (шз шегава црна препланула леђа. Били смо толико срећни, кад ј< Вуле први дошао до дна вагоиа. Сарајлија се уморио, а ми смо крабршш ВУлета и кад је конанКо победио y овој тешкој утжмлци сасоро смо га растргли од усхићеша. Бшц! смо толико срећЈЕг, што баш ми ималго таквог бритадисту, о КО. ме се гервгча по целој десипгци, м били смо помосни док смо говори. ли друггема: Haur Вуле би то за пет иину. та избацио! ... Згаршвва се дневник- C*P®. нвгце су Hircre и беле. За нецолмко vseceiiii, ка радилтшгтма Власиве, СевоЈка или Светозарева гери cserлости мале лампе, руке с преови жуљевима наставиће хромгку бри. гаде „Едвард кардељ”: „Даиас Је први радни дан бритаде .. •”

Вера МЕЛЊАК Метка КРАМАР сгудеши ндвпт

Студвнти Новинарске и дипломатске високе школе раде на У* ређењу простора испред своје зграде

ПРВОМАЈСКА ПАРАДА У МОСКВИ

4

народни студент

БРОЈ 10