Студент

осетљивнјем једином огледалу које и.ласка и опомиње, и сече п уздиже, рвњава и убија... . Публика је основна садржнна позорлшта. Као п ликовг, које гледа на сцешг н публвка је одређена нс*ом, само коадентрнчло! широм, друштвено-нсдориском условношћу. Зато се у позорцшху реализује онв.ј животвориц, сусрет између публикв „душе позорншта" и ликова на сдени узетих нз прошлости, узавреле садашњости нлп дохватљиве будућности. . . Долшзсћи у позориште да упозна људе разннх спохв, публнка ir не помишља да се преко ње исторогја сусреће са самом собом, то јест, „исторнја нл сцени“ лпковно офор мљена,., излези пред ,;ПСТорију у гледалишту" публику. Ова ДРуга „историја у партеру u галернјп“ пепрсстаио променљивог укуса испитује, проверава, учд и расте, вбог нега и она" пр.вв, „исторпја на сцснн“ постаје све ca'држајнија, дубља, животно богатија. И вредност прстставе, у крајњој линији, зависи од онога шта су ове ~две историјв“ једна другој имвле да кажу... Пубаика долазн у позорпште да ужива у лепом на сцени, односно да сазнаје уживајући. Гледајући разне карвктере у позоришту публшка себе упоређује с шима. А пнје ли то оно кушање п пречишћавање своје савеслг која се са дизањем завесе, нес-весно нао цвет, отвара да у њу до-. лете речи са сцене које he је животно оплодити? Кад се дигне завеса публзисв) усгвари присуствујв uaстајању развијању и потпупом уобличавању .једног уметничког дела претставе. Публина се налазн у средншту, жнжи уметничког стваралаштва, јер су сви творци претставе управо из позиција публике (и заједно о њом) смишљали сценско дело. Отуда публика има двоструко осећдњс: да ирисуствује једном стваралатком процесу од почетка до краја, а затим да u сама актагвно учествује у формирању свега што је , велпко и лепо на сцевн. Позоришна сцена од свог зачеткв. била је, уствари, окно кроз Kđje човек може да посматра људску историју и своју непрекидно променљпву прнролу. На сденв човек сагледе сн&гу старости лепоту праведности п ружноћу кривнце. Сцена публнци открнва пзворе људске трвгичности. На сценн с« развију лепота праведног сукоба и човечносг смеле борбе како са природом, тако и са друштвеннм па п индивидуалним својим негативностимв. Јер позориште скнда завесу са многих друштвенпх нврпаченостн и прикривана зла изводи прсд очп публике. Сагледајући све то, публика се исговремено акгнвизира и покреће (најпре емоционално e затнм и акционо) ШIIIIIIIIIIIIIIIШIIIIIШШIIIIIIIIIIШIШIШIIIIШIН

против свих животних гадостп. И зато позоршште јесте велпка п сугестивна, eiHHKia школа у којој се све шнре упознају закрнитостм људскот живота и делаша. Позорпште открива ону животно узајакну везу пзмеђу пндивидуалне, појединачне крпвицо и општег, друштвеног става према сваком пдеступу који<- није У складу са етптким принцшшмв. Публпка' доживљава одпос између крНвиде, страдтп.а и патње, ( дожпвљаваЈ лепоту људске побупе п праввдшост сукоба са’ crhm анпм што „омета раз&тпјат fc. у п уиапређпвању товскв. II зато је још антиткп песнпк говорпо да гледалац из позорашт „одлазн с уживањем пс поуком“ то јест, публнка пзноси из позоришта леп дожнвљај и нско сазнање.* A свс то тесто је у стању да замах људске мислн претворп у акцију дело.И у том преображавању ндеја н зампс m у практитнп потез, позориште као и све умсгиостп уопште има' своју велику утицајну снвгу. , Beh је давно уотсно да позориште „отпма душу од све’ моћи страсти" и да је водц „од једие уметностп другој“ н „од оссћања до мпшљења”. Овде се може са;.мо додата да је то могуђс зато што се ce сцене на љуле одувек гледало као Па олпчење велпкнх стваралачких могућности а људи уствари такви и јесу. Позптивпе акцнопо наговештаје који само у товеку, позориште расиаљЈЈе открпвањем лепоте у животу а лепота увек оплођава. И није чудо што тада публику у партеру и на галерпјн прожимају снажни долгивљаји којн од разнородннх гледалапа гомиле стварају једву емоцноналну, живОтну цслину са срцем које јединствено, за- . једнинкнм рнтмом пулсира... Јер лепота везује п сједињујс људе. Тада свзкн глелалац, понссен спагом сценског збивања, падраста и превааплази себе. Л то су пстовремсно они тренуци када човекв, оовоји нешто велико и лепо: одушевљељв што постоји. Тада човек зажели или да авустави ток ,времена или да се многоструко умножи те да штр тштензивннје макар и у „треиутку једном“ нспијс сву лепоту својим доживљвјем... Јср, позориште то је усхнђење и занос. Све то јосте резултат оплођавајућег утицаја позоришта глв се врши жпвотиа синтеза свих људских слабости u мана, всличпна п вредностц. ' A стввраоцп позоришне уметности су управо ошг крјн у њу уносе највише смелог .живога ш внсоког рсзлнзма, а пзносе највпше нсзаборавно леппх доживл.аја. .V то су баш они који се и највнше одушевљавају позориштем...

Миленко МИСАИЛОВИЋ

Са штафетом студената-плани нара Београда

Кроз брдовиту Србију

(Од л®шег спецпјалног извештача) Двадесет кУћа ско велике бело окречене цркве са још много више разбацанЈТх зграда по околтгаи, место је у које Смо стигли. На изглед обично село. Старн дрвени мост мирно стоји преко малст похочића који прогиче кедалеко школе. уз једва приметну галаму на празиом простору нспред МНО.а група деце јури за крпењачом. у ма.дој крчмн сељаци играју домине, игру која је У оаим крајевима доста распростра. њена. Но и ппред свега тога сваходневнога, ут и са к кој и се добија не чнни ово село обични.м. Мсжда Је г ° п Р е ДУбеђен.е са којнм се дошло У сво на ше прво устаничко место, у Белу Цркву. Или га таквим чине људи који се овде срећу, са спо. меннцама к одликовањима, којм са поноссм цричају о догађајима из 1941 године, када су се многи људи Беле Цркве и целог Ваљевског о_ круга сакупили на овс.м празном простору у средини села, њих три стотине и отпочели херојску борбу. Не, прво устаничко место ниЈе обично седо. Оно невидљивим јези. ком говори о томе. Старом крошна. гом липом исцод које је ваљевча. нин „Жикица Јовановић-Шпанац'’, прилазио у сусрех наоружашгм жандармима и први пут изговорио речи: „у име народа баците ору. жЈе!« то показује истакнутом згра. дом у коЈој је рапиЈе била крчма, а дакас Народна књижннца и читајоиица „Жикцце ЈованОвиђ.Шпанца”, чиЈег Је прага одржао први го. BO'P позив на општи , народни устанак. 7 јули 15 мај Пред зградом НаЈродне књмжнице искупило се доста народа. Дошла су и деца из школе. Малишани нас љУбопитљиво посматрају и слУшајУ свога учитеља који иа збору говори о другу Титу и поздравима које ће му штафета понетц. више главе говорника, на месту где су се нека. да налазила врата са којих је говоРио Жикица Јоваиовић . Шпанац стч>ји плоча: „7 јули 1941 године Народ србије цод руководством Комунистичке партије и друга Тита започео је ослободилачк и рат. са овог иеста планула Је црва устани. чка пушка народног хероја жикице Јовановића. Шпанца, члана комунистичке партије Јутославије. 7 јули 1949 године“, Швезујемо овај даум, 7 Јули, са данашњим даном, 15 мајем: дан но_

чет к а устанка и дан - коцачне де. Милорад Јовић, најстарији ко_ мушЈСта у селу, нссилац сцоменице 1941 године предаје нам писмо поздраве и честитке грађана Беле Цркве маршалу Титу. Затим је го. ворио Радиша Костадпновиђ, деле. гат Студентског планинарског одбо. Ра Београда, коЈи је истакао да he ово место бити традиционално за полазак штафете студената.плани. иара. Још у току јучерашњег дана про. вереи је са мештаннма правац на. шег кретања, тако да за сада нема. мо киквквих потешкоћа. иут прола. зи уз саму Бистарску реку, која крпвуда у долини нзмеђу око.тних брда. Срећемо сељаке на њивама. Поздрављају нас. неприметцо се све више пењемо. Време се про. лепшало. сунце не сија непре. кидно, па је пријатно за пешачење. После сат пешачења на једној раскрсници употребљавамо секцију ц компас да бисмо утврдиди правац даљег кретања. Убрзо је и то завршено и кређемо даље. За свакц случај питамо и сељакс за пут пре.ма Пецки. Десно, држите се само џаде, цовикуЈу наи они. Село Пецка Веђ смо се nonejrn на близу 400 м висине. Прелазнмо брдо и спУштамо се на другу страиу да би уз реку Пецку иаставили даље са пешаче. њем. Ограђене баште и вођњаци упозо. равају нас да ce налазимо у близции села. пролазимо поред пРвнх кућа, а нвшто касниЈе улазпмо и у саму Пецку, Јсдио од веђнх места ове околине. У 13,3» часова, пељле сат и по од_ мора и пређених 16 км., настављамо пут. Са нама иду и деца која се врађају из школе. Са ннересовањем разгледају штафету слушаЈу наша објашњавања. Са собом носе по две платнене торбице. У једној сУ ми две свескс, олов. ка и буквар, а у другој носнм хлсб објашњава нам мала девсјчица са букетом дивљих РУжљ у руцн. оиа иде тек у први разред, али joj то не смета да сваки дан пређе два пута по три километра да бп дошла у школу, јер, к ако сама каже, воли ца Учи. Поједини чланови наше екипе распитују се о прогимназији У ПецкоЈ, Јер he као свршени сту. дентц Више педагошке пхкоде и они кроз годину даНа конкурисати зз Једно од оваквих места.

Сусрет са другом екипом Недалеко од Бобића сусрећемо е. кппу лланииара од три члана. Хо су студентц лрава, чланови плани_ нарсксг друштва „ГУчево“, екипз којој ћемо предатн штафетну пали. цу. Долазе пешке из Ваљева и iio_ шли су нам у сусрет. унории су, али врло живи и весели. поздрав. љамо се и измешујемо утиске, пн. тамо за новосТц и неприметно пе_ њући се уз серпентиие улазимо у мало село Бобиће. Ту предајемо штафету вођи екиl! „гучева". дискУтуЈемо о њихов< етапи која he битц нешто краћа о иаше, али далско iiancpniija. Трт • нрећи дпа велика врха: Медверлик Д1247 м) који се сав таман и х.тома, зан узднже испред иас и Јабланик (1274 м) који се налази иза њега. А може битп и кише, јер се време у току поподнева знатно погоршало. усцећемо да стигнемо на циљНисмо ми од Јуче плаиинари ре_ Koftie нам при растанку. Чврсто ве_ рујемо да he тако и бнти. ,

Јоза ТУЦАКОВ

Са лрошлогодишње штафете; полазак главннх штафета са Трга Републнке 'lшшш.шllшшшшшшшшшшшlшшшшшшшшl'шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшlшlшll|шll

ФУТБАЛСКО ПРВЕНСТВО СТУДЕНАТА БЕOГРАДА

ДАНАС ПОЧИЊУ ФИНАЛНЕ БОРБЕ

Пре неколико даиа завршено Је футбалско ирвенство студена. та Београда по групама. за на. слов овогодишњег првака сада се борила 21 екипа, од којих су неки факултети и школе (Полл, привредно.шумарскл и ВПШ) учествовали са по два тима. Че. тири екиае данас започишу бор. &у за прво место. пссле неколико заосталих у. такмица, одиграних у гоку про. шле недел>е (Пољопривр>едно. шумарски Електротехнички 5 : 1, ЕлектротехНички ВПШ II 3 : о, грађевицски Природно. математички 3 :0, ПравнЈИ По, љопривредно.шумарски 4 : 2, ве. i ерииарски Медицински 1 : 1, Медицински Машински 2 : 1, Стоматолошки Медицински 5:1, Вегеринарски Стоматолошки 3 : 0) копачни пласмани по гру. пама изгледају овако: I Г Р У П А ПСШ 5 4 1 0 39:5 9 филозофски 5 4 10 15:3 9 ВПШ I 5 2 12 14:13 5 Лрхитектонски 5 2 1 2 9:20 5 Технолошки 5 1 0 4 6:27 2 ДИФ 5 0 0 5 0:15 0

II ГРУПА Економски з 3 0 0 14:1 8 пољ. шумарски з 2 0 1 19:9 4 Ел*к т Ротехнички 3 1 0 2 5:10 2 ВПШ 3 0 0 3 3:19 9 111 ГРУ П А I'рађевински 4 3 10 11:4 1 Правии 4 3 10 11:5 7 РУдарски 4 1 0 3 8:7 » Пољ. шУмар. II 4 1 0 3 8:9 2 Прир. математ. 4 0 0 4 2:15 0 IV ГРУПА Ветеринарски 5 4 1 0 15:4 9 Стоматолсшки 5 2 I'2 9:8 5 НДВШ 5 2 1 2 8:8 5 Медицински 5 2 12 10:10 3 Машински 5 113 9:11 3 Фармацеутски 5 113 4:14 3 Ицетсресантно да је и у првој и у трећој групи голдиференци. Ја одлучила пласман првот ед. носно другог места. Голдиференција Је такође имала утгоцаја скоро у свим групама и кОД пласмаиа за остала моста, јер је приличан број екипа са једна. ким бројем бодова. још једна интересантност пр. * &снства; последње екипе гсрвв,. друге и треће групе нису сакушгле ни по један бод.

21 и 22 маја на стадиону ДИФ-а квалитативно првенство у атлетици

СТАРТ АТЛЕТИЧАРКИ

На овогодишњсм квалитетном првснсгву београдских студепата, учсствоваће и нашс најбоље атлетичарке студенткиње. Ка o и у мушкој конкуренцнЈи и код жена су се рскорди из годиие у годину побољшавали. занимљиво је да нема ниједног рекорда, постављеног 1947 године а да пије оборем по неколико пута. Изузетак је само у дисцнплини 100 м, где је резултат из 1947 г, 14,2, имао побољшање идуће годиие на 13,5, што је до даиас најбоље време на овој стази.

АТЛЕТСКИ РЕКОРДИ СТУДЕНТКИЊА БЕОГРАДА 100 м В. JaHahKOßiih 13.5 200 м Грубић 28,7 80 м. препоне 3apith 15,0 800 м Д. Лукић 2 : 36,4 4xloo М ДИФ 55,1 Даљ Ј. Триб 4,85 Вис Б. Јарамазовиђ 140 Кугла М. nejiih 10.78 Копље М. Ilejnh 27, 55 Диск 3. Скрбнншек 26, 76

ДВЛ РЕЗУЛТЛТА НЛ 100 М Велики број атлетичарки трчао Је на овоЈ стазн. Прве резултате имамо већ 1947: 1947 Злрић 14,2 1948 Јанаћковић 13,5 Први резултат je постављен на првенству Унивсрзитета, док Је рекорд Јанаћковићеве. студеигкиње фармадиЈе, постављен ма Први.м студентским играма у загребу, тде Је наша такмичарка сшгла трећа, после Л. Бутје (3) 13,2 и М. Сентјурц (Љ.) 13,4. ЧЕТИРИ ПРОМЕНЕ У РЕКОРДУ Једа« од рекорда који Је такође више пута поправљан Јесте и ова дисциплима: 1947 Ј. Гриб 30,0 1948 Б. Јанаћковић 29,8 1949 М. Басараба 29,8 1950 Грубић 28,7 iiimiiiiimiimiiimmiiimmiiiiiiiiifiiiiimiiiiiimMimmitiiinimiimiil

Резултат Ј. I*риб забележец Је п а првенству УниверзИтета, док Је најбоље време Грубићеве, студенткшвс геологије, постављепо ua Тре Ким студенТским играма У Љубља«н. ПОБОЉШАЊЕ СЛМО ЗА ЈЕДНУ СЕКУНДУ Код дисциплине 80 м npenoine; 1948 В. — 16,0 1949 В. Вран 16,0 1930 Зарић 13,0 Као што се види резултат Зе У ■овоЈ дисциплини поправљен за свега Једну секунду (од 16,0 постигнут 1948 на првенству Универзитета до 15,0, постигнут па Трећим студентским играма у Љубљани)_ Све резултате постигле су студенткиње ДИФ-а. ШТАФЕТЛ 4xloo м Као и у наведеним дисциплинама и овде су студенткиње ДИФ-а имале највише уопеха. Ево резултата: 1947 ДИФ 59.6 1948 ДИФ 57.8 1948 Унцверзитет 56,5 1951 ДИФ 55,1 Први, други и четврти резултат ПОСТИIГНУТИ су на првенствима Универзитета, док је најбоље време штафете Универзитета (састављено од две студенгкиње ДИФ-а: Јовановићеве и Грибове и Јанаћковићеве и Јарамазовићеве), прстигну-то на првим студентским играма У Загребу. JS

800 М. РЕКОРД Д. ЛУКИЋ На npeo'M атлетском првенству сту дената Београда, одржаком 1947 године, трчало се и на стази 330 м„ где Је Дашвда Лукић, ст медицине, заузела прво место: Иначе, Лукићева Је била позпата као Једна од иајбољих такмичарки са Јесен»их и г.ролећЈвИх кросева: 1917 Д. ЛУКић 2:50.2 1948 Р. Шабац 2:42,0 1949 Д. Лукић 2:36,1 Интсресантно Је напоменути да сУ на овоЈ сгази окоро увек доминирале студеиткиње медицине (Р. IЛа» бан, К. НеиЈмареаић и др.), коЈе су уввЈс излазиле као рекордерке или побсдшше. РЕКОРД ЈЛКАТЕРИНЕ ГРИБ Студенткиња ДИФ-а Јакатерина Гриб најбоља је скакачица у даљ_ Сзојим резултатима, постављеним ua разшш такмичењима, сталн« Је Оила прва: 1947 Ј. Гриб 4,17 1948 Ј, Гриб 4,53 1948 Ј. Гриб 4,6« » • После последњег. резултата постиг путог па Првим студентским играма у Уагребу. Јгиједиа такмичарка није уопела да поправи ова.l резултаг, мада су томе најближе биле Б. ЈанаћкоНиlћ (4,55), Ивапова (4,57) и Милићсвићева (4,59). МЛЛО ПОБОЉШЛЊЕ РЕКОРДЛ Рсзултат У ДИСЦИIПЛИПИ скок у в-ис је имао најман,е промена први резултат је забележен 1947 на првенетву Универзитета од страие Гаврилоаићсве (ДИФ) са 138 см: 1947 Гавриловић 138 1948 Б. Јарамазовић 110 1949 3. Скрблншек 140 Јарамазовићева је свој рекорд посТавила на Првим студентскнм играма, док га је Скрбиншекбва изједначила ка нграма у Београду. РЕКОРД КОЈИ ЈЕ НЛЈВИШЕ ПУТЛ ОБОРЕН \ Од свих атлетских резултата постигнутим међу мушкарцима и же. нама, само су два рекорда по пет Јтута оборена; трка мухпкараца па 5000 м и бацаЈве кугле код жена; 1947 3. Скрбипшек 9,30 1949 3. Скрбиншск 9, 42 1949 М, Пејић 9,76 1930 М. Пејић 10,04 1950 М Пејмћ 10,78 Прва четири резултата постнтнута су па прЈвенствима Универзитета, док је рекорд Пејићеве, ст. ДИФ-а, забележен на Трећим студентским кграма у Љубљани. ДРУГН РЕКОРД М. lIEJHT. Тахминарка која је имала највише уопеха на играма у Љубља^и

била је Мллепа Ilc.mh. Поред новог рекорда у бацању кугле, Пејићева је заузела прво место и у бацању копља: IМB В. Јерковнћ 23,97 1950 3. Скрбиишек 27,07 1950 М. Пејић 27,55 Резултаг ' Јерковићсве. ст права, забележеп је Још па Првим стулентским играма, кОјим је заузела четврто место, после Секулићеве (3), Кеферове (Љ) н Маринчекове (Љ.). ЈОШ ЈЕДНЛ ДИСЦИПЛИНА СА МАЛО ПРОМЕНА Код бацања дмска нијс било неких већих промеца. Као и код бацања копља и овде Је резултат само два пута поправљан; џ 1948 В Јоваиовнћ 24,18 1949 Б. Мирковић 25,47 1949 3. Скрбиншек 26,76 Рекорд Јовановићеве постазљен Је па студентским играма у Загребу, Мирковтгћева. ст. ДИФ-а поправила ra Је на пролећњем првенству УниверЗитета, али Је на јесењем првенству ti оваЈ оборен од 3. Скрбиншек и тако постављен данашњи рекорд. * АналиЈирајуНн рекорде студенткин>а аглетичарки Београда, одмах се примећује да наЈпећи број држе студенткин.е ДИФ-а (сем рекорде на 100 м, 200 м и 800 м и скок у вис сви остали припадају њпма). Као и код мушкараца и овде се види да Је наЈвећн броЈ рекорда постављеи 1948, 1949 и 1950 на студентскцм играма у Загребу, Београду и Љубљани. Прошле годиие нИ квалитетном првенству, студенткиње Београда нису учествовале осим у штафети 4xloo м Ове године ће наступити у неколико дисциплина, па се може очекнватц да ће поставити неколико нових резултата и рекорда. Ми им то и овог пута желимо. Сл. Ш. АТЛЕТСКО ПРВЕНСХВО СТУДЕНАТА ДИФ-а. Ка новосаграђеноЈ стази одржано Је атлетско првенство студената ДИФ-а. Резултати: 100 м пуханић —• 11,3, 200 м ТрифуНовић 23,9; 800 м Попо* вић 2:05,8; 1500 м вајтершан 4:26,7; даљ Лутшаи -- 6,28; »ис Маринковић 173; троскок Лукмац 13,10; мотка —• Милаков 360; жене 100 м Хабијаа М.З; 200 м Јамник 29,0; 800 м Јамниас 2:49,8; 80 м препоне Забуковец 14,3; 4 х 100 студенткин.в прве године 58,5; вио Јовановић 140, даљ. ВуЈичић 408.

Кратке спортске вести

Одбојка „МЕДИЦИНАР" И „ТЕХНИЧАР“ И ДАЉЕ БЕЗ ПОРАЗА Такммчећи се за првснство Беоррада ~Медицинар“ је победио „но, ви Београд” са 3:1, а ~ТехНцчар“ „Будућност” са 3:0. На челу табеле палази се „Медидинар”, док Је одмах иза itera екипа „Техничара'‘. Футбал „ТЕХНИЧАР“ НА ЧЕЛУ ТАБЕЛЕ У последњам колу првенства Бео. града ~техшl.чар“ је тричну централу" са 3:1 и сада води испред екппе ■ „Текстилца" са з бода л има Једну маље одиграну

утакмицу. Нај€ољи пграч био Ј* ПетровЈгћ, који је с&м дао два года. НОВА ПОБЕДА „МЕДИЦИНАРА' 4 ..МедидинарI*-је 1 *-је у недељу победио екипу „Младог Пролетера'* са 2:0. Голове су далл Оташевић и Панић. Текис ВРШИ СЕ УПИС У ТЕНИСКИ КЛУБ ,ЈЕХНИЧАР“ #«НИС хлуб отудентскот сцортског друштва Ј.Техничар 1 * налази се првд почеткои такмичеља у зонеком екипном првенству Србије, Текис клуб врши ymjQ нових чланова сва. Ког уторка и петка од 18 до 18 ча. coea на своме ихралишту ушеди воЈвод* Вогдака а.

Ове недеље

Игралиште „Милиционара“ 21 маја у 8,30 ч. Економски Ветеринарски У 10,30 ч; ВСШ Грађеввшски 26 маја у 15 ч. Економски Грађевински 30 маја у 8,30 ч. Економски У П ч. Ветеринарски ВСШ У 10,30 ч. Грађсвински Ве, теринарски

БРОЈ 13

НАРОДНИ СТУДЕНТ-

7