Студент
У част 60-тог рођендана друга Тита СВЕЧАНЕ ПРОСАДВЕ НА ФАКУЛТЕТИМА
МЕДИЦИНСКА ВЕЛИКА ШКОЛА Студенти Фармацеутског, Ветеринарског, Стоматолошког и Медицинског факултета заједнички су прославили Титов рођендан. Сала Патолошког института није мргла да примм све студенте који су желели да присуствују свечаности. Било је присутно нреко 1500 студената. О животу и борби друга Тита говорио је генерал - потпуг ковник др. Гојко Николиш. Он је оживео неке своје успомене из заједничког рада са другом Титом. После говора друга Николиша, Чланови КУД „Мика Митровић“ извели су краћи програм. ТЕХНИЧКА ВЕЛИКА ШКОЛА У свечаној сали Техничке велике школе одржана је свечана академија поводом рођен дана друга Тита. Народни зсерој генерал - лајтнант Саво Оровић, говорио је пред око х,иљаду студената о Маршалу Титу, као државнику, партиском руководиоцу и човеку, као и о свом сусрету са Титом на Сутјесци за време Пете офанзиве. Присутни студенти су са пажњом пропратили говор друга Оровића и на крају одушевљеним клицфвем поздравили шездесети рођендан Маршала Тита.
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Преко 600 студената агрономије и шумарства присуствовало је 23 маја свечаној академији поводом шездесетог рођен дана Маршала Тита. Пошто је отпевана национал на химна, друг Мома Миленковић, претседник Удружења агронома. отворио је академију поздрављајући присутне госте и дао реч генерал-потпуковпику Павлу Јакшићу. Пошто је говорио о успоменама из Народноослободилачког рата и својим сусретима са другом Титом друг Јакшић Је на крају рекао: „Тито нас је тако водио да смо увек излазили као победници. Он Је непоколебљив борац, пун ватре и енергије. Увек нас Је учио да са народом поступамо тако да он види да смо ми његова војска“. Крај говора генерала Јак шића студенти су поздравили дуготраЈним аплаузом. У програму, који Је после тога изведен, учествовао је оркестар Југословенског ратног ваздухопловства и културноуметничко друштво „Соња Маринковић“. ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Одушевљено поздрављен од преко 1500 студената Природно-математичког и Филозофског факултета друг Пеко Дапчевић говорио Је о Титу. Често прекидан аплаузом друг Пеко је оживео своје ратне доживљаје и успомене друга Тита. Студенти су са напрегнутом пажњом саслушали предавање. Посе говора друга Дапчевића хор Друштва „Горан Ковачић“ отпевао Је неколико масовних песама, а једна студенткиња Позоришие академије рецитовала Је „Титов наприЈед“ од Владимира Назора. На крају су студенти замолили друга Пека Дапчевића да у њихово име испоручи другу Титу топле честитке и најлепше жеље за његов шездесети рођендан.
_ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Пр-око хиљаду студенагга и наотавника Праиног и Бкомомоког фамултета, HoaHiHapOKe и маггоке аиооке Ш'коле, Музичке а.кад)вмlИ(је « Акадвмије ликовlНlИХ уметlноlСгги присуствовало је 23 о. м- свечаној академији повоДOIМ прославе 60 -ог рођвидаиа друга ТиггаО Титовом животном путу и о Титу као човеку говорио је г енерал-иукоиник Отмар Kpiear ijnh. Нарочито су sили Иlнтересаншни ивки детаљи кроз ко'је је друг Креачић прикааао огромну sриту друга Тита за људе и пра В'Ичв«ј однос nipcMa чо-веку. Ти лримери су узети како из даиа револуције тако и из прс.твратних данаПосле -roißOipa друга Отмара К|реачића културне групе HpaißHior и EKoiHOMiOKOir факултета извеле су краћи уметничми пролрам. Јован Кратохвил, асистент Академије за ликовну уметност и стални чпан државне репрезентације предаје маршалу Титу уметнички гравирану прецизну пушку са п°здравним писмом Стрељачког савеза Југослзвије.
ДРАГИ НАШ ДРУЖЕ ТИТО
Студенти Београда срећни су да Ти могу данас на Твој шездесети рођендан пожелети дуг живот и даље успехе на Твом племенитом и великом послу за срећу наших народа. Шездесет година Твог борбеног живота симболишу све патње и победе југословенских народа. У њима је оличење историских дана борбе за слободу и социјализам, то су године великог револуционарног препорода Југославије. Велики датум Твоје шездесетогодишњице ми студенти прослављамо у знаку јачања наше организације, у знаку извршавања свих задатака које сте нам Ти и ЦК наше Партије поставили. Ми Ти и овога пута обећавамо да ћемо учинити све како би се свестрано припремили за свој животни позив. Уверавамо Те, друже Тито, да he млада генерација Бсоградског универзитета остати верна својим светлим слободарским традицијама и да he васпитавати интелектуалце одане*свом народу и ствари социјализма. Поживи нам дуго на срећу и радост наших народа, нољени друже Тито. Студенти Београда
Техничка велика школа
О неким питањима студија
Од октобра прошле године ва Техничкој великој школи примењује се нови режим студија. Досадашња пракса, мада не дуга, довољна jć да се закључи да је режим студија на Школи успешно решио многе проблеме, па чак и оне пред којима је раније био немоћан. Али, сасвим је јасно да је у току те праксе било извесних слабости у раду студената по новом режиму. Циљ овог чланка је да на време укаже на њих пошто долазе у већини случајева услед неразумевања вове Уредбе, а ређе и услед намерног протурања свакојаких „теорија“ о неодрживости давашњег режима студија. Уредба о новом режиму студија почела је да важи одмах само за млађе студенте, док за старије ступа на снагу у октобру 1952 године. За оне који се већ доста дуго баве на школи Уредба предвиђа оштрије мере. Сасвим неосновано појавили су се у последЉе време гласови д* ће се и новауредба о режиму студија мсњати, па према томе отпадају и све обавезе које она тражи" од студената. Ваља одмах напоменути, да давашњи режим студија пот пуно одговора свим они»Г студентима којима је стварно стало да у једном нормално предвиђеном времену заврше студије. Што је најважније. новом уредбом се прекинуло са врло честим изменама у режи«jy студија, које су уносиле дезоријентацију и недисци-
плину у учење студената. Режим студија, овакав какав је, за догледно време нема изгледа да ће се мењати, јер је он довољно широк и не води рачуиа само о најбољим већ и о просечним студентима који се залажу и раде. Првенствено због тога је био и донесен. Заio „пусте наде“ извесних студената који троше више времена на прорицања, шта he бити у јесен, него за спремање испита остаће само наде. До потпуног ступања на снагу уредбе о режиму студија тј. октобра 1952 године, остала су за млађе године још два испит на рока, а за старије неколико, што је свакако довољно за све студенте. То је за и Једини начин да пођу напред, нс надајући се административним изменама које ће им „олакшати" студи Је. Није на одмет писати овом приликом и о неким другим проблемима студија на Технич кој великој школи. Ради се о дужини „апсолвентског стажа“. Непобитна је чињенипа да Је садашњи режим студија увођењем полагања испита сва ког месеца за апсолвентс, у извесној мери скратио време „апсолвентског стажа“ и омогућио им брже дипломирање. Али има примера да се испитни роковн не користе и да поред појединих апсолвената про лазе месеци, а да они не положе нк један испит. Ево неколико примера. Код старијих апсолвената ва
Грађевинском факултету, тј. код оних који су уписани после 1946/47 године и раније, има примера да * апсолвенти ву ку за собом седам до шеснаест заосталих испита. Неки од њих већ годину и више дана нису полагали ниједан иснит. (Нестор Суботички, Живорад Вуковић, Гавриловић и др.). Са мало пажње може се уочити да се неки апсолвенти Електротехничког факултета, који су у ранијим годинама увек по лагали редовио све испите са одличним успехом и у предвиђено време, сада, у последњој годинн, много ређе виђају на испитима. Ради се уствари о прижељкивању да нс потпадну под планску расподелу, јер су они „стрпљиви" и могу да причекају да се предузећа попуне довољним бројем стручњака. Сви ови наведени и многи ненаведени примери говоре о томе да наша удружења Савеза студената, борећи се у свом васпитном деловању за прави лик социјалистичког стручњака не могу поред оваквих примера да остану равнодушна, већ да такве и сличне тенденције треба подвргнути оштрој критици, јер се овде ради о једној, да је тако назовемо, друштвеној срамоти. Мишљења смо да би ово последње питање требало да добије и више места у нашој студентској шталпи, тако да дискусије о њима не буду само ствар удружења. Душал Чкрлбнћ
Пленум Универзитетског одбора Савеза студената
У четвртак увече одржан је плеиарми састанак Ун.ивераитетокот одбора Савеза студенагг е у гарисуству друга Здравка Вуковића, секретара ЦК Народне омладиие Срби|је. Пленум ј>е раоправљао о рвду студената у унуграшњооти за време лета, Поллзећи оД чињенице да је звдатак свих отудената по aaißpшетку студија да дају свој дрпршнос куптуриом напрешу з>емље, УнlИlверзитетскн одбор Савеза студената закључио је да је досадашњи рад студената у унутрашњости био недовољан- ДоСадашње иокуство показује да се један део студената био издвојио из друштвеног и политичког живота ван Универзитета. То је нароиито долазкло до mapia«<io(ja за вроме дои студенти бораве код овојик куђа. Све то имашо је за послелицу да jie у>глед сту.дената у извеоно!М сми#сигу ослабио. Код радних људи почела је да се изражава сумња и то да he поаедини студенти по saßipmeiHiovf шlКОлован>у бити у сгању да свесрино и са довољно зиања и !разуиеван>а проблема извршавају ceio'je задаткс, Извеона подвојеност студената од живот« и проблеиа у селу и у умутрашњооти уопште иега** THiBiHo је утицала на њихово васггитање и формирање схватања о звидацииа после студија- Огуда тежња једнкхг делв дипломираних сгручњлка да се не врате у народ, у произlво|д!њу, већ да остану у Беорраду или у другим већии градовим*. * . Због свега тога Униlвбраитетскlи oijiečip је репгио да позове ове студенте да овога лета при-
ликом одлвска на одмор и летњу mpaiKCy по|јачају овоју културиу и политичку активност у нброду- Особито важат задатак сшх ст]удвнlата је дд своаим знањем no'MianHiy борбу троттв културно засхсталооти села. Ту у mpвом реду долазе задаци «а здрав CTBemoM и eKoiHioiMCKoiM тросвећивању. Псхред тота вбжа.н задаТак студевата са оела је отварање сеокжих библlИотеlка и читаоница, фо|рlМlирвње културио уметнlичмиlХ и фискулту|рlниlх друштава- У том циљу треба остварити сарадњу са учитељима и о-
стадиим прооветним и ја®ним рад ницима и организацијама у срезу. Да би ова активност била што ефи!каонlИlја студенгги треба да шире obioij утиlца|ј у cboim селу и својој најближоЈ 01КОЛ1И1Н1И- Групе из једног села, о'пштиlН‘е или ореза. Треба преко лета да се сакупљају и сарађују иа овом послу. Како би брнга за и културlни нашредак родног краја постала састав'Нlи део живота 4 рада оваког нашег студента, то(Наставак на другој страни)
Студенти шумарства НА ПРАКСИ У ХОМОЉУ
(Од дотшсиика са факултета) Студенти Ш године Шумарског факултета обавили су недавно прак су на огледном добру факултета у близинн Мајданпека. Огледно добро Је део мајданпечке домене коЈе се простире углавном долином Пека и долииама Црне и Тодорове Рвке укључујући и околне планинске висове. Седиште добра се на« пази у Дебвлом Лугу. Многи студентн Ш године први пут су се срели са сво Јом истиноком праксом коЈа их очекуЈв након завршетка студи Ја. Ту ва терену другови шумско-индустрискв групе проЈектовали оу путевв коЈв су преносили на терен. Затим у вези са искоришћавањем шуиа, одређивали су сортименте ндр. Предмети коЈи обухватаЈу овако обиман програм (Гајење шума, и Искоришћавање шума, Шумска транспортна средства, , Дендрометрија, Ентомологија, Фитопатологи-
Ja и др.) кључни су у шумарскоЈ пракси. ЗахваљуЈући помоћи наставника и асистената Томе Вунушевца, Владе Поповића, Албе Урбаиовског, Јанковић Александра и других пракса' Је са успехои завршена. Томе је н допринела дисциплина самих студената коЈа Је била веома важна, Јер Је студената вило много (око 130), а наставкика мало. и радећи на пракси, у току 15 дана, студенти нису заборавили друштвени живот, као ни чиљеницу да се налазе у заосталои краЈу хомољских планина где иогу да даЈу допринос културном уздизању житеља. Они су одржавали веселе вечери са игранкама, а преко дана, у слободном времену играли шах и футбал. Врло Је значаЈна њихова сарадња са местима Дебели Луг и Мајданпек. Успостављена Је веза са синдикалнии и фровтовским организацијама. На основу те сарадње у Дебелом Лугу Је организована свечана академиЈа уочи Дана Победе на коЈој Је говорио друг Јаша Чупић, претседник Удружења студената шумарства. На саи Дан Победе у МаЈданпеку Је дата и приредба. Истог дана одиграна Је и футбалска утакмица са првом екипом Мајданпека у коjoj су победили студеити. Сарадња групе студената Шу» марског факултета са синдикалним и фронтовским организацијама може да послужи за пример како се на пракси може помоћи заосталим крајевима. Исто тако ова вишедневна пракса студената шумарства показала Је да 6и било неопходно да практични радови студената постану чешћи, Јер је запажено да теоретско знање стечено у школи не одговара стању у пракси. Студенти, свесни те чињенице предлажу да се време практичних радова у шумским пределима продужи на тра Јање Једног читавог семестра.
Винк^
И овог лета he велики број београдских студената провести пријатан одмор у многобројним летовалиштима и одмаралиштима на Јадрану. »
r к S јГ* jša *љ л a*— шкапж шш piiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin САДРЖАЈА iiiiiiiiiDiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiii HДУ Ш ШШ Вј Ш ВКШШ i друга стран \; Г Ш? .- BS ШПШ Ш ШШ 1 УДРУЖЕЊЕ студената ветерине _ fIE Ш |£Ш Дв> Ж ДнУ Мд аш Ml i ОРГАНИЗАТОР ДРУШТВЕНОГ и полиI |јШ Ш ШШ ШМ Ша SSS Sm ВШ Ш I тичког животл нл факултету Ш Ш ЈШ »Hf јШB ||9 1 ТРЕЋА СТРАНА; rte w. T Ш Ш Ш Ш' Ш Ш ВШШ ШшШШ Ш I ПИСМА РЕДАКЦИЈИ 28 MAI I BјШ ШШ Ш BS ШВ тШ |РрIИ ШшШШ ЕВ i четврта СТРАНА; I" шШ Ш Ш ШШ SN ШГзШ шШ 1 ДА ЛИ АИСАМБЛ НАРОДНИХ ИГАРА ГОДИНА XVII вш ОШ ШШ вш МШ ШШ ШШ ШШ 1 „БРАНКА КРСМАНОВИЋА ‘ МОЖЕ БИТИ БР °Ј 14 \Ш Љ. И ШЖ Ш ВВ Ш I петГс°т В р 0 ?н А а ? ; mjsL&E Ша iiip IПI ff- 'IH шШј јШј ШИ Ш шест bekoba сликарства I Шт ШШШшШ уШШ BS SB' SB |' ШЕСТА СТРАНА; АТЛЕТЦЧАРИ ДИФ-а ЗАДРЖАЛИ ПЕХАР = ПАРТИЗАНА“ НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГР АДСКИХ СТУДЕНАТА |