Студент
Пленум Универзитетсог одбора Савеза студената
(Наставак са прве стран?) ком школске године тако4)е Тре* ба иаотавити са дсшисивањем, слањем књига и штампе са орга'ннзацlИlјаlма и појединцима у оелимаДа би чшанови маше ортанизације одлазећи кућама већ има* ли јаони(јlу претставу о актуелним П!роlблlемима њихоlвог краја, у Беоlпраду ће се оаих дана одржати састанци сггудената са свих факултета no срезовима и градовима. Овим саотанlЦlИма ће присуствовати и Iнар'oдни посла* ници дотичнlих изборних орезо 1 ва, па ће упознати студенгге оа проблемима њихloВloг краја- Због тога У;киверl3lитетоми одбор позива све друпове да прlисуствују са'станцlима и да узму активно у* чешће при решавању прlоблема.
Пленум је раоп|рЗ(вљао и о Удружења Савеза сгудената у уиутрлшњости, п« је решеаво да се ушружења фо(рмирају у Нишу, Новом Саду, Крагуј евцу и Пр|иштини. Ова у* дружења окупљаће ваиредна студвите из ових мрв|јева, а преКо лета њима ће се пршшруживаи ТИ И р!вДOIВ(НИ сту|де:нти- ПрИЛИком форм!Иlрања удружења реДО.ВНIИ сгуденти цреба cbpj'ih'm иокуспв(o'М да noiMorwy како би овда могла одмаос почети са раДOIМ. Извршава|ј|ући ове задатке м« ћемо најбоље одужити луг овом poifflHioiM крају и o'Стати вор/ни традициј ai\na нашег У ниверзитета који је увек ваопитавао напредие интелектуалце, одане свом нар(Ошу- КOРЕЈСКИ ПРЕГОВОРИ НА МРТВОЈ ТАЧКИ
Ускоро he се, 25 јуна, напунити две године од почетка оружаног сукоба у Кореји, а 8 јула пуна година од почетка преговора за прекид непријатељства, Години рата, у којој су обе стране уз огромне људске и материјалне жртве по не колико пута прелазиле 38 упоредник .парираће ускоро година вођења преговора о миру. Иако је зараћеним странама већ одавно постало јасно да рат ограничен само на корејску територију, и поред привремених успеха, не могу добити и постати гооподаlрем читавог полуострва, још се не може ништа одређено рећи када he до примирја доћи. Међутим, људске жртве и огромни материјални трошкови нису још дефинитивно престали да буду цена * овога* сукобаГ* Иако се преговори воде, повремена чаркања, ваздушне борбе и бомбардовања нису престале. Осим тога, обе стране су присиљене да држе огромне армиJe у случају да дође до прекида преговора и поновног отпочињања сукоба. Совјетској вла ди која је највише била заинтересована у том сукобу и која га је уствари и изазвала давно је постало јасно да Јужна Кореја неће пасти под њен утицај као и то да је прошло оно време када је Хитлер могао вршити једну агресију за другом. - Три последње тачке око којих су се окретали преговори о примирју била су питања: укључивање СССР-а у групу неутралних посматрача за при мирје, изградња аеродрома за време примирја и размена заробљеника после потписивања примирја. Приликом отпочињања преговора прва два питања су изгледала много тежа. Прво зато што су Кинези инсистирали да у комисију за примирје уђе руски делегат. Такво Р е “ шење. које су претставници УЈедињене команде одлучно одбили, лишабало би комисију сваке неутралности. Друго питање о изградњи ваздухопловних база постављала је УЈедињена команда. Познато је, наиме, да су наоочито у последње време Севернокорејци добили оц Руса поред осталог ратног материјала и приЈЛшно велики број авиона на млазни погон. Али за авионе са већом потребна су и модернија узлетишта којих у Северној Кореји нема, будући да Уједињена команда свакодневним бомбардовањем оМета њихову изградњу и попразке. Ти авиони узлећу са манџурских узлетишта која су прилично далеко с обзиром да ови авиони имају мали акциони радијус те тако губе од ,своје ефикасности. Али после дугог натезања обе спорне тачке скинуте су са дневног реда. Севернокорејци су пристали на комисију без ,Руса а Уједињена команда као компензацију на севернокореј-ско - кинеско попуштање, стала је на изградњу аеродрома за време примирја. ‘ Изгледало је после тих одлука да је питање примирја коначно решено и да he преговоре ускоро уместо војних руководилаца преузети политичари. Мислило се да је Панмунџон одиграо своју улогу. Међутим, све је то било кратког века! Треће питање за које се мислило да не претставља никакав проблем показало се за сада нерешиво. А ево о чему се ради. Према изјави Уједињене команде велики број Севернокорејаца и Кинеза —_ ратних заробљеника одбио је да се добровољно врати у земљу. Тај број ie . нарочито велики код кинеских „добровољаца" што најбоље говори о њиховој доброј вољи да за туђ рачун ратују у Кореји. Према наводима Уједињене команде има око 100.000 заробљеника који не желе да се врате својим кућама. Зато није чудно што кинеско - севернокорејска делегација инсистира на измени свих заробљеника, тврдећи да су ту анкету, уколико је извршена, заробљенипи потписали под притиском. У прилог те’ тводње навоци се скорашња побуна заробљеника на острву Коџе којом су приликом заробљеници уграбили и држали као таоца команданта логора генерала Френсиса Дода. Како ће ово питање на кра}у бити решено тешко је предвидети. Сигурно је једно; свако одуговлачење да се реши корејски сукоб повећава патње и страдања корејског народа и оставља да тиња опасно. жариште новог светског рата.
Завршен је први тракторски курс студената Пољопривредног факултета
Завод за Пољопривредне машине био је неуобичајено жив. Још са улаза запажао се свечани изглед просторије. Свуда около поређане су разне пољопривредне машине онако како се и употребљавају у току једне производне године. А на челу овога шареног строја, стајао је трактор, као да се поноси што је и он заслужан за ову свечаност. Постављени су последњи редови столица. На зиду je стајала велика Титова слика, а око ње пролетерска и југословенска застава. Сву да около биле су фотографије курсиста са прак тичног и теоретског дела наставе. Све je већ готово, рече ми једна црноока девојка. £во већ се ставља и парола „Техника народу“, а кроз који час
(Од дописника са факултета)
почеће и конференција. И док су. остали контролисали да није што недостајало, cehao сам се протеклог живота и рада ауто-мото друштва „Студент“. * Четвртог јануара ове године одржана је оснивачка скупштина друштва „СТудент". Новоизауправни одбор на свом првом састанку поставио је себи основни задатак: учинити све да друштво почне интензивно да ради и живи. У почетку је друштво располагало са једним луксузним колима, која су била неисправна. Требало их је оправити и прибавити остало што је најпотребније па да друштво крене напред. Новаца није било и требало је тражити решење на другој страни. Зато се у-
права обратила Универзитетском одбору Народне технике чија помоћ није изостала. Тиме су оправљена кола, а од катедре Пољопривредних машина добијен је трактор на употребу, тако да le 5 марта почео први тракторски курс са шездесет учесника. Упоредо са теоретским делом наставе, извођена Је и прак тична обука на моделима. ЗахваљуЈући наставни Цима, коЈи су похвалили ову инциЈативу и пружили друп*гву помоћ у извођењу наставе, рад се одви Јао по већ утврђеном плану. Ово је био први курс овакве врсте, и друштво није имало наставникв
за обуку вожње на трактору. Али и поред тога за овај рад је одабрано неколико најбољих курсиста са теоретске наставе и они су за кратко време били оспособљени као наставници. Тако je почела вожња без прекида, знање стечено на теоретским курсевима ус пешно Је примењивано на практичном раду, те Je 57 курсиста успешно положило завршне испите. На свечаноЈ конференциЈи чланови тракторског курса добили су заслужено признање своЈих другова.
УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА ВЕТЕРИНЕ организатор друштвеног и политичког живота на факултету
У последњв време на страницама нашег листа „Народни Сту дент' 4 сусрећемо'се све чешће са чланцима који обрађују проблем изградње лика народног студента • Већ је и организација Народне стуlдонтlске омладине нашег факултета извршила огроман за даТак на пољу васпитавања нових генерација високо квалификованих ветеринарских стручњака, тако да се данас резултати њеног васпитног рада увелико манифестују у свим областима ветеринарске службе (заДРУ ш жна пољопривредна добра, сре 1 зови, Ј> Н. А. инпитути, управна служба факултети). Наше Удружење у досадашњем свом раду борило се за остварење овог задатка, који /е добио свој нарочити значај после разговора друга Тита са студентском делегацијом и после обимне дискусије на I Конгресу CCJ> У т ом погледу основ ни циљ fe био да cč политичко идеолошка изградња чланова Удружења спроведе т ако да не остане готово ниједно основно питање политичког живота наше земље необјашњено. Политички рад спроводио се кроз предавања, (О новим економским мерама, Друштвени план, О кључним објектима петогодишњег плана, V редовно заседање Народне скупштине), преко отворених паптиских састанака («a пр. : О даљем јачању сош задругарства, V пленум ЦК КПС и др-); преко дебатних клубова (О држави, О сонијалистичкој и буржоаској демократији), а такође и преко усмених новинаОвакав рад имао /е задатак да помогне студентима да се правилно оријентишу у заиста револуционарним збивањима наше свакидашње праксе, да не
само упознају него и усвоје основна питања борбе за соци)ализам• Међутим, дешавало се да слабост организације самих предавања и недовољан агитациони рад нису омогуђили да сва ова питања буду објашњена свим студентима. Чињенииа је да /е неким од ових предавања присуствовао релативно мали број другова• Сматрамо да /е- о.во био један од главних недостатака Удружењл, који ie. истина. у последње време у великој мери отклоњен. Удружење није увек благовре мено реаговало на појаве које су стране духу социјализма- На та/ начин препуштени су по}единци да такав свој став под утицајем ситно-буржоаских схватања и негативиих елемената уопште развијају до непријатељских иступа, уместо да се васпитним мерама убеђивањем критиком на састанцима Удружења, године или групе, правовремено скрену са пута непријатељских позицијаС друге стране примери реаговања на непријатељске иступе појединих елемената говоре да /е Удружење правилно и правовремено поступило у кснкретним случајевима искључењем нз Савеза, што ie наишлп на потпуно одобравање свих студен а та. Друштвени живот на факултету обухватио ie знатан бро} студената и допринео да се развије другарство и колективан дух, иако се у овом погледу могло учинити далеко више. Сматрамо да треба истађи леп пример иницијативе чланова Фотоклуба који су, ооганизујуђи сво ју изложбу и Излбжбу фото-а-матера Универзитета пскудним материјалним и техничким средствима, успели Да заинтересуЈу не само све своје чланове клу-
ба, већ и остале студенге и на* ставнике приказавши своје радове, које је критика оценила као успеле • Сличних примера има из делатности шах-клуба. Међутим, било ie појава разних некултурних иступа студената на предавању, у аули. ван факултета, верске затуцаности (при падност верским сектама, васпитавање на црквеним листовима и сл•) и других малограђаиских особина против којих се Удружење недовољно борило • У раду нашег Удружења такође је крупан недостатак и то што је неке важне форме рада, које су по садржини и евентуалним резултатима могле да буду од велике користи, пропусти ло Да искористи. Тако на пример, интерес студената за питања наше струке и т ерена није задовољен; везе и сарадња сз Друштвом ветеринара Н. Р • Србије, као и претставницима Управие службе била /е слаба. У дружење је организовало два врло успела састанка, који су задовољили и по посети студената и по квалитету дискусије и предлозима• Последњи састанак /е организовала стручна комисија која је са аргументима и зрелим предлозима развила још живљу активност међу члановима Удружењњ Анализа овог састанка показала је да је У ДРУ * жење зрело да решава питање ппоблема студија (план и програм наставе, режим студија и друга школска питања). Међу тим успех састанака Удружења који ђе се одржавати у будуђе зависиће и од тога како ђе Одбор Удружења да реализује предлоге и закључке протеклих састанака кроз свакодневни рад• Синиша ЧОРТАНОВАЧКИ Претседник Удружења студената ветерин. медицине
Ж. ВЕЉОВИЋ
ст. 'агрономиЈе
Студентски станови на Новом БеогРаду
Кроз универзитете у свету
900 ГОДИШЊИЦА УНИВЕРЗИТЕТА У БОЛОЊИ Болоњски универзитет прославиће о>ве гошдоне 900-годишњицу овога оснивања. Припремљена је изложба архивског маг тарлјала, ко<ја ће приказати исторlиски раввој овог најстаријег унlиверзиТlета у Евроии. Међу Н:а'јlиlнтересантнијим документима налази се и један спис из 107б-те године, са потпиоом Албарта, једног од најстаријих доктора права Болоњског yHi»верзитета. СЕДМИ КОНГРЕС МЕЂУНАРОДНОГ САВЕЗА МУЗИЧАРА На Седмом конгресу Међуиародног савеза младих муз!ичара, који се пре мраћег времена одржао у Женеви, присуствовало је преко 400 делегата из разних земаљаПОМОЋ НОРВЕШКИХ СТУДЕНАТА ИНДОНЕЗИЈИ Норвешки студеити настављају са окугЛнањем помоћи за И»-
дсдаезију- Студенти у Трондхајму сs;6рали су 14 000, а у Бергену 4.000 круиа. П:рва* пошиљка в>И'Та:минских препарата, хартије и штамп apoioor матер.ијала биће уоооро послана за Индоиезију. Норвешкн студенти желе да успоставе ближи контакт са студен Тима И:н'ДОнезије и недавио су позвали претседника Савеза иидоиежвиомих сггудената да посети Сканд инавију. У ИСТОЧНОЈ НЕМАЧКОЈ КАНДИДАТИ ЗА НАУЧНИ СТЕПЕН МОРАЈУ ЗНАТИ РУСКИ ЈЕЗИК На Универзитету у Хблу само они студенги који имају неку фуикци|ју и који су положили „Основе марксизм,а-лењиlнизма” и ' „Политичку економнју” са одличиим успехом, биће призна ти као кандидати * за научни степеи. Ово јв објављено из peKTO'poße каlнцеларије. Уз то, они ће морати да покажу одЛИЧIНО знање руског језика, да 6и могли да чита<ју радове руоких научника у ррЈИгиЕалу,
ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ СЕМИНАР У ХАРВАРДУ Харв&рдски Уливерзитет op* гаиизује од 1 јул-а до 25 авгу ста Инт ернац ио н а лни семшар на који ће бтгги позвано двадесет учесника из Еаропе и двадесет нз Азије, студенагга и науч никз. Програм укључује третиpaiH>e екоиомских и политичких нроблема, као и питања из у* мегшости, филозофије и литер-а-тур-- У исто време учесници he моћи да се упознају са питањима из' америчког начина живота. ГРУПНА ПУТОВАЊА СТУ; ДЕНАТА ЗАПАДНЕ НЕМАЧ КЕ У ТОКУ ФЕРИЈА Савез немачких студентских удружења, да би омогућио немачмим студенггима да овог лета цроведу фер-ије у иностранству по нижнм ценама, организоваће грутлна путовања са 4050 гвро-цената потгуста. Ове ола«шице ввжИlће за Лондон, Париз. Ослоц Дубровник и друге градрве. РАСПОРЕД ОДРЖАВАЊА САСТАНАКА студената Универзитета, великих школа и академија са територије НР Србије
1. Ужице град и срез, Косјерић и црногорски срез, Пожега, Чајетина, златиборски срез, Бајина Башта рачански срез. Састанак ће се одржати на дан г јуна 1952 год. у 20 ч. на Техничкој великој школи у свечаној сали. 2. Санџак: Прибој, Нова Варош златарски срез, Пријепоше милешевски срез, Сјеница сјенички, Нови пазар град и срез, Тутин штавички и Рашка студенички срез. (2 јуна 1952 год. у 20 ч. на ТВШ амфитеатр бр. 65). 3. Чачак град и срез, Гуча драгачевски срез; Горњи Милановац, Таковски срез. (2 Јуна 1952 год. у 20 ч. на ТВШ амфитеатр бр. 56). 4. Ивањица, Моравски срез, Ариље. (4. Јуна 1952 год. у 20 ч. на ТВШ, сала бр. 116 први cnjjaT, лево). 5. КрагуЈевац град, крагујевач ки срез, гружански, лепенички, Топола опленачки, Аранђеловац орашачки срез. (3. Јуна 1952 год. у 20 ч. на Правном факултету, амфитеатр бр. 3). 6. Светозарево срез и град, Рековац левачки срез, Свипајнац, ресавски срез, Деспотовац, Параћин срез и град, Ћу приЈа срез и град. (4. јуна 1952 год. у 20 ч. на МВШ, на Патопошком институту амфигеатр). 7. Крушевац срез и град, грстенички срез, жупски срез, копаонички срез, темнићки срез, Ранковићево срез и град. (6. Јуна 1952 год. у 20 ч. на МВШ амфитеатр Четврте интерне клинике). 8. Ниш град и срез, Сврљиг, Алексинац, Соко Бања, Ражањ, Пирот, нишавски срез, Бабушница, Димитровград и срез, Вела
Паланка. (3. Јуна 1952 год. у 20 ч. на МВШ, у Патолошком институту). 9. Прокупље, топлички срез, добрички, косанички, јастребачки срезови, затим Лесковац, град и срез, Власотинци, Лебане и срез Јабланички, Врање град и срез, Бујановац, Владичин Хан, Јужно-моравички срез, Сур дулица и срез. масурички и Босиљград. (4. Јуна 1952 год. у 20 ч. у амфитеатру Анатомског института). 10. Сви студенти из аутономне области Косова и МетохиЈе, имаће састанак 2. Јуна 1952 год. у 20 ч. на Правном факултету у амфитеатру бр. 3. 11. ЗаЈечар срез и град, Бољевац, Кнежевац и тимочки срез, борски срез, Неготин срез и град, Доњи Милановац, Текија, Кладово, кључки срез, Кучево, Жагубица, хомољски срез. (4. јуна 1952 год. у 20 ч. на твш у свечаној сали). 12. Пожаревац срез и град, Велико Градиште, рамски срез, Петровац на Млави, Смедерево. Подунавски срез. /6. Јуна 1952 год. у 20 ч. на ТВШ у рвечаној сали). 13. Младеновац срез и град, Велика Плана и моравски срез, Смедеревска Паланка и Јасенич ки срез, бевградски срез. (S. Јуна 1952 год. у 20 ч. на Правном факултету у амфитеатру бр. 3), 14) Ваљево срез и град, Љиг, Лазаревац, колубарски срез, Обреновац, посавски срез, Уб посаво - тамнавски срез, Осечина и подгорски срез. (5. Јуна 1952 год. у 20 ч. на ТВШ у свечаној сали). 15. Шабац, поцерски срез, Богатић и мачвански срез, Лозница, Јадарски срез, Крупањ и рађевски срез, ЉубовиЈа и азбу ковачки срез. (5. јуна 1952 год. У 20 ч. на ТВШ у амфитеатру бр. 56). 16. Срем: Шид, Сремска Мигровица, Рума град и срез, фрушкогорскЛ срез, Стара Пазова, земунски срез. (6 Јуна 1952 год. у 20 ч. на МВШ, на Анатом ском институту амфитеатр). 17. Зрењанин град и срез, та мишки срез, бегејски срез, алибунарски срез, Панчево град и срез, Ковачица, Вршац град и срез, Јаша Томић, Бела Црква, Ковин. (3. јуна 1952 год. у 20 ч. на МВШ. у амфитеатру Чегврте интерне клинике). 18. СУботица, Нови Кнежевац, Сента, БечеЈ, погиски срез, Ки(5. Јуна 1952 год. у 20 ч. на ТВШ у амфитеатру бр. 65). 19. Нови Сад град и срез, •Сомбор град и срез, Оџаци, Бачка Паланка, Кула, кулски срез, Бачка Топола. (8. Јуна 1952 год. на Правном факултету, амФитеатр бр. 3).
Ce пруге Добој —Бања Луна: За време одМора
2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 14