Студент
УСПЕШНА БОРБА ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ МЕЂУ СТУДЕНТИМА
Бснрба против туберкулозе jeдан !Ј*е од првих задатака које је млада служба студената BeoTip'aaOKor уииБерзитета, а 'ПоОвбинз Студентока клидаиса, поставша пред себе. Зз!*атак није био лвк, мада је с®акlи успех олакшавао nocaioМлади кшекткв Студентске кли кике, састављен од лекара, доцената и апсо.твената Медицинске велике школе, требало :'е да се борн '»е ccimo Са општим послервтн.иlМ тешкоћама, него и са тешикм трогс'3 и м а прошлости на здравственом стању студеигта. То се н'3|рочито ол|ражавало у оболењима од туберчулозе. Неке гвнераци|ј,е предратних студената и средњошколвца, незашт!тћене н коистантно излаггие опвокостима од заразе, бкле оу craviiaiH извор оболелих- Требало је упснрело са старањем о«о заг штите студената водити борбу за сввког оболелог човека- Раии|ј|е оу биле честе појаве да стручњаци Студентоке клинике откривају тешке и заlпуштенlе c.Ty4ajieiB е оболења од туберкулозе. У прво време М'Огућцости Qy допуштале само да се такв и случа|јев(И евиде«тира!Ју- Међу-
тм, се до дамас иа ociHioiße из!Мlенила. Стаггкстике ш>квзују да су татсви случа|јеви св-е ређи и већ даиас СтудеlНlТска клlиника успева да c&2ikolm оболелом студенту пружи потреб ну помоћ у лековима и смештају у санвто,ријумкмв, већ у првој фази оболења. То је onp>o* Nf&H успех MLTiaoior колектида који је себн nccTaißHo задата« да се брине о здравственом стању студеиата Беогоадског уииверзитета и кв сектору 6oip6e против туберlкулозеTaij успех обезбеђује и дал>њу успешну борбу на ггољу здравствене заштите Он Оlмогућуј-е редоваи и ефикасен нодзср H'aa оболелкм студентима и правовр'вмено помч-гање ботесника. Али кстоиремено с тим иду и напори да се створе разгргнагге могућlк'ости за сталну заштиту здравља студе«lатаНз годике у годину здравствеш служба студеиата Београдоког унlИlверзитета располже са све piaonpeiHiaTHijoiM мрежом опоравилишта з'а слабе или оболеле студенте. У ткм прихеатклиштима CMieinra се преко стотину отуденагга кој има је потреб-
но лечење. У њимв се врше npeгледи и устаиовљава потреба з>а адлазак у caiHiannopiHijiyiM или wa onotpesaiK- Број кревета у приХlВ!Шгилишгиlма, који се сталио повећава, o*Mor>iiyje већ сада да студенти којима је псхмоћ itoтребна ме морају да чекају на ред по неколико месеци, као раније, ного могу одмах да буду омештени и заштићени- Осим тога сви плућши болеоиици без обзира на MeTeipiHij ЗДlНlИ поло-жај, сада се лече бесгглатно. Из прмоћи и пла>нlскlнк H’a6aißiMH њима се обезбећују редовио чвк и на! скупо|Цеиији леко!Ви- ИстоврсмеHio материјалца помоћ обателииа да)је се у виду многобројних потуста око Иlздрж®lвања У прихватилиштњма, путовања до њих итд. Храиа и смештај у прикватилишггима и опоравилиштимз Kia Аваин и Злвткбору, ма пример, стаје 6.600 динара, а студенти у HvHMia 3® иесец данв плаlћа|ју иаЈ'Вlише 2-200 данар-аАли борб-а npio-тив туберкулозе HiHije оамо борба против оболења. Кад би се оиа тгко схватала тубермулоза никад не би мотла, бити искорењена' Уопешна борба против туберк;улlo- претпоставлЈа настојање за побољшање здравстlвенlих и свих др|угих животиих услова студе»ата. НаК7гоlЈlа(ње студентскик оргвотизација уз noiMioh народlне власти бвш то « oiMoryhyje. Пор«д мlНlогих летовалишта у којима су студенти Пlрlolводили одMiop још рднијих годиlНlа, прошле годlИ)не Злрlавствено потnopiHto удружење студената Беоррвдоког унlиверзиггета и студеlНlгоке схрганиlзаlЦ'ИЈе Мелициноке велике шмоле р Техничке велике школе подигле су планиноке KV'he ма Аваши и Златибору, у KoijniMa се 01Лорввљв1Ј(у стотине студвн!ата преко целе године- У плаиинокоlЈ кући на Ав-али број кревета се утроструиио, а на Златибору удвоструЧIИШ- Није случајио што нијелнш инострвиа студе!нггска или огмл«динска делегација која посети Беошр.ад и интересује Ce за живот и р«д студеlНlата) Беогрвдског уииверзитета не про!пусти Да по сети Студеитоку клlИlнчжу. Здравствеиа заоптита студенаша увек даје пуну слику положљја отудената и њнхових огаптнх живот них условв- Студентска клннlима Беопрадског универзитета даjie pea«iHiy слику положај а Hiaira«x студвиатв и бриге народне власти за њихово здравље- Модер»а опрема клинlИlке са стациоиаром, 40 хиљада прегледа годишње, од чегз 19 хиљада рентгвн омих, craipaibe о брзом и ефикаоном лечењу оболелих омладинаиа то је биланс тих све уопешшдих »acToijiaH>a.
ОТУДЕНТОКА ПОЛИКЛИНИКА
ПИСМА РЕДАКЦИЈИ
ГДЕ ЈЕ УЗРОК СЛАБОМ КВАЛИТЕТУ НАСТАВЕ ИЗ ГРАДСКОГ ПРЕМЕРА НА ГЕОДЕЗИЈИ
Одбор Удружења студената геодезије разматрао је питање слабог кђалитета наставе из градског преuepa. Ов је на последњем састапку Савеза студената изнео ово питање на дискусију из које се, као и из осталог прикупљеног материјала, види да је узрок слабом квалитету наставе: прво, непотпун ваставни програм оптерећен градивом које се слуша на предавањима из других предмета и друго, недовољно залагање и слаб квалитет предавања предметног наставника инжењера Младена Младеновића. У наставнои програму из градског премера Је без потребе сакупљеио градиво које се већ слуша на предавањима из ниже геодезије, израде планова, геодезије у инжењерству и организације радова, чиме се настава без потребе оптеретила. Међутим, наставним програмом уопште нису обухваћени: прецизна тахиметриЈа и метод истовремевог изједначења полигонске мреже, нису унесена разна практична нскуства, решеша градских триЈангулација у нашим великим градовииа, методе изравиавања и постигнута тачност, уопште досадашњи резултати постигнути у вашоЈ зеиљи на градским премерииа. Инжењер Младен Младеновић у cpoja предавања не уноси битне специфичности градског премера аећ наставу одржава као неки репетиториЈ градива из ниже геодезиЈе. Као илустрациЈа могу да послуже извесна предавања инж.
Младеновића школске 1950/51 године, када су студенти П године слушали иста предавања у нижоЈ reодезији као и студенти IV године у градском премеру. Исти се случаЈ поновио и у овој години, мада се пастава из градског премера нешто побољшала. Ако се погледаЈу предавања инж. Младеновића може се видети да је ту било доста речи, звучних израза, али мало конкретних проблема из градског премера. Човек често добија утисак да нема шта да се говори о тим проблемима и да се време троши на некаква набрајања која, како се нама чини, не користе ннчему. Као карактеристичак пример слабог рада инж. Младеновића могу да послуже и предавања студентима VIII семестра 1950/51 године. Фебруара прошле године инжењер Младеновнћ на Једном предавању изнео Је наставии програм по коме је за предавања предвиђено осаи теза. Међутии, инж. Младеновић је на истом часу прешао цео наставни програм (осам предавања за 120 минута!), Јер у том семестру више није одржано ниЈедно предавање. Шта су студенти могли да чуЈу за ова два часа, мислиио да ниЈе потребно коментарисати. У вези са наставом из градског примера треба се дотаћи и питања спољних сарадннка. За градски пре иер постоје два спољна сарадника Жика Миливојевић и Воја Спасић, службеници Геодетског отсека ИОНО-а, коЈи треба да поиажу на-
ставнику за вреие вежби. Међутим, они долазе и на предавања из градског премера и слушају их заЈедно са студентима. За то време које проводе без посла на предавањима онн примаЈу редован хонорар на који немаЈу никаква права. До сада, од фебруара 1951 до данас, они су незаконито примили преко 30.000 дин. (ако се рачуна један час по 150 дин.). Студенти се са правом питаЈу ко Је омогућио ову незакониту исплату и траже од школских власти да се по овом случаЈу поведе истрага. Ако се погледаЈу и други послови ових сарадника види се да се они своде на расподелу формулара и списа или, ако се ради на терену, у шетњи, за које време студептима не указуЈу никакву помоћ. Због тога Савез студената предлаже школским властима да се нађе спољни сарадник, уколико Је без њега немогуће р> који би одговорио на своЈоЈ дужности како треба, или, да наставнику помаже Један од илађих инжењера коЈи би таЈ посао могао са успехом да врши (таквих инжењера на факултету има довољно). Нама нису потребни спољни сарадници коЈи долазе ради хонорара на факултет, већ такви коЈи ће нам преносити своја искуства. Закључци састанка Удружења као и његови предлози упућени су Деканату Грађевинског факултета. ОДБОР УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ГЕОДЕЗИЈЕ
М. ЂОРЂЕВИЂ (МВШ); „Носачи“
Са Прве међународнв изложбе уметничке фотографијв
Поезија кратких таласа Сретен Перовић: „Звуци из даљине"
Лирика већине младих песника и даље кокехује у дечјим панталоницама са црним порубима малодушности. Коначно они су се укопали и поделили на два манифестом далека, али суштински врло блиска бункера. Једни xohe да нађу свој мали дом, своју кратку ста зу, своју цветну трешњу. Др(уги стављају руке на планетарни систем, на зоолошке вртове, на базене небеских суза. Једном речју, сви осећајни токови млађих и наЗмлађих песника протежу се на апстрактним даљинама, од песничког голубарника до песничке ковачнице звезда. А њихов заЈеднички мајдан садржан је у детин.ству, који их лишава осталих актуелности и наводи на саобраћај уназад. Покушао сам да пишем и напишем другарски и покретачки о једној маленоЈ збирци песама, што Је напојена и нахрањена првим лирским влатима и натруњена почетничким заблудама, али и лепотама дечачког срца, грла и вида као код малог париског ПЈера. Био сам далеко од скалперске пакости коју све чешће пребацуЈу критичарима младим и старим, лењим и марљивим, дурашним и суморним. И потрудио сам се да избегнем ветрењаче којих све више има у нашим претеривањима о модерној легији стихова, да избегнем сваковрсна поређења и прекратим све естетске строЈеве којима још нисам вичан. А од свега тога настала Је елегија, тако природна и тако несмирена, да Је морам рећи без и Једног проса на устима. Звуци изван даљина и у њима самим, уситњене радости и сиромаштво стада, априлски цвет надања и дечачки свет страдања, сав песнички намерни микрокозам у лирскоЈ свешчици Сретена Перовића пошао Је трчећим кораком у голубове размере. Нежност на длану, нежност у сузи, мрве лиризма, све ситно од траве до звезда, све мирко од дома до дома, све полупразно или полуречено. Као кроз жалузине прелама се свет пред његовим оком. А топлине има, и тонова има! Све то нагони ме да мислим о његовом бекству из пепела, о пшеничном зрну у младићској руци. И нису потребне Једначине, ниЈе потребаи релативизам, па да се јасно каже о недовољности, о непотпуности и замуклости младог песника. После узбуђења која примамо из прве руке, наиђу кратки стихови, после интимног горења за себе и другв, Јаве са сликарске тачке. Пут уназад. Пут у ништа. Улице мрачне. ВЈетар плаче по згариштима родног града. И каткад болно хукне Јаче на развалини смЈелих нада. И нигде таласних дужина колективне младости, нигде бродарења по домаћем меридијану. После сваке преврнуте странице, у овоЈ топлокрвноЈ, али не пунокрвноЈ свешчици, добиЈа се утисак да Перовић има шта да нам каже, али не уме да га каже до краЈа, до висина, до рамена. А штета Је, голема штета, да он постане меланхолик, кад га Је црногорски вапненац напоЈио снагом ходања и тражења и будио барутом миљановске омладине. Нико није у стању да пориче ожиљке и белеге детињства, похараног туђинским нишанима и заглушеног пакленим ритмовима, али се иза таквих трагова крије фаталност коЈа сваку лирску грађу лишава капиларности са људима у полету, у замаху, у калењу. Зашто понављати по аритметички неодређени пут ђерђелезовску љубавну унесрећеност, чак и кад Је она део нашег личног снивања и бивања. Од првих до задњих стихова Перовићева лирика Је спрегнута осећањем узалудности, пролазности и возовима опљачкане младости. Недавно су , ми пребацили да волим „скалои-
рање стихова", и да их као Јабуке режем из обести. На своју велику жалост, да бих потврдио основне линије и своЈе мишљење о новом лирском имену, истргнућу прегршт стихова из песме „Узалуд чеках“, која Је иначе сестрински приЈатна и пуна драгоцене нежности. Отуда Је боље да сам Је рецитовао негде у домдћем кругу него да Је свом тврдом уверењу полажем као жртву. Ти стихови су написани готово као финале читаве збирке и знак су вечерњих часова. Перони немило гутаЈу људе. Писак у срцу пара тугу. Перони чезну, перони жуде далеку срећу у неком лугу. Разговетна, дотераиа и скромна као прва прегршт приЈатељима лирике и први реални додир са критиком Перовићева збирка Је као целина богатиЈа у садржају и зрелиЈа у фактури од прве збиркв ове студентске едициЈе. У часовима сутона радо ће Је читати млади људи, и носити Је у џепу као крило коЈе се штеди и чува. У њоЈ нема салонских љубавних утркивања и описности коЈа искључуЈе личност као поетски центар. Нити Је песник црн, нити Је збирка црна. Из више редова и наслова, она оставља утисак изабраних каменчића на коЈима се пишу наЈтоплиЈе речи од слова наде до слова зрсња. А што су његови тонови понекад у фолклориим осекама или засенчени ~fin de sićcle’’-ом нашег поколења, ниЈе знак да су се испред њих она
Сретен Перовић: „5 В Y Ц И И5 Д А Љ И Н Е“
студент права
главна врата развитка затворила млетачким бравама. Сваки песник мора да расте, сваки песник може да дише, а најгласније се раств и најздравије се дише међу људима који знају шта xohe и докле иогу. Cpeha Је за песника живехи у нашем поднебљу и нашем врвмену, али је несрећа за наше време бити изневерен од песника. А свеједно Je да ли они то чине у интелектуалним звездарама или у кућицама пастирске разнежености. Поуке се не морају ни тражити ни слушати, али је једно Јасво и Сез прста у вис. Нека јесењинчићи престану са Јасењином, а ронсарчићи са Ронсаром. У том Је очишћење, освежење и узлетање; у томе Је полет, успех и домет. М. М.
В. ЈОВАНОВИЋ
ЛИРСКЕ СКИЦЕ
ПИТАЊЕ: На осенченој улици циганче дува у прсте, цигару и ветар; можда до сутра, можда до века. ДЕЧАЧКИ; Да буде лака као врабац на водп 1 uoia сестра је посекла црне косе | и пустила сунчев пољубац • ! РАСТАНАК: • Побегли су један од другог: ■ младост су поделили као јагоду, 1 а путеве нису умели.
Милосав МИРКОВИЂ
Хор КУД-а „Бранко КрсмЗновић" под уиетничиим руководством Богдана Бабића поетигао је на овогодишњем фестиеапу; вбликн ус пех
Фрафмент о детињству
Уз заук ветра ноћас ие снова свенула радост детнњства таче Hohac cau испод школскога крова к’о некад био безбрижно ђаче. Опет у оном сивом капуту препечене сам стављ'о окрајке, и с децом иш*о кроз јесен жуту са врло строгим речима иајке • Г де ли /е дружина оних дечака ? Дружина давних, безбрижних сени Да ли he и сад пре првог мрака чути се узвик отегнут, лени ? Где лн су вечери мутно — риђе, н дуге повести крај стабла бледа да опет месец до крова сиђе, и да нам светлост танану преда Да сестри причам увече више. о школи, жељи и много другом А ветар да нам уздахе њише У дану школском, бесркајно дугом Сада се тамо просула граја. Други дечаци купају лице. И увек нешто тихо осваја кад промакнем поред бакалницг ■..
БРОЈ 14
НАРОДНИ СТУДЕНТ
3