Студент

ПОСЛЕ МАЈСКОГ ФЕСТИВАЛА

Да ли ансамбл народних игара „Бранко Крсмановић" може бити задовољан?

У попдељак 19 маЈа у сали Коларчевог народног уииверзитета ансамбл народиих игара КУД-а „Вранко Крсмановић“ дао је своју приредбу у оквиру Трећег мајског фестивала студената Бсограда. Две најбоље тачке у програму виже су „Македонско оро“ од Алфреда Пордеса и завршно коло из опер« „Еро с онога свијета** од Јанова Готовца. Извоћењем „Македон егог ора" ансамбл је показао да је то замста Једно од његових најаепшнх остварења. Солиста Александар Жупањевац чија се игра одЕЕЖОвада слободом у тумачењу ово доста тешке улоге, природним изразом и квалитетои и бубњар Алексакдар Стошић доприпелм су успеха. Извођење заврnmbr кола из опере „Еро с онога

тисмана, затии у „Лицитарском срцу“). Недовољна дисциплмна и сконцентрисаност неких чланова ансаибла одразила се у нескладнои раду ногу (у дивертисмаиу: у игри из околине Ниша и у банатскоЈ). Даље, мпшљења смо да Управа друштва ииЈе требало да дозволи учествовање у програму професионалних певача Савете Судар и Николе Колаковића (овде не мислим на квалитет извођења песама). Један члан Управе друштва на стављену примедбу на иступ Сударове и Колаковића одговорио Је да су они стални гости Друштва, и да им то ниЈе први наступ. Оваква изјава се не може узети у обзир тим пре, што Је ово била приредба КУД-а „Бранко Крсмановић“ у оквиру Мајског фе-

енЈста* сво Јом приступачношћу у гумачењу и коришћењу народног мелоса као и масовним наступом мзазвало Је буран и одушевљен аплауз присутних. Солисти су били: Милена Петровић, добар тумач своЈе играчке улоге и Алексаидар Жупањевац који је овде био нешто пренапрегнут у изразу и тежњи за ефектом. „Буњевачко момачко коло" од Б. Војиновића изведено Је духовито, живо, сценски добро замишљено и остварено. Својом не наметљивошћу и осећајношћу истакли су се и солисти: Настасија Настасијевнћ, Милена Петровић и Светозар Петровић. Импресивна, сценски зналачка, жива и проткана оригиналношћу у постављању игара, кореографија Бранка Марковића („Игром кроз Србију", „Македонско оро“, завршно коло из опере „Еро с онога свијета", „Буњевачко момачко коло* и завршно коло из балета „Лицитарско срце“) успела је да оствари квалитет у извођењу. Музичка пратња Симфониског оркестра Централног дома ЈНА под воћством свог диригента Матиј« ПаЈора била Је дискретиа, сигурна, али и мало уздржана у тумачењу партитуре (последица свеП Једне одржаие пробе са ансамблом) тако да Је показала недоволлу екладиост са авсамблом пра тећи ra у игри. Извођачи народних песама чланови КУД-а „Бранко Крсмановић* при еваком свом одушевњено су поздрављени за топло в осећаЈно отпеване песме. Нсшто дуге паузе између поЈедиввх тачака програма уносиле су извесиу нервозу код публике и извођача; недовољно Је обрађена пахња на облачење код поЈединих чланова (на пример: у игри из Врава н у банатскоЈ игри из дивер-

стивала, где Је Друштво требало своЈим сопственим снагама да нам покаже своје успехе и достигнуђа. Учешће поменутих певача одударало Је сво Јом професионалиои цргои и уношењем кафанског севдаха од свежине и младости коју Је аисамбл показао у извођењу свог програма. Уосталом, ако Је требало попунити програм и учинити ra разноврснијим, могло се то учинити и ft'a други начин. Питање борбе за освежење репертоара и уношење нових игара у исти, треба да заузима Једно од првих места у даљој изградњи овог по годинама деловања младог, али по достигнућима у изразу квалитетног ансамбла. Овакав програм какав је био на овој вечери изведен, говори да су изгледа Управа друштва и ансамбл задовољни са постигнутим, а репертоар као такав поприма црту професионализма и не сведочи посматрачу да је то програм Једног аматерског ансамбла, веђ професионалног који иде у коришђењу старог све до границе засиђености публике и тев онда уноси ново у своЈ репертоар. Ево неколико примера: ансамбл народних игара Је већ десетину пута извео завршно коло из опере „Еро с онога свиЈета“, „Вуњевачко момачко коло“ и далматинску поскочицу „Линџо“. Чињеница Је да Је потребно дуго времена за спремање нове игре, али то се може постићи вољом и радом. Овакво вече какво Је приредио ансамбл народних игара КУД-а „Бранко Крсмановић“ у целини Је заиста ретко уметничко уживање, пуно пмпресмја које доприносе популаризацији и повеђању осећања и љубавм према нашој народноЈ игри уопште, а ансамблу као тумачу тих кгара посебно.

М. МИЛОВИК

„Мааадонско оро“ у извођењу ансамбла нзродних игара КУД „Бранко Крсмановић"

МАСИВНА ДРАМА У НЕЈАКОЈ РУЦИ

„Пиоацв. има Сзвремедагх и приврвмвнитс 14 гвише у jeaiHioM еоеју Ог, Шшић прилазећи тако иаЈотаувдијо)) кризи модаЈше књипе. Уиозтат« овоје вр«ме страшо и будно, рашчлаиити његоое истине да 6и гооподарио њима « ств/вlШlи миоао иа врх ко(пл»а човечиости то оу најмоћниј|И нараметр|и са којима она постаје симерљ-иви домвшај. Артур Милер* је једа-н' од оних онажlНих одисејских елеменаиа свог& Вlремшв) каје га Чlи«и добромисаећим савременик omi w ква литати®ио caiß'peMiefHHM. Отуаа јо његово драмсно дело утаичано замишљенlИl и оомlишљенlи трактагг о истини као најтеже KoisiHOij РIУДИI у људоко/ј руци- Шта је иcTMHia? Шгг а је доброта? Шта су лјУди у opißoii, шта је савест у др(утој? То су дубома, МИЛОСјрДн* и скептичка пита/ња које тто'ставља! драмски писац од Софок-та до Шемптира, од внгичких хорока до филмске моитаже, од тгунња ррома др пуцња aTocviia. Једио упор|еђење, донеоено BpeMeiHO'M и сценско(м ви-OИНОIМ iHicre Kyhie, we може ое избећи- Каптшгеврио везаи за лаР'ве велепрадова, А. Милер у јенкијевској срнедини развија драмски го6лlенl у оквтфУ породице и свака њего(Вlа лнчност носи у Себи овој мали свет над!аlња и х:рабрен»а. Са друге стране Џ- Прнстли, дирвктни nHToiMian енглеске iupiaMie сгавља оветиљку исти ме у обе рук« својих иреалшх јуна/ка и веаује их заједничкнм лаичићсм оашести или зло.чинаА, Мнлср je лирнчар једне једине оггсечене липе или јаlбуке иОпод оиаих сводова небодера, ai Џ. Пристл и је интервенгг у морешпим доlМlашаlЈиш| људске моћи и HieaiothiHi. ПрlШ за-хт ева обнљ« тонова и немнра, а др>ти дијалоашка таммичења и препирке. Раввиоена .на домаку конвејера, брзоlПlисног начина бивања, сујетног хрвања с« доларом, и коловратног рашћења,, Милерова д|рама је довољиа) хиру:ршка негацира свих тацрзановских и aipка|дијеlвскlИlх заблуда о америчком ДЈруштвеном климату и копну богаших размера. Он исувише зрело и тврдо' поанаје живот да би кратким резањем мењао његове иггане. Садажајни вшдокруг драме „Сви згоји сшт o ви”, пеСИИЧIКИ обојен, наводи на размишљање. У овим сворм ћелиjatMA Амерlика је д-оживљавала рат- Свеједнlо ]’е да ли су под сунцем блистали икжрзаии шлемови или посребрене косе. Beтар је кршио јабукама гране; рат ,је отео сииове мајкама- Лари се HiHije вратио својнм родитељимз. Зашто их је остазио без гласа? ГодlИне су прош.те, гране су скршене. Његов отац постаје центар сумње за кварo'ве иа aBiHioiHMMa које ie израђивала његова ортаlЧlка фабрика. У питању је био нован, та свирепа таштиHia човекова. За друштвенlи злочин ооуђен је њетов невин ортак- Алн исггит времена је најтачни|ј;и иопит. Исткна ie показала овоје лнце и седи Џо схватио је да су погинули авијатич;ар,ц били и његови синови. Да, Лари се ниие вратио и мајка је узалуд кршила прсте. У томе је драма одличног кова и грађе. Између њеннх редова Милер подиже глас и каже гролгко; j’accuse. Јер срећа државе wa два окезна iHHKaa није срећа њеНИХ СИћуШНIИХ људи. Из nipocror разлога што и у њој влада „лепи, млади и свемоћни франак* како 6и рекао џиновски Ба.тзакМилерову драму приlкавалн су

вматери КУД-а „Мика Митровић“ у оквиру Мајског фестивала. Пре ових Кlрlити<чких опаски и варљивих утисака, треба ставити piyKy на срце и r лаоно признати Ља ije америчка драма свим OBoj'HiM аимензијама изискивала десетине SHpijeea и понављања до попоћи- А НIИТOМЦН хипократских наука, бу т дући млвди лекари, били оу готово без средстава да 01ву претставу остваре у nyiHoj опреми, целиlии и замаху. А онисухтели нешто ввн сво јих снага и као пиони нашли су се пред тешмим текотом. Зашто се Himjc пошло путем згушњавања и скраћиватва масивlНlе драме, у чијем 6и се nipe4Tm'K.y најбоље оцртале даровите снаге. Јер, при лагоаити сирове експреоије младих лирским тан.чинама једне сложене драме намеће појаву н потребу noapariHiOir савлађивања измећУ градива и тумача. Иако су јабуку тешкоћа поделили на једквке делове, најдубље је заnpiHsao и Iнај|више се saaoHcno редитељ Васа Поповић. У његовој onipo6aHioj руци, у руци градител>а и редитеља свих рнтмова и свих уггисжа, у пт> вскм реду јрдргоставног стиог ског обруча и једне растуће целине, драма далеких географокивс ширина добила је своје ви>шеструlме. али недоследне тумаче. Слаб'их тонова и грешакв бишк) Је таман толико да ое могу избројати са десет прсгију- Од њих је свакако најв:ише ометал® Hi3BeciHai епска ушрреност и лабава cjt драмоки гла-

СНIИЈIИХ меота на умиривање дужих дијалога. Иабор глумаца није унињен Ш|јс|рећнlије. Тако су у задњем чину осетно затајигаи, Војнслаlв Мишнћ и Вера Ернћ, иако су покушгсти да дођу до целости свога дика. Без велишх Иlзраи<ај'них шанси на оваг ко тешком тексту делили су игру, Живка Миггровнћ и Жика Мајдевац. Они иису умел и да * живе на сцени као' згуснута и одређена Mincao, већ су хитаљи да избаце текст што цре и што лакше. Са пуво таласних дужина, сабраног искуства. и обнља chthihk израза, донели су своје у.тоге само, Иванка Недић и Бор& КапамаџиЈа ати их редитељева рука није увек поуздаио храбс ила и саk'HManw JieziiHOM речју MaoHßHia људока грађа, драма далеких савести, битха у нме чоlвечтаости, породица без нвдања све то није био посао за која се уч.нла «а Нушиђу. То не значи да ШИКOIВ нокушај није донео своје експресивlне врвдности и cTeKaio ттlриl3нање за овоју аматврому храброст. Са П|рекаљенlих позоришних дасака још јвдном су про.гонор'ИчЛlИ млади угметннцн нз лнн.ијв)ма од Радише до Бољише. Још један .тирски свет нашег доба полутлаloно ]е изречен под свошовима мајјоких вечери А рукама берача гро-жђ« фести вал је доиео обиље дврова и светова и mih cmio били сведоц« оиих рвдник дана и воћи који оу се иопла|Тил,и прlизиањима, утисцима и аплаузима-

„ПУТ ЗА УТОПИЈУ"

Скромност је лепа врлина: „Показаћемо Вам филм какав не би требало да се прјави ...“ Оригинална иде]а ]е, дакле, већ ту. А није ли то баш за филм на]важни]е, кад знамо да само Холивуд годишње производи па чак и преко 400 филмова. И „Пут за Утопи]у“ донекле претставља нешто ново, иако смо, гледајући га, налазили неке сличности са Љубичем („Дама у хермелину") или са филмом „Хиљаду и Једна ноћ“. И у овом се филму хумор, односно „смешно" пспољава кроз конзеквентно спроведену тзв. „теори]у потпуне супротности“, кроз, такорећи, играње и са филмским законима и са основним елементима драмске композици]е, са играљем фантазије и стварности. Ако рибе и медведи говоре у филму „Пут за Утопи]у“, а плавокоса лепотица у хермелину излази ноћу из свог огромног, старинског рама, из свог портрета, то ]ош ни]е ништа, чини нам се. То ]е само мешање иреалног ради веће драмске (комичне) постигнутости, ефектности реалног. А када Бинг Крозби, славни певач и Бинг Крозби Боб Хоуп, славни пар, упадају из једне у другу све комични]у љубавну си-

туацију, а у једној се Крозби и дословно топи од љубавне раздраганости не налазимо ту и тамо елементе сатире, духовног поцртавања разних људских слабости, почев од плача за изгубљеним новцем, уживања у лепоти природе па до чудне сличности сина једног несуђеног власника рудника злата са другим, такође несуђеним власником. Сатира једино није онај изненадни Парамунтов знак изнад једне снежне планине Аљаске. То Је само ненаметљива реклама Једног моћног предузећа, које је своје постојање у средини филма оправдало драмском нужношћу и снажним комично-рекламним ефектом. Ефек ти коЈи су деловали на нас, били су, свакако, и духовити диЈалози, игре речима, измењене улоге, неуобичаЈени обрти, интересантан третман „коиферансиЈе" са косим очима и Бинг Крозби и Боб Хоуп са еластичним степ-ногама., ДодаЈмо и песме КрозбиЈа и Хоупа као и приЈатан глас 'Дороти Ламур, па ћемо признати да нам Је ипак оваЈ филм „какав не би требало да се прави" пружио двочасовиу лаку и приЈатну разоноду. А то му Је, вероватно, и била намена.

Вид, МОЈСИЛОВИЂ,

СПЕНА ИЗ АМЕРНЧКОГ ФИЛМА „ПУТ ЗА УТОПИЈУ“ Прича „Народног студента" СЛИКА

Страхиња ВОЈИНОВИЋ

Скорсг читавих петнаест дана киша је непрестано падала. Они који су рано пожурили да отсијеку кбји откос посматрали су са прозора тужно и забринуто како им откоси свеже и зелене траве нестају пред очима; постепено мијељају боју као и небо пред кишу, постају све загаситији и, ето, сад се већ црне на ливади као неке ријетке бразде. Алм данас је прогријало. Откоси помало заударају на трулеж, а млада трава између њих почела да ниче и већ се не познаје ријез косе. Сунце Је Јако припекло. У ваздуху се ocjeha нека благост и чежња. Ово затишЈе и припека опомињу да би ускоро могао наићи и иеки изненадни пљусак. Од Дурмитора се опет помаљаЈу два густа облака; сае ce више шире и котрљаЈу све ближе и ближе. Из куће су изашли да преврну откосе. Покошена трава прирасла за земљу тешко се одва]а, жега хоће мозак да замути, а уз то, опет она два облака не слуте на добро изгледа да he киша приЈе ноћи. Али ето не могу да гледаЈу како им све пропада, неће да сЈеде скрштених руку, Јер им се чини да he учинити колико толико за спас своЈе имовине. Милена, подоЈи ли ти дијете кад си пошла опомиње све-» крва Мана, своЈу сна Ју. НиЈесам, напитаће га мама, остало Је код ње. Стара Јована или мама, како су Је у селу звали због њене лијепе нарави, доброте и милосрђа, стално Је оста Јала код дЈетета да га нахрани, развиЈа, повиЈа и љуљушка. Она има и снаху и праснаху. Сад има и праунука и на први поглед пуна кућа. Али она ocjeha да ЈоЈ Је срце празно, јер ЈоЈ Је нестало оно што Је наЈдраже имала под овим сунцем; изгубила Је Јединог сина. Beh су четири године откако Је остала без сина, а три су године прошле од пропасти оне силе што се звала „Хитлерова Немачка“, силе коЈа Је уништила много лијепих живота, па и њеног сина Ивана. Унук Војислав учинио је већ Једном краЈ својим лутањима по свиЈету. Прошле Јесени се оженио и она сад има праунука коме су дали дЈедово име Иван. Али баба никако не смиЈе да зовне свога праунука правим именом. Она све каже „љуљајте малог, што плаче мали?“ Стално се чува да не помене оно име коЈе не смиЈе уви Јек да изговори, сем

када се ријеши да се сита наразговара са његовом сликом, кад пусти срцу на вољу да тужи, да плаче горко и неутјешно читавим сатима, Од сина ЈоЈ Је остала само Једна сачувана слика. То Је она слика гдје се он сликао сам на вранцу, у црногорском оди Јелу, са пригрнутом лепршавом душанком, са сјајним скупоценим чизмама. РиЈетко кад прође дан када она не извади из својих сухих њедара слику добро умотаку у марамицу. коју су извадили из џепа њеног мртвог сина. Па када се са сликом добро поразговара онда отвори своЈ ковчег у коме Јој Је некада било дјевоЈачко рухо, а сада се налазе хаљине припремљене за укоп. Сад у том козчегу нијесу само њене хаљине, него и Један овештали сукнени капут, Једна биЈела кошуља и пуловер. Све половно, • све опрано и чисто, али све избушено, можда, и на двадесет мЈеста. То ЈоЈ Је било на сину кад су га стриЈељали. Хтјели су да га у томе и сахране, Јер по народном схватању погинулог треба сахранити у ономе у чему Је и погинуо. Али стара није дала. Кад су Је упитали за мишљење подигла Је своЈе очи мутне од суза и отсЈечно рекла; Не, он има своЈе „златно“ одијело које Је облачио кад Је ишо међу људе. У њему се делиЈо жив и ohy да ми делиЈа и мртав. Тако Је стара •« несрећна маЈка и овога пута пошла уви Јек истим редом. Узела је пажљиво слику и приниЈела Је пред очи да што

боље види, да јасније распозна његово лице оно блиједо, благо дугуљасто, лице, плаве очи, два жута увијена брка и ведро високо чело из којега зрачи ум и доброта. Суза није пуштала, јер их је давно нестало. Помене сваку згоду и незгоду из које га се добро cjeha. Најрадије и најчешће помиње његову женидбу, кад је мајка била на врхунцу cpehe, онда га опомиње да се сјети кад се оног дана вратио из лова и она га срела на вратима и ухватила му муштулук да му се родио син, а он пришао прозору и пет пута ошемучио из карабина, срећно узвикнувши: „Е, сад нијесам сам, сад имам сина“. Затим, никад не заборави да помене његово виђење са људима, одлазак у сватове, гдје је стављан међу прве у реду и у дому дјевојчином. Све је то она побројила и овога пута кроз ону тужну запијевку што се зове тужбалица. Наједанпут хукну болно и дубоко, па стави слику на столицу и пође ковчегу. Разастрије по крилу одијело са којим Јој је син пошао у смрт. Поче да га разгледа као да га је први пут узела у руке. Свака и најмања рупица причала јој је хиљаде порука од сина; казивала Јој хиљаде тајанствених мисли које Је он имао у посљедњем тренутку. Онда се замисли нетремице гледајући у прозор, Али њене мисли биле су даље од прозора, оне су допирале чак горе до гроблл, гдје Је посљедњи пут загрлила своје „дијете", iroje ЈоЈ није могло рећи ни „опрости", ни „довиђења“! Заокупљена тужним м страшним мислима разговарала Је сама собом. Е, па десно му око бијаше здраво. Погледо у страну. кажу: „Окренуо се да види ohe ли га гађати“. Није, богме, он Је то видио, нвго право погледо кући. СЈетио се своје црне ја... Јатке и мајке своје и куће. Да ми Је знати шта му Је била потоња жеља. Знам, мислио Је Boja Је ли жив и гдје је. Да Је им’о бар ко да му рече: „Жив Је, сви су живи и мајка и сви“, а онако никога с десна ни с лијева. 1 Она се затријесе као у грозници, ухвати се рукама за очи. али дланови су остали сухи, Јер није било суза да их оквасе. Можда би и овога пута пала у несвијест, као што се то чеето

НАГРАДЕ фестивалског одбора

Дипломом КУД „Бранко Крсмановић", КУД „Мика Митровић* 4 , Научна група за проучавање средњевековне литературе, студенти IV године Академије за позоришну и филмску уметност за извођење драме „Последњи“ од М Горког. Новчаном наградом КУД „БРАНКО КРСМАНОВИЋ“: хорска секција са 7.000 дин., Академско позориште са 10.000 дин., секција симфониског оркестра са 4.000 дин., фолклорна секција са 7.000 дин., солистичка секција 2.000 дин. КУД „МИКА МИТРОВИЋ": хорска секција са 7.000 дин., фол клорна секција са 6.000 дин., драмска секција са 7.000 дин. ИЗЛАГАЧИМА ИЗЛОЖБИ ЛИКОВНИХ* УМЕТНОСТИ: чланови ликовне секције „Бранко Крсмановић": Сл. Младеновић за целокупан рад са 3.000 дин., Ал. Обреновић за акварел „Пред пролећем" са 2.000 дин.; студенги Академије ликовних уметности (за сликарство): Р. Милен ковић за слику „Дечко са штапом" са 3.000 дин., Н. Јанковић за „Портре“ (гипс) са» 2.000 дин.; студентИ АкадемиЈе за примењену уметност: Р. Сикимић за плакат „Африка“ са 3.000 дин., Луција Вебер за керамику са 2.000 дин. Награђени научии радови МИЛОРАД РАДОТИЋ 30РИЦА ТОДОРОВИЋ, студенти V године: „Патолошко анатомске промене код лешева умрлих од дифтериЈе током 1051/52 године“ 3.000 дии. ФИРА АЛЕКСАПДАР ГРОЗДАНИЋ СТАНИСЛАВ, СТУДвНти IV године: „Историски развој грађанског становништва у рату, са посебним освртом на Женевску конвенцију од 12 августа 1949 године“ 3.000 дин. НИКОЛИЋ МИЛЕНКО, СТ. агрономије: „Осковни појмови вектора на сфери са применбм на нека израчунавања положајне астрономије" 3.000 дин. ВАСИЉЕВИЋ СЛОБОДАН. CT. архитектуре: „Студија о пропор ционисању српских средњевековннх споменика" 3.000 дин. АЛЕКСАНДАР Ј ОВАНОВИЋ МИЛОШ СИНЂИЋ, студенти [II године, за критички Iтриказ „Проблеми новца" 3.000 дин. Балет Са по 1000 дин. награђени су ученици Средње балетске школе: Поповић Мира, Костић Дина, Ступаревић Ружица, Теодоровић Радмила, Црњански БоЈана и Михајловић Драган. За уређење изложбе ~Из живота ирада студената 4 ' Вожо Арежина са 1.500 дин. и Марија Родичи са 2.000 дин.

М. МИЉКОВИЋ: Глава

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 14