Студент

дешавало, али је трже неки глас, који јој поможе да се прибере. Дијете у колијевци се пробудило и кроч плач муца и тражи мајчину доЈку. Она му приђе, мало дрмну колиЈевку, па наједанпут помисли. „Да ниЈе гладан? ПониЈећу га у колибу; тамо сам му оставил* варенику, а и они хљеб Је можда изгорио, да разгрнем ватру. ‘ ПриЈе него подиже колијевку узе слику са столице, па Је стави маломе на прса и оида с муком успије да терет ггренесе у колибу. Колиба Је саграђена од по два брвна одоздо, покрпвена танком смрчевом даском. Унутра се ocjehao мирис млиЈека и као неки задах неопраних карлица које су се киселиле у Једном котлу. Кроз рупицу на крову, гдЈе Је испао чвор, Једам снопиђ сунчаних зрака пробнјао Је себи пут у колибу. По његовоЈ свиЈетлој путањи треперило Је безброЈ честица ситне прашине. НегдЈе високо под сљеменом зукну једна мува, а друга ЈоЈ одмах одговори с карлице, као да јавља своЈоЈ другарици да Је пробила дебели слоЈ и сад ублажуЈе труд пијући у сласт густо овчиЈе млиЈеко. Кад спусти колиЈевку стара скиде с главе широку црну крпу и махну њоме неколико пута изнад карлица да би истЈерала муве. Онда узе ватраљ, подиже сач и виђе да се хљеб тек мало учврстио, Јер се ватра скоро угасила. Она набаци љусака којих Је била читава хрпа поред огњшпта и плам ен сукну уз чв<рсте црне вериге које С у се клатиле на баскиљи. Онда узе лонче пуно слатког млиЈека ,и нахрани малог Ивана. Облаци"су ишарали небо, а вјетар,-топао али Јак диже и ковитла прашину испред врата. Сунце Је између облака с времена на вриЈеме помаљало своЈе свијетло лице, као што стидна дЈевојка погледа просце иза врата. Још мало па he да се сакриЈе иза шаранских Коса. Јована рашири простирач поред огњишта и спусти се да мало прилегне. Лицем окренутим ватри гледала Је у Једну жеравицу украЈ огњишта како се постепено гаси и заодијева блиЈедом пепељастом скрамом. Пламен ЈоЈ Је освиЈетљавао блиЈедо и наборано лице. Два утонула ока без cjaja и живота буљила су у ватру. Окрену се да по-

гледа дмјеге м-видје га гдЈе претура по ручицама слику која се бијаше мало увила с краЈева. Брзо узе слику, исправи Је и оста ЈоЈ чврсто стиснута у руци као да је брани од некога. Сан Је освајао, она се постепено губила и наЈзад Је испустила из вида и посљедњу свиЈетлу тачку распламсале ватре, коЈа Је пуцкетала, хуктала и пружала своЈе ружичасте Језичке пут сљемена. Не стоЈ Милена виче љу тито во.јислав Видиш бУра иде « ти се подупрла на грабуље. Шта ослушкујеш кога ђавола? Шта ослушкуЈем? Зар не чујете шта мама чини по колиби? Стадоше, послушаше и Мара викну: Шта је за име божЈе, да ЈоЈ није диЈете пало у ватру? Потрчи Милена, црна друго. И она одмах отрча. Из колибе Је допирала кукњаба и запома. гање. ОциЈенише да се заиста нешто десило. Бацише виле и грабуље па и они полетјеше куђи. Милена, шта Је било Једва изусти ВоЈислав коЈи Је први доспио. • Заспала вође поред огњишта и ону црну слику држала у руци, па некако праскавица скочила шта ли, или је манула руком и слика joj планула. Кад ЈоЈ Је догорело до руке пробудила се. Ево шта Је остало, само ово при дну. ✓ Стара Је кукала из свег гласа. Преви Јала се од неког чудног бола. У очима ЈоЈ Је пламтјело безумље, на лицу ЈоЈ се оцртавао ужас. Окретала се лијево и десно нешто питала, нешто тражила. Кад видје гдје ВоЈислав, запрепашђен и збуњен баци остатак слике на под она скочи хитро и лако, зграби парче хартије и брзо га гурну у њедра. НаЈеданпут се сруши поред ватре и стаде Јечати Језиво и отегнуто. Изгубила Је слику, Са њом се разговарала као са сином, њоЈ се исповиједала, њоЈ говорила оно што дрУги кијесу мотли чути њоЈ би се и пожалила и загледаЈуђи Је понекад се и осмијехнула. А сад се прекину и последњи кончић који ЈоЈ Је био спона између свиЈетлости и мрака, између свијести и безумља, између живота и смрти.

Војислав сједи на прагу, а испред очиЈу му стално шета комад очеве слике, на коме су се Једва распознавале двије прве коњске ноге и чизма у узенгијама. Заврће главом и уздахну. Е, кад хоће свако чудо. Ма, оно кад се Једном несрећа угнијезди у куђу не изађе док не угаси и посљедњу успомену на добро и срећу. 9 Ујутру, кад је Мара пошла да обиђе свекрву, имала Је шта виајети. Нашла Је гдје сједи у кревету. Обукла Је ону биЈелу, избушену кошуљу, пуловер и сукнени капут. Сједи и нешто се сми Је. Кад Је Мара запита: „Шта то радиш мама? Шта ти Је несрећнице?", ова ништћ не одговори. Мара Је схватила зло. Загрли је ЈецаЈући. Мама, мајко познаЈеш ли ме Јадна? Она је тек сада примиЈетила. Што сте до то доба спавали? А кад he Војо у ПлиЈевља? Да не заборави да ми ону слику понесе да Је замиЈени или другу да ми изради. Може богме, нека каже каква је била. Златни џамадан, капа... и да Је... на коњу. ,Мар£ Је покушавала на сваки начин да Је уразуми, да Je доведе к себи, али ништа није помагало. И тако читавих десет дана она се верала између живота и смрти, више несвијесна него свијесна, увијек нешто тражила, стално нешто питала и свака пета ријеч ЈоЈ Јв била: „ДаЈте ми слику, гдје ми Је слика?" Али већ десетог дана ниЈе могла ни да тражи, ни да пита, нити уопшге уста да отвара. Јутро. Сунце је тек грануло по брдима. По росној ливади озареној првим зрацима блистају неке ружичасте искре, преливајући се у хиљаду тонова, коЈе око тешко запажа и # одређује, Јер су на путу да угасну и да се изгубе на свјежем, гарозрачном ваздуху. Из Таре -ј су се дизали густи праменови магле, а њена громогласна хука разлијегала се у тишини дивног љетњег Јутра. Јечала Је потмуло и тужно као да у својој махнитој утроби носи сакупљене све уздахе, све патње и страдања ожалошћених мајки од Комова до Премћана. А горе уз- ј брдо ишла су три четири човјека са крамповима и лопатама на раменима и замицали су према гробљу.

Критике и прикаѕи

Шест векова сликарства на Изложби репродукције у боји

У гљлерији УЛУС-а на Tepar зијама o)вих дана отвојрен је друти део изложбе репродукција у бсчји значаlј(них дела из иcHoipM.ie лкковмог citeiaipansjujrrßa коју oipinaiHiH3yje цеитрала УНЕСКО-а у Паризу. Први део изложбе са 50 репродукција обухватао је рременски периоа од i краја Оредњег века до 1860 године, а други Део са иотим бројем рспЈродукциЈа, обухвата пернод од 1860 до 1949 годиие. На oißOij' изложби постоји само • један пример сликарства из дваиаестог еека, а то је рад неттознатог HpCKOir мвјстора који претставља „Свето тројство“, ; , пшиlЧlН(у средњевековну тему. Даље, слике Рубљева и непознатог мајстора Руоке школе протказује ииставак средњовековног ЖlИ(вота у православним земљама, а рад Д\ва ли Буоиинсење приказује стварање ноаог уметиичког гледања, условљеног раЗвојвм €KOWOIMIQK,HIX одпоса, у италији око 1400 го’дине- Том пре лазном перlиоду ксији iHMije више пр®Вlи Средњи век ннти пак има жел»а За истнlцаlЊlем плгстике •Цреба додати и слнку Ђентилеа , да Фабриана, која истиче и две кијракт ерИ'Стичнlе шрте тога времена: друштвену учтивост и декорат-ивно стилску формалност

У северним земљама Об»ова показује неке друге тенаен/ције у оликарству, а запоставља оне које су у Италији биле раавlијенеСво|ј:иlм сатирично-поучним слнкама 'као што је „Опсенвр“, ЈеранlИlмус Бош је претходник Бројгела у чиЈ(км се сликама о" сећа поlвезаност за специфично јак доживљај пр.ироде. Оштрин« у прИlказиlван>у детаља, у иаразу и жеља за истицањем психичке нашетости модела, су одлике два дивна шложена портрета Албрехта Дирера.. Барок, са овојим акцентирании одликамв, Kpois који је прошла чиггава запао Јна ут\гетиolст, дао Је Холандији велике слнкаре; Рубетеа, ч чиа'и се радови одликују богатсггво'М форме, брзнном компоlноlваlњз, раопеваним бојама, изража(за|јући обиље и оптимизам богате грађа|нске класе и Рембрангга коД чиј.их је слика с®е више наглантена трећа са трагиком уместо веееља, ттоихолонгкии продубљавањем личнооти, ипром оветла и сенке и осветлењем |расто'Тlље:иог злата- У то време Вермер ван Делфт је слlикlар ообне атм.осфере, онсг тннично холаlНдс«ог раси'ПlНог оветл®. Изложене слике Рејнолдса. Tapmepa и Консгтабла су израв

'Један од пр®их који је учинио одлучан KoipaK ка Препороду је Паоло Учело, и neip спекДиву (отада онз иаука) за прнказивање многобројHHix војника у бици. Млетачко сликарство петнаесгог и шеснаестог века изложби је заступљено оамо једним радо!м Тинторета, кхзди је тражио и нћ-шао у јаким контраст.има свелости и сенке величанствене ефекте које његови претходници нису noaiHaßflujiH. Незастулљеност радова Мантење н Ђорђо* на. Ђовани Белиниа и Тициана, ооеђа се врао много, јер посма-I<рач није у стању да себи претстави триумф Обнове у Млецима, KoijiH су такође дост а учини* ли за њено ширење* Заањих годнна петнаестог века Обнова у Италији има. своје генијалне претст а »нlИlке: Леонгрда, Микеланђела и Рафаела. Овај последњи заступљен је своjinM радом „Мааана дел Грнндука", једним од мнотобројних *ње гових портрета преко којих је изражен укус онога доба кроз идеалну физичку лепоту, а одли кује се ванредно лепам изралом. TV с с с а једноставlН€ по-задине издвај ajiy веома изразити пластични елементи у нијаноирзиом моделовању.

кв|р,аlКтериlОТичнlИ х црта енглеоког слтгкЛрства - oCaiMtHaecror века. Шгрдеи је један од иајлепшнх примера израза мере у француOKOiM (Хт'ика|рст l ву осалшаостог века (КЗјко у Кolмпol3lицијаlма и упо* треби предмета, тако и у техници и колориту. Фрагонар чнје спике посешују ' »ешто модно у овоме израву, Бнгр са чиотим цр тежо>м и извеоиом ' оштрином у овом ' сликаlрству, скоро _са нежlним осећањем црмроде једног сликара-неснзика датим у романтичиом укусу, а када приказује људоку фигуру са својим со'пстве.иим иараоом, нешто блажим и уадрокљивнјим, поред Домијеа једног од најоштријих ка|р!икатур'иста свих времема којн је био и као сликар и као прафичар |др|уштвени револуцион«р, кр!итичар грађаиског друштва и дубокик и дра!матичних оуиротносги друштва њеповог доба претставиици су француског сликарства о.сазднаестог и половине деветнаестог века на овој шложбиИмнресионисте, koijh су се појавипн седамдесетих година прошлог века, на овој изложби прет стављају Писаро, Сисле и Моне. На њиховим изложеиим р а дов.и-

ма видшlо: љубав прем® природи и њеии/м лепотама (изразити су пејзажисти пленеристи), чнстоту колорита, анализу светлости да издвоје поједине елементе како би по|ј»чали њихово треперење, скромшост сликвЈНОг мотива што све н карактерише овај HO'B 'праивац у сшткарству друге поповине деветнаестог века. v Сл:икарство двадесетог век«, немајуђи аише з® циљ верност утисц«lма из природе приближило се уметности пре Обнове и уметности Средњега века, с том разликснм што је за модериу уметност, личност и њена оригиналност ностала неошходни услов за приказивање уметничког делв. У ово иас уверавају иа-

лржеш дела неколицине сликара тог времена>- Остауући вера« чулзним оггаlжа«>има, тежећи да како у пределу, тако и у људciKoj фигури добије једш!ставwoct облика к онагу, слободом кичице и тоиова Сеза« је јако истицао поцедиме пластичне вред ности и тиме HBBipmHO не мали утицај на касније сликарство. На својим сликвма Реноар изражава животну радост у жиВ>ОМ колориту и ПУНIИI.М облицима, а Ва« Гог унутрашњу драму дату MohiHHM « оштрим изобл!Ичавањем шрнроде, вршећи иа њу притисак уместо да iioj се покорава. СлIИIЧIНо Ваи Гогу и Гоген је мењао нрироДу нз својим плалгиима дајући израза онази примитивних осећања.

Модерна уметност се одликује CBojiHiM индиlВид‘уализ ; М'olм који ое огледа у већем броОу група сликарског израза. Мвда је изложба сведена нз мали 6poij дела, што jie техннчка нужно ст, те сужава могу ћио!СТ давања опште сл'ике pa'aßpjia сликарства у BpeiMCHiv од шест векова, корнст оввкве взложбв је

■ велика и несумњша'. Она омогу* [ hyje великом броју лица да i д-ођу Још једном у контакт Оа извеонlИl.м бројем звачајвих i дела из историје уметности, поi оебно сл'И«а(рсТва и допуне до? садашње утиске и знање- На тај ■ иачин изложба доби'ја карактер • коЈжсне и прилиино широке ин; форм»(ц|и(је. М. Мип.

МОРИС УТРИЛО; Упица Св. Венсана

ОГИОТ РЕНОАР; Доручак бродара

„ЈАСИКА"

Мала и таика књига стихова дше ла Н'3'М је и гаику, нејаксу поези!Ј|у* Кјрут Панићевих лироких 01псер®ација стешњев је до уског по:НlИlр:аlЊв у Oboik отрого субјективни овет- Огуда mihihh* јlатур|»ост њего®е поеаије, сведене шпмешће твк на наговештавање појава и ©моадија, изрвжеииlх крвгко и латидарно. Буре и теаиири иашег времена нису нашли одјека у Пашићевој поезији- Изолоелна од света у својо,ј усаlмљенlИlЧ'Кој тишиши, она оставља угпикжк ванвременог посто|јања. ИнтиlМlна и љубавна лирика ЧИНIИI садржај ćee збирке од 28 neoaiMia. Можд» пешиlК и wni'e имао с њо!м »еких већих претензија. А.ти и са чиото изражајне стране ове са свој'Иlм пол'УlроlМ!аlНТич,НlИ,.м и симболиотичмиlм акцентима, својим артиг 3M'oim одвише потсећају wa већ п.ревазиђ.еи.е домете наше поезије, и препгстаlвљају не мало заостајање иза општих Hiamopa и тражења у «ашо*ј саlВременоЈ поезиЈиУ HieKoniHiKo потеза, лако и овлашно, Панић нвЈГОвештаза извесно рзополо<жење или ocehaње Koije се у њему тек јавило и

затреиерило. Такве песме („Сусрети“, „Празнично јутро“, „Ча*робиа реч“, „Скоро ја!ва“ и ДРУге) иопеввlие у тихо!м,„а каткад н узб'УђеноlМ тону стоје на оштром рубу између истиноке, спонта«lе ел»птиlЧ'НolСти изpiasa ('Kodoij нагиње Пвиић) и тежње за ефектимаТа тежња одводи пеоника често на noirpemaiH путг. Песма о•CTajie недоречена, бизарио иско«струисанlа нгра речимв, без чвршће масиаие подлоге („Суседн”, „Уцвељени ветар", „Језа“, „Пожаин пт«цу“), или се опушта до изнвна|ђ'уј!уђег примити®lНог сшховањв: „Свија се, CBirja клас. Душе ветар млак. Лелуја се и твој витки стас. Очи склапа мрак”. (~У ПОЉУ ЖИТА”) По|једи«е ПвНlићеве песме личе «а дисцигтлиновану артистичку вежбу у грдђењу стиховаЕклlата,итаlи пример аа то је пеСмв „Купачицв‘4 Она је изгледз створвна само загго да би „у подие врело то дсвојачко витко младо тело‘‘ постало ни мање ни Вlише него „античка ва-

Зв np«K3i3aiHia) нкик и ipanpnMмим распоредом стихова. Иначе ова nec. Mia је редак приме,р баHiskniHOCTH, без трунко духа и поезну-е у себи* Ако је песмз понекад двта ориг,и«аЛlно и иеносредно, тгеоиик »ађе «34«iH да wa крвју ,pia'3i6»Je утиоак сладуњввом и мелодрамском поентрм : «Ja ro опет о теби и једном звучном стиху сањарии сам”, („ЈА ТО ОПЕТ О ТЕБИ...”) Та болеђнва Р'азнеженост и вештичкlа патетика спуштаЈу ое каЈтквд caCBiHM ihihoko до профаеисане шлагер-романсе која нема никажве везе с поезијом: j * 1 „На раскршћу пУстом сретосио се касно и Једно другом рекосмо свој бол. Од чекања плам Је у твои »кУ гаснв, Ја свом срцу давно скрших задњи мод”. (,ЛОД ЗВЕЗДАМА”) У ti»m 01квирима угла.вном креhe ое Панићевв поезија. Међутим, у њој иМа и уопелих поетоких оств<арења- Она Су плод Сoнзибилнlе песничке природе, нежне и дрхтаве као јасикв, коjia — 1 као што поквзује и наслов збшрке оимболизузе Паниђвву поезију* Ту би требало споменути песму „Пејlзаж” сз њеним чнстим, непомуђвним лироким аlкценггшl и топлином, и једиоставнloшђу која делује природно и ненаметљиво. Најбоља neCMia у овој збирци јесте „Посетlа“. У њој су се укр; стше скоро све Паниђеве поетске особиие оимболикв, и-

извесlНlа лрнтајвна романтика и вшуелност стпха. Цела песма с r дјише бла)гоlм лиричношћу, оив је с®а у меким тоновима, у лаг koq* npoepiamHiotj атмосфери она и буђења; „Ал чим немир разигра ми рукв» да л срдита ил да спасеш год срцу шТо 6и вечито да снује, ти одлазиш не чујем ти ход, а за тобом Hofc се раздањЈЧЈе...” Ова су'блимlИolСт мисли и осећања није тако честа у иашојј савременој љубаеној лирици. 0wa се у ПанlИ|ћевој књизи ј»влл на више места, али је оамо у ово'ј пеоми остала чиста од плиггKoir, бан»л»olг и непоетичног „ли риl3lма“Три - четијри добре песме не могу да покажу д,а ли је Паиић отншао даље од поеме „Ада” и пеоме „Коло иа Тер|авиј.амlа' < ’, ко је су бше његове најиаразиггије поетоке реализвlЦИlЈе у књиви „Светлост земаљскв 11 . Јер, нови ТOIНOВИ мису одјекнули у OBOlj збирци nectaiMa. Додуше, у теМlаггид!и ове и претходне књиге noCTodn разлика, али суштински новог roo'erciKor оствариввња у збирци „Ј.аlСиК'а“ нема много, оои'м што се у њој oceha већа брига пеоникова према изрвву и версфиlкаlцији. Али то је доиело собом и опасност од шаблонOKOif стиховањг и фор.мализма (о чему шјбоље свелочи „Купачица“) који су потубни исто кво и Н'еодlмер«НlИ „модвршотички** залети неких других наших савремених песникаВарlира|јући позиате теме унутрвшњег и љубавног немцрв, Пвнић се неизбежно морао наћи затворен између чети:ри зидв CBOtje субјективне скученоloти, Koijia је оузиша видике животних збивања и пригушlил а оне иокреке хумвиистичке акценгге који се на моменпге истичу у Панићево.ј поезији. Његов,а прете,ра«lа субјективност у оеим neCMiaiMa није се оправдала, није пом г зала CBoij реатн;и|ји, дубљи омиоао; и зато је ггоетски, уметничми остала магличаста и недовољнк> убе^љива-' У саДашњој етапи Панићевсг песничког пута збирка стихов» ~Јасикз < ' претставља aacroij. Његово Tpa'jajbe искључиво зввиси од песника.

Милош И‘ БАНДИЋ

Р. МИНОВИЂ; Скнца

КОРИСНА ИНИЦИЈАТИВА

Beh *дуже време.на студенти Ака. демије -за ликовну уметност припремају издавањв ликовне библио. теке. За ту колекцију ггредвиђена су двла коЈ.а својим темвљним на. чином обраде уводе љубитеља ли. ковна умвтнссти у ње«у проблвма. ■КткУ. али још увек изложену У приступачној форми. Прво дело ове колекције, чије Је излажење из штампе предвиђено крајем маја, ггретставља рад емглеског историчара уметности Томаса Боткина и Сли. карство и ми”. у првом делу ове књиге излажу се разни вачинм прилажења слици, а у друтом оп. сежнијсм делу дата Је подробна а. нализа по Једне слике двадесет мајстора у широком времемском размаlку од Ђота до Сезана. Ана. лиза Је вршвка претежно на сликама старих мајстора као темељима коои могу изградити наЈситурнији сликароки критериЈ. Књига he бити илустров-ана ввћим бројем КвалИ. тетних репродукт»«ја. Издаје се у преводу студената војина Стојића и

ВоЈислава ЧолановиНа, док Је на. словиу страиу отвремио студент Дра ган Стојаиовић. Засада Је Још предвиђено ..Увођен.е у сликарство” од Ре»е При. неа, у коЈоЈ се детаљно и ка примерима оСрађуЈу ооновни сликар. ски nojMOß*f, као »а пр. валер, га. ма, арабеска, фактура и сл. Изда. he се Још „Увођење у вајарство” од Анри Арнолда и Принеово „Увође. н.е у цртеж”. Штампање врши штампариоа графичке индустриске школе, којој ове књиге са репродукцијама гсретстав. љаЈу погодан испитни матери Јал. Предвиђа ce тираж од 8000 примера. ка са цеиом по комаду око 150 ди. нара. 1 ' ! >") Чист ггриход идв у фонд студент. скв самопомоћи. Овим својим подухватом сгуденти АкадемиЈе Једну оскудну област нашв преводне и домаћв литературе и задовољити добрим делом стално растуђе ннтерссовање за ову уметгничку област.

\ БРОЈ 14

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5