Студент

Кроѕ дим

ПАДА ДИМ, ПАДАЈУ ОБЛАЦИ ДИМА * НА НАШЕ ТМУРНЕ ГЛАВЕ, НА НАС, НА НАС... ОХ, НАМА СВИМА ПИЈАНИМА, СВИМА ТРЕБА ЈЕДНО ЧУДО И ЈЕДАН СПАС. ПАДА ДИМ И МУЗИКА ВРИШТИ И ТОНЕМО У ВИНУ И НАШИ РЕСКИ ГЛАСОВИ СЕКУ ТМИНУ; ДРУШКАНЕ! ЈОШ ЈЕДНУ ДУПЛУ ЉУТУ! РАКИЈО, НЕБО ТИ ТВОЈЕ, САМО СЕ ТОЧИ, ТОЧИ, ТОЧИ!... АЛИ ИПАК У ЈЕДНОМ КУТУ СЕДЕ, УОКВИРЕНИ ЉУБАВЉУ ДВОЈЕ, И ГЛЕДАЈУ СЕ НЕЖНО У ОЧИ.

Бранимир ЖИВОЈИНОВИЋ

Јунски разговор После Мајског Фестивала

У недел>у> можда првог летњег дана, који се једва пробио кроз овогодишње јогунасто пролеће срео сам свога друга са којим мн је сусрет увек пријатан. Он никада ие штеди своје утиске, у н»е га сам сигуран да ће ми до краја Рећи шта мисли о оном о чему смо започели разговор. Биће бескомпромисан у оном у шта је убеђен, али спреман да прихвати све разумне разлоге. Почели смо са Сведочанствима. Истина ннсмо могли да нађемо заједнички језик око ~Дволичност омладине”. ако смо се зато обоје лако насмешили над причом о поновној шетњи до Добровићева гроба. Сетили смо се очигледно исте ствари и готово истовремено рекли наслов песме које смо се сетили: „Пучина је једна стока грдна” После овога разговор је као и обично текао руковођен неком тренутном асоцијацијом једнога од нас, па смо тако неосетно зашли На терен културног програма студентског фестивала. Једног тренутка разговор се почео вртет и око овог: Кажеш да фестивалски програм није захваћен довољно с м®‘ ло. Ја то никада не бих могао рећи тако лака срца- Зар не налазиш да је прази израз баш младићке смелости Моцартов Requiem? Један случај не даје довољно разлога Да с е каже за чи Тав фестивал. Мене је тај утисак прогонио од саме ликовне изложбе до балетских тачака. На изложби сигурно школски постазљена лица, истина солидно оства реиа, а у балетским котурнама игре из позоришне куће на Тргу Републике- То је ход утабаним стазама. Такав израз није својствен младој руци, па није ни фестивалу младости. Ти си сувише строг и чини № се претеран- Треба да знаш да је Фестивал поставио изричите оквире; да се за њега посебно не прмпрема. да се покаже само сва»HinMMnm от.пттми живпТ.

Е ту смо! Мислим да је баш то гесло донело ову физиономију фестивалу. Осудио ме ти за какву год хоћеш строгост, али је ва мене општи утисак само утисак извесне монотоније, без обзира на сва солидна остварења у тим оквирима, То не могу да одричем. Чи«и ми се да је то, срећом само утисак. Ја бих те потсетио. ето, на „Децу сунца”, па--. затим „Последњи". Но па то је баш аргуменат про тив тебе. Погледај само: две дра ме Горког, драме од истог писца, а у њима две исте глумице. Истина да је то само спољашња манифестација, али израз нечсга што може створити овакав мој утисак. Осим тога то су две драме од три на фестивалу. Где су филозофи, правници, па други факултети? Само те три драме чак кису ни наш ~свакодневни живот”, Међ.утим, да се што шт а припремало и за фестивал, онда би много што шта било свакодневни куЈГгурни живот, без обзира што Је кра)ња персгтектива фестивал. Није се, збиља, тога требало бојати. Ја бих ти пост а вио једно незгодно питање, али немој се извлачити већ засеци, кад код других тражиш више смелости. Како би по теби требало Да из‘ гледд фестивал? Збиља крупан залогај. али ћу ти некако одговрити. По чео бих тиме шта бих волео да вндим ка фестивалу, и шта бих сматрао за младалачку, студентску смелост пред новим. Могла би се на пример видети драма неког студента са студентимаглумцима- Ти се смешкаш неповерљиво. Ја ти то најозбиљније кажем- Погрешило би се, било би и слабости, али би лако могао да се пожње успех. А успех у овоме био би већи и од највећег у спеха у ~Деци сунца” Тако би на изложби волео да видим више интимних мисли, ма и са мање занатства. Негде нско траже-

ње теме, негде недоумица у изразу: слика је то често била кроо своју историју, већ од Алтамира па до нашег вршњака Бифеа. Такве слике увек највише говоре. Ето чак и лире су оћутале на фестивалу, пера као пресушилаА, у међувремену, тешко је наћи студента који у некој ..Отпорности материјала” или ~Међународном праву” не чува неку своју

П. БОДРОТА;

интимну исповест у везаном стиху. А то је исто тако најсвакодневнији живот- Ту би неки тек нагрижени стих. па и нека недо мишљена проза рекла више него виртуозни глисандо туђе музичке фразе... Гледао саМ га како говори онако озбиљан. пун жара и сав предат оном о чему говори. Помало ми је било смешно што ме је убеђивао у оно у шта сам до брим делом и ја био убеђен. Опонирао сам му намерно да бих више чуо из дубине уверења и савести. Ово с а м му на нрају разговора и рекао. ОваЈ улични Разговор раставило је јунско, подневно сунцеЈован ЋИРИЛОВ

Даиас је веома похвалко и мои- ' дено иокривите стихове рјааа/н- ' OKior песника и учтиво одговори- i ш на неучтиlВо питање 0 нашој i најбољој песми. , ,Сведочанства” . сшроводе једиу заиимљиву, али непоуздану вижету која је урам- 4 л>ена, београдским скам!ијаlма и ' nipeTßioipeHa за повремено ижив- j љаlван>е овог сгтроводlННlка, што је i у нежу руку аавсста иаметљиво и , неизбежно оводочаиство. Количоо Ј су београдски млад«‘ чптаоци «е- ( JaiKO везани за све отројеве наше 1 но®ије лирике и њеи свестра«« ] садржај поквзује висоми проце- , нат одговlора. О словеначкој ренесанои у руци и делу Жупанчи- 1 ћа, само jie један једини одговор ; добро дошао, Пред Крањчевстће- ]

Битољ

Прича „Народног студента" СУСРЕТ

бадају забораВ| црпс бусене печалбарских удеса. Младен je видео село на црној ледини Косова, оца најамника, слободњака. пијаницу и страдалника, мајку - бледу косовку, браћу која су се расула по свету као гладно јато. Видео је дане јесење, недоречене, пусте до бола и реалку и потуцање по овој истој чаршији са гладним лицем и очима. Сад је Младен имао двадесет две године и два седа залиска косе. А у њему су живела јутра и осунчани пропланци.. Он сувоњав, смеђ ђачић. Марија, кћер | предузимача рентијера, цвркутаво створење, будућа уметница. Умела је да цфа џамије које су испадале криве, и ашчије, чаршинлије који имају црвен фес, црвен нос и појас. Осећала ( је његов поглед. Пућила је усне јер јој је то било смешно. А није га избегавала ни у старијим разредима иако је имао подеран минтан и опанке. Он није цртао џамије. Цртао је смешне жандарме и био кажњен. На повратку из школе, Марија је застајала код шедрвана. Пред њом су капљице и зраци у том шедрвану, а у њеним плавим очима небо. И он је застајао и стидео се због подераних опанака. Она му је гледала у лице. Желео је увек да изговври нежност, нешто ретко и да је замоли да се не љути због његових телећих опанака. А ћутао је. Њене очи су се смешиле и све знале. Говорили су о цртежима и растајали се. Она је личила на Младенову штићеницу иако су имали исте године. На растанку би се и Марија збунила, као да се каје због нечег И док одлази, у ходу се окретала још једном, и још једном, као да каже: „Ево ти још једном мог лица! Ти си добар и награђујем те својим лицем. Ево...“ И даље збогом.

Вук ФИЛИПОВИЋ

Младен никад није изговорио оно што мисли а Марија је то знала. Време их је отуђило. Она je постала висока девојка и њена витица се претворила у плав водопад косе који запљускује њена рамена. Затим је упознала младог инжењера, који је био боем. Имао је покварене зубе и зализану косу. Младен није завршио реалку. Пошао је да тражи место и хлеб у јами угљенокопа. У срцу се опраштао од Марије. Али није побегао од ње, Господин Живић је био рентијер и управљао окном. Младен је копао угаљ и презрео светло дана. Марија је сад била медицинарка, увек у хаљини од зелене свиле, налик на плаво дете. Све Младенове мисли су сада биле оштре, рогљасте, поломљене. Давне слике су сад личиле на ујед камењарке. Тада је хтео да се освети животу али га је он прегазио и посекао као непотребно ткиво. У тунелу се онда рушио мокар угаљ и мрак. Све се срушило на Младена. Док је у рудничкој амбуланти друговао са смрћу, дошла је она. Нејасно је видео њено лице док је гризла зубићима доњу усну. Кад је просто васкрсао ње није било. Рудари су били космати, окрутни и гладни у ћутљивој мржњи. Преко дана су копали своје њивице а ноћу угаљ. Побунили су со и рекли да треба Живића оставити да сам копа угаљ са својом сисатом госпођом. Прекорили су Младена што им смета и што лута предвече око Маријиног прозора. Он је био њихов а волео је Марију. Угљари су га гледали са стране и преко рамена. Опекла га је незаслужена усамљеност. У селр се враћао сам преко ледине са карабитком која му је осветљавала црну траку пута. Разумео га је још само Риза, овај исти младић која са њим ратује...

Тај сумрак се вукао поред ћепенака као црни и мокри мачак. Батаљони су журили преко изрованих сокачића. На пушкама су носили јаглике и љубичице. По ћерамиди, над читавом касабом и по увалама косовске ледине последњи снег је изгледао као подерана, бела риза. Покисли и рањени зидови поздравише Младена невешто исписаним паролама :Декија фашизмит! Рнофт партизанес бригаде!... У Младеновој војничкој торби звечали су италијански патрони и тврд хлеб. Он се осмехнуо жутој гимназији у којој је оставио бледо дечаштво. Осмехнуо се и ћепенцима, ћорсокацима и шедрвану у коме вода личи на провидно-зелени смарагд, минаретима која су надвисила све као његове жеље, и руднику који је био црн грумен у далеком брегу. Журио је у сумрак, широко отворених очију. Осећао је да се живот пресвлачи у нове облике као дорасла ларва. Високе турске чатмаре су згњечиле својим трбусима сокачић. Поред Младена је журио друг из батаљона, изнурен младић у шиптарској одећи. Њихове опанке је сисало блато. Стали су најзад пред високу и модерну кућу. Та кућа је имала балкон и била реткост за касабу. Младен је застао преморен. Руком се придржао за стабло ораха. Очи су му се приближиле, брижне и строге. Али он није чуо његов глас. Он је поново слушао комесаров промукао и шкрипав тенор: „Превише је рањених. Епидемија почиње поново. Пронађи ту девојку! Командире, сто му удеса... Можда јој је доста топлог узглавља и перине. Одузмите им радио-апарат, инструменте, лекове...“ Младенови прсти су загребали кору ораха док су се уста друга отварала. Тама је обавила његово чело. Умор је био јачи од жеље. Застао је и чуо своје срце под покислим копораном. Срце је било махнити чекић. Такво је било и некад давно, кад би осетио да је она у близини. Некад? А зар је још и сад био дете кад му је живот оставио толико ожиљака на телу и души! Застао је пред кућом, јер је био врло уморан. Чинило му се да је на ивици понора. Чуо је зов давних дана, чобанске двојнице, тугу јечменог хлеба и крваве зраке који про-

Затим су планули пожари по равници као сигнали ратног безумља. Младен је минирао окно са друговима. Марија је као апсолвент, прекинула студије. Сретали би се и застајали у ходу. Изговарали су једно другом име. Она је брзо одлазила. Као да су се плашили једно другог и као да су уживали у томе страху, и ишчекивању плодова живота. Али, Младена су везали жицом. Његове очи су рекле: Збогом угљари и Марија! У прозору виле остала je она и неизреченс чежње. После тиранских лагуна, мемљивих подрума, лагера и албанских гора које је прешао, постао је то што је ове ноћи целог живота. Личио је на мумију опасану каишевима. Рана на челу му је била још свежа. Чинило му се да га на махове по њој ударају врелим жарачима. Придржао се за стабло и чуо прекоран Ризов глас: „Треба те казнити. Напустио си комору рањених!" А његово срце је било махнити чекић јер је ту становала Марија. У немој, модерној кући, није се као некад чуо клавир. На вратима су прочитали на позлаћеној плочици: „Живић Петар, предузимач и акционар". У дворишту је био древни орах који су овековечили у цртежима он и Марија. Закуцао је у стакло на вратима. Ушли су у претсобље. Паница Живић, жена, неговане косе и двоструког подгушњака, загледала се у њих збуњена и престрављена. (То је било једино биће које је утицало на господина Живића, док је он за све обичне људе био тиранин). Рекла је нешто при гушено, са презрењем и страхом; Живића? Он није крив. Он је само грађанин. Изволте... Дочекала их је пространа соба, мекана и топла као рука жене. Њихови подерани опанци начинише мрље по теписимгЈ. Четвртасто лице господина Живића, било је сада као премазано најбељом помадом. Младен је узалуд ћутке тражио очима Марију у тој соби. Шта желите? У мојој кући нема ни балиста ни Италијана.

КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ И ПИТАЊА

Време ласкање је зашло и прошло.. Јанџик грађапског критичара се исправио... Пред нама стоји босоноги курир Века... И тавоо на рашавим сггазама и •грасама ншле младооти иема залудног и јаловог ониваља о малајоком кологриту, ни наметљивог дефетазма коме на страни скидају капе и ш>деоо е га у име живот а од длиас до сутра, од кри* шке до кришке, од мшрне речи до горке псовке. Наш смисао је разговетан и разгранат. нахрање« борбом и подншут њоме до висина» далекометан у овојим соHHijiajiiHMiM циљевима и надахнут једгаим невиђеним и нечувенчш »allegro«-M коме ред ствари и -ред мисли нису писаош ни Васиљев,

ни Црњаиоки, ми Павловиђ, ни ТошовиЈк Први то нису могла, дрзти то нису стигли, А морални кредиг наше пораггие ли|рнке не може се исплашти на б|рзу руку, преооо тгрозора и једним давањем, Одувек је биото више јунака него легенди, ошувек је миша удруженог живота бнла благодетниЈа од кише на уском орцу јединие. Да бисмо би ли јаанији и сцремиији на краткоћу аратим,о се најмучнкјим гаитатБИма нашег књиЈжевног подмлатка и књижевне продукцијс. Ево првог питаЈња. У домаћоЈ критшш iHiaiiun млади пеоници ие уживаоу добар глас. а међу чктаоцима њиховик годи«lзј ћутање поотаје злато- Tiaaco једна чињеница, вишеетруасо донета у чаоописима и листовима, разговорима и прешоставкама, жестхжггм дебаггам!а. и ђаччеим испишиlваlњпма, запрепашћује у сво јој ускотрудости и усковидости. Ми не верујемо, понекад не можемо још чешће ие жедимо. у пестпичке даlрове и илвкате својих врцЈњака и иа рабош им дсдимо призиања Међутим. учаурена ситно буржоаока естетичиост није имала равлкмта за уцену н потсмех пошто је и3 рупсу Miamopor ..Нопока” добша нешто craipnje и признаго: Ракићвве стихове и Јесен>ина у црепеву, што је довољно да ое з а десет година уч!В-рсти ~корИlнтоки” и ољожи ..мангупски” vwc.

Из дневника

вим каггапоомбама! стахова звђута ли су као сломљено гуд ало, з са мо један доспојни одјговој) био ј< доспојolн Крлежиног имеиа. Ила jie укус Иа сЈвоме месггу, гали ј» ваопитање доотз кратмо. Последњнк двна у нашим књи жарама појавило се још једно изда ње новороминтичне књиж е вности Mapnetper Мичел, Узгред реченс цеиа је превисока 500 дии или he бигпи „што је алва скупљ-г слађе са гута”. По знаlМовима ве роватноће читалачки мит о овој прсцењеиој књизи бкће настав љем. Гра)биlЛ|И су н читали је сви оки који су више волели жвакаhy гуму «его поуке историје. V не само они. Тако је т поправљена заблуда о озвременом Нlедет©ктиlвском роману зв.падних земаља у којима ое, п< тврђењу једиог фраицуомог часогаиса ~после библиј е ова књига најбаље цродаlвана”. Д а ли јс добар ттри јсм увек и знак добре књиге? Нех свако чигга оно umo му ое свиђа. Али постоји дут и дужгаост npeMia раднсј руци и ухо за све каше језике. И треб а ваопитавати младе људе да најтграошје трееутке посвете порасту лирске имовате својик даровитих вршњ?,lМа. Треба пресећи ђочке MiaOKe и лености. Јесвњии у деchiom или левом цспу ниге зиаlК Нo|уч©ног и доученог света. Ракићввим MipaiMOipHMiM песмама не треба коттати очи са тврдњом о једином савршенству. или се задовољити са пионоким дивљсњем према псеудојунацима Маргерет Мнчел. Да, укус је све мршавнји амо ое ке долаз« у најближе поднебље. Далеко сам од ааблуде да је наша поратна лирижа сиа&кио размахиута и не треба ми старемати паоквилу о милоорђу према- ~6еспсмоћнlИlм” и ~'немогућим” пескипима. Разумева!Ње fe најсигурнији пут и ослоиац трезвене мриткке. а не Iнеттогтребни сопствени перчии за који се чеото хватамо обема рукама и, наравио, грешимо као Метнхаузен. Грех је варати оебе в гатати другом. Студенткиње прве године медашше доиосиле су на предавања збтарку са корнцама ду њине боје, ону несрећно примљену збиоку под неорећдам насловом ~87 песама”. и као безбртажни ттецачи тражили нетасне обрте и чуднс изразе да би ое до суза смејале. Са ових страна вавалили су буљуци критичара и чистунв|Ца да истргну нејако перо „екстравагантном београдcikom младићу”. Тако је јсдна нетражена слава заиочета церекањем и пажооним гађењем. (А оио што је поЈгутруло, бизарно и недовољно у тој збирци верујем да сада не штоти ни сам аутор). После дубровачких препелица сз редтао сташтца п®си»ни читаоци хтели оу да уоко-че ,у песму мисаоног почетника без икакве претходне припреме и добре воље.

То није једани примвр. Има далеко Hierro ј'МЉ hibhx и иепроведHHiX. Усмено потцен»и®ан»е ч»таоца према hobhim именима IKr crajje утростручено с&ирепом пиаменоиЉу криточара. Та«о Је Б. Михајловић у својим књижввним равпсхворима са деоет номоева ударио на лироко дело Р. Tomoвића и порекао све н»егове досадашње тековиие и артиотичме споообнсх-ш. Без чињеница и без гк/праге за itniMia- овај скерлиЛеваки обд®lрени и безобзирни *iHicrryHaiu не®итешlки је порушио једну стсблхику која ee пружиога делу pacra и мисли. Е»о "Гкх опорих хируршких речи. „А песме Риста Тошloвиlга, ка пример, тчј нису биле ни онда када је пиоао слабачку иоезију ромамтичног псеудореализма, ни данас када са исто толико снаге гради мутиу и псеудомодерну поезију „Младослпи”. (~Нин”. 25 мај 1952). Чему овамво писаљс? Чему oeaкао кресањ е? Ако књижевност плИИх младих талената пије у здравом огању постоје другарска руковањ« којима се долази до раскопгие делатности и обиигне животне граг ђе наших покољења. Павловићева лирика није разговетка али то може да буде, јер је дала бистре докаое о томе у п&р добрих ссгихова, као што Тошовићеви стихов!и јесу горановски глас так т кад се из-губе у терету језика и пе«ан>е. А питање укуса и јасиоће ие може се решити бацањем праш.Иlне моју вадимо из уских ђашких џепова. Јер она се може враггити и непожељно засути нас. А ~бумеранlг” читаоци и' ~бумеранг” критичари, ови ени који пребзцују цнљ и погађају оебе, заборављзју на Иlопит времеиа комс се млади песиици никада Н;№су ни хтели ни могли отимати. Надам се да ове белеткс wehe послужиги hobhim кавпаџијама.

М. МИРКОВИЋ

Г. ХАЛКОВИЋ: Савско пристаниште

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 15 ]