Студент

Један крај Младенових усана се развукао. Жеља да заувек ућутка тог човечуљка, била је врло снажна. Човечуљка у савршено истом прслуку који је носио и некад, кад је његов глас личио на рушеше рудника: „У вас је ушао црвени демон, угљари! Мало оеам дивара? Померили сте памећу ако мислите да је ово Француска! Ово није Француска? Радну снагу Косово даје у изобиљу. То је све што може дати. Идите дакле дођавола, јер је штрајк старомодна игра...“ Сад је његов глас личио на цијукање пацова и он је непрекидно гутао пљувачку. Поглед му се зауставио укочено на изнуреrom лицу младића. Познао је то лице. Устао је из фотеље и рекао врло храбро: —О, стари познаник. Онда сте бунили раднике. Нашли сте позив који вам одговара, иаравно... Младић се осмехнуо. Има много позива у животу. Овај не налаже новчаник него савест. Тако, наравно, рече Живић и помилова прслук. Одузима вам се радио. Кроз петнаест' дана тражите га у штабу за везу. Мо-лим. Где је она? Господио Живић и жена су се згледали. Кога тражите? питали су они. Где је Марија? Они значајно ућуташе. Опростите, заузета сам сликом, појави се у вратима обло девојачко лице. Младеново срце стаде за часак као галоп пред чудном препоном. Као кроз зачаране наочари виде то детише лице, хаљину која затеже њене обле бокове и руку са таблом за боје. Та Маријина рука била је бела, гола до лакта и на њој се зауставио његов уморан поглед. Нек твоји родитељи оду за часак. Она је махнула лако. Остали су сами. И Младен је махнуо и пожелео да стегне хладним рукама тај сан младих дана. Пришла је толико да је видео и влагу њених очију. Хтео је да кликне, да види шта је насликала на платну. Можда рат, природу, стра дања људи, гранате или хризантеме. Њен

поглед га је додирнуо као парче леда и он осети бол. Зачуди га сопствени глас: Играш се бојама Марија. Зар не поздрављаш пријатеље! То су бесмислице, рече она. О, бесмислице? „ Разуме се, рече она и четкицом ишара сто. Друг поред Младена зарежа као раздражени рис. Шибао је девојку отровним погледима. Ти си дете, рече јој Младен. Она подиже зачуђено и увређено лице. Њена доња усница се изви у немом сажал»ењу. Младене, говорите брзо. Ја сликам. Одмах, згрчише се његове обрве. Носимо вам слободу. Да би и ти у њој могла безбрижно да сликаш. Гле, мисли су ти јасне. Променио си се, размисли девојка. Из украшене кутије извади цигарету, и поста радознало тужна. Шта сам згрешила дакле? упита она. То не знамо. У овој кући неког тражиш? Карабињере, официре, кога? Не. Тражим можда пријатеља. Она је чудно погледала кроз прозор, у ноћ. У ћутању стакла доплови нечија борбена песма као лет птице. Заиишљене и чежњиве су постале њене зене. Била јс иста као у давне дане. Иста је борица међу њеним обрвама. Младенова рамена су стезали каишеви и његове мисли су биле гладне и добре ноћне птице, а глас као падање кртих стабала. У црно стакло су стале песме победника и њихов марш. А у орахове гране је пала граната. Стакло задрхта у оквиру. Марија је покрила лице рукама и њена четкица је пала на под. Још су близу Италијани, рече Младен. То је последња немирна ноћ. Девојка је згрчила раиена и њене усне су биле бескрвни, зачарани цвет. Као да је подетињила. Пошла је Младену. Започете исповести су замрзле на тим уснама.

Говориш да си тражио пријатеља. А где си био много раније. Мислила сам да је све ово што се сада десило само бајка. Младен је почео тихо; Марија! На положају људи остају у животу са пола лица. У рову оставе део тела. Сад прете нека обољеша... Ах, знам. Ти сад слажеш боје а наше амбуланте траже људе. Ти си интерниста. Још онда си излечила неке рударе. Сети се, неки брадати старац шиптар те је благосиљао пред алахом. Из градске болнице су Италијани понели све инструменте и лекове, а код вас има тога... Ти хоћеш, дакле да оставим кућу и пођем у та ваша страдања? Он дуго заустави поглед на њој као да мисли о нечему. Плавуша се узнемири. Њено лице је пало на груди они су видели њене светле праменове који се раздвојише на темену. Рамена су јој задрхтала од незадрживог ридања. Напољу је поново пала граиата и црепови су падали с неба. Кроз махалу је ипак пропутовала песма као пркос глупој експлозији. Влажан поглед је задржала на ожиљку који је браздао Младеново чело изнад ока. Затим пронађе и крајичак завоја који вири из рукава његовог грубог копорана са мало скореле крви. Читала је изнуреност са његовог лица. Усне су јој се растварале споро. Рука се подигла и упутила ка томе лицу, али је застала неодлучно. Ипак је његово лице остало пркосно и лепо. Окренула се, клонула и зајецала. Зар си дошао само ради санитета? упита она. Не Марија... хтео је да каже све о чему су ћутале многе године. Оставите ме. рече она изненадно. Младен посрну ка вратима. Мали длан је покривао њене очи. Затим је погледала прекорно и горко. И као у бунилу, изрекла је све што је скривао безумни вир ратних дана. Причу о дивљаштвима, беди, заменила је прича о официру са Сици-

лије, који је ииао циганске очи и иандодину страсти. Туђинац је имао беле зубе. Био је покварен и неодољив, а Марија илада и усамљена. Слике и студије су досадиле. Као да су у гробницу спустили њену младост у те дане. Он је окружио брилијантима обмана. И она је видела само да су његови зуби били врло бели... Оставите ме дакле, понови она. Онда си дуго ћутао и отишао везан жицом. Наш сан је био безазлен, а живот јс сада пун ожиљака и блед као твоје лице. Остао си само тај мој сан... Ocehao је тога часа да му ничу седе власи. Тренутак је стајао непомичан. Видео је само њен обли бок који затеже хаљину м њен диван профил који никада није додирнуо уснама. Затим оде. У дворишту је посрнуо, Саплео се о грану коју је ранила и пресекла туђинска граната. Чуо је над главом врисак, свој или њен. Придржала га је рука друга, дугачка, чврста, хладна. Улицама је кључала радост тога сумрака. А он, као да није имао где да жури. Марије није било. Његова мала чатмара у селу је спаљена... Гранате би вриснуле и глупо се расцветавале зелено. Батаљони су одлазили у ноћ, преко родне равнице. Младен је чуо команду и оштар тенор: „Треба ту италијанску колону пресећи, пресећи њено подло зелено тело... Напред косметски батаљони!...“ Он je имао где да жури. Забацио је торбу и у њој су звецнули италијански патронк и сухи косовски хлеб. То је била последња немирна ноћ. Младен је пао у влажну ораницу и главом оцрвенео ту ораницу. Још је схватио; хтео је да нешто прошапће. Била је поноћ над равницом и он је познао Ризу. Чуо је: Дошла је Младене. Дошла je у амбуланту и тражила те. Можда Риза то и није рекао. Сигурно је само да је његов бледи друг имао сузне очи. Глава му је клонула. Смрзла од пролећње ноћи, родна црница је била врло топла.

Критике и прикаѕи ПЕТ МАРГИНАЛИЈА

If •- именом. Иво ТАРТАЈБА

Kajta je Беогр(адоко издавачмо предузеће „Ногаж” у овоме реклаадаом огласу поводом иовог и> даљ.а Серваигеоовог релсек-дела агавишо шрошедбу „НаозиачаЈ-иије дело светске лнтературе” сваки љубитељ књлбкеиноош осетио се жшвла увlређон, Зар je у jieдмсим комlарција!л«ом огласу дозвољено потеаагпи тако каггегоришке пресуде без ш>Иlз«ва? Како ое У светокој књижевнооти може баратати тегом најзкачајнијег! Па, ипак. када jie реч о До« Кихбту човек на крају крајева растегне уста; можда и нису баш тако mihoto цретералит? II За ове формаитисгге у историји књ-ижсвиости који 6и хтели да реализам carrepaijty У календароме rpaiHHiije од-дјо* да ra класификуЈу негде иза реп,резентаlгивгаих фмрми Стенlдаша и Горког, остађе увеж камен спотицања горосггаони CeipßeHTec. Да л« је моryfee порећи реалнза!М писцу којП је иадаануо он 0 оличење «ад свачш! шгго инје тредвеиа pear ликУгичЈност Дон Кихота са ње • повом Дулчинејом и ону оушту BpHßTnjtauiHiocT свамидашњег жиBoJPaj, коњушара иа Сивцу? А нпак jie nncaio у XVII, а we у XIX вевсу, npe BauraaiKa и пре званичне школе Шамфлериа. Нема еушве нацицубљи папос Сервантеооваг ремек-дела извире из ar аашамсиоог оекцЈИlриlња овик илузијв, звЈноса и мушица мачем оваводневиог живота. обичие пракое. Не пит а ое ту да ли оу идеали застарели (преживело »и-тештво) ИIЛIИ су сувише загааили у будућност, (оамопрегорни хуманиззм) важио је. mp>e овега, да ли су оии остваривlи: ишузи jaiMa кема рвспвета под сунцем реалвосгпи. Али овај реализам ннје услед тога једностран, као што би казао Тимофејев. Романггична жица одзван>а у Серваоттеоовом делу пуннм тоновнма блиставих бојв. Златни вак Шпеније, иа крилнма каниталlизма у узлету, пева у н>ему раздрагано овоју - романсу.

m На јници рецзвслЈа европоив ињнлсввноош Дон Кихот је сагпигра и а ккижеегау мквду свога временак жесгока пародајо ритероких романа. Писац чесгго изјављује да његова намер а ие тежи ,4« за чим другим иего да разорн уважеи>е » место које У свету и у оветиlНlи за<узата|ју књи ne о BMfneooßiraifa”. И ову намењо»у улогу књига је ДО краја одиграииа. Исторнчари тнрде да гвооле об|јављива'Ње До н Кихот а ни])е вн ше написан ни један роман о витеоовима, па јечаж престаЈРО и преилталтаввње старил. Али До« Ких о т није оамо шшрока река која раздваја р»терски роаган од »лодерног, о« је и мост моји их ooaja. Генијвлном иромијјом Серваипес је знао да сачува у своме -Д«лу сву лепогу аввlнггуриотиlЧlке фантазије идраж лутања по сиету. сву »дкличност наивиих nacmopaiaa и cae љубавwi заиос Триотанв и Изолде. Он им Je само открно нови см»гciao. И загго jie његовс дело једаи велими , поч€та|к, истмнсзси нов, грајан, Уосггаигом, чак и каша се истражуЈе исгорија «а|ј«свијег модерниама у књижевиосгш!. ие треба заборавиггидаоу већ у До« Ки хоту забешежеии и так»и стмхови моји оу »в cbhim језицима света били и остали апоолутно нераоумлхив«!. Јер, једини научник који је према Серванггесовмм обавештењимл после дугогодишњих студија успео да их одгометнс, није, наокалосгг. нвтка.да објавио резултате свог открића. (За сада и таи' посао стоји Hta савести reweipamn јапиа бу дуШоспм). W Много се пута трвжила дија■ гноза чудпе врсте у коју опада луиишо велеумиог племића ол Маиче. Ал«, куцатне чекићем пс њвговим колешша не би даввж i НlИlма(квlИlХ резултагга. Виггез од , Лавова ни jie био «и мал<о нервозан чове«. Па, у чему је, онда његов поремећај ? Заостајлlње зи временом? Свакако. Одвајање теорије од пракое. Но, откуда toi Доживљавати уметни чки привид као непоорел но животну појаву. заг мењиват« есИетичку форму друшггввне овеоти научном, значи паг оти у паучину једне тр< ће форме друштвене св< оти: религиозне. У слу члју Дон Кихота то значи: битг опчињен, свплитагти се на овакол трећем кораку као омађијвн, ки диоагги с мачем у руии на јунаоо у позоришту дрвених лутапса. Сервеитес оваиоо опиоује по четак његове болестог „Уобра зиља му ое наиуни свнм они» umo је био читао у књигама как враџбинамв и кавгасла. бојевиме изазовима, ракаЈма. удварањем љубавима, незгодама п немогу

УЗ НОВО ИЗДАЊЕ „ДОН КИХОТА“

ћнм Ј«у|дсдојама. И у овом JPoopar жеи»у оеби у шву да Џ исшнита сва она гомнна сан»анмх жмншљоппина ието нк је чиИшо, да за и» у свету нвје <s«>о поувдаииЈе повесЈнице.” А Санчо Панса 6и у ceojoj фвло зофској формуиидаји, веровачио дао овакво објашњење: Није све злато што се сија и ко ласно верује, ласно се и превари. Па, зато тешко ногама под лудом главои и што један луд свеже, десет паметних не могу развезати.. Према томе, не вал»а се изувати пре тоде, а онај се не вара који зн» да га варају. .. .Међутим, човек не мооке ДУ го да раоправл>а о суманупоош Дон Кихога, з да ое не послчади. Као umo we 6и могао «и дз р»пправлха о оаЈмаживоспи Са**ча

Паиое ииш о омешној иигузорноспти ДулчиниЈ(ИlНlе ненздмаилне ле поФе. О ликовнма који тако широко обухваггају чомка oeoi'a времена треба шво|р«гги с пнјететом, Иопод виггеш(ког оклоиа Дон Кихотова куии ш«рок, o љуш,1 ско орце. кроз његове xajryumia( ције укршта ое ошпет нај,раоли• чнтијт људсжнх особмна. 1 Осим овнх, сушше кротимних ншива које је Cepeauireo употре| бно тешжо је нејћ« епитех који . 6и всрно обележавлшо битну црту > Дон Кихота. Суманут? Али он . уме да буде необично рааложан и озбиљан, Сањалица? Али он у•ме да буде активаи и борбен преко оввже мере. Сметењак r Болесно оујегшш мегаломан? Пле’ меиит? Нвмогуће Ј 6 олабрати. О» дисеј је у«ек домишљати Оли: ое\, Пенелона је увок верна Пенелопа. али Се>р«'а*lт©оовн бесмрт i ници оу Hia овакој страници друк• чији. Поступии Дон КихоТа су У* • век неоч€lКlИlвани. његово кошчато, HCrmijeiHio лице, обаејаио ]е . увеи новом, јачо>м. оветлоигћу. а i- швгов једннствеи лик. сже јаснил ји и ближи читаоцу, постаје при-3 јагељ и ocrraje иевабгхрава«. Мој* гуће га је назвати само њетовим

А. М.; Скица

А. М.; Стаја поред села Буковнце Добој

НЕКЕ ПРИМЕДБЕ У3 ЧЛАНАК „Асоцијације на Скерлића"

Одмах ћу рећи да c© кхад иеие ие Јавља гртеаоа презирз в о маловаокавања каД Ое шомене Окерлић” ал» да, се оа „соучаиа њем” (лодвукао Д. Д.) резуатаг Va' каше оавремене поезкје са ..Скорлотћванм есгетинким судовима” нмкамо не могу сдожшв. Мепхада Зораиа Гавриловића је пример кадајвшоктиччсог суочаво ња жи&е уметноспчс наше Qaвремеше поезије и књкжввме кри тиаое тцре Првог светспоог pama. . Критичароки и теоретски квашњ тети Јоввиз Скерл«ћа још немају саврсмвног тумача, гта штак. сваисше је даиас ]|асмо да ће nojeдане њсгове критшке н 3 о»адашн»у ншшу књиисевност бити потребно издвојити из целннс и дати им савремсие инте)рпреггаци|је. С друге стрене ка обрнут ггоотупак овођење сав-ремене поезије под СкерлиЈћвве естетокеппго г сггавке до Зорака Га»рв«кжмћа нико мије ни помишљас. Није тешко погодита књиокввнгу

интенциту „Аооцијацкјл на Осер* дића”, CaaiKaiKo да повод није Т [>i Iдесепоомоlодиш њида од Смер л ићеве смlрти иити намера да се ~зиаlмеиlИ(ги ИЈрнтичицр. заборављена музејока вредност" изиеое на светлост оа«lреме«их естетокиос У питању је нешто дРјтпо: бииго је потрсбно иокористити поједрне цнтате из СкерлиНеиих криплииса, рретставити их к®о актуелиост и оборигш се ка оаоремену поезиЈу. сшу која се зове ~модерНlИстичlка” и „модерна” у савременим памфлетоким члаlици(ма. Аутор ..Аосијашија на Скерлића” се дотиче и питања оавремене критиисс, тврдећи да је онзј ко устаие ..пртш непоетског у поезшји” у naiKiBOM положају да ~му ое пише мементо мори или, ое напада грубо. личио, као да је починио највећи омргни прех”. Не би ое могло рећи да сс тамви осуђу.ју али је потребмо о еудити оие који под маском мри шковаи.а непоетоког чине грех j потпуном негирању поезије који ио ембриона почиње ©волуцију г која немишовно носи у себ« * досгг непоетсивог. Пжжљиво иодш јитпи «Но ПЈТо је у тој поезиј« ие поетоко пазећи при том да. ое не повреДlИ здраво "шмво. билв 6f

Кн»ижев«€ новине (6pojs?) дужноог савреиеног криоичара. Критетса никаиад не мооке уопштгаг вати, са шменом Да Једним звмахом укЈИшгш св* umo се иирше У савреагезтој поеоијк тражен>а стилских мвалнпета новонасггалих еепвлоких охиатањв- Есгетоко схва тање се у овом случају не мооке узерн као ивдиlввадуашнаl ствар; ако је оа*о рриближно сличш код једЈне труате умептоика оаада знани да ое фсфмврвло мао друнтнсна појаваи као таквооно »ма npabo на егзиЈсггенцнју у Друштву гше је насталкх Апооу Једно} орешЈииткри шка има толиио слободе да •Pf' п«кује новонастала естетска схеа оања друштва. очда ое зви ташу криггику не мооке рећи Да је пиme „неслобод»*и критичар” кажо ка<же Зоран Гавришовић. Тавове тврдње су бевмнслене када је очигледно да критика мојв оруђује поезију тралоења има толико слобоше да j'e и злоупотребљава. На јсдном месту Зораат Гавриловић квокв ,-у данашњој сиггуацшји jie још рано говорити о иеком модернизму «»ји добмја счшре ђене облик«. Пре имамо посла оа «а „стари модерннзам”

са поједадааниим« мало *w шшк занимљмвим иожушацима, којв *У аа анархични, без контзцрв, без физиономије. Нисам сасвмм снгуран (поиЈвукао Д. Д.) гу устеари не поиавља cqp» ШР Л ча о Д)вlсадвниl»ји, ткхзсцкшу и крвтмотрајним талаоањима ■•ји оенче цраву поезију. Скорзшнл будућност поиазаће (поивзчво Д. Д.) да ли су тамае и саиремене у наииш приликамв Скерлићеве речи...” Миолимо да oeoме тежсту није потребан ковввп* гар, аж» критимар сам изјавм да иије сакЈвим оигурвн и ако ое ж>аове пророчаиоки иа будућиост која ће, рекао то Зоран Гаиривкг аић шги не> показати не само да ли СУ Скерлићеве реч« бнлс а«ктуелие, нсго и да лн су асоцнјоције на Скерлића биле умесне или не- и која ће повоа* загги оаввремену поезнју траакења онда Мада оиа буде имала свој заиршни лик. У тој будућноетн неће ое морати говорити иоосвређеио као сад, јер пред нама нећс бипи лоезија ~ма«>€ или више зас нимљивих покушаја” него умеп* ноот формирпимх естетских ква липгета. А дотле треба бити стрп љив и Hte пуцати у грмље иза ко ra се Kipehy неодређене силуете можда оу те силуете прија тељи.

Динко ДАВИДОВ

Погрешни подаци

У задњем броју „Народног студента“ од 28 маја 1952 г. у извештаЈу о додељении наградаиа фестивалског одбора, прииетио сам низ грешака, таквог карактера да су извештај направиле врло нетачнии и погрешнии, што уноси забуну и криво обавештава наше студенте и Јавност уопште. Тако на пр. пише: „Студенти IV грдине", или „студенти 111 године*. а не каже се кога факултета; или: „студент агроноиије" а даље в«у се приписује рад из области астрономи Је. Даље стоЈи? „Александар Јовановић Милош Сииђић, студенти Ш 1 године за критички приказ „Проблеии новца". Међутии нити Је то заЈеднички . рад, нити саи Ја студент Ш године, i нити се пак награђени рад тако зове. Уместо овога треба да стоЈи: Ми г лош Синђић, студент IV године Еl кономског факултета за рад; „Критички приказ „Проблема новца" А. Јовановића". На писање овог писма одлучио сам се и због тога, што ово ииЈе први пут да се у нашем листу такве ствари дешава Ју. Погрешна имена, нетачни називи итд. могли су се прочитати и у раниЈии броЈевииа. Мислим да би Редакција морала посветити више пажње прегледу и проверавању тачности сваког напмса (иакар и најобичниЈе нотице) пре штампап.а. Ово Је неопходно и ради угледа листа коЈи он има и кога Још више треба подићи. Милош Синђић, студ. економиЈе Напоиена редакције: погрешни подаци о којима пише друг Синђић унети су у лист грешком и фестивалског одбора и редакпиЈе листа. м. миљкоВИЂ: Коза

БРОЈ 15

Н ХРОД*&* С£УД£-Ш

5