Студент
ИзЈава ректора Шљивмћа
(Наставак са прве стране) чање и реорганизација практичне наставе из клиничких предмета. По завршеној трећој години па све до краја својих студија студенти медицине проводиће цело пре п°дне на раду по клиникама и на клиничким предавањима крај болесничке постеље, док су сва теоретска предавања пребачена на поподневне часове. У истом циљу шеста година студија посвећена је п°готову искључиво клиничкој настави, како би студенти медицине по дипломирању били што потпуније оспособљени за самосталан рад у лекарској служби. Да би се избегло кампањско спремање испита а омогућило стварно студирање и постигло што боље повезивање наставног градива, смањен је број појединачних испита груписањем око стожерних предмета испита из предмета који с њима претстављају повезану, органску целину. Како Je у вези с тим регулисано питање пете године? Правилник о шестогодишњем режиму студија на Медицинском факултету саображен је новом наставном плану и крајем протекле школске г°дине добио сагласност ректора МВШ. Прелазним наређењима регулисан је прелаз са петогодишњег на шестогодишњи режим студија као и статус старијих слушалаца који ће завршити студије по петогодишњем плану. У п°четку примене новог правилника извесне колизије, које су неминовне код постојања два упоредна режима студија на истом факултету, могу захтевати нтервенцију факултетског савета. На Стоматолошком факултету питање прелаза на шестогодишњи режим студија, услед диспропорције наставног градива и времена расположивог за студи)е, очекује сагласност надлежног републичк°г органа с образложеним предлогом који је прихваћен од стране Савета факултета и МВШ. Програми наставе, чијој је припреми приступљено наредних година по ослоб°ђењу, публиковани су од стране Фармацеутског и Медицинског факултета 1949 године. По изради нових наставних планова. приступљено је на сва три фа-
култета МВШ ревизији и саображавању д°садашњих програма нозим плановима наставе. Овај деликатан и обиман посао је у току. Он he бити спроведен у духу смерница прихваћених 1951 године на Ванредној скупштини Медицинске велике школе, сазваној по овом питању. При изради из клиничких предмета водиће се рачуна да превентивни садржај и правац дођу више до изражаја. Да ли је у току доношење Још неких мвра у цил»у подизаља квалитета иаставе и студирања? Од осталих проблема који се постављају за успешно подизање квалитета наставе, једни су већ успешно редхени, као шт° је случај са саображењем броја новопримљених слушалаца реалном капацитету факултета МВШ и са начином одабирања путем конкурса будућих кадрова за деликатну и одговорну функцију здравствене службе. Међу проблемима који чекају на дефинитивн« решење, у материјалном погледу, долазе на прво мессто осигуравање и јачање за сада недовољне наставне базе за предмете превентивне медицине, као и побољшање материјалних база клиника и института које је неопходн° како за квалитетну наставу, тако и за унапређење научноистраживачког рада. Од највеhe важности је и проблем изградње предвиђених нових и довршење већ започетих објеката, неопходних за правилно извоћење наставе и решење питања преко потребних просторија. У персоналном погледу, одабирање новог и попуњавање још увек недовољног помоћног наставног кадра такође је још увек на дневном реду. Овим треба додати и низ студентских питања, која чекају на правилно решење. Од нарочите је важности за побољшање наставе из клиничких предмета и правилно решење градске здравствене службе у Београду, како би се клиникама Медицинске велике школе обезбедио прилив болесника на начин, како би то најбоље одговарало потребама клиничке наставе. Правилно и праводобно решење изнетих проблема који се на почетку школске године постављају пред руководство МВШ, допринеће несумњиво даљем подизању квалилитета наставе и што бољем и потпунијем оспособљавању слушалаца њених факултета за самосталан рад у струци на чувању здравља и лечењу свога народа, како би се што боље одужили друштвеној заједници који им је не жалећи материјална средства омогућила стицање високих квалификација лекара, стоматолога и фармацеута, толико потребних нашој социјалистичкој отаџбини. Изјава проректора ТВШ
ИНГ. В. ЈОВАНОВИЋ: Матемвтии је изврстан слуга техничару и он треба обилато до се користи њоме оли он не сме никако до допусти да она њиме загосподари
Наш сарадник посетио је проректора Техничке велике школе инг. Владислава Јовановића, коЈи замешује отсутног ректора, и замолио га да нам одговори на неколико питања. Питање: Какав Је био прилив нових студената почетком ове године и на које факултете су се опредељивали? Одговор: За овогодишњи пријемни испит на свима факултетима Техничке велике школе пријавило се 906 кандидата, од којих 553 долази из гимназије а 353 из средњих стручних школа. Према могућностима за нормалан рад нарочито с обзиром на просторије и лабораторије школа би могла примити у I годину око 400 студената, па чак и до 600 када би се напрегла до крајњих граница. Према томе да бисмо могли да одаберемо међу кандидатима заиста оне који мају смисла за технику, не би ништа сметало да њихов број буде знатно већи и од броја колико их се ове године пријавило. У погледу пријављивања по факултетима незгода коју смо имали и ранијих година појавила се и ове године у прилично оштријем облику. Кандидати се не пријављују за поједине факултете сразмерно капацитету факултета нити пак сразмерно потребама наше земље за поједине инжењерске струке. Највише се пријављује за Електротехнички факултет (нарочито за Телекомуникациони отсек), затим за Машински и Технолошки а најмање за Грађевински, Рударски и Геолошки факултет. Разлога за то има несумњиво више, али нам изгледа да су главна ова два: 1) велики напредак за последње три деценије у радиотехници и ваздухопловству утицао је снажно и на наше омладинце и неодољиво их привлачио да се предају изучавању тих техничких грана, и 2) по довршетку студија електротехнички, машински и технолошки инжењери одлазе махом у индустриске центре, дакле крај великих градрва, док грађевинце, рударе и. геологе очекује претежно теренска служба на усамљеним објектима где су често уз то приморани немајући прилике да консултују старије и искусне колеге да сами доносе важне одлуке скопчане са великом одговорношћу Најзад, да кажемо реч две и о самој врсти и природи пријемног испита. Његов је задатак да нам допусти да међу многобројним кандидатима одаберемо оне који имају смисла и способности за технику. Да би испит дао поуздане резултате, потребно је да обухвати основе техничких наука, а наиме Физику са Енергетиком, Хемију, Математику и Цртање. Многи наставници сматрају да га треба допунити и писменим саставом из српског језика. Из објективних разлога ван наше школе и у самој нашој школи били смо принуђени да га сведемо само на Математику. Неоспорно да је математика веома потребна сваком техничару. Али је она само једно од оруђа којима он оперише. Бити добар математичар јесте „услов потребан али не и довољан" да се буде и добар инжењер. Код нас се последњих година јако прецењивао значај математике у техничким студијама и радовима уопште. Не желећи да се подробније упуштамо овде у то питање хоћемо само укратко да формулишемо нешто мало јасније наше гледиште: нема сумње, математика је изврстан слуга сваком техничару и он треба обилато да се користи њоме, али он не сме никако да допусти да она њиме загосподари. Рад правог инжењера, мислимо на инжењера који самостално изводи своје објекте, не своди се никад на прост рачун. Конструкција машина и грађење објеката јесте специјална вештина која стоји изнад математике. Заиста, математика се не може похвалити да је побеђивала природу; само лабораториски рад и инжењерска вештина успевали су да на том пољу односе коначне победе, Питање: Да ли he у току претстојеће школске године бити каквих измена у режиму студија? Одговор: У вези са режимом студија бићу кратак. Са променом личности у управи школе не мењају се и постојећи школски прописи. Правила односно уписа, полагања испита, губитка права на даље школовање итд. примењиваће се, наравно, и у току ове школске године или, тачније речено, све .дотле док школске власти сматрају да је њихова примена оправдана. Посебице, Општи правилник о студијама, упису и испитима на ТВ школи, који је прописао Савет ТВШ 18 октобра 1951, у пуној је важности, и његова примена одмах по завршетку јесењег испитног рока биће од судбоносног значаја за све оне
студенте који за четири године студија нису успели да положе припремни испит, тј. испите из свих предмета које су слушали у прве две године. Поменути Општи правилник јасно је прописао и дужности апсолвената, тако да о томе питању не бих имао ништа више овде да кажем. На крају је проректор инг. Јовановић упутио поводом почетка нове школске године неколико речи студентима Техничке велике школе: Пред почетак школске године свима нашим студентима, а нарочито оним који се уписују у I годину, желим искрено и пријатељски, као њихов старији колега, да кажем да морају много више радити него што огромна већина њих о томе мисли, да морају стално ра дити и никад рад не прекидати, нити га одллгати за сутра. Студије на Техничкој великој школи инкомпатибилне су са сваким другим упослењем. Сту дент технике мора све своје време посветити школи, а од онога што треба од њега за друге сврхе да се издвоји јесте на првом месту време за излазак на свеж ваздух и за спорт и то утолико више уколико је нежнијег здравља и слабије телесне конституције.
Са једног од отворених партис ких састанака, који се ових дана одржавају на нашим факултетима
УСВОЈЕН ЈЕ НАЦРТ ЗАКОНА О УНИВЕРЗИ ТЕТИМА
У Савету за наутсу и kvjitvpv Владе ФИРЈ ie нацрт закона о чшиверзитетима и vnvhen на nHCKvc.'iiv наставничким саветима.
СУСРЕТИ
Десет година име ЈугославиЈе не силази са првих страница светске штампе Тешкоће које треба видети на лицу места да би се могле разумети Сазнање да се збива нешто велико, везује људе без обзира на удаљеност Сусрет са Пластирасом „Зито!, „Зито“! Земља Револуције
Валтер Берштајн, дописник америчког војног листа „Јенк“, кришом се увукао на један наш брод и допловио без незгода до Виса, а одатле пребацио за Дрвар. Забрана енглеске команде била је изиграна: без њене дозволе, један човек је успео да стане на тле Југославије. Било је то почетком 1944-те године. Ишао је мали ЈевреЈин из Бруклина да својим очима и своЈом савести измери истину о нама. Валтер Је био први страни новинар коЈи Ј е интервЈуисао друга Тита. СвоЈу смелост Је платио. Ухваћен Је, спроведен у Бари, затим у Напуљ, па Алжир. Говорили су да he га пред ВоЈни суд...
Његов разговор са Маршалом доживео Је велики публицитет. „Ми смо звали маршала Тита“ „мистериозним човеком Балкана", али изгледа да Је Једина мистериЈа то због чега ми тако дуго времена толико мало знамо о н>ему...“ Ако се, и онако згуснута мисао може Још више сажети, а да не изгуби од своје снаге, онда би сваЈ податак био Једно грубо препричано место из ДедиЈерова „Дневника". Морало Је да прође три године епопеЈе да би из саме земље проговорио Један страни новинар језиком простим, Једноставно истинитим, људским. Десет година име ЈугославиЈе не силази са првих страница светске штампе. Бершт%Јн Је био само Један од првих новинара коЈи Је почео да диже вео са наше стварности, Отада Је прошло мно го времена. Нашу земљу посетили су броЈни људи. Наша врата била су отворена, наша рука пружена. Знали смо да непознавање људи чини многа непотребна зла; знали смо кад нема сусрета, познанстава незнање о суседу може развити и сукобе. И имали смо различите сусрете. Језик којим су људи говорили ниЈе бивао увек исти, Јер наша збивања претстављала су мету многима, коЈи су хтели да замагле и злоупотребе развитак наше борбе. Али овде неће бити речи о онима коЈи долазе у ЈугославиЈу са ласкавим осмехом, али мржњом у срцу; ни о онима коЈи долазе не да би сагледали чињенице, већ да им то служи као сведочанство како би њихова лаж о истини била убедљиви Ја. Hehe бити речи ни о сусретима неприЈатељским према овом нашем Југословенском тлу, нашој ствар ности, нашем човеку! Ни о онима који отимаЈу острво на Мури, руше граничне стубове, убиЈаЈу наше људе. Иза тога се криЈу покушаЈи да се изнуди политички притисак на ЈугославиЈу, да се свет гурне у страшну авантуру. Та авантура изазива ужас и гнушање, она опомиње и тражи краЈн»у будност. Нису свуда наши гранични стубови бели. Многи су пурпурно обо Јени. Још Је мало жртава за ову нашу социЈалистичку земљу. Не, ми хоћемо да пустимо да о нама изнесу, кроз сусрете са нашом земљом и нашим људима, своЈе погледе они добронамерни људи, коЈи и када сумњаЈу и када критикуЈу, не чине то из злобе. Ањес Амбер, позната јавна радница Француске, написала Је књигу репортажа. Двеста страница о догађаЈима у ЈугославиЈи онако како их Је она видела. „МоЈе мишљење подудара се са свим добронамерним посетиоцима ЈугославиЈе: у тоЈ земљи изграђуЈе се социЈализам, упркос тешкоћама коЈе треба видети на лицу места да би се оне могле разумети". Због те своЈе Јереси искључена Је из организациЈа, које су под доминациЈом СССР-а, например, организациЈе „Бораца за мир“. Али, Амбер Је остала доследна. Она Је и ове године била у нашоЈ земљи и рекла да he опет доћи. Наш човек Је независни дух, чврсто усађен на земљи на коЈоЈ стоЈи и са коЈе иеће макнути даље. Он тежи конструктивним циљевима и воли Јасне видике. Он цени и радуЈ е се успеху других, али му Је туђ колони Јални однос. Наши људи хоhe да загледаЈу у себе, испитуЈу своЈу прошлост, али и да маштаЈу о будућности. То Је тежња за своЈим изразом, прикладним за ову земљу и ове људе. А мисао наших људи Је увек жива. Они не крећу утртим стазама до познатих места и не боЈе се да усгтут без устручавања згазе оно што им смета ... ОсећаЈући пулс живота коЈи ври на нашем тлу, напредни амерички писац Едгар Сноу узвикуЈе: „Јасно Је да има велику мисиЈу и да она решава питања и проблеме коЈи се данас не постављаЈу на тако динамичан начин ни пред Један други народ. У том смислу, сви ми имамо много да научимо и доби Јемо од резултата смелог напада ЈугославиЈе на застареле аксиоме и догме, коЈе леже као велико обо Јено дрвеће на путу коЈи води напред ...“ Сазнање да се збива нешто велико, везуЈе људе без обзира на удаљеност. Готово у исто време, на другом краЈу света, БреЈслфорд, напреднн енглески новинар и Јавни радник коЈи Је у два маха био у ЈугославиЈи, изражава ту мисао овим речима: „Ако то успе у ЈугославиЈи, може нас охрабрити да будемо смелиЈи у ЕнглескоЈ". Тако говоре прогресивни људи о стварности коЈа претставља поуку и пример победе коЈа није дошла сама од себе. Њу су извоЈевали народи, захваљуЈући борби своЈ е Парти Је. Они се нису могли покорити било чему. А таквих покушаЈа Је било и Још увек их има. Али, овде, на .овом нашем тлу, нема поданика коЈи држе сагнуту главу. „Упркос незапамћеног политичког и економског притиска", каже Хенри Волф, амерички публициста, и сталних пограничних инцидената, као и многоброЈних других форми совЈетског притиска на ЈугославиЈу, Југословени су остали потпуно мирни, одважних, челичних нерава". Свет Је сведок једне велике борбе за истину. И колику онда ширину, колико снажан и људски леп развитак треба да има народ да би прокрчио све ограде и избегао све замке у коЈе покушаваЈу да га сплету. ИздаЈа социјалистичких принципа од стране Москве ниЈе оставила само много горчине, туге. Она са собом носи и директну оппсност, Јер би сваки напад на ЈугославиЈу угрозио светски мир. А ЈугославиЈа иде својим путем, путем политике мира и приЈатељске међународне сарадње. И зашто да не кажемо; ЈугославиЈа Је земља мира, националне независности. земља препорода, нада прогресивног човечанства! Хезус Хернандес, бивши министар у влади Републиканске ШпаниЈе био Је на Скупу за мир у Загребу. Говорио Је и о нама „Скуп Је почетак велике борбе за мир са карактером независности, тоЈест покрет на коЈи неће утицати ни Један блок. Овако Је данас могуће радити можда Једино у ЈугославиЈи, Јер Је Југослагија земља, независног социЈализма. А у социЈа-
као човек ... Зато је шпанска делегација и дошла у Загреб". * Ни пун километар није далеко грчко-Југословенска граница од Ђевђелије. Карауле су обичне, гранични стубови видљиви. Ту нема жица, ровова, брисаних простора, диверзантских акција и провокативних мера. Ту је мирно. Превалила је поноћ, када је једне вреле августовске вечери наша парламентарна делегација на повратку из Грчке прешла границу код Зевђелије. Делегати су били пуни утисака. Свуда су дочекани са најдубљим и најискренијим симпатија-
лизму човек не губи сзоју личност, не гуши се ма. Нарочито у фабрикама и селима. Била Је то, како они кажу, атмосфера спонтаних и срдачних манифестација, непосредних и блиских додира. За Родос, нарочито, везане су и мног© успомене наших делегата. Ту Је дочек био друкчиЈи него на другим местима. Можда и зато што су се од 1912-те до 1943-he године борили против окупациЈе ИталиЈе, што су знали да цене слободу. На путу од града Родоса за Линдонс колона је три пута била заустављена. Били су то непредвиђени сусрети када су људи грудима заустављали кола, а точкови аутомобила развлачили километрима цвеђе, дар и добродошлицу мештана. Ту су на рукама носили друга Мошу ПиЈаде. За Родос везан Је и оваЈ доживљаЈ: усамљено, на друму, стаЈало је дете од 4 године, гледало у колону аутомобила, весело махало руком и клицало: „Зито, Зито“. Другарица Лидија ШентЈурц овако Је тумачила оваЈ сусрет: „То Је васпитање, резултат разговора у кући, симпатиЈа према нашој земљи ...“ Ти сусрети су само логички наставак срдачних односа, резултат новог периода пријатељства двеју суседних земаља на Југу Балкана, Грчке и ЈугославиЈе, резултат настојаша да сарадња буде што плодоноснија. Таква сарадња не дозвољава агресиЈу. А то Је од значаја за мир уопште, за мир на Балкану посебно, Јер мира у свету нема без мира на овом делу Југоистска Европе. Балкан Је отацбина vaлих држава. Али се име Балкана често спомиње у историЈи. На њему покушаваЈу да се укрсте различити интереси. А ти интереси неће да вод € рачуна и о самосталности и независности балканских народа. Отуда изванредан значаЈ таквих сусрета као што Је оваЈ наш са Грчком. ЈугославиЈа са њом не склапа пактове. Али се Југославија са њом везуЈе чвршћим нитима; искреном тежњом да живи у приЈатељству, заЈедничким напорима ради заштите националних интереса, борбом против изолаииЈе. Југослазија се везује интересима мира. То Је спона сарадње, довољно чврста и потребно широка да се на њоЈ изгради платформа искрених односа, без обзира на идеолошка уверења и разлику у друштвеном уређењу. Таква сарадња прелази наше границе, такво приЈатељство нема оквире локалне политике. <Такав став подигао Је углед ЈугославиЈе у свету. И наша земља, у одбрани опште човечанских принципа, није усамљена. Нису мале снаге коЈе желе сарадњу, мир, добре суседске односе. Оне паралишу агресивни притисак, пре свега Совјетског Савеза и његових сателита. Оне постаЈу фактор стабилности у ситуациЈи када нису немогуће разне проблематичне и по мир опасне акциЈе.
Историске промене, попут облака хујиле су носећи собом у сзет зов о стваралачким напорима, пуним скромности и тежњи Једне мале земље за хуманим, људским односима и правима човека. То није остало незапажено и без утицаја. Данас су, каже Жан Касу, сви погледи упрти у ЈугославиЈу; она Је постала земља револуције ... Шикнуо Је нови извор из кога he остали народи црпсти енергиЈу каква Је љима потребна. Појавио се нови принцип живота и деловања. Поново се мисли на револуциЈу, она се жели, историЈа добиЈа нови полет. Радо се и са поносом сећамо сусрета са таквим људима. Сусрета, који доприносе међусобном разумевању и упознавању; сусрета, коЈи помажу да односи међу људима буду и пријатељски и трајни. Ими веру Јемо у искрене намер е људи који долазе код нас. Дела огромне већине потврђуЈу наше поверење. Скоро су нас напустили грађани КонвентриЈа, града који Је у рату имао истог неприЈатеља, а у миру наилазио на сличне тешкоће као и Веоград. „Осећали смо се, ту, код вас, као код своЈе куће. Враћамо се у Енглеску са драгоценим и вечитим успоменама о свему ономе што смо видели ... Човек Је горд, кад вашу земљу може назвати својим пријател.ем". У епопеЈи народа коЈа се развиЈа неумољивом логиком, н е мисле тако само грађани КонвентриЈа Хари Вестон, Ричард Ивес, Џорц Ходгинсоп. Камбле Гросвел, Виљем Малколм. Џасим Удин, бенгалски песник, превалио Је 9 хиљада км. да би из своЈе отаџбине Пакистана доживео гостопримство наше земље. Једно, причао ми Је то Један његов приЈател>. шетао Је Џасим Калимегданом. ЈТаки ветар подигао је ситну белу прашину и витлао Је. Пионирка Нада враћала се са Изложое Народнооелободилачке Ссрбе. Носила Је цвеђе. Џасим Је мило погледа и ослови. Мала Нада се није збунила, неусиљено му Је пружила цвеће. Џасимово лмце и поглед посили су тога тренутка печат префињеног духа и доброте. Како да ЈоЈ захвали? Написао је песму „Песма Нади“. Захвалност коЈа се памти. Захвалност срца, човечна и приЈатељска. Ви, Југословени, осетили сте потребу да се на један примеран начин везуЈете са људима целог света, обраћа нам се Клод Авлен Све казати то Је ваш морални закон и истински услов вашег живота. Ви немате шта да криЈете. Ви коћете да будете слободни и да ваше граниие док их има, буду провидне и да вас свет види такве какви сте да би могао имати идеју шта желите бити .. .“ Да, ми управо то и желимо: да нас свет види такве какви смо!
Влада МИТРОВИЋ
2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 16