Студент

(Наставак са седме стране) Оставимо сузе. У њима се цијелог вијека давимо па што нам је боље?... А данас дајте да пјевамо, да пијемо, дако заборавимо тугу и све на свијету..." Из Новакових очиЈу грунуше сузе. „Знам да ме разумијете... и много ми Је тешко... много ми Је горе него вама. Али ми Је лакше кад сте ви ту. Зато вам много хвала што сте ми данас дошли..." Неко ra повуче за рукав. Новак сЈеде до Вукашина. Онда приђе онаЈ момчић с гаравим наусницама, загрли обадвоЈицу па поче: „Што си сЈетан, сердар Јоле...?" Низ збрчкано Новаково лице текле су сузе. Небришући их он је пЈевао. Далеко Је од њега било весеље. ОсЈећао Је како му срце стеже нешто ледено и оштро. Никоме ниЈе смио да погледа у очи, Јер га Је било стид. Људи су вид Јели његове сузе, а човЈек кад плаче кажу, слабић Је. Новак је мислио да није био мекушац. А пјесма Је бруЈала, текла као набујали планински поток, који се не може зауставити... Око кревета на коме Је лежао Обрад окупиле се жене. „Хоћеш ли Новку Сретенову?" „Нећу. Има нос као краставац". „А Вукосаву?" „Ух, баш сте шашаве! Да ме Једнога Јутра затекнете мртвог испод оноликог чуда.“ „Па коју ћеш онда болан био?“ „Нећу... ниЈедну... За мене, оћу peh, нема на свијету дјевојке. Све сте некако коњоглавасте, а Ја хоћу фину, згодну, црну...“ Обрад се с муком придиже, пијаним очима помилова жене коЈе су се смијале, па тешку и просЈеду момачку главу загњури у Јастук... „Ја, хоћу peh, нећу ниједну... НиЈедна не ваља, није за мене... Ја хоћу само да пиЈем... Моја дЈевојка Је ра,„ раки Ја..." Оставише га. Он замљаска уснама и заспа. У тријему дјевоЈке почеше пЈесму како Је чо-

баница берући Јагоде нашла у шуми рањеног Јунака. Када га Је извидала он Је запросио њену РУку ... Вучета се добро сЈећао те пЈесме. Када Је био мали маЈка му Је често пЈевала. Настаде наздрављање. Боце су ишле из руке У руку, с Једног краја трпезе на други. Општу грају надглуши дубок и енергичан бас ћелавог старца са уфитиљеним брцима: „Људи!“ узвикну он држећи боцу у висини лица. „Људи!“ понови он када се утишаше. „Данас смо се, ево, искупили да прославимо нашега милога и драгога светога Луку, нека му Је слава и милост." Старчев поглед паде на младолико лице светога Луке, коЈи Је са зида исто тако строго и хладно посматрао поднапите људе. „Окупили смо се да по коЈу попијемо и да се провеселимо. Бог велики зна кад ћемо опет бит на окупу. Ја мислим никад више...“ Скоро плачан. његов глас се за неколико нота спусти. „Ми стариЈи треба да се спремамо за онаЈ свиЈет, а са овом омладином ко зна шта he бити. Видите и сами, сви Јет се закувао и поклао. На све стране се рату Је. ОнаЈ се Швабо, како га оно зову... онаЈ Хитлер помамио, па само земљу за земљом притискуЈе и дави. Можда ће нас све рат покосит, па зато велим кад смо на окупу, да коју попијемо у наше здравље и у здравље наше дЈеце! Дако велики бог дадне па да...“ Ту стаде. За вриском коЈи уђе у собу, на врагима се појави нека жена и ужаснуто рече: „У помоћ! Погибе Новак!" У нереду, као овце кад се отворе вратннце на тору Јуриуше гости на врата. Последњи изађе Вучета. На утабаном путићу између амбара и куће наузнак Је лежао Новак, подави Јене руке пода се. На челу је зЈапила рана, велика као уста. Из ње су на све стране шикљали млазеви крви, пунили очне дупље, бојили и лиЈепили сиЈедо прамење за лобању. t

Неколико корака од Новака стојала Је омалена и витка дЈевојка црне рашчупане косе. У подигнутоЈ руци држала Је сЈекиру. Из разрогачених необично свијетлих очију вирио Је страх. Полуотворека уста са ниском бијелих зуба, као да су се спремала да изговоре нешто страшно и гадно. ОдЈедном са изгребаног блиЈедог лица неста збуљености. Као да се присЈети нечега смиЈешног, она стаде да се ужасно кикоће, затим да плаче. Људи око Вучете гледали су Је у недоумици. Жене су кукале и полиЈевале водом онесвијешћену Дару, 1 „Свежите је!“ „Не прилазите Јој побиће вас!" „ДаЈте ону пушку!“ Али нико ниЈе смио да ЈоЈ приђе. Нека жена обрете се иза Иванкиних леђа. Два сељака упутише се њоЈ. Размахујући секиром она се хитро окретала око себе. „Само ми приђите показаћу Ја вама!" „Отмите ЈоЈ сЈекиру па онда...“ Неко добаци: „Ћути баба!" Пузећи по земљи као лисица жена ЈоЈ се при.краде и замахну. Иванка се сави као да хоће да клекне на кољена. Од ударца мотке нога ЈоЈ прегрну. Она врисну, окрену се и пусти сЈекиру у правцу жене. Оштрица сЈекире бљесну испред жениних очиЈу и забоде се у земљу. Сељак с брцима Јурну на њу. Његова велика шака зграби Је за поцијепану кошуљу. Кад покуша да ЈоЈ заврне руку она га снажно удари ногом у стомак, склупча се као мачка кад хоће аа ухвати плиЈен и у Једном скоку нађе се са оне етране плота на њиви. „Ухватите Је! ПобЈеже!" „За њом, Божо!“ ЧовЈек потрча за њом, стиже Је на сред њиве. Раширивши руке зграбише се као да се рву. Тако загрљени онп су се неколико часака котрљали као нека крља. ОдЈеданпут крља се раздвоЈи. Чо-

вјек се диже па погнут стаде да бјежи преко Ц њиве. Иванка полетје за њим као птица, скочи му Ц на леђа и ухвати га за грло. Опет настаде котр- š љање. Нешто црвено обоји Иванкине зубе зари- Ц! вече у човјеков врат. Он стаде да се криви као = јазавац ухваћен у гвожђе. Ц Баш кад њени зуби стадоше да се забадају у = човјекову Јабучицу, и он стаде да кркља и бес- = помоћно се трже, она жена притрча и коцем је лупи по глави. Жена не престаде да је туче ни Ц кад Иванкина уста пољубише земљу. Окупи се Ц гомила. Неко конопцем веза опуштене Иван- јЦ кине руке. š За гомилом која Је преко њиве ишла кући, Ц осрамоћен и сам, вукао се човЈек с брцима. Неке Ц жене су се сми Јале показуЈући на њега. Он Је гле- Ц дао преда се и доводио У ред упрљано оди Јело. За- s тим Је марамицу стално притискао на грло. Док су Је гурали у избу, она Је сипаЈући псов- т ке, пљувала окупљену чељад. Ц „Крвници! Ви сте ми дом разорили! Ни лањ- Ц ски дуг ми ниЈесте вратили! Шта мислите да hy = вам опростити! Показаћу Ја вама, пси биЈесни, са- Ц мо док ми Богдан дође! Кучкини синови, ви сте Ш ми га отели! Али платићете ми, и те како!“ Она закрвављеним очима погледа Вучету, коЈи Је стајао прислоњен уз Јабуку. „И ти си крив, ћорави ђаволе! Крив си и те Ц како! Тебе треба објесити! Ити си дошао данас да јр пљачкаш, Је ли!? Нећеш, недам!" ВЈгчета зажмирка очима и закашља се. Они коЈи су остали да дворе Новака, цијеле Ц ноћи .су слушали отегнуто Јечање и нарипање, а испред зоре тихо пЈевушење успаванке... * 1 НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ: У следећим бројевима нашег листа редак- ц ција he настојати да уз књижевне прилоге g објављује редовно и критичке осврте на њих ц у циљу развијања дискусије о литерарним s остварењима студената. Ц

СТУДЕНТСКИ ГРАД У НОВОЈ години

Још у току прошлг школске године Студентско насеље на Нобом Београду било је са својих 1200 становника највећи студентски дом у Београду. Данас се то поготову може рећи, јер је у њему обезбеђен смештај за 1654 студента. Читаво насеље састоји се из 4 блока са укупно 24 зграде. У току прошле године било је оспособљено за становање 8 зграда, док су данас у потпуности завршена читава два блока са укупио 12 зграда. У Студентски град је усељено нешто преко 1.000 станара, те је дом у могућности да прими око 650 студената. Од тога броја за студенте прве године обезбеђено је 400 места, а остатак за студенте виших година. Цене уплате у Студентски град се нису промекиле. Сганарииа је и даље 500, 600 и 700 динара (за собе са три, два или једним креветом). За употребу решоа наплаћује се месечно још 100 динара. Ручак и вечера стају 2100 динара, те је менза овог студентског дома данас најјевтинија студентска менза у Београду. У мензи се храни свега 650 студецата на ручку и 584 на вечери. Међутим, повећањем броја абонената знатно*би се побољшале материјалне могућности мензе. Да би што боље прилагодили исхрану потребама и захтеву студената Управни одбор Студентског града у заједници са студентима саставља десетодневни јеловник, кога се руководство мензе строго придржава. Управни одбор је мишљења да he бити у могућ-

Соба у Студентском граду

ности да са овом ценом уплате послује у мензи без дефицита, док је једини проблем стаиарина због високих цена огрева и осзетлења. Превоз студената до града је слабији него раније. Аутобуса је мало па су студенти принуђени да дуго чекају у реду. Поред тога повишењем месечне претплате за аутобус на 450 димара студенти су знатно оштећсни. Са претплатом од 150 дипара и уз плаћање пет динара по всжњи они су имали мањи издатак него што he сада морати да плаћају. Поготову је ово погоршање ако се зна да претплата важи само за аутобус, а не и за остала превозна средства. Због оваквих прилика већ се до данас, свега неколико дана по усељавању, одјавило из дома око 40 студената. Иајбоље решење би било када би Студентски град имао своја три аутобуса који би служили за превоз студената на факултете и назад. Управни одбрр насеља, као и сваког другог студентског дома, самосталан је у угфављању домом. Веза између Управног одбора и Управника постоји и у складу је са потребама дома. Но, препоручљиво би било да се образује при Универзитетском одбору Савеза студената Координациони одбор који би разматрао прилике у домовима, начине решавања проблема, као и искуства по разним другим питањима, јер искуства још те како има.

Јоза ТУЦАКОВ

Станбене зграде на Новом Београду

У ЧАСТ ШЕСТОГ КОНГРЕСА КПЈ СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА

Пре неколико дана чланови Одбора за физлчко васпитање Сеоградскнх студената одржали су свој првп састанак пред почетак школске године, а у вези престојећег рада. На састанку Је, поред осталог, дискутовано и о организовању разних таклшчења међу београдским студентима у част Шестог конгреса КПЈ. Одбор је зато и дао иницијативу факултетским фискултурним одборима да се у најкраћем рску организује куп такмичење у футбалу и одбојци. Остале спортске органпзадије на Универзитету и всликим школама, такође су преузеле обавезе у част Конгргса, Тако ће стрељачка организација спровести масовно такмичење дружина по факул гетима, док he се на крају овога одржати квалитетно екипно такиичење. Чланови „Пг.ртизана" друштва за телесно васпитањг бе градских студсната, својом обавезом ће заједно са чламовима Културно-уметничког друштпа „Бранко Крсмаковић", органитовати неколико n”iiредби, којом приликом he посетити поједипа београдска пргдузсћа и извести спортски програм. Највсћу активност пред Кокгрсс показаће чланоди студентских планинарских друштава. Универзитетски одбср ПСС организоваће неколико патролних такмичења. Тако ће 11 и 12 октобра студенти плагшнари посетити Фрушку Гору, а 17 и 19 октобра оргзнизоваће „Поход путем друга Тита на Столице", док he уочи Конгреса, 1 новембра, извести иасован излет до Космаја. Одбор за физичко васпитање београдских студената који се пред почетак овогодишње школске године показао врло активан (бар за сада), дао је још Један предлог као обавезу у част Шестсг конгреса КПЈ: у времену од 20—30 октобра, преко студентских радних бригада, помоћи изградњу слетишта на Бањици. Предлог Је на своме месту. Наше организациЈе имаЈу довољно снаге да га прпхвате и у одређено време изврше. Ззто га и треба поздрзвити. ФУТБАЛЕРИ ,,МЕДИЦИНАРА''

ЧЛАНОВИ ЛИГЕ БЕОГРАДСКОГ ПОТСАВЕЗА

Футбглска секција С. Д. „Медицинара“ у прошлом првенству борила се у I разреду Београдског потсавеза. Тском целог првенства „Медицинар“ је испољавао стално добру форму. Од 18 сусрета забележио је 14 победа, један нерешен резултат и три пораза, чиме је „Медицинар“ заслужено заузео прво место на табели. Током првенства „Медицинар“ је највише играо у следећем саставу: Шипковић Петровић, Милатовић Јанићијевпћ, Шећеров, Роглић Панић, Живковић, Оташевић, Брујић, Поповић. Играли су јсш и Кулпинчевић, Патрногић, Обрадовић, Ерхартић, Балов и Сарић. У екипи се својом игром нарочито истичу Јанићијевић као најдисциплинованији играч, Оташевић голгетер тима, Милавовић пожртвованошћу, Роглић, Шећеров и Панић својом интелигентном игром. Поповић продорношћу, Шинковић сналажљивошћу у казненом простору, док су се Брујић и Живковић показали као добри градитељи игре. За овакве постигнуте успехе током првенства и у Футбалском купу за пехар маршала Тита (екипа се пласирала међу три најбоље у Београдском потсавезу), поред осталих, заслужан је и вођа футбалске секције Живојин Обрадовић, који се истакао као добар познавалац футбала. Екипа је пред сваки сусрет одржавала

редован састанак играча, где се дискутсвало о протеклом сусрету, о игри ројединаца. У овогодишхвем првенству ко је је отпочело пре двадесетак дана, футбалска екипа „Медицинара" учествује као члан лиге Београдског потсавеза. У екипи ће углавном наступати исти играчи, док ће у другом делу првенства наступити Шузић, Лазић и Укропин. Д. Николић

У ТОКУ ЛЕТА РАЗНОВРСНА АКТИВНОСТ ЧЛАНОВА „ПАРТИЗАНА"

Наступањем јунског испитног рока, а затим и летњег семестралног распуста, делатност „Партизана“ друштва за телесно васпитање београдских студената, би сасвим престала да није било оних најватренијих и најбољих чланова, који су у многобројним акцијама у том периоду достојно бранили боје свога друштва. Јуна месеца чланови „Партизана" учествовали су на зонском и државном првенству у спортској гимнастици. Резултат више него добар: четири екипе су освојиле сва прва места у својим категоријама, а у појединачном пласману првак сваке категорије Је из „Партизана". На државном првенству Ш мушка екипа нашег друштва у Ш разреду заузела Је четврто место, а њен члан Мирослав Маринков, ст. ветерине освоЈио Је прво место у држави. Женска екипа се пласирала као шеста. у Јулу месецу чланови „Партизана" постижу нове успехе. Оформљена раднз бригада друштва, одлази на Власину, одакле се после успешног рада, вежбаша и даваша академија у околним местима и градовима, враћа као трм пута ударна и Једном специ Јално похваљена бригада. Логороваше на Хвару Је наставак рада са Власине. Поред предшачког течаја, чланови друштва су учествовали и на првом савезном такмичешу „Партизана“ у пливашу. Овде студенти осваЈаЈу друго место у екипном пласману, поред лепих победа појединаца у неким дисциплинама. Логороваше на Хвару je завршено дводневним боравком на Плитвичким Језерима. Последши месец Је такође пун такмичеша. Са првенства у атлетици из Загреба екипа друштва од седам чланова доноси шест првих, два друга и два трећа места. На кошаркашком првенству екипа осваја треће место. Чланови су затим учествовали на првенству у одбојци и народном вишебоЈу, где Је Драгољуб Сабати, ст. ветерине, постигао наЈбољи пласман четврго место. Н. Ст.

Чланови „Партизана" приликом одржавања предњачког течаја на Хвару

„Техничар" у првом разреду Београда

Футбласка секција СД „Техничара“ је и најмасовнија, а и кајстарија спортска грака овога друштва. Још 1950 године основан је футбалски тим и пријављена екипа за првенство Београда. Тада је „Техничар“ играле своје првенствене утакмице у другом разреду. Резултати су били задовољајући. У пролећњем д' лу првенства екипа студената технике била је на прзом месту. Међутим једним својим неспортским понашањем секцији је забрањено даље учествовање на утакмицама, те је „Техничар“ завршио првенство тек на шестом месту. У току прошлог првенства „Техничар" се опет налазио у другом разреду. Била је то са-

да једна од најдисциплинованијих екипа. У току читавог првенства није био кажњен ни један играч. Дванест победа, а свега један пораз и једна нерешена игра је биланс ове екипе. И заслужени успех није изостао. „Техничар“ је надмоћно освојио прво место и квалификовао се за први разред. У тиму су скоро редовно играли: Ђорђевић, Кандић, Најчевскм I, Најчевски П, Анђелковић, Николић, Качунковић, Крсиановић, Петровић, Савовић, Станковић, Поповић и Мариновић. Један од најбољих играча је Риста Најчевски, док је голгетер Љубиша Поповић. Екипа је тренирала под руководством Качаревића. За такмичење у новом пр-

венству предвиђено је редовније одржавање тренинга. Број играча се повећао на близу 20, те ће се моћи одабирати за утакмице бољи играчи. „Тех ничар“ је до данас, такмичећи се у првом разреду, одиграо четири утакмице. Једну је добио, а три изгубио. Ова криза је делимично због некомплетног састава екипе, јер се сви играчи још нису вратили у Београд, а једним делом што се екипа састаје са јачим противницима него у прошлом првенству. У сваком случају треба се озбиљније позабавити питањем тренинга и доласком играча на њих и ми се надамо да нас „Техничар“ ни у овом првенству неће разочарати. 8

Излаје Савез студената Југосла вије на Београдском универзите ry и великим школама. Уређује редакциони колегијум, одговорни уредник Александар Нснадовић Уредништво и администрација Београд, Балканска 4/IV; те лефон 23-464, чековни рачун 1031-903213. Тромесечна претпла та 60 дин. Штампа ..Глас” Моше Пијаде 8. Лист излази средом, цена 5 диа.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 16