Студент
КОНФЕРЕНЦИЈА НА ФИЛO3OФСКOМ ФАКУЛТЕТУ
Наш је задатак да се васпитавамо у духу научног социјализма
(Наставак са прве стране) носно до писма ЦК КПЈ, на лабавост и индиферентност једног дела комуниста према разним рђавим појавама год студената. Ове као и многе друге појаве биле су плод погрешно схваћепог принцТ-ша социјалистичке демократије. Социјалистичка демократија схватана је анархично и малограђаиски. И даље ... Метод рада ОПО био је често без политичког садржаја, а претрпан организационим питањима. Премало су третирана питаша из области опште политике наше Партије и наше земље, из области политичког рада на наием факултету, студентског стручног рада итд. Чак се било оформило мишљење да партиске организације и не треба да се брину о томе како уче чланови Партије јер тобоже „т° ће регулисати нови систем стипендирања”. Врло ретко су партиске и студентске организације озбиљније анализирале наставне планове, програме и уопште проблеме из области наставе..." Наводећи цитате из писма ЦК КПЈ који говори о пр°бле мима у партиским организаци ,Iама наставника друг Раде Богдановић је исцрпно изнео проблеме ОПО наставника на Филозофском факултету. Међу приоритетнијим задацима к°је је требало решити били су и: развијање борбе мишљења за идејност у настави и науци, затим ликвидација идеализма у образовању и васпитању, усвајање научне, материјалистичке основе образовања и васпитања. То је требало учинити упркос очајничким покушајима отп°ра заступника старих, конзервативних и реакционарних научних схватања. Ова борба мишљења не само да није вођена него у пуном смислу није ни започета, ни у оекцији Удружења универзитетских наставника нити у Савету Филозофског факултета. * У анализи рада у другом периоду, односно после писма ЦК КПЈ у рефеоату се са пуно сигурности констатује да се тај период карактерише појачаном актизношћу партиских организација и већине чланова Партије на плану политичке борбе за спровођење линије Партије и на остварењу негативних појава, карактеристичних за прву етапу рада. Пошто је изложио успехе и неуспехе партиске организације у другом периоду, у идеолошк° - политичком раду, друштвено - забавном животу у Савезу студената, затим на фискултурном пољу и овогодишњој изградњи кључних објеката и нека организациона питања. референт је истака° претстојеће задатке од којих приоритетни значај има рад на што интензивнијој политичкој активности на факул тету и стална борба за јединство и чистоту Партије, за пра вилно схваташе унутарпартиске демохратије и социјалистичке демократије уопште. Други део конференције био је испуњен дискусијом о проблемима којих се је дотакао реферат и о неким другим, којих у њему није било. Борба мишљења то је било једно од важнијих питања о коме се дискутовало. Поредећи тобожњу слободу мишље
ња у СССР-у, где хијерархиски систем њу фактички онемогућава, затим у буржоаским земљама, где се она одвија само у оквиру буржоаских класа, и у нашој земљи, један дискутан је истакао да се она код нас примењује и усваја и то као стваралачки принцип који доводи до закључка, који се као такав, као плод слободне борбе мишљења не прима сам° споља и само површно. Говорећи о резултатима ове борбе мишљења на факултету у протеклој години дискутант је истакао успешно отклањање круте везаности дискусије за временска ограничења. Напротив, дискутовало се. на већини дискусионих састанака у протеклој години све дотле. док један проблем није исцрпен. Такве су се дискусије често протезале на већи број састанака. Друг Раде Богдановић новоизабрани секретар партиске организације Филозофског факултета Други од важнијих проблема о којима се дискутовало је проблем наставних планова и програма. Најистакнутији од дискутаната о овом питању био је асистент Драган Недељ ковић. У своме излагању он је о том питању рекао: „Неким наставницима као да је
и непријатно изнети пред лице _ јавности своје програме. Да ли је то страх од критике, од контроле научног јавног мњења 0 или је посреди обична балкани ска инертност и јавашлук? Очи то је да неки наставници своју бојазан од јавности и не д моћ да посао изврше онако ка 0 ко то наша социјалистичка i- стварност тражи често прав и дају дискусијама и читавим ,-теоријама” о неп°требности наставних програма...“ Иа ма у нашој настави неких не ). допустивих празнина. Ако се е код нас није предавала напр. У Шпанска књижевност то је х недостатак који се може при_ времено трпети и правдати. _ Ако се из низа план°ва књи_ жевних група искључује Теоа рија књижевности мало а због недостатка професора а више из несхватања значаја о.! вог предмета то је већ муч_ није и теже се може схвати. ти с обзиром да см° свесни потребе рашчишћавања битних књижевно теоретских питања и то баш на оним групама на којима се овај предмет укида као обавеза. Али, чињеница, да се на Београдском универзитету не изучава систематски хрватска, словеначка и македонска књижевност, словеначки и македонски језик, затим историја Словенаца и Ма кедонаца та чињеница је по разна, недопустива и нема никаквог оправдања. На Универзитету југосл°венског главног града не могу се чути предавања из хрватске, словеначке и друге књижевности! Причамо о братству, а не стварамо конкретну научну основу том братству. Свршени студенти одлазе у гимназије са познава њем само српске наци°налне . књижевности и историје, а ти . људи треба да васпитавају па, шу омладину у духу југословенског патриотизма... Чиме се другим ако не инертношћу и неупорношћу катедри и Са, вета може објаснити да се у овој југословенској земљи није за седам година могао наћи ни један професор за хрватску и словеначку књижевкост и друге ггаше, Југбсловенске науке. Срамота би било другови, правдати овакве појаве.
сног идејног компромиса у за немаривању револуционарне борбе за комунистичке принципе. После избора за руководство Факултета и избора делегата за Универзитетску изборну конференцију, прочитани су и једногласно усвојени телеграми ЦК КПЈ и другу Титу и други, ЦК КПС и другу Петру Стамболићу. Овим је конференција завршила свој рад.
На низу група наш студент не добијз марксистичко образовање
Посебно и изванредно значајно је питање какав поглед на свет пружа наш факултет студентима. Наш је задатак и жеља да се васпитавамо у духу научн°г социјализма. Треба ли доказивати да настава из многих предмета и на низу катедара има веома мало везе са научним социјализмом. За то пбстоје објективни и субјективни разлози који се често морају а каткад и не м°гу уважити. На низу група рецимо то отворено наш студент не добија марксистички поглед на свет и науку, већ се васпитава у духу који ке одговара ни нашем друштву ни захтевима савремене напредне мисли.“ Пошто је истакао неопходност познавања' друштвених наука, посебно ист°рије фи- i лозофије, историског материјализма и естетике за изучавање историје литературе и тешкоће последица непотпуних студија на групама које изучавају литературу (а непот пуне су без ових друштвених наука) дискутант је предложи° конференцији да донесе потребне закључке у овом
■ смислу. Говорећи о важности ( идејне борбе дискутант каже: ~Постоји једно схватање, ко]е додуше није сасвим изразито 1 а које се од прилике своди на ■ ово: сваки прави научник ко. ји полази од чињенице и тежи да откриле извесне законе, 1 нужно he доћи, или ће се прч ’ ближити, дијалектичком и иi сториском материјализму, без обзира на своја уверења. Ова мисао није ни мало нова: Она је углавном истинита, али су је класици марксизма изрекли, мислећи претежно на достигнућа природних, егзатних наука које нису у непосредној вези са идеологијом и идеолошком борбом. За друштвене науке, за филозофију, историју, књижевност, у којима и деологија нужно долази до пу ног и непосредног изражаја или, боље речено која и нису ништа друго, већ форма идеологије, ова мисао важи, у кудикамо, мањој мери. У нашим .условима, мислим на наш фафкултет та теза да ће сваки прави научник доћи сам, хтео или не до марксизма, има и своје опортунистичко наличје. Без обзира што се она и у приципу може и усвојити, ми од ње ипак не смемо поћи у одрећивању наше тактике и паше практичне политике. Јер она се врло лако може да
извргне у проповедање кла-
Велики студентски збор у Кошутњаку одложен за 19 октобар
УНИВЕРЗИТЕТСКИ ОДВОР САВЕЗА СТУДЕНАТА ДОНЕО ЈЕ ОДЛУКУ ДА СЕ ВЕЛИКИ СТУДЕНТСКИ ЗБОР ЗАКАЗАН ЗА 12 ОКТОБАР ОДРЖИ 19 ОКТОБРА. КАКО НАСТАВА НА ПОЈЕДИНИМ ФАКУЛТЕТИМА ПОЧИЊЕ ТЕК ПОЛОВИНОМ ОВОГ МЕСЕЦА, ВЕЛИКИ БРОЈ СТУДЕНАТА НЕ БИ ИМАО МОГУЋНОСТИ ДА ПРИСУСТВУЈЕ ОВОЈ ВЕЛИКОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА. ПРЕДВИЂЕНО ЈЕ ДА СЕ ПОРЕД МИТИНГА НА КОМЕ ЋЕ ГОВОРИТИ НЕКИ ОД ПРЕТСТАВНИКА ДРЖАВНОГ И ПАРТИСКОГ РУКОВОДСТВА, УНИВЕРЗИТЕТСКИХ ВЛАСТИ И САВЕЗА СТУДЕНАТА, ОРГАНИЗУЈЕ НИЗ КУЛТУРНИХ ИСТУПА, СПОРТСКИХ ТАКМИЧЕЊА И ДРУГИХ ОБЛИКА ЗАБАВЕ И РАЗОНОДЕ НАШИХ СТУДЕНАТА. УНИВЕРЗИТЕТСКИ ОДБОР САВЕЗА СТУДЕНАТА
Правници су свестрано анализирали успехе и недостатке
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Отворена партиска конференција Правног факултета одржана је 3 октобра 1952 године. О раду организације у току прошле године говорио је секретар комитета друг Миливоје Родић. На почетку реферата он је дао кратак осврт на неке догађаје из међународ не политике истичући при томе непријатељску политику СССР-а према нашој земљи и његове агресивне аспирације према другим народима. Говорећи о нашој унутрашњој ситуацији, друг Родић је указао на велики напредак који је постигао наш народ у изградњи социјалистичке економике и на напоре који се у том правцу улажу. Наш друштвени и привредни живот се све више демократизује, а заслуга за то припада у првом реду Партији која је на време уочила опасност од бирократизма и повела оштру борбу против његових појава. Референт је даље говорио о раду паотиске организације Поавког факултета. он је иста као да је она имала низ слабости у почетку прошле школске године. Једна од основних била је недостатак политичке активности код једног дела чланова Партије. Користећи помоћ ЦК КШ кроз писмо о унивеозктетима као и савете друга Тита које је дао делегацији Савеза студената, наша организација рекао је референт успела је да се ослободи ових слабости и да много јача са далеко бо-
љим резултатима од оних на почетку школске године дочека Шести конгрес наше Партије. Дискусија је била веома плодна. Дискутанти су пстицали потребу још шире актив ности комуниста. Посебно је указано на то да партиска организација треба да буде предводник и иницијатор у раду Савеза студената и мерило вредности свакога комунисте управо треба да буде његов рад у Савезу. Посебно питање
ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
коме је дискусија посветила много пажње је проблем првв године на којој је уписано двв и по хиљаде студената, вишв него икада до данас. Дискутан ти су се сложили у томе да je тој години потребно посветити посебну пажњу и помоћ. На крају конференције дискутовано је још о неким питањима а затим је изабран фа култетски комитет и упућен поздравни телеграм Централном комитету КПЈ и другу Титу.
ВОДИТИ СТАЛНУ БРИГУ О ЛИКУ КОМУНИСТЕ
Партиској конференцији на Шумарском факултету која је одржана 3 о. м. присуствовало је око 170 комуниста и око 50 ванпартијаца. Поред тога конференцији је присуствовао један број делегата из Градског народног одбора Земуна, затим претставника фронта, шко ле Министарства унутрашњих послова у Земуну, Удружења шумара Народне Републике Србије и делегати Универзитетског комитета КПС. Реферат о раду партиске организације поднео је досадашњи секретар партиског комитета Светозар Бутулија. Поред резултата рада партиске организације, њених слабости и недостатака, у реферату су и-
стакнути неки задаци који се постављају пред комунисте на Шумарском факултету у наредној години. У живој и плодној дискусији било је речи о многим пита њима међу којима највише о лику комунисте, његовој политичкој активности и раду у Савезу студената, о неким про блемима реорганизације, као и о односима школских органа и студената. Говорило се за тим о резултатима које је постигла радна бригада Шумарског факултета на изградњи хидроцентрале на Власини. После избора топло је поздрављен телеграм Централном комитету Комунистичке партије и другу Титу.
Члан Партије мора непрестано да учи
ЕЛЕКТРО-ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Јуче 6 о. м. одржана је Пета годишња партиска конференција Електро - техничког факултета у присуству преко 300 чланова Партије и ванпартијаца. Извештај о раду партиске организације поднео је члан Комитета Миле Стојановски, у коме је нарочито истакао велике резултате у идеолошком јачању организације. Томе су нарочито допринеле „Савремене теме" друга Ђиласа и други материјали наших руководилаца. Затим се у исцрпној анализи осврнуо на практична питања рада истичући велике успехе у организовању: демонстрација у вези са Трстом, маневара и радне акције. Међутим и поред ових великих успеха, он је указао на низ слабссти, у првом реду још увек слабо ангажовање чланова КП у индивидуалној идеолошкој изградњи.
„Како се један члан КП, у данашњим условима нарочито, не може замислити без политичког рада, који условљава идеолошку изграђеност, јасно је да чланови КП морају обратити пажњу јачању своје изграђености. У том циљу ове године треба развити широку и обавезну активност". У живој дискусији у којој је учествовао велики број чланова Партије, подвучене су многе слабости. Нарочито је истак нуто да је политички рад још увек незадовољавајући. Видно место заузела je и дискусија о стварању лика студента будућег интелектуалца, користећи искуства и традиције у раду студената предратног Београдског универзитета. На крају је изабран Комитет од 13 чланова и 19 делегата за Универзитетску конференцију и послати телеграми ЦК КПЈ и другу Титу.
ВИША ПЕДАГОШКА ШКОЛА 300 комуниста и ванпартијаца на конференцнји студената ВПШ На отвореној изборној партиској конференцији Више педагошке школе присуствовало јо укупно око 300 студената, комуниста и ванпартијаца. Референт Је био друг Влаховић Лука. члан Комитета и секретар партиске организације на | годкни. У реферату су нарочито акцентирани проблеми у вези са ндеолошко - политкчком ак-
тивношћу комуниста, и у вези са тим, борба за лик члана Пар тије и за лик просветног радника уопште. Поред ових питања дискусија се водила око још неких мећу којима треба поменути борбу_ против предрасуда и религије. У дискусији је учествовао и један број ванпартијаца. Конферекција је донела закључке у којима су дефинисани задаци за наредну годину у вези са питањима која су третипана у реферату и дискусији. Пригодно - матргатнчки факултет Дискусија 8 етуелним проблемимз у вези Упедбе о студицта Ha отвореној партиској конференцији на Природно - математичком факултету било је око 500 комуниста и ванпартијаца. Као гости присуствовали су декан Природно-математичког факултета професор Тадија Пејовић и др Синиша Станковић који је говорио о Закону о универзитетима. Реферат као и дискусија су, поред анализе рада партиске срганизације истакли неке акутне проблеме у вези са Уредбом о студијама на Природноматематичком факултету, као нпр. проблем рокова, затим нека питања наставних планова и програма. После избора партиског комитета од 15 чланова и 30 делегата за Универзитетску партиску конференцију, топло је при мљем телеграм Централном комитету Комунистичке партије Југославије.
Студенти помажу стручншх радннцима у Севојну
И ове године велики број студената учествовао је на изградњи кључних објеката
2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 17