Студент

О квалитету успеха и начину рада студената на Универзитету

У изванредно кратком раздобљу времена од Ослобођења до данас, универзитети су дали знатан броЈ високо-квалификоваиих стручшака. Њихово укључење у све гране нашег живота и изградње, било је од великог значаја, а извршавањв сдговсрних задатака доказ је, и поред многих оправдаких приговора, да су они на Универзитсту стекли потребна основка знања, по моћу којих су се дгогли снаћи у пракси. Међутим, нама се чздаи да са досадашњим начином рада и учења, јсдном речју са „студирањем* 4 студената не можемо бити потцуно задовољни. Однос студе Ката према настаги и научиом раду има најчешће и скоро по правилу шсинан облик, а материјал из кога се црпи внање своди се наЈчешће ка основне извох>е. Данас се још увек велики број студената сцрема из уџбеника, скрипата и;ш бележака, сводећи извор свога знања само на њих. то Је, међупш, врло погрешно. УџбеНици и скршгга су сшмо основшт извори за формирање појма о систему и садржиии једно науке, али не и доволдаи за формирање Једног заиста висококвалификованог струч њака, широког профила, који ће у нгивоту умети да сагледа нову проблематику, да нађв изворе за потребан матери Јал. и да Јз саиостално решава. СтуденТИ морају вужно, и то OEiaKn без изузетка, почети да се већ за време студија упознају са широком литературом своЈе струке, а нарочито да нрате стручпе часописе, и то како домаhe, тако, по могућству, и стране, На таЈ вачин, они ће само моћи да оагледају сву зграду шуке коју студираЈу, зграду коЈа мм кроз уџбенике и предавања остаје каткада Недовољно откривена и осветљена. С друге стране самосталан активан рад студената на Унитерзптету у току студија ниЈе Још у довољној мери разви Јен. Сем предаваша, сзв остали рад, посебно рад у лабораториЈама, семинаркма и инсти-

Проф. Б. Благојевић

# тутима, треба да има облнк активне сарадње студената м наставника. Дискусије, постављање проблема, гражење проблематике из праксе, све то треба да прати свзкц рад слн предавања, Сваки експеримент, свака вежба, сваки семииар, свакм нројект треба да буду праћени дискусијама извођача и наставника. На тај начин, студенти неће, као што је то најчешће данас случај, пасивно пркмати све што им буде пружено ка нредавањтгма и приказано и показано на вежбама већ ће се научити да прате развој и начи« постављања проблеиатике, а то he значити стварање нод студената способности за самосталан рад и овлађивање научном методом. то ће у исти мах изазва. ги веће и даље интересовање за проблеате, дубље улажење у литературу, шире сагледање важности и домена струке, а то значи поцизање нивоа универзитетских стуцт*Ја и повећање квалитета успеха. Најзад, лични контакт између наставника и студената треба да буде м много шири и много интензивиији. Кабимет, па чак и кућа наставиика треба да буде стално састајалиште, где би се водили колепгЈалии и друтарски разговори, и гиме отварао видик, Разуме се, уз цужн« међусобно поштовање. jep, с правом се каже да за формиње Једног младот човека један сат разговора са неким добрим професором вреди каткада више него чигав семестар предшвања. Нма свакако Још и других облика да се, измеиом начииа рада сту. дената на универзоггету, постигне већи квалитет успеха. Но, за нас Је у овему хоме Једно битно: веће залагање и студената и наставниха, и нарочито што акгивнија сарадња и рад самих студеиата у свима обтицимз школског рада, У том ногледу наш унмверзитет мора што пре да учикн одлучан корак напред. зато мислимо да ово треба да буде у току каредких година Један од основјпгх задатака и школских ортана и студентских организација.

Да ли je баш такo „Овог лета на Ресави"?

У кашој штампи често се пише о одговорности новинара и људи који у њој сарађују. То није ометало друга Дошена да у својој рспортажи овог лета на Ресави, објављепој у „Народном студенту" од 1 октобра о. г., а која је у н.еговој глави импровизирана на основу једног или два дана проведеиих у Свилајнцу, прикаже оваЈ град нетачно. Хвала му на лепоЈ речи о нашем граду, али нека ми дозволи да се критички осврнем на поједине одломке ове репортаже, а уз то на општу слику коЈа се' из ње добија о СвилаЈнцу. Он пише: „Нигде се ваљда као ту није испреплитало село с градом, који се зачиље. Суботом читава варош Је пијаца; краЈ уског тротоара џоња во и знатижељно буљи у излог „Сремага", сељаци улазе и излазе из „Европе", те сви лаЈначке огромне шупе са „златном кзпљицом". На схрацу то што у СвилаЈнцу не посгоЈи никакав „Сремаг", већ ресавски магазин (Ремаг), за такве грешке нећемо замерати. Реч Је о изразима и о ономе што је аутор запазно приликом свог боравка у СвилаЈнцу. Преко двеста студената, коЈе оваЈ краЈ има, нису никако производ самих себе, већ своЈе сре-

дине, коЈа Је непосредно после првог светског рата подигла Јсдан од првих споменика који симболише републику. У чланку Је наведена чињеница да Је у СвилаЈкцу 1868 отворена „читаоница" омладине ресавске, Јсдна од првих у СрбиЈи. Историји Је познато да Је најстариЈи и први културни споменик српског народа био у Ресави „ресавска школа", коју Је основао Стеван Лазаревић. Ла зар се неће свако ко познаје ресавски краЈ, ако не лично онда из историских извора, питаги да ли се о Једној истој Ресави пише. Зар се може рећи: „ипак Свилајнац Је донекле град: чита повине и књиге, служе се радио апаратои, има професоре, учитеље, лекаре". Нико и е претендуЈе да Свилајнац прогласи градом ако он то ниЈе. Он Је срески привредни и културни центар, паланка коЈа тек од ослобођења почиње да се отреса старих навика наслеђених из прошлссти. Споро напредује, услови су такви: нема индустрије, Јер Је то пољопривредии крај. Народ Рссаве Је тек прошле године завршио пругу. Али ако га ово што „чита новнне и књиге, служи се радио апаратои, има професоре, учитеље и лекаре ...“ чини ипак градом, онда се уме правитн разлика између села и града. у нашој земљи ов е услове имају мпо га већа села. „Чита новине“ а у ком се нашем селу данас не читају новине. СвилаЈнац има квалитетан футбалски тим, велику биоскопску салу, реновирану зграду за позоришне претставе, градско аматерско позориште, спортска игралишта, многоброЈне произвођачке задруге, привредно предузеће „Заставу“. у свим селима среза постоЈе сељачце радн е задруге, а село крај саиог СвилаЈнца читаво Је учлањено у сељачку радну задругу. То Је требало запазити, а не (Наставак на четвртоЈ страни)

Чланови „Партизана" друштва за телесно васпитање студената Београда, имали су сво ју посебну бригаду, која је учествовала на изградњи хидроцентрале на Власини. la слици: Чланови „Партизана“ на раду.

Из бригадирске

бележнице

Дугачак низ вагона отегао се кроз поља. Бучна, шаролика композиција какву није скоро видео овај крај. Кроз врата и решеткасте прозоре извирују лица младића и девојака. Много младих лица. Скоро три хиљаде студената са градилишта Власине путује за Ниш. Говориће Тито. Видећемо Тита. За то задовољство није скупа цена две непроспаване ноћи и један врео дан у препуним „ге" вагонима. Воз често застаје на отвореном пољу. Зачас вагони остају полупразни. Одјекују звуци хармонике. Негде се заталаса коло. негде почиње песма, Гласови су про мукли и шкрипе као неподмазани точкови наших вагона. Синоћ нас је добро залио пљусак. Отегнут писак локомотиве. Пењемо се уз грају. Неки љубитељи спавања, изваљени на траву, уплашено трљају очи и јуре за во зом који лагано креће. Трче крај вагона, а из отво* рених врата у сусрет им лете пружене руке другова и смех. Састанни у пољу су весели. Али са станицама то није случап Добили смо иеки слан сир за доручак. Со је веома пекла, а воде није било. Зато су се на станицама одигравали чудни призори. Чим кочнице зашкрипе, из вагона се појури напоље. Вичемо на интенданте и трчимо према чесми. Нас је скоро три хиЛаде. А чесма обично једна. Сигнал. Трчимо натраг али без смеха, хтели смо да пијемо сви. А није успео нико. Враћамо се из Ниша. Слу шали смо Тита. Шта се још може рећи о томе? Чиме се иоже описати оно осећање cpehe које око себе шири Титов осмех? Како се могу препричати његове речи? Слушали смо га. И враћали се на градилште јачи и бољи. Читавог дана палило нас је сунце. Неки врућ ветар засипао нас је прашином. По станипама исто. Гужва и разбијене флаше. Лесковац. Воз још није стао, а ми већ летимо према чесми. За стајемо изненађени. Крај чесме поређани лонци, шерпе, канте. Све je пуно воде. Једна жена захвата лон четом воду и нуди нас. Помаже јој десетогодишњи син. Жена шефа станице видела нас је јутрос кад смо одлазили. И спремила нам је воду за повратак. Пијемо журно. Звиждук локомотиве. На брзину питамо: Како се зовете другарице? Еуфемија Миладиновић, каже, док пружа последње лонче. Кренули смо. Станица промиче крај нас. Довиђења мајко довикујемо из воза. У одговор нам машу две руке, једна велика и једна мала, Точкови клопарају. Ветар нам хлади ознојена лица. Какав радостан дан. Видели смо Тита. И видели смо Титове велике речи о народу. о његовој снази и племенитости. Видели смо их у овој мајци.

Саша ВЕСЕЛИНОВИЋ

Јабланица Преиошење балвана СА АКАДЕМИЈЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА

Наставни план резултат тесне сарадње Савеза студената са Наставничким саветом

За доношење наставних планова од огромне је важности свакодневна сарадња студената и професора у нијем је обостраном интересу правилно решење тога питања јер добар наставни план, поред осталог, условљава нормалан ток наставе. У том циљу, савези студената по факултетима, у току прошле школске године организовали су дискусије о постојећим наставним плановима, расправљали о потребп или сувишности неких предмета и своје захтеве износили пред Савет факултета. Да је оваква иницијатива студената корисна и пожељна, доказује стално побољшање наставног плана Академије ли ковних уметности. Оправдани захтеви студената редовно су наилазили на разумевање професора, што се одразило и у доношењу наставног плана Ли ковне академије. Често је Ректорат Академије сугерирао студентима да продискутују о неком проблему наставе и да даЈу своје примедбе. Тако је „Наука о стиловима" као предмет потпуно укинут, а материјал његов изучава се у оквиру „Историје уметности". Предмет „Калиграфија“ није поново ушао у наставни план јер за изучавања тог материјала не oceha се потреба. Према досадашњим наставним плановима предмет „Фреску“ слушали су свега месец дана студенти IV године, након чега су ишли на екскурзије по манастирима да се детаљније упознају са том граном ликовне уметности. Али, пракса је показала да кроз месец дана слушања тог предмета на Академији студен ти не стичу довољно знања. те на научне екскурзије у манастире, где иду да то знање усаврше, одлазе готово неспремки. Да би се то отклонило, решено ie да се „Фреска“ уведе као обавезан предмет на треhoj години, с тим да се слуша годину дана, а након тога да се иде на екскурзије по манастирима. Предмет „Акварел'* пребачен је на другу годину, што омогућује студентима да већ од првих година студија уводе се у боје. Ради пораста интересовања за предмете „Графику**, „Фреску** и „Акварел“ ти предмети се уводе као факултативни за све године студија (изузев друге године где су „Акварел“ и треће го дине „Фреска" обавезни предмети). Једап део апсолвената стоји на становишту да зидном сликарству претстоји лепа будућност, те да би им се омогућила одговарајућа специјализација, од ове године, поред сликарске и вајарске, отвара се и „фреско“ специјалка. Да би се студентима омогућило коришћење ширег катеријала и праћење савремених уметничких публикација у све ту, уведен је француски језик

као факултативни предмет за све године студија. До сада студенти Ш и IV године вршили су избор професора код којих he слушати поједине предметеа сада су то право добили и студенти друге године, што he се свакако повољно одразити у њиховом савлађивању наставе. Резултат овакве сарадње, између осталог, је и издавање уџбеника, који након обрађивања материјала од стране про фесора, уређује и издаје Савез студената. Тако, за предмет ,)Анатомију“ залагањем професора Лучева и Савеза студената, изаћи he уџбеник, што ће омогућити савесније сагледавање тог предмета и олакшати рад студентима који су за спре мање испита из „Анатомије" били упућени до сада само на своје белешке са часа. Али овим нису исцрпени

наставни проблеми студената Академије ликовне уметности. Један од захтева који студенти сада износе пред Савет Ака демије, јесте увођење обавезног предмета „Историје југословенске уметности". Овај свој захтев студенти образлажу потребом да они као будући сликари буду детаљно упућени у досадашња уметничка достигнућа наших народа. Овакав захтев и образложење свакако су на месту, те се студенти надају да he Савет Академије и овог пута, као што је то и до сада био случај, пмати разумевање за њихове оправдане жеље. Тако. свакодневном сарадњом Савеза студената са Саветом Академије ликовних уметности, отклањају се сви наставни проблеми омогућује се нормалаи ток наставе и њено потпуно усвајање. М. ЂУРИТж

РАЗМЕНА СТУДЕНАТА

Страни студенти код нас и наши у иностранству

У коме год било крају наше земље летос сте могли срести велики број страпих туриста; било је ту Американаца и Немаца, Индонежана и Либанаца, Египћана, Аустралијанаца и претставника многих других земаља. Они су пропутовали иашу земљу, разг°варали са радницима и студентима, министрима и научницима, задругарима и осталим нашим људима. Дошли су да виде оно ново што није ни совјетско ни капиталистичко, већ наше, а што интересује данас читав напредни свет, Нарочито је ове г°дине повећан број студената туриста. (Наша студентска организација имала је уговоре о размени студената туриста са иностранством). Beh првих дана месеца јула почели су у прихватне центре пристизати страни студенти. Сваки центар имао је на расположењу пр°сторије студентских домова за смештај и исхраиу студената по врло приступачним ценама. Осим центара у Београду, Загребу, Љубљани и Сарајеву, организовани су исти такви на Ријеци, у Сплиту и Дубровнику. Све ово омогућил° је страним студентима да удобно проведу дане као наши гости. Интересантно је навести податке о броју страних студената који су прошли кроз разне прихватне центре. Само кроз београдски центар (који је најслабије био посећен, због његове удаљености од границе), прошло је 30 Аустријанаца, 36 Турака, 9 Енглеза, 8 Данаца, 87 Американаца, 21 Немац, 105

Француза, по један Италијан, Холанђанин, Грк и Сиријац; нешто касније прошло је 7 Канађана, 5 Белгијанаца, 20 Швајцараца и 3 Швеђанина. Број у осталим центрима био је неколико пута већи. Поред тога Београд су посетиле бројне стране студентске делегације из Швајцарске, Аустрије и Немачке, укупно њих 60 на броју. Оне су посећивале наше радне задругв (Чуруг у Бачкој), и градилишта (Зеница, Сплит. Ријека) и међународно одмаралиште у Новом. У јулу је у Београду боравила такође делегација од 36 турских студената, па затим неколико студеНтских туристичких група у августу и 44 члана Хришћанске заједнице мла*' м дих људи из Америке/ Ова гру- 1 па била је у Веограду, Славонском Броду и Загребу. Истовремено, а према уговорима о размени туриста-студената и одласка студената на техничку праксу, у иностранству је боравило 85 наших студената и то: 7 у Аустрији, 3 у Енглеској, 9 у Француској, један у Холандији, 2 у Швајцарској, 2 у Шведској, 45 у Немачкој и 2 у Данској. Известан број студената Београдског Универзитета провео је ово лето на радним акцијама у Финској и Швајцарској, У будућности треба очекивати све бољу сарадњу наших и страних студената, • што је у складу са читавом нашом политиком учвршћивања мира и међународне сарадње.

Кроѕ универѕитете у свету

ФИНСКА У ХЕЛСИНКИЈУ ИМА 3.723 СТУДЕНТА ФИЛОЗОФИЈЕ У ФинскоЈ постоЈи дванаест установа коЈе пружају високошколско образовање и то: Универзитет у ХелсинкиЈу, универзитет у Турку, Шведски унивврзитет у Турку, Финска економска школа, Шведска економска школа, Техничка висока школа, Ветеринарски колеџ, два наставничка колеџа и школа друштвених наука. Сада од ових установа су у ХелсинкиЈу, четири У Турку и једна у Јиваскули, * ♦ * Према најновијим статистикаиа Универзитет у ХелсинкиЈу ииа 3.723 студента филозофиЈе (од тога 2.474 на историско-филолошким и 1249 на природно-математичким предиетима), 1095 медицине и права заједно, 958 друштвених наука, 839 пољопривреде и шумарства и 307 студената теологиЈе. Број студенткиња од 1950 године се постепвно повећава и достигао Је 45<>/(ј у Хелсинки Ју. ИНДОНЕЗИЈА ОСКУДИЦА УЏБЕНИКА У Иидонезији влада страховита оскудица уџбеннка, а и постоЈећи су ва страним Језицима. Велика Је потражња за скрнптама. Предаван»а се пажљиво бележе, после коригују и штампа Ју. Центар Светске универзитетске помоћи Јс издао скрипта за шеснаест медипинских предмета, као и ннз других ■ то у већеи броЈу. Скрипта ce

продаЈу студеитима Јевтино у поређењу са ценаиа уџбеника, коЈи су недоступни за индонежанске студенте. * * Студенти Универзитста у Гаџа Мади, Џоџакарта, почели су акциЈу да смање несташицу уџбеиика на индонежаиском језику у средњим школама и на Уииверзитету. Организоваи је посебан центар за издавање уџбеника. Око тридесет студената Је запослено у спремању и штампању књига. Центар расподељуЈе књиге, које се продаЈу по цени око десет рупија (300 динара). У ЈедноЈ години штампаио Је двадесет књига од коЈих су пет преводи са страних Језика. НаЈвећи тираж Једне књиге Је 5000, док Је просечан 2000 џримерака. Студентски савет разматра могућност претварања Цеитра за издавање уџбеника у Универзитетско издавачко предузеће, што би зпзтно проширило штакшање na нндонежанском Језику. ПОРТУГАЛИЈА ОСУЂЕНО 80 СТУДЕНАТА У мају ове године почео Је процес против 80 студената Акадеиије ликовних уметности у Лисабону. Процес Је завршен пресудом коЈом се оптужеии избацују са Лкадемије за време од једне до двв године. Студентско удружење Природно-математичког факултета у Лисабону радило Је иа томв да сиањи пресуду и успело Је да добије дозволу за 66 студензта да могу поново наставити студије. Премда се разлози процеса криЈу, сматра се да cjr долихичног каракгера.

АРГЕНТИНА НЕРЕДИ У ЛА ПЛАТИ Велики неред избио је 13 авгусга у трпезарији Универзитета „ЕкваПерон" (раније Ла Плата), када су студенти скинули са зида и издерали слику „претседниковице'’, у знак протеста због промене имепа Универзитета у Узиверзитет „Ева Перон“. У исто време студенги су протестовали против наредбе претседника УниверАггета, коЈи Је у име власти саопштио да само студенти обучени у црнину могу бити послужени. ПолициЈа се умешала у нереде. 112.000 СТУДЕНАТА У ЗАПАДНОЈ НЕМАЧКОЈ У тону једног семестра нрошлв школхже годиие ка Универзиггетамв и виооисим школама у Затваlдиој Немачхој било је ушгсано 112.343 студената, Био Је и 2.191 страни студент. Непрехидно се показује тенд-ечциja пада броја студената медициив цок се броЈ студвната економоких наука повећава. Цифра студената гехникв тшсође сггално рвсте, а нарочиио машинства, елвктричНв тех«ологије и рударотва. ПИСАЋЕ МАШИНЕ НА ИСПИТИМА СтариЈим клаоама Јадскзог уаиверзитета у САД дозвољена је упогрвба писаће машине на испитима. Овагј ковитет уиеле су укиверзитеТске властм после уводника у сту. деишоком лмсту, у коме Је реч-ено да he већина студвната веоумњиво боље радити ка испиггима сд мехавијчном пктзћи.

БРОЈ 17

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3