Студент

СИСТЕМ ГОДИНА

О режиму сшулија на Природно-машемаштком факултету

Правилници о режиму студија на факултетима умногоме омогућавају или онемогућавају, већ према њиховим формулацијама, успешно савлађивање наставног плана. Самим тим је јасно да се при састављању таквих правилника мора поћи од већ постојећих наставних планова јер наставни планови налазе своју реализацију у правилнику о режиму студија. Сасвим су протним путем пошло се при предлагању таквог правилника на Природно - математичком факултету. Предложени правилник није пошао од наставних планова, чији је садашњи облик усвојен прошле школске године, него је створен с претпоставком да његобо доношење повуче за собом измену наставних планова.

Ради специфичности наставе на Природно - математичком факултету, која обухвата десет факултетских група, немогуће је донети свеобухватан правилник о режиму студирања, него само одређивање неких оквирних норми. Такав правилник би катедре група примењивале онако како би то одговарало стању на група-

ма. Искуство је показало да има група где су прве гсдине студија теже од осталих, као што има група где отежање долази касније. Из тог разлога у школској години 1949/50 на физичкој групи ниједан студент друге године није уписао пети семестар, а 1950/51 уписао је само један. Али ово све предложени правилник о режиму студија пренебрегава, јер предлажа завођење система година. Под системом година ту се подразумева то, да се сваки студент без обзира на којој групи, може уписати на трећи или пети семестар тек онда кад положи све испите из прве, односно друге године. Значи, уколико студенти не дају испите из прве, одмосно друге године у септембарском року, они губе годину дана без обзира о којим се то испитима ради. Овај правилник, иако још није у овом облику дефинитивно донесен, већ се примењује у жи вот. Али. већ на првим корацима осетило се је да се мора делимично отступити од система година. Врло мали број студената стекао je право, према предложеном правилнику, уписа у трећи, односно пети семестер. Да би се ситуација колико толико поправила, дозвољено је садашњим студентима друге године да упишу трећи семестар без једног положеног испита са прве године, а студенти треће године могу уписати пети семестар са два заостала испита. Ово је довољан доказ да је сада систем година на Природно - математичком факултету неодржив. Ајги, ови уписани студенти заостале испите моry полагати тек у јуну идуће године, јер нови правилник предвиђа свега два испитна рока; јуни и септембар. Самим тим, јануарски испитни рок, који постоји на свим факултетима престао је да постоји за студенте Природно - математичког факултета. Овако чудноват став правда се тежњом да се омогући студентима да солидно припреме заостале испите. Поставља се пи тање у коме ће испитном року студенти полагати своје редсвне испите, када ће зао-

стале ликвидирати тек у јуну следеће године. Интересантно је напоменути да се овај правилник предлаже у време када многи факул тети стичу право на слободне испитне рокове. Тако на i‘exничкој великој школи, чији су факултети врло сродни са групама Природно - математичког факултета, студенти већ две године полажу испите

Питш m дискдеиЈц

у слободним роковима, а да то уопште није условило кампањ ско савлађивање градива код студената. како се то мисли по осталим факултетима Универзитета. Уместо да се ишло ка слободнијем систему студирања, како је то и иормално у данашњим нашим условима, предложени правилник пошао је и постигао нешто сасвим супротно. Преложеном правилнику мо же се ставити још примедаба, као што су ограничење коли-

ко пута се може полагати *е- g дан испит, ограничење траја- ц ња апсолвентског стажа итд. ц Али, све те примедбе су дру- Ц гостепеног значаја. Осим то- Ц га, стварањем слободнијег пра ц вилника о режиму студија на Ц Природно - математичком фа- ц култету, отпадањем садашњег ц система година. отпале би и | ове другостепене примедбе. Изгледа да је и Савет фа- Ц култета увидео неодрживост ц оваквог правилника о режиму Ц студија, те је ставио у дуж- ц ност наставној комисији фа- ц култета да размотри поново Ц предложени правилник, да и Ц спита примедбе Савеза студе- ц ната на тај правилник и да Ш након тога са конкретним ц предлозима изађе на једну од Ц следећих седница Савета фа- g култета. С обзиром да је првобитни Ј предлог правилника показао == низ недостатака, може се с|| правом очекивати да he нови ц правилник о режиму студија = бити без њих, тј. да he одго- р ворити правој његовој сврси = омогућавању што успешнијег ц испуњења наставног плана.

М. БУРИЋ

Издавачка делатност „Научне књиге" У следећој школској години

Идуће недеље he се напунити пет година како је основано издавачко предузеће ~Научна књига”. За тих пет година испод штампарских преса предузећа изашло је 566 универзитетских уџбеника, преко 1.600 разних публикација Српске академије наука, скрипата, часописа и друге научне литературе. То су резултати без којих би се данас тешко могло и замислити одвијање рада на Универзитету и великим школама. Највише уџбеника издато је из области технике и медицине где се потреба за овим најјаче осећала као неодложна. Међутим, све потребе студената на свим факултетима и у свим гранама науке нису још ни близу задо вољене. Оне су у првом реду остале дуг многих наставника, научних радника и преводилаца. Али постоји већ и низ рукописа спремних за штампу који се не штампају због превеликих финансиских трошкова.

Проблем високих цена уџбеника То је основни проблем како за студенте - купце, тако и за даљу делатност предузећа. Поскупљење хартије, графичке израде и други трошкови изазвали су толики пораст цена књигама да су постале недоступне већини студената. Један од најскупљих уџбеника, „Латинска палеографија” кошта по трошковима предузећа 1.600 динара при мерак. Због слабе продаје смаЊ УЈУ се тиражи издања, а ово повлачи још скупље цене. Колико је овај проблем сложен и тежак, види се и из тога што су по другим европским земљама књиге релативно још доста скупље него код нас. У циљу помоћи студентима да лакше дођу до потребних књига, Савет за науку и културу Владе НРС доделио Je

предузећу велику субвенцију. i То је омогућило да се низу ј књига које су недавно изашле ј из штампе, оборе цене до 50 од сто од нормалног износа. У истом циљу води се у Предузећу као и у штампарији жива борба за штедњу трошкова и смањење цене књизи. На скоро свим факултетима „Научна књига“ има посебне продавнице намењене студентима у којима се могу добити све књиге са 15 од сто попуста, а извесна старија издања чак иса 25 од сто попуста. Чудно је, међутим, да студенти не користе довољно ову повластицу. Низ студената купује у градским продавницама књиге по пуним ценама. Потребно је свакако више популарисати међу студентима ове продавнице, а у извесним случајевима и проконтролисати њихово радно време које се увек не поштује довољно. Студентске организације би, можда, могле да предложе или предузму организовање још неких мера за коришћење скупих а неопходних уџб,еника: позајмне библиотеке, групно коришћење или слично. У следећој школској години Издавачка делатност биће усмерена на издавање оригиналних уџбеника домаћих научних радника. Од преводне литературе објављиваће се нај значајнија класична дела и савремена дела која обележавају видан научни напредак. Међу књигама које су управо изашле из штампе или се налазе у припреми да буду об јављене до краја 1952 године има жељно очекиваних уџбеника и неочекиваних изненађења. То су поред осталих: Др. М. Младеновић; ОРГАН СКА ХЕМИЈА, уџбеник намењен првенствено студентима медицине и стоматологиј е који опширно обрађује основне појмове органске хемије и посебно продукте који су значајни за медицину. Др. Милан Прица; ХИГИЈЕНА, обимно дело, по својој систематичности-јединствено у нашој медицинској литератури ове врсте. У књизи је посебна пажња посвећена потребама подизања хигијенске свести и хигијенске културе у нашој земљи. Богдан Несторовић; СТАНБЕНЕ ЗГРАДЕ, практичан уџбеник и приручник у којем су детаљно обрађене све специфичности ове гране архитектуре. Татомир Анђелић: ТЕНЗОРСКИ РАЧУН, дело које попуњава празнину у нашој математичкој литератури. Математичка дисциплина коју оно обрађује тековина је најновијег доба, али је стекла врло широку примену у теориској физици, механици и диференцијалној геометрији. Др. Радомир Гугић: материјал за изучавање теорије државе и права II ТЕОРИЈА ПРАВА, уџбеник општег ка' рактера у којем се разрађуЈЈ основни правни појмови и праг на техника. (Наставак на шестоЈ стђЗДО)

И ове као и ракијих годика наши студенти су масовно учествовали ва радним акцијама

ИЗ БРИГАДИРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ

Записи о људима

У возу, на повратку са Власине, чуо сам ову причу. Био је мрак и лице онога који је говорио нисам видео, али ми у сећању Још одјекују његове пригушене речи: Један мој друг и ја радили смо тога дана на чишћењу корита једног од канала којима се околни потоци одводе у језеро. Били смо далеко од чете добра три-четири километра. Од јутрос нисмо запалили ништа и страшно нам се пушило. А као за пакост, ни један ни други нисмо имали цигарете. Жељно смо погледали да ли he наићи ко од наших. Пржили смо се на сунцу, радили и вајкали се због наше зле судбине.

Путем је наишао Један од мештана. Омален | човек тридесетих година обучен у сукнено одело. | Чудили смо се како може да издржи овакву вру| ћину у том дебелом оделу. Али, кад je дошао до = нас, нисмо га запитали да ли му Је топло, већ да [ ли има дувана.

Е . Наћи he се рекао Је весело. Извадио Је [ из џепа кутиЈу „Зете“ и понудио нас. Ја сам узео [ једну. Он Је пружио кутиЈу и моме другу. Хвала, доста нам је Једна, пушићемо заЈедно. Их, толики људи, па им доста половчићи. \ Узми брате, видиш да имам довољно.

Узели смо. Сељак је завукао у кутију своЈе црне, чворновате прсте, испудале од рада и извадио још пет-шест комада цигарета. Гурнуо ми их је у џеп и окренуо се да пође. Ми смо потрчали за љим вичући. Срамота нас је било да примимо ; тслико. Хтели смо по сваку цену да му вратимо ; цигарете. Одбијао је руком и грдио нас: Па зар ви не би дали мени да сам вам по-

Ц тражио? Гледај их какви су! Као да ја нисам Ц пушач и ваљда не разумем како Је то кад се неЦ ма дувана. Сад Ја вама, а други пут ћете ви мени. Видели смо да не вреди обЈашњавати се C њим. Ц Запитали смо га Још: Имаш ли ватре? Ц Е то немам одговорио Је и упутио се Ш према водојажи. Нисмо имали ни ми. Држали смо цигарете у Ц устима и пожудно увлачили шихов мирис. ПушиЦ ло нам се више него икад. Нисмо ни знали да II ,3ета‘‘ може тако лепо да мирише. Прошао Је читав сат, Никад нам се време ниЈе Ш учинило тако дугачко. И кад су већ све наде =5 биле изгубљене, приметили смо да прсма нама Ц иде човек. Над главом му се вио плавичаст ду-55 вански дим. Био Је то наш познаник. Запалили смо и почели жудно да увлачимо Ц димове. Он нам Је пружио пакетић замотан у Цј новину. Ш _ ebo вам ужина. Замолили ме ваши другови Ш да вам понессм. Е баш ти хвала. А како то да си се тако |š брзо вратио? Зар си већ завршио посао? Нисам рече он и пође. Ишао Је поново = према водоЈажи. Ста Јали смо запањено. Једва смо успели да Ш промуцамо:

jjj ,_ t значи ... ти си само због нас ... | због ватре? д не насмејао се он и због ужине! Дуго смо гледали за њим. Одмицао Је онако = омален и сувоњав у свом дебелом сукненом оделу ; у коме му Је ипак морало бити топло. Окренуо ; се још једанпут и махнуо нам руком. Очи су нам се лагано овлажиле. Сунце је тога дана било нарочито бљештаво и врело. другови су нам после рекли да Је запалио код њих цигарету и донео нам ватру припаљуЈући једну цигарету на другоЈ. Требало му Је вероватно четири - пет док Је стигао до нас. Од тада смо на радилиште носили увек по пуну кутију цигарета и очекивали га. Нисмо га више видели.

ДЕВОЈНИЦА Бригада „Благоје Нешковић 111“ била Је да- ј леко од водојаже, од пута, од насеља, Па ипак, пред бараком апсолвеиата медицине било Је увек живо. Сељаци су, ко зна на који начин, дознали ца су ту „доктори" и медицинари су при повратку са рада упек затицали „пацијенте" како их чека Ју. Студенти су вршили прегледе, делили савете, упућивали озбиљније случајеве у болницу. Н>ихови савети, дати у последњем часу, спречили су много пута несрећу која се већ била надвила над који мирни сеоски дом, изгубљен у овим беспутним брдима.

Испричали су ми пуно интересантних ствари ј из ове неочекиване летње „праксе". Један случај ме Је нарочито дирнуо. Зато hy вам га испричати. : У бригаду Је дошла постариЈа болесна жена на преглед. Са собом Је повела и своЈу трогодишњу унуку. Девојчица Је, свакако, хтела да види како изглеДаЈу ти „доктори". Студенти су прегледали жену, али их Је заинтересовала и девоЈчица, jep _ мала Је имала сасвим искривљено стопало и тешко Је ходала. Н>ена баба ниЈе ни запитала има ли томе лека. Била Је уверена да Je малоЈ тако „писано“ и да he читавог живота морати да hona. Медицинари су прегледали дете. Видели су да нога Још може да се исправи стављањем у гипс. Кроз годину - две за то би било касно. ЗКена Је дограбила дете и пожурила да однесе у село радосну вест. И кроз коЈи дан девоЈчица Је пошла на своЈ први велики пут у Ниш. Расла би, тако, у Једном власинском селу хрома девојчица. Далеко од града, од лекара. Једнота даиа била би она велика девојка. Гледала би око себе своЈе вршњакиње у колу, на свадби, у веселоЈ девоЈачкоЈ трци кроз поља. И све би то њоЈ било ускраћено. Само би неки скривени вајат, далеко од погледа, могао да прича о горкоЈ девоЈачкоЈ тузи и сузама кришом проливеним. Али дошли су студенти. Њен живот потекао Je новим коритом. Тешко да he запамтити лица која су се брижно иадвила над њом онога дана коЈи је изменио њему судбину. Била Је Још мала. Алп ће сигурио и када сама постане бака причати о младићима коЈи су мењали лице њиховог краја и дг.пали многим животима нов смисао.

Саша ВЕСЕЛИНОВИЋ

РАДНЕ АКЦИЈЕ ИНСПИРИСАЛЕ СУ МНОГЕ НАШЕ УМЕТНИКЕ. НА СЛИЦИ ЈЕ ЦРТЕЖ 3. КОРТУСОВЕ У ТУНЕЛУ БР. 2.

Кроз универзитете у свету

ЕНГЛЕСКА У школској години 1950/51 било је у Енглеској 85.314 редовних студената (107 мање него у пређашњој школској години). Такође је било 16.698 ванредних студената (962 мање него у прошлој години). У Оксфорду и Кембриџу студира 15.000, у Лондону 18.000 и око 30.000 на другим снглеским универзитетима и колеџима, 5.000 у Велсу и 16.000 студената на шкотским универзитетима . У целој Великој Британији 72,5 од сто студената прима разне врсте помоћи из општих или приватних фондова. САД Најсевернији универзитет америчког континента оснива се близу Фербанкса, Аљаска, неких 93 миље удаљен од поларног круга. Он има око 400 редовних и око 800 ванредних студената, који ће да изучавају проблеме ових неразвијених крајева на лицу места. ЗАПАДНА НЕМАЧКА У Вестфалији сироводе се у живот планови за реформу

студија права. Од будућих правника се тражи да два прва семестра студирају предмете за опште образовање, а у наредним семестрима да уче само суштину правних наука. Сматра се да је студиј права у садашњем облику пренатрпан са предметима и да 95 од сто студената права неће бити професори права него судије, браниоци и јавни тужиоци. ЈАПАН Нове могућности зараде пру жају се јапанским студентима са обновом некад у Јапану цењене професије ггисања љубавних писама. Понеки студент је у стању да без тешкоћа заради вредност од десетак хиљада динара преводима и писањем љубавних писама. Л.УСТРАЛИЈА Трећина студената у Квинленду ретко слуша предавања или посећује универзитет. Ти млади аустралиски студенти, иако расути по забаченим деловима држазе на простору од 670.500 квадратних миља, У стању су да користе увмверш

тетско образоваље и то захваљујући дописном систему студија, којим се служи преко 1.250 људи годишше. На крају дописног течаја ови студенти могу да полажу испите га диплому и научне степене као и они који су стално посећивали универзитет. ВЕНЕЦУЕЛА У Венецуели постоје унизерзитети у Караки, Меридм и Маракаибу. Најважнији Је Универзитет у Караки, на који Је уписано око 4000 студената у 1951-52 годиии; два друга имају око 750 студекага спаки. ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ ОРГЛНИЗАЦИЈЕ Двадесет студената из Индонези|е, Холандских Антила и Јужне Африке завршили су научну екскурзију по Европи, на којој су изучавали спедијалне агенције Уједињених нација. У Паризу они су посетили УНЕСКО, у Женени Светску здравствену федерацпју и Међународну организацију рада. Н>ихова екскурзпја, коЈу Је организовала Светска универзитетска помоћ, завршила се посетои Међународном студентском дому у Комвж>Ж* ‘*4»вдуска.

БРОЈ 18

НАРОДНИ СТУДЕНТ